Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.

Nepoželjna osoba. Vizionar na političkoj sceni Srbije. Slične individue se pojavljuju s vremena na vreme, sa svojim naprednim idejama, sram ih bilo, preteći da uspesima pokvare prihvaćeni imidž Srbije, kao hrabrog ratnika i, u isto vreme, ugroženog, zlostavljanog deteta u atmosferi večitog kukanja, pravdanja neuspeha i sumanutih poteza.
Vizionar persona, govori o progresu, kao da je ispala iz neke nepoželjne budućnosti, u koju se u roku od odmah, ima i vratiti, za primer svim budućim vizionarima, koji merače merkajući naše nenarušivo sadašnje prošlo vreme. Ukoliko se pojave, bivaju poslati tamo odakle su i došli “Mršte, alieni i sile zla, iz naše lepe gnjecave učmalosti!”
Sve što se dešava, dešava se sa razlogom. U potrazi za odgovorima, zakucajmo na sopstvena vrata.

Ložač.

Standardna, po JUS-u(jugoslovenski standard) prica matoraca, kad vec napunimo neke odredjene godine, kad vise nismo ni deca, a ni odrasli, kad je zadnja granica da se vaspitanje sprovede kako treba...to nisu odredjene godine, zavisi od "jedinke", sto kazu.
onda tipa, kad trazimo novi kompjuter, jer je ovaj dva dana mladji od Isusovog magarca.
"sta bre, kakav novi kompjuter, jel' znas da je tvoja mama u 14 godini struju dobila, trcala kuci iz grada da vidi to!! a ti bi novi kompjuter!!"
nove patike...
"hoces nove patike,a?? pa ja kad sam bio tvojih godina,komsija Milenko imao uvek vecu nogu od moje, kad su njemu njegove bile male, ja uzimao, a baba strikala meni dzempere, pa sam ja njemu to davao, a ti 'oces patile za 100 evra!! ajde molim te"
motor...
"hoces motor?? pa ja sam bio srecan sto sam imao dve noge u tim godinama,da mogu da trcim do mile volje, ja ni bicikl nisam imao..."

i onda ko koga zajebava?? isti ti matorci, pricaju kako je 70-tih i 80-tih, bilo para kao salate, kako se islo, gde sve nije, "ja od jedne plate odem na more, budem 15 dana, vratim se i kupim kolor EI Nis televizor", a 'vamo mi prodaju muda za bubrege kako nista nisu imali...
ne kopcam se ja na ledja, pa da to tek tako prodje!

Pozdrav cenjeni predstavnici ujedinjenih naroda, ja kao predstavnik sada već bivšeg naroda Srba, da Srba onih koje ste na prevaru proterali sa ove planete na planetu Kepler gde sad moramo sa alijenima koji nose bele kape da se sporimo oko Srbalijenistana.
Želim da vam ispričam kako su vaši preci pre 6000 godina oteli našu malu ali prelepu Srbiju.
Svi vi znate da smo mi Srbi bili poznati po mnogim slavljima, te rođenje sina, te slave, te Božići i svi sveci, često smo bili pijani.
Slavili smo još i Guču 3 dana, EXIT 4 dana, Gitarijadu 3 dana, otvaranje mosta 2 dana, otvaranje lifta 2 dana, 8. mart 1 dan, svaka slava bar 3 dana, sahrane ne slavimo ali pijemo i tada, za svakog čoveka po 3 dana.
Sve ukupno 257 dana u godini Srbi su pijani. Od ostalih dana prosecno 7 dana postimo, 40 dana ne jedemo ništa.
Noću spavamo.
A vi gospodo iz evropski ujedinjenih naroda, odlučili ste da iskoristite momenat kada Srbi najviše piju, oko januara, i ako smo tad najnaoružaniji i u pregovorima rasparčali našu zemlju kao pogaču.
Mi smo sada svetska sila na planeti Kepler i ova tehnologija koju ovde imate nije ništa naspram Srpske vanzemaljske tehnologije.
Ne pokušavajte da nas napadate sa nevidljivim letelicama jer imamo laserske PVOove i u sekundi cemo da vam ih oborimo.
A jednoga dana ćemo doći sa naše planete i vratiti Srbiju, i ujediniti je.

SRBIJA DO PLUTONA CCCC

Mješanac. Džukela. Pola pašče - pola hrčak. Pašče koje samo fizički podsjeća na pseto, sa karakterom kolibrija.

Dok je pre nekoliko decenija uz vinjače i ćevape Toma Zdravković pevao, nije ni sanjao, da će jedan jedini stih njegove pesme, na najbolji način opisati današnji odnos domaćeg i stranog fudbala. Bolje nego Aca Stojanović u epsko-lirskim momentima ekstaze tipa, 22 igrača, četiri stative,dva tima, pretežno vodolije, jedna lopta sa primesama čilske šalitre. Sere Coa, a nekada je bio kul lik. Čovek koji je u kafani ostavio svoju, a i mnogo drugih jetri, ubo je iz prve.

Dvadeset i dva bangava magarca, sa osećajem hrasta, koja se nekontrolisano teturaju po nečemu što bi trebalo da se zove trava. Jureći pritom nešto što se kotrlja po terenu, bez cilja. Bez žara, želje i snage. Žešće bi u duele ušle ribe iz tehničke škole Nikola Tesla. Zanimljivo je i da te devojke imaju više dlaka i muda nego ovi drugi. Jedan komentator reče, da ovi igrači ne zaslužuju da im se spominju imena, već će ih zvati po brojevima i boji dresa. Tragikomedija.

A onda sa druge strane, svuda oko nas se mogu gledati neki evropski timovi. Posle nekoliko odlgedanih minuta postavlja se pitanje, da li i oni naši članovi Srbija šuma, iliti fuzbaleri, igraju isti sport kao i ovi drugi. Ne liči nešto.
Kada vidiš da je utakmica Norič – Stouk zanimljivija nego Večiti derbi, Hrastove i Bukove šume, skapiraš da je sve otišlo u kurac, da bi nam bolje išlo plivanje, a i ide nam, da je Toma vidovnjak i da treba nazdraviti u to ime nekim špiritusom.

Default za alkoholizam i hladnoću. Najjače, najmoćnije biće po pitanju alkohola, poznavanju istog, i naravno, konzumiranju istog. Što običnog smrtnika šalje na pod kafane, Rusa šalje po novu mizernu turu i sprdanje na mlakoću prošle. Grlo ruskog alkoholičara je liveno od legura titanijuma i nepoznatih rudimenata iz Urala, koji dozvoljavaju ultra nadljudske apsorbcije alkohola. Uz temperature do -30, Rus je priviknut da se kupa u decembru tamo negde na nekom kanalu dok se beli medved zavuče kao pička poslednja, da pije alkoholna pića koja kod drugih izazivaju višednevne halucinacije i promene u stavovima, a da opet bude takva vele sila. Jedan je Rus.

Obicno se kaze kada vas neko ne jebe fizicki vec psihicki.

Veliki broj muske populacije se bavi ovim fascinantnim sportom. Strpljive i takticki potkovane osobe su pravi primeri pecarosa. Ali ovaj sport se pre svega bazira na iskustvu koje posedujete, od toga sve zavisi.
U lov na ribe se ne krece bez stapa, udice i mamca. Mamac moze biti crv, glista ili nesto vece (ukoliko imate nesto vece, to je bolje po vas) ili jednostavno vas prijatelj, koji ce ici sa vama i praviti vam drustvo, jer bi pecanje moglo da potraje.
Obicno su to Djordje Vajfert-Dzo ili Jovan Cvijic-Cvija. Ali ako ste Evropski covek, nije na odmet da povedete i nekog vaseg inostranog prijatelja sa kojim bi ste mogli i da prosirite svoje horizonte.
Obicno taj vas prijatelj odradi veliki deo posla, a da vi to i ne primetite.
Pocinjete da se pitate:''Zasto sam ga poveo? Konstantno prica i plasi mi ribu! Vec vidim kako odlazim kuci praznih ruku.''
Ali strpljenje je kljuc uspeha. Ukoliko ste nestrpljivi mozete da ostanete bez prijatelja i kuci se vratite bez ulovljenog plena.
Posle nekog vremena riba polako prilazi mamcu i pocinje da grize. Hvatate stap sa obe ruke i izvlacite je na obalu. Ispostavlja se da je drustvo bila odlicna ideja. Rukujete se sa prijateljem, zahvaljujete mu se na njegovom prisustvu i polako se rastajete.
I tako nasmejani i veoma ponosni na sebe vracate se kuci sa ulovljenim plenom a ne praznih ruku kao sto ste u jednom trenutku pomislili.

Ovaj efekat postepenoog zagrevanja imali su priliku da osete iskljucivo pilici u rernama i studenti domova sirom Srbije. Posto se u dvadeset prvom veku i dalje smatra (na nasim prostorima) , da je podizanje temperature u studenjacima zivotna potreba, a spustanje temperature u granicima izdrizljivosti- luksuz, studenti su primorani da od svog mrsavog budzeta izdvoje novac za erkondisn foliju. Naime, to je specijalna folija, izradjena od veoma fino izbalansiranog aluminijuma izvucen u idealne trake debljine svega pedeseti deo milimetra. Erkondisn folija se lako montira, bez busilica, srafcigera i specijalnih kompeta za ,,URADI SAM'', naime, prosto se folija nakvasi i zalepi za prozor velicine 6x6m (visok standard je u Srbiji sto se tice velicine prozora). I posle montiranja erkondisn folije, privilegovani smo da uzivamo u carima njegovog dejstva. U prepodnevnim casovima, Suncevi zraci se odbijaju od precisno proracunate erkondisn folije, sto u prostorijama stvara prijatnu atmosferu od nekih tridesetak stepeni celzijusa. Najinteresntniji period je u popodnevnim casovima, kada zraci Sunca gadjau foliju pod pravim uglom, iako je nama u prostoriji mrak, mozemo jednostavno uzivati u prijatnoj temperaturi od cirka sesdeset stepeni. Polako se javlja usporavnje mozdanih funkcija, kocenja ruku i obilnog znojenja,ali, studenti su i dalje duboko uvereni da erkondisn folija stvarno pomaze u rashladjivanju u ovim tropskim vrucinama. Ako budete brzi, mozda cete i stici da pokupite poslednje zalihe erkondisn folije u prodavnicama ;)

Prva rečenica koju kažemo sebi ujutru kad smo polu živi na putu do škole/posla, a i ostalima oko nas, a isto to i čujemo od njih. Kada dođemo kući, ta želja nestane, kad se dokopamo naše stolica na kompjuteru, i odmorni smo, kao novi.

Ovaj efekat postepenoog zagrevanja imali su priliku da osete iskljucivo pilici u rernama i studenti domova sirom Srbije. Posto se u dvadeset prvom veku i dalje smatra (na nasim prostorima) , da je podizanje temperature u studenjacima zivotna potreba, a spustanje temperature u granicima izdrizljivosti- luksuz, studenti su primorani da od svog mrsavog budzeta izdvoje novac za erkondisn foliju. Naime, to je specijalna folija, izradjena od veoma fino izbalansiranog aluminijuma izvucen u idealne trake debljine svega pedeseti deo milimetra. Erkondisn folija se lako montira, bez busilica, srafcigera i specijalnih kompeta za ,,URADI SAM'', naime, prosto se folija nakvasi i zalepi za prozor velicine 6x6m (visok standard je u Srbiji sto se tice velicine prozora). I posle montiranja erkondisn folije, privilegovani smo da uzivamo u carima njegovog dejstva. U prepodnevnim casovima, Suncevi zraci se odbijaju od precisno proracunate erkondisn folije, sto u prostorijama stvara prijatnu atmosferu od nekih tridesetak stepeni celzijusa. Najinteresntniji period je u popodnevnim casovima, kada zraci Sunca gadjau foliju pod pravim uglom, iako je nama u prostoriji mrak, mozemo jednostavno uzivati u prijatnoj temperaturi od cirka sesdeset stepeni. Polako se javlja usporavnje mozdanih funkcija, kocenja ruku i obilnog znojenja,ali, studenti su i dalje duboko uvereni da erkondisn folija stvarno pomaze u rashladjivanju u ovim tropskim vrucinama. Ako budete brzi, mozda cete i stici da pokupite poslednje zalihe erkondisn folije u prodavnicama.

Onaj što ga ne glumi Crnogorac već Slobodan Boda Ninković. Drugi najiritantniji lik u celokupnoj franšizi, odmah posle svog, po proporcijama identičnog, burazera. Inače bi on bio predmet ovog osmatranja, ali jebiga, nije evropski pljuvati đetića pošto odnedavno pripada drugoj naciji, religiji, pismu a uskoro verovatno i kontinentu, galaksiji i nekoj novoj teoriji evolucije.
Koliko možeš biti neandertalizovan da pokušaš uvaliti vanbračno dete svoje droljaste sestre čoveku koji već 'rani jedan oveći čopor gladnih usta? I još pritom ga kidnapovati, pokušavati na silu oženiti i štošta. Imao je Boda sreće što je Ljubiša razuman čovek pa nije povukao par veza i ostavio braću iza rešetaka već je diplomatski to jadno dete i njegovu glupavu, i da ne kažeš još štošta, majku prebacio svom drugaru Riđom jer znamo da on ne bira.
Pored ovog, Boda je smešan lik. Izgleda kao hibrid Mariusa Pudjanovskog i onog pajaca sa TV-a što me je plašio dok sve dok nisam krenuo u vrtić. Da je kojim slučajem rođen u 19. veku lagano bi imao dva posla u putujućem cirkusu, mogao bi da bude veoma uspešan klovn koji žonglira, pada, vozi tricikl i na kraju te tačke taj isti tricikl savije u loptu prečnika 7x7 i pojede ga začinjeno sa lopticama koje je prethodno samljeo svojim gargantuanskim prstima. A sada, ako ikad napusti glumačke vode, uvek ga može čekati posao u nekom od predškolskih ustanova jer poseduje taj unikatni izgled: smešno i zabavno lice koje uveseljava decu ali i šifonjerski izgled koji izaziva jedno dodatno (straho)poštovanje.

Naziv za levu zavojnicu na vijku.

U njihovim glavama je Srbija nešto blisko Iraku, Palestini, Vijetnamu, pa čak i nešto mnogo gore. Ne znaju na kom kontinentu se nalazi i da li je to uopšte na nekom kontinentu (neki misle da je to ostrvo blizu Australije), ali zato znaju da se odvija neki rat za Kosovo, o kom opet pojma nemaju, kao ni o bilo čemu vezanom za Srbiju. To je delimično i normalno, jer im njihove relativna izolovanost kao i enormno visok životni standard ne dopuštaju niti da razumeju situacije u ostalim delovima sveta, niti da se većina njih informiše o tim situacijama.

Na samo pominjanje reči "Serbia" zamišljaju fascinantne slike slične pustinjama ili peščarama, okružene sa gromadnim planinama poput onih na koje se Bear Grylls penje kada želi da izvidi okolinu. Na sred te pustinje nalazi se jedna oaza oko koje se uveče okupljaju srpska plemena da proslave uspešno detoniranje albanske štale, a na gozbi se nađe pokoji zec u umaku od višnje serviran u drvenu posudu čija je donja površina trula, a ako je postignut izuzetan uspeh na ratištu, servira se i jelen. Ratište uopšte nije ni daleko. To je jedan front, na koji se dolazi kada se prođe kroz kanjon kroz pomenute stenovite planine. Tu se svakodnevno juriša na konjima. Oni malo bogatiji su sebi priuštili ratne džipove, a decu bogataša zamišljaju kao klince koji prolaze ulicama sa kalašom u rukama. Oni malo siromašniji ratnici srpskih plemena su sebe opremili smokvinim listom da im se ne vide stidni delovi tela, a kada se uveče vrate umorni kući sa ratišta, dočekaju ih žene koje oni obavezno istuku čisto onako. A kuće zamišljaju kao obične zemunice, koje prokišnjavaju, vlažno je čak i leti, sa jednom sobom i ognjištem na sredini.
Za njih ovaj paganski narod svako veče žrtvuje po jednu kravu, koja je u Srbiji sveta životinja. Čak su otišli toliko daleko da smatraju da imamo i more, a imamo ga samo iz razloga što ne mogu drugačije da zamisle kako bi se Srbi inače kupali.

Nekada su je preduzimali samo studenti jer je samo studiranje bilo skupo, a danas nam se standard po tom pitanju popravio pa sad ovako štedimo svi. Da se ne bi trošila voda, tuširanje je limitirano na dva puta nedeljno (po osobi u stanu), s tim da ima toliko tople vode da se ljudski tušira jedino onaj ko se tušira prvi. Dalje, u cilju štednje vode, istu pijemo u parku a ne u stanu, a wc šolja omiriše vodu tek nakon 10 malih nuždi (koje brojimo udarajući recke) i velike nužde na koju imamo pravo jednom nedeljno, za ostale potrebe snalazimo se po kafićima i sličnim objektima. Što se tiče struje, nju štedimo tako što sve na TV-u gledamo u reprizama koje su u okviru jeftine struje. Ako su u stanu starije osobe- nema potrebe da je svetlo uključeno, i onako ih je izdao vid. Problem je jedino što moramo da se grejemo na struju, ali niko ne posluje potpuno uspešno. Ne šaljemo sms, preskupo, a pisma su nam van dometa. Umesto toga, napišemo nešto, slikamo i tagujemo osobu na fejsu pa nek čita. Za razgovor, zahvaljujemo svim svecima što poslaše Skype. Ali se bar hranimo zdravo- skupljamo kestenje u parku i od toga pravimo večeru, jednu od luksuznijih u poslednje vreme. I za piće, naravno, mučenica, domaća. Živeli, Srbijo!

Neki su vam rekli da idealno radno mesto ne postoji... Poverovali ste im??? Hmmm... Da li su oni bili u pravu? Posmatrajmo sledeći primer. Radno mesto običnog, prosečnog čoveka i radno mesto narodnog poslanika u našoj skupštini. Tamo su razbijene mnoge zablude i dokazano je da je nemoguće, ipak, (ponekad) moguće. Na normalnom radnom mestu zakasnite na posao, neko vas opomene. Na normalnom radnom mestu čitate novine, odete kod šefa na razgovor. Na normalnom radnom mestu vičete na kolege, pokrenu disciplinski postupak protiv vas. Ako se usudite da dolazite pijani na posao ili imate neku šteku, pa krišom pijete dok ste na poslu, opet ćete sigurno i gotovo izvesno najebati.... Ne daj bože da dođete na posao naoružani i da maltarate pišoljem po kancelarijama... Ufff, pa tužba vam ne gine, onda će da vas ogule na sudu...i... i.... pi, pi, daleko bilo. No, na idelanom radnom mestu, stvari stoje drugačije i sve je to moguće. Tamo se viče, pije, peva, novine se redovno čitaju... za to se dobijaju pohvale, nagrade, aplauzi, povišice, slobodni dani.... Ne morate, čak, ni da dolazite redovno... Imate svog vozača, ručak skoro pa za DŽ..... Da, da, zamalo da zaboravim. Za to se prima i plata. I to kakva, natprosečna!! Čak možete sa kolegama da se dogovorite i za povišicu kada vam se učini da je vaš životni standard malkice poljuljan.... Eto, da ne nabrajam dalje.... Dovoljno da bi bilo idelno za vas !? Procenite sami.....

Kad se neko toliko zanese, isprefilosofira i isprezanima glupostima.

Muslimani, pripadnici muhamedinske vere. Naziv nastao prostom korelacijom sa vrlo zastupljenom bojom odora pustinjske varijante pripadnika ove veroispovesti.

Isprva tek još jedna u paleti boja, izuzetno zastupljena što u arhitekturi što u umetnosti starog sveta, naposletku je traumatskim mehanizmom upregnuta u tesnu vezu sa brutalnom orijentalnom konfesijom; u podrobnijoj analizi simvoličke literature nailazi se samo na ovakve primere:

Belo - Islam. Nema dileme.

Bela kuga - postepena demografska zamena evropsko-hrišćanskog življa doseljenicima iz orijentalno-islamskih predela; svojevrsno demografsko odumiranje.

Četiri bele smrti - brašno, šećer, so i mast (ulje); u sadejstvu čine baklavu, tursku poslasticu, osmanskom vojnom silom proguranu u evropski gastronomski milje

Beli anđeo - odnosi se na detalj sa nadaleko čuvene freske "Mironosice na grobu Hristovom", a prema kontroverznoj teoriji, predstavlja čistotu duše konvertita koji se silom prilika ogrnuo prorokovim plaštom (preveo u Islam), no ostao u "duši i serdcu čist, najpre Srbin i ponajpre krstjan". Izraz "beli anđeli" se otud odomaćio kao kolektivan naziv, odmila nadenut, pripadnicima bošnjačkog entiteta u BiH.

Bijelo polje - lokalitet u Crnoj Gori. Naziv datira iz vremena prve kosovske bitke (1389.) kada je srpski velmoža Branković, podozrevajući poraz, u sred bitke napustio vojnu, te je čak do ovog mesta od Turaka bežao. Stignuvši, sa glavninom svojih snaga se razišao a svoje bele barjake je na tlo bacio kako ga ne bi ko prepoznao. Odatle seže etimologija malog crnogorskog gradića i prilično snažna heraldička asocijacija bele boje sa Islamom, to jest konkretno islamskom pobedom, iliti hrišćanskim, a naročito srpskim, slomom.
(...)