Dok glavni lik definicije stradanja mladog dizelaša misli na nekog džipea pri pominjanju pojma 4x4, prava muškarčina zna da je to merka za dva ortaka, 4 litra vina i 4 kisele vode.

Lament vlasnika nove "Opel Astre" kojoj je pala livada na krov. Po završetku žalosti (često kraće od 40 dana) jedino mu preostaje da povadi fleke prodajom mezimca na kilo nekom zaposlenom u preradi sekundarnih sirovina.

Dve ili vishe mladih devojaka,provokativno nashminkanih i obuchenih koje prolaze brzim korakom kroz nashe parkove nocu, slushajuci glasnu muziku iz jednog od mobilnih telefona koje inache sve poseduju standard:stereophones.Vrsta ima raznih a opet su u sushtini sve iste: razlika je u zanru muzike koja varira od novog seta Astral Projection-a do demo snimka Shaka Polumente.Pokushaj komunikacije sa ovom vrstom je praktichno nemoguc sem u situacijama kada vas pitaju za upaljach da upale cigaretu.Veliki su potroshachi Orbit zvaka, toliki da su Nasini nauchnici izracunali da bi energija koju proizvodi zvakanje 50 glojzerica od 50 sati bila dovoljna za strujno napajanje Kine chitavih 150 dana!

Istorijski događaj Biblijskih razmera, o kome će se spevati najlepši epovi i pričati brojne legende. Iščekivan kao dolazak mesije. Efektivan kao dan kada je crko pokojni maršal.
Posle njega više nikada ništa neće biti isto. Vrata raja će se otvoriti, mrtvi će ustati iz svojih grobova, pakao će se zalediti,
Cunami će zbrisati Mađarsku, Zemljotres sravniti Hrvatsku, tektonske promene će pomeriti Zaječar do Tokijskih predgrađa,
Dan kada će na sve žute, crvene i napredne pasti Anatema.
Dan kada će Beograd dobiti Metro.
Dan kada će skupštinska zasedanja ponovo postati interesantna.
Dan kada ćemo se vratiti na Evropski i Svetski nivo na kome smo bili pre deset petnaest godina, a kada su nam na našem blagostanju zavidele i najveće svetske sile.
Dan kada če nam se sudbina nasmejati, i konačno crći od smeha!

K'o Mile u Australiji.

1. Jer i jedni i drugi misle da su najpametniji, a može biti samo jedan.
2. Jer i jedni i drugi misle da su najjači, a može biti samo jedan.
3. Jer jedni imaju najbolju avijaciju, a drugi najbolji PVO, pa smo skinuli samo jedan.
4. Jer jedni igraju bolju košarku, al smo ih pobedili samo jednom.
5. Jer imaju više predsednika, a kod nas može biti samo jedan.
6. Jer jedni imaju bolji standard, a drugi "više uživaju" - život je samo jedan.
7. Jer i jedni i drugi traže begunce, ni kod jednih nije samo jedan.
8. Jer Amerikanci ni ne znaju gde je Srbija, al su je bombardovali, i to ne samo jednom!

Komentatorsko opravdanje za lošu borbu izazivača, obično primenjivo u boksu, ali ne beži ni od ostalih tzv plemenitih veština.
Standard iskusnog borca je da odredi svoju idealnu težinsku kategoriju, mlati sve redom u njoj i nikad se ne opušta. Održava telesnu težinu na sto grama manje od maksimuma i time sebe stavlja u sam vrh.
Na žalost, svakom se ponekad desi da mu procena omaši, popije jedan šejk od sveže šnicle previše ili mu baš tog dana kamen začepi bubreg pa vaga pokaže sto grama na pogrešnu stranu. Nabode ga u težinsku kategoriju kojoj ne pripada, među one koji postupaju slično njemu, ali imaju desetak kila mišićne mase više od njega.

Klasična rečenica koja opisuje srpski narod. Jednostavno, verovali smo svakakvim kraljevima, carevima, drugovima, predsednicima, poslanicima pa sad čak i onaj ko hoće da napravi nešto dobro, ko neće da laže i krade i on je nitkov jer govori isto što i ovi pre njega. To je posledica verovanju svakakvim lažovima koji se prekrste i lažu, a ostali im veruju jer on govori u ime boga, pravi Srbin i vernik, takav nam treba, a on samo gleda kako da se dokopa vlasti i malo para. On će da uvede plate kao u Norveškoj, standard kao u Nemačkoj, a svi bi da veruju u to i da leže na bulji, a na kraju im je on kriv jer su mu verovali pa su svi ostali nitkovi.

Fenomen karakterističan za neradnička društva poput našeg. Padom komunizma i ukidanja funkcija masnih proćelavih direktora raznih nekada uspešnih preduzeća pojavio se novi sloj ljud, koji nose titule menadžera. Barataju raznoraznim izrazima poput ofšor, invesment, stretidži, konsalting...
Jedna piksla je u stanju da kvalitetnije rukovodi preduzećem od naših eksperata i menadžera.
Naša država je ostavila dosta prostora školovanju novih kadrova u menadžmentu, pa je i on sam podeljen na više grana: sportski, zdravstveni, komunalni, porodični, pogrebni, jer je to nauka.
Srbima je najsladje rukovoditi i biti DIREKTOR, pa čak iako je to samo papirni brod u bari.
Problem koji se nameće je očigledna stagnacija privrede, manjak radne snage, ali i blistav suficit novoškolovanih menadžera, mene interesuje kome je to potrebno kad nijedna firma osim čečenskog narkokartela i ne funkcioniše.
Niko ništa ne radi, a svi su menadžeri, svi imaju kancelarije i ne rade ništa po ceo dan ali primaju pare. Tipično razmišljanje koje će nas pokopati.

Univerzalan naziv za kolegu na poslu.

Vecinom ga koriste muskarci u medjusobnom razgovoru.Jos ako rade dva ili tri muskaraca u jednoj kancelariji,gorepomenuti naziv dolazi do punog izrazaja.
Princip je isti ako je radno okruzenje gradiliste npr.Jednostavno,gde gde ima vise muskaraca na jednom mestu,a koji bi trebalo zajedno da odrade neki posao,ovaj naziv se veoma cesto koristi,u svim mogucim prilikama i temama.

Dvosmislene recenice koje aludiraju na sex i koje cesto ne poznaju granicu dobrog ukusa,su standard u ovakvim skupinama ljudi.Prizivanje na sex izmedju dvojice muskaraca se smatra normalnim u ovakvim šalama,dok se istovremeno bilo koja priča o pravim homoseksualcima smatra širenjem pro zapadne kulture...

visoka obrazovna institucija šire shvaćena kao mesto na kome se odigrava plemenita dokolica studenata. od uvođenja astronomskih školarina i nekih zamršenih bodovnih sistema i kalkulacija, jasnih kao i alhemijski spisi u srednjem veku, na nju se gleda sve manje dobronamerno. tako, fakultet postaje sve manje mesto na kome se tolerišu petar-panovski kompleksi i ostale buržoaske tekovine-prenošenje ispita, studentski standard, naspavanost, itd. pošto se čelnici promena koje zahvataju školstvo već godinama ponašaju poput žabe kojoj nedostaju konjske potkovice i to one uvezene, nikako da budu pametni šta tu ne može da profunkcioniše. eto reformisali smo osnovne škole, a priroda će već učiniti svoje sa višim stepenima obrazovanja, koji i nisu nešto obavezni da se na to troši budžet. zapetljani u špagete bolonjeze, stručnjacima ponestaje daha za suštinsku reformu, a ne samo formu.

Za razliku od građe po EU standardima đe je sve cakum-pakum balkanski standard je malo drugačiji.
Stopala i ruke moraju biti golemi, kad nekoga prolomiš šakom pro leđa da misli da ga je balvan udario, a tragovi od stopala u snijegu moraju praviti rupu đe će nastati omanja bara pri otapanju istog. Brada od 3 dana ili brkovi se moraju nositi, pa nisi žena majku mu stara!
Glava mora biti golema ... obje, jebi ga takav je red!
Moraš bit' visok, i sa malo većim stomakom, trbušnjaci nisu in, a ako ih imaš znači da nemoš da piješ, a jebeš momka koji ne mož' popit'!
A glas prodoran i gub, da zaustavi međeda u trku i otrese komšijine ... šljive.

Kada čekaš 2011. godinu, a političari te odvedu u 1986.

Fudbalski klubovi čiji sam naziv stvaraju toplotu oko srca ljubiteljima dobre kapljice.

To je bilo doba kada su Jugoslaviju sacinjavale jos samo Srbija i Crna Gora,jos uvek sa Kosovom i Metohijom.
To je bilo doba kada se igralo SP 1998 u Francuskoj,EP 2000 u Belgiji,turniri na kojima je ucestvovala nasa Juga.
Tada su nasi momci imali zapazene rezultate u pocetku i trenutni uspesi su im udarili u glavu,i poceli su mnogo da se kurce.
Tada su igrale legende poput Save Milosevica,Predraga Mijatovica,Mihajlovica,Jugovica,Govedarice,Piksija i drugih.
Mnogo su se kurcili da bi kasnije samo dokazali koliko nista ne znaju.Istresla ih holandija onako bas fino.A Mijat nas saranio kad zamalo nije izlomio precku.
To su bila vremena kad se zvizdalo na himnu i kad smo imali kakvog takvog ugleda u svetu fudbala.
Danas se polako vracamo u dane stare,kakve takve slave,Samo da ne zavrsio kao tada.

Nekad su nas zvali "evropski brazilci".

Pošto smo sve bliže i bliže Evropskoj uniji (235 godina prođe dok si rekao keks) moramo da naučimo da se psujemo politički korektno.

Rečenica, ukoliko slediš njenu mudrost, tebe i tvoju inteligenciju baš poistovećuje sa Hasom - glupim herojem mnogih viceva. Sve ćeš raditi kako bi se uklopio u neko društvo, zajednicu. Pićeš što i drugi, slušaćeš što i drugi, glasaćeš za vladajuću partiju, ješćeš govna,jelte,ako to postane standard. Tvoje ''ja'' nestalo je još odavno,u vrtiću, kad su te pretukli jer si rekao da jedenje slina loše. Od tad, još potajno jedeš sline a sopstveno mišljenje o nečemu više i nemaš...šta da se radi, lepo su te prebili tad. Ali jebiga, tebi je lepo, nemaš briga. Mozak ti na stend baju, polako živuckaš život amebe i slediš masu....i sve tako do neke provalije. A kad padneš, nećeš ni primetiti - tebi je lepo.

Čudna pojava da se realni životni standard razlikuje od onoga kako mi vidimo jedni druge.
Čuvena priča, "narod kuka da nema pare, a lepo se živi"!
Ovo iskrivljenje nastaje zbog idiotske sklonosti Srba da se šlihtaju i naj nebitnijim gostima na ovom svetu. Nema veze što se duguje rata za stan, što dete nema mesečnu za ovaj mesec, što si sjebao auto, pa biciklu, pa patike, i sad na rukama ideš na posao! Za pijanog Miću iz komšiluka mora uvek da bude i da pojede i da popije, pa još i za taksi da mu daš, greota da čovek ide kući peške po ovoj hladnoći!!!
Najkrvavije je to, što će kod ljudi koji su korisnici ovog bagovanja to proizvesti suprotan efekat u vidu prozivanja ljudi koji su ga počastili...

Ona moraju biti američka inače neće uopšte raditi, ako im se ne daj bože ubaci švedski akumulator ona će se odmah ugasiti i verovatno eksplodirati. Takođe da bi se prikazala neka nazadna vukojebina u Americi u njoj ubacuju najčešće najgore kineske ili ruske automobile
("Ko je ubio Monu" u jednom seljačkom kraju svi voze samo naš Jugo, a u njemu i ta Mona sama pogine). Ako recimo žele da prikažu klasičan evropski auto oni ubace naša kola ("Umri muški 3. deo") i pravdaju ih kao da su ekonomična. Američka kola u njihovim filmovima su fenomenalna, mogu da pređu celu pustinju samo na benzinu i uopšte da ne prokuvaju, mogu da klasičnim benzincem voze na -50 stepeni gde ne mogu ni ruski terenci, mogu da izdrže udarac bolje od vojnog tenka i ako se kojim slučajem pokvare slobodno možete da ih ostavite gde želite pošto će verovatno sto posto eksplodirati...

Film o Rokiju,bokseru ,amateru,sa dna drustvene lestvice,toliko je dobro uradjen,da je Stalone zasluzio nagrade koje je dobio.Prva dva dela filma ,treba posmatrati kao jedan,ali mislim da je napavljen u dva dela zato sto bi zajedno trajali oko tri sata,a tadasnji standard za filmove je bio oko sat i petnaest minuta.
Roki je kao lik stekao kultni status,zato sto je siromasan,bez ambicija,na ivici kriminala,ali u dusi dobar i posten covek.On cak nema ni snove o boljem zivotu....i onda se pojavljuje neko ko mu nudi da se bori sa sampionom!Svima je jasno,pa i Rokiju da ne moze da pobedi i tek posle gomile batina u njemu se budi inat(mora da mu je babu opalio neki Srbin),te on odere sampiona od batina.