Retoričko pitanje sagovorniku kojim se izražava oduševljenje, ali i instiktivni usklik iščuđavanja, nakon što se sazna i prenese dalje saznanje o nekoj prilično nevjerovatnoj pojavi. Jedino što se tada traži zauzvrat je nepodijeljena podrška, ništa manje, inače cjelokupni efekat iznenađenja nepovratno nestaje.

E jebiga.

Lepo si se skockao za grad, pon'o para sve što imaš max 20 evra (legla stipendija lololo), i kren'o si odlučno da opališ neku pičku makar bila brkata Marija iz Kuršumlije što si je prošli put upozn'o na prošloj žurci na mašinskom. I tu ti šatro dolaziš, usput si popio dvolitru piva da se malo zagreješ, upadaš, znaš da si lep, ili manje ružan nego ostali, šulja ti je nova, pantole isto skoro nove od prošle godine. Povlačiš jedan krug po gomili, šmekaš šta ima da se ušmeka, i tu je primećuješ - dobra k'o bakin kolač! Oceniš njoj najbliži šank, i odeš da naručiš neko pivo. Priđeš joj, upoznaš se, baciš sve fore što si imao (ako ne uspe, prethodni postupak ponavljaš onoliko puta koliko je potrebno da uspeš), poigraš s njom koju, i u pozno doba kad oplete Sergej Ćetković (sačuvajmebože ali tako je) poljubiš je. Vau. Tad skontaš da kola idu u tvom pravcu i da samo treba da je pokupiš, prepipavaš džep konstatujući da je kondom tu i smišljajući strategiju za sledeći korak dobijaš predlog direktan kao direkt Tajsona u najboljim godinama.

E jebiga.

Ne frik (iako se to podrazumeva), već baš snob. Grafička koštala minimum 400 evra ćaletovih para. Pa jutjub kanal sa 5000 sabsa, pa onda odmah neki benčmark, pa strim, pa benčmark, pa recenzija i gejmplej, strim, opet benčmark. Jer mora jebiga benčmark brate jer sam zamenio pastu na procesoru i digo voltažu ramu, a u međuvremenu izašla verzija igre godine nekog AAA naslova. Pa ludilo, pentralna u vr mozga. I nedobog da frejmrejt slučajno padne ispod 60 fps.
A nekad se pikalo i sa prosečnih 14 frejma bez ikakvih problema, naravno sve na najnižim podešavanjima, bitno je da može da potera bez da zasmrdi fuzija plastičnih i metalnih mirisa.

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

Kažeš sebi i presrećan odeš na poštu da podigneš 1700 dinara od akcija

Grdna,nevina,smotana, ne zna šta će i kako će,ali ipak u suštini ista ona kurveština kojoj imponuje da joj se neiživljenje duše naklanjaju i uvlače u dupe.Uvek gleda negde gore dok polupijani napaljenici kleče pred njom.Ipak,počinje da primećuje onog koji prvi uspe da stavi nekih 5 evra na klavijaturu.Tada počinje da gleda u siromaha ,koji je jedva od tate toliko iskamčio za veče, kao dete u izlog igračaka.Međutim,uvek se tu nađe neka profesorka koja će da joj objasni da to nije lepo i da treba da se skloni od dečice.

Jevrej sa trouglastim dinarom. Ekonomista kome je cost-benefit analiza i Stari i Novi zavet i jedina Božja zapovest.

Sažet opis hronične situcije većine koja ne živi u nekim Švicama, Švabijama ili Amerikama.

Malobrojni srećnici koji su videli život izvan naše majke Srbije znaju da je ovo veoma deprimirajuće iskustvo. Kad se vratiš iz zemlje koja je 400 godina ispred nas koja reciklira i sline svojih građana, a pred svojim vratima vidiš deponiju dođe ti da peške odeš do benzinske pumpe, izvadiš poslednjih 120 dinara iz džepa, kupiš litar benzina i spališ se, a umesto toga, odeš u lokalnu kafanu, na recku uzmeš litar vršačkog vina, dve čašice šumadinske rakije i onako pripit oteraš i Nemce i Švajcarce u njihove pogone za reciklažu stajskog đubriva, udariš se u grudi i kažeš- JEBEM JA VAŠE EVROPSKE DEVIZE, nego, Simo, je l' imaš dva'es evra na zajam, vraćam do subote?

Nikad ne znas sta da ocekujes...

Raspoređivanje novca po raznim džepovima, novčanicima, rancima, torbicama, tako da se nikad sav novac ne nalazi na gomili. Preventiva za ostajanja bez kinte na ekskurzijama, letovanjima i dugim putovanjima usled krađe ili drugih neprijatnih okolnosti.

Cudna sorta muske populacije. Svaka devojka primamljivog fizickog izgleda je za njih ziljava picka i ako se o njoj govori u drustvu, najmanje dvojica se je videla kako pusi za 10 evra iza Rankove kafane. One vrh ribe su, bez izuzetka, tolike kurve da su pusenjem nagovorile Mrkonjica da zapocne izgradnju auto-puta kako bi imale gde da rade. Posto im je najteza fizicka aktivnost odlazak u pekaru po mas'an burek a omiljeni vid rekreacije drkanje na japanske manga pornice, nije ni cudo sto se njihov polni organ(jos poznatiji kao kurac, palamar, garagan, labrador...) uvek nalazi van domasaja zenske ruke(ili neceg drugog). Kad su u coporu onda se uzdizu na level multitask hejtera kojima je za sve kriva propala drzava i oni lopovi iz Zvezde.

Magične reči nama najbližih za koje verovatno misle da su najbolje i jedino rešenje novonastalog problema.

Majstorska uvertira (kojom proverava da nije on sam u pitanju) pred pljuvanje pokvarenog proizvoda i kvalitetno dranje za popravku istog

Slusa muziku na jednoj slusalici zato sto druga ne radi. I to sa telefona od 150 evra koji je kupio od kesa sto je zaradio letos na gradjevini. Kad kasni sa predajom seminarskog, odradi vec isprobani c/p s Interneta, prebaci rad na flash od 4GB koji nema 'kapicu' (izgubio ju je kad je drugaru reinstalirao Windows). Zasije sam sebi dzep na trenerci koji je pokidao dok je bio u racunarskoj laboratoriji, zato sto nema para na VISA kartici Meridian banke s kojima bi kupio novu. Informise se o obavezama na faxu iskljucivo preko neta ili eventualno sa touch screen automata koji se nalazi na samom faxu. Deo slobodnog vremena provodi i na Vukajliji.

Pre svega ne mora da se odnosi baš na Afrikanca, može i na Južnoamerikance, Azijate itd.
Sasvim nepotrebni i suludi potezi naših klubova da iz neke džungle dovode cigančića sumnjivih kvaliteta da igra za 200 evra. Ovo je delimično tačno i za prvu ligu. Zašto dovesti Đibrila iz pičke materine, kada bi lokalni klinac sličnih kvaliteta rado igrao i za džabe, jer je to njegov klub i njegov grad?

Osim što mesec dana Đibril, Hoze ili Bank-Džu predstavljaju aktrakciju za građane tog mesta, oni više nemaju šta da ponude. Pokušaće da skupe neki novac i da se što pre vrate kući ili da pokušaju da nađu angažman u II ligi Makedonije.

Sledeće godine, opet u krug.

Klasa riba kojih u Beogradu ima mnogo više nego što bi iko normalan želeo, karakteristična po tome što za sebe misle da su ribetine zato što troše hiljade evra mesečno na garderobu i kozmetiku, al' neće da se odreknu uživanja u dobrom zalogaju. Oko sebe svuda šire paniku jer je neizdrživ nivo iritantnosti koji ove spodobe održavaju svojim svinjskim nosevima, fensi naočarama za sunce i besomučnim ispijanjem kafe po kojekakvim dokonopokloničkim hramovima po Strahinjića Bana. Ako neka od njih smogne dovoljno samopouzdanja u svom protraćenom životu da smuva nekog lika na kintu, tom liku će se smejati i najsiromašniji najzagoreliji lik na planeti. Bilo bi dobro kad bi se smejali i ribama koje su u tom fazonu, ali je nažalost ta pojava uhvatila preduboke korene u ovom preplitkom društvu.

Radnja po principu daj šta daš, bolje išta nego ništa. Ako se već nekog problema ne možemo riješiti, bar da ga umanjimo koliko je moguće.

Mudoje (mudojizam) je pojam u žargonu srpskog jezika koji se odnosi na džibere i seljake koji imaju tipično srpske 'namuđene' osobine, pa odatle naziv vodi poreklo. Pojam obuhvata one koji se ili bave kriminalom na nekom nivou, ili su prosto džukele u svakom smislu te reči. Stoga razlikujemo tri osnovna tipa 'mudoja' ili 'mudojizma' - običnog seljaka džukelu koji se loži na govno muziku i agresivan je, ali nije kriminalac (osim u smislu saobraćajnih prekršaja), zatim 'mudoja' valjatora koji se bavi nekim krimi radnjama i najviši nivo mudojizma, ultra-mudoja koji je zajebana krimi džukela i uglavnom vozi mudojastične džipove od minimum 50 000 evra.

Praktikuje se leti. Pokušavamo da nađemo hladniju stranu iako su, neretko obe strane gotovo iste temperature.