Osećaj koj se koj se javlja kod ljubitelja "normalne" muzike nakon što određeno vreme provedu izloženi muzici zvezda Grand produkcije. U zavisnosti od nivoa tolerancije na ovu vrstu muzike, osećaj u uhu se može kretati od golicanja do bola sličnom onom koj se stvara pri stavljanju užarenog parčeta metala u uho.

ranije, kada su bake strikale dzempere, carape i sl. ( da, zamislite, to se radilo :O ) postojala je vrta dzempera bez rukava koji se nazivao pulover. obicno se nosio preko kosulje kada je bilo hladnjikavo vreme (tanji, fensi puloveri sa ''pletenica'' sarom) ili kad je bilo toliko hladno da ti se govno smrzne pa se nosio ispod odece, uglavnom preko duks potkosulje (one plave debele koje su se nosile zimi u paketu sa duks gacama). pulover je odlicno cuvao ceo trup koji je pokrivao, dakle ledja, bubrege...
moja baka je strikala jako mekane i tople pulovere sa likovima crtaca, imala sam tom i dzerija, belog kita, duska dugouska...
danas se proizvode masinski i nemaju vise tu utkanu ljubav i toplinu, a i nose ih pozeri koji idu na tenis i vozaju se kabrioletima, mamini sinovi. devojcice ih ne nose vise, one nose krace stvari zbog cega ce ostati bez bubrega koje je pulover tako brizno cuvao.

Do ovoga dolazi kada neki pevač ili druga javna ličnost umre. Slušaju i gledaju ih svi koji i nisu znali za njih, odmah počinje oplakivanje na FACEBOOK-u ili Tviteru, oni koji su tu osobu pljuvali odjednom govore kako je to bila zlatna ličnost i veliki talenat, dobrotvor i humanista. Sve češća pojava od smrti velikog pevača Tošea Proeskog, preko velikana Milenka Zablaćanskog, kralja popa Majkla Džeksona, kralja kluboova Darka Radovanovića i do princeze soula Ejmi Vajnhaus (meni draže Ejmi Vinarija).

Evolucija klakera,u koju se dodaju velike kolicine secera, kofeina i jos po nesto(ali ko cita sta pise na konzervi),sto cini magicna pica koja se zovu zajednickim imenom ENERGY DRINKS.Energetska pica se razlikuju samo po jednoj stvari,a to je cena.Sto je skuplje,to je vise fensi i postaje popularno kod fensera i pedercica.Ova vrsta pica je veoma popularna medju muskom populacijom,jer ,pobogu,pedercici moraju da povrate snagu posle teskog dana u Silikonskoj dolini,gde uglavnom blejace....Zenska populacija slabo koristi ove stimulanse,mada proizvodjaci su poceli da pucaju i na ovaj segment ,tako sto pocinju da prave roze konzerve,koje su namenjene zenama..
Zasto je ova vrsta djubreta popularna?Cudo je sta dobra reklama moze da ucini i da vas natera da pijete neko sranje ,odvratnog ukusa,u malom pakovanju,koje skupo placate,a da bi osetili efekte,morate da se nalivate kao kamila....

Nije da želim da vam kažem koliko sam dobar u nečemu, ali ću vam ipak reći, i to glumeći neku lažnu skormnost i pritom ako je moguće ismejati sve ostale kako bi baš ja bio u centru pažnje.

Fatalit prepička na barskoj stolici za šankom, u potrazi za mužjakom ili DB-ovka na tajnom zadatku. Suknja i dekolte međusobno konvergiraju, cigareta i piće su tu samo da bi imala čime da zaposli prste da ne bi otkopčali haltere, "noge duge, oči pune tuge, uvek sama među devojkama"... Zbog ove zmije ćete i početi da gledate neki ŠNJ prodakšn film na Košavi ili Avali u 55-om minutu, i to samo zbog nastupajuće jedne jedine seks scene, u kojoj će dotična čaplja pokazati svoju levu bradavicu između prstiju slou-moušn jebača u jedva smaknutim svetlim farmericama. U realnosti, stereotip je potpuno drugačiji. U fensi klubovima je to više nafraknih 'tica koje dŽuskaju uz šank u cilju hipnotisanja mudonja da im plate piće, dok se u old-time kafanama na pojilicu obično prikači neka iskusna oronula Cana Fontana koja nije apdejtovana za internet seks potrage. Sve u svemu, kako god okreneš, barska 'tica neizbežno asocira na seks.

Veoma popularna radnja među zgubidanima i fensi baticama koja se manifestuje tako što se lik predstavlja kao jako zauzet, svi ga zovu na telefon, svi ga traže, ruča u Njujorku-sere u Bombaju trip. Njihov pshihomasturbatitivni megasvrš u glumljenju zauzetosti je naročito intenzivan kada imaju publiku, posebno im je poslastica u kafićima gde ima ženske čeljadije, pa se ti lokalni vlasnici kladionica/tezgi na pijaci/propali fudbaleri druge lige dovikuju sa kraja na kraj, razmenjujući biznis ponude i glasno spominju poslovne sastanke, za šta dolaze posebno spremni: crna Adidas torbica se uz debelu kajlu bori za mesto na vratu, naočare za pozlaćenim natpisom proćelavo teme krase, dok toplomerku drži desnom rukom, a levom priča na telefon, i ujedno se dovikuje sa "biznis" kolegom koji sedi na drugom delu bašte kafića... Njihovo glasno pozdravljanje sa neizostavnim grljenjem i ljubljenjem, naročito ako su u šuškavim jaknama, podseća na klinč borbu gej polarnih medveda sa neke od Diskaveri emisija.

   Nekada davno pre mnogo godina, u vreme socijalističke vlasti i posleratne obnove zemlje, malo je bilo pismenih pa se nije moglo glasati kao sada na fensi papirićima u svim bojama duge. Glasalo se gumenim kuglicama tako što se postave duboke kutije za svakog kandidata, ljudima podele kuglice, a oni drže kuglicu u ruci i spuštaju ruku do lakta u kutiju. Tamo gde žele da ostave svoj glas, spuste kuglicu ali ne otvaraju šaku nego kad ponove proceduru sa svim kutijama onda pokažu komisiji da je kuglica NEGDE ostala. E, to negde je imalo i opciju za one koji ne žele nikom dati glas. Ta se opcija zvala ćorava kutija i ona je bila ničija.
   Zli jezici su pričali da se glasanje organizovalo na spratu pa su kuglice padale u sobu ispod gde je dodatna komisija Državne bezbednosti pratila ko je za Kralja, a ko za Tita. Ispod kutije za kraljeve glasove izbuše rupu pa kad im kuglica upadne u sobu oni lupe u plafon, a zapisničar zaokruži ime sledećeg dobitnika turističkog krstarenja Jadranom na brodu Punat.
   Interesantno, ćorava kutija nije imala rupu. Kuglice iz nje su jednostavno presipane u kutiju koja odgovara komisiji. U to vreme nije bilo neodlučnih.

Ribolovački termin. Tradicionalno se mamci dele na žive i veštačke.
Veštački mamci se prave od plastike, silikona, gume i drugih materijala za izradu vibratora (vidi simbolike!), dildoa i razne BDSM opreme uključujući i perje, kožu i Boga pitaj šta sve ne. Ribolovci koji preferiraju ove mamce su nekako fensi, čisti k'o za modnu reviju i nekako flafičasto deluju (posebno onima koji preferiraju živi mamac).
Nasuprot tome, imamo živi mamac. Najčešće neki insekt, crv ili manja riba (tzv keder) koja služi da privuče veću. Ribolovci koji preferiraju ovaj tip mamca tvrde kako nema zamene za pravu stvar, da je pravi ribolov upravo to, malo i prirodu da osetite, pa zašto se malo i ne isprljati.
Retki su ribolovci koji isprobaju oba mamca, mada je svima kapitalan ulov na pameti.
Za ulov je nebitno; koji god mamac bio, sigurno ima udicu u sebi.

Najtužnije stvorenje u univerzumu.
To je bik, čiji je zadatak da ''zainteresuje'' kravu za polni odnos. On obavi proces udvaranja i blago stimuliše kravin polni otvor, a onda ga odvedu da bi pravi, priplodni bik, mogao da ''obavi posao''.
Možete li zamisliti taj jad i čemer!
Upotreba ovog termina u slengu se odnosi na mušku osobu, sličnih kvaliteta.

Jedna potpuno nepotrebna i nicim izazvana pojava koju cesto gledamo na TV ekranima koja je, kao i mnoga druga "deca" poshasti zvane Pink Televizija ubedila nas glupi narod da je neverovatno duhovita, inventivna, zabavna, pametna, da lepo peva, ima talenta za muziku, film i sve druge oblike umetnosti.
Kada se ne pederise sa Marinkom Madzgaljem u roze odelima pevajuci pesmice koje obaraju s nogu devojcice sirom Srbije, on vodi svoju plagijat-emisiju i glumi jos retardiranijeg "Oskara" za kojim pola Srbije sece vene i kune se da neshto smeshnije nije nikada videlo. U njegovoj ultra-edukativnoj emisiji (a kada se ne debilishe kao gorepomenuti Oskar), on je fensi dechko, dovodi samo ultra-mega popularne zvezde i samouvereno ih pita razna pitanja obrazovnog karaktera tipa "Kad si prvi put dala ...?"...
Vrhunac je ipak kada u diskoteci puste neku Oskarovu (lepo ste procitali, ne Ognjenovu vec Oskarovu) pesmu i svi polude, svi znaju reci, presrecni su sto je cuju, iako su pesme na nivou retardiranog 4-godisnjaka.
Zapravo, on moze sve, da bude maneken, da peva, da prica viceve, da igra kosarku, da glumi (leti u svemir, izume perpetuum mobile...), i ovom narodu nikad njega nije dosta!
Napomena:
U vecim grupama nije pozeljno pricati ruzno o njemu i Oskaru jer ce vas smatrati ludim i cudno vas gledati.

Posle proizvoda koji je nedavno izbačen u prodaju ''pivo sa ukusom limuna'',logičan sled je da se izbaci pivo sa ukusom pice.Pošto je pivo sa ukusom limuna za prave Srbe, šta drugo nego, obična pišaća,industrije piva će pokušati da se oduže time što će napraviti sa ukusom pice.Analogno čipsovima,flipsovima,kikirikiju ostalim grickalicama tim za inovacije industrije piva smišlja dobitnu kombinaciju da naprave pivo sa ukusom pice i tako da dostignu slavu legendarnog Džona Pembertona koji je 1886. godine napravio koka-kolu.Verovatno će i patentirati svoj proizvod nekim ''retro'' bocamama,koje će biti toliko fensi da će Srbi izmisliti novu reč za nešto što je toliko ogavno da ga ni džukac avlijaner ne bi probao.Reklama će biti neubedljiva kao gluma Bode Ninkovića u dečijim emisijama.Ko bude probao ovo pivo biće etiketiran kad šupak-meraklija ili ti primač u dupe,a narodski rečeno peško.

Osoba muškog pola,starosti 40+ godina,koja obilazi splavove,diskoteke,fensi klubove i ostali ,,in" mesta.Lako se uočava zahvaljujuća karakterističnom načinu odevanja (lakovane duguljaste cipele,nove poluiscepane farmerke od peglanog džinsa posute šljokicama i najvažniji detalj je gornji deo koji je neka šljašteća,što drečavija i nakaradna bodi bluza koja prekriva pivsko stomače).Dolazeći na mesta gde se okupljaju mladi pokušavaju da pobegnu od surove činjenice da im je mladost prošla i redom ,,startuju" klinke.Prilikom upoznavanja sa maloletnicama prvo što kažu nakon imena je koja kola voze i tim postupkom smatraju da će da oduševe nekog.Još jedna velika opsesija im je da budu mafijaši,tako da se na ulazu u diskoteku poljube po tri puta u obraz sa nekim od članova obezbedjenja i jako potapšu po ramenu (jer su to videli kad su kući sa mamom i tatom gledali ,,Kuma").Taj postupak može da zavara neizvežbano oko i da neko stvarno pomisli da su oni neko i nešto.

Potpuno neprimetna ličnost, iako teži da bude primećena i popularna. Nešto kao kad je Sinalko davao silnu lovu za reklame, a ipak su Koka Kola i Pepsi za njega bili, jednostavno zakon.

E, to vam je ono što zapravo povezuje sve ljude. Hrana, u redu, pivo u redu, sve to ima svoja okupljanja. Ali svuda postoje neke restrikcijie. Kad piješ pivo, do pod postaje krevet nivoa, ne možeš baš da pozoveš i lokalnog klinjobera kome je đačka torba veća od njega samog. Kad roštiljaš, ne možeš da pozoveš baš komšiju koji se upravo oporavlja od infarkta. Mislim možeš, ali niko nema srca da muči tako ljude. Ali priču svi mogu da čuju. Uši su ono što svi imamo, ili naučimo da čitamo sa usana, tajni agenti znaju obe metode. Okupite se, i matoro i staro i slušate. Nije bitno gde ko sedi, za svakog će se naći nešto da se pojede, da se popije, dijetalno, kolači, fensi travke, preldžijski roštilj, majku mu, naši smo. Ne mora da bude priča tačna, bitno da ide nekim svojim tokom. Kratiš je, dodaješ, preuveličavaš, ubacuju se i drugi... Ide to tako. A priča ostane kao nagrada sama po sebi. Pa da. Tako nekako.

Biznis pozerčinu možete prepoznati na sledeći način. Obavezni rekviziti su im Odelo ili fensi garderoba poslovnog imidža, PDA ili neki basnoslovno skup mobilni telefon, lap top dojagonale ne manje od 17 inča, da bi se video sa ulice i kafića od preko puta, u kome sedi drugi tabor biznis pozera i hends free koji naravno ne vade iz uveta. Ipak očigledno je svima da je u pitanju je pozerčina, jer svaki iole ozbiljno zaposlen čovek radi u vreme kada ovde pomenuta gospoda bleje po kafićima pokušavajući da izgledaju jako poslovno. Nekada su u pitanju deca ili unuci gastarbajtera ili sinovi raznoraznih tajkuna i tajkunčića. Još im se jedna grupa pridružuje, raznorazni "regionalni menadžer", čitaj putujući trgovci, koje su roditelji, obično neki budžovani, uglavili na to mesto u nekom ultra pasivnom kraju, kako bi primali ogromne plate, ne radili ništa a imali opravdanje u firmi za odsustvo u bilo kom trenutku.

Dokaz o relativnosti svih ljudskih merila i mera; malo zakasneo za Ajnštajnovim, ali ga je zato eksperimentalno veoma lako izvesti. Samo treba poslati dete u prodavnicu.

Veštački mamac. Izgleda kao nešto što nije. Koristi se za lov ribe, pa kao što postoji više vrsta riba i terena za lov istih, postoji i više vrsta varalica.

Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom.
Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.

Devojke koje bukvalno paradiraju ulicom. Izdvajaju se iz gomile po hodu i stavu. Često su u žurbi, samo prozuje pored vas, a vi, kao svaki strejt muškarac, moraćete kad-kad da bacite pogled na njih, često osvrćući se i po nekoliko puta za njima. Jer, one gaze svoj put. Ali niste jedini. Čak i po neka ziljava klinka ili milfača uradiće isto što i vi, samo sa drugačijim komentarom u mislima.
Lemilice su karakteristične baš po specifičnom hodu - iza njih ostaje trag najfinijeg francuskog parfema, ne obaziru se na okolinu i lokaciju, ne švrljaju pogledom niti saginju glavu niže od ''bradine libele'', osim u vrlo retkim slučajevima i to samo kad maze prijateljicinu kucu ili udele koji očekivani komentar njenoj bebi u fensi kolicima.
Teško da ćeš je ikad jebati. Nisi ti taj tip muškarca koji trsi lemilice. Ako ti se slučajno i posreći, moraćeš da prilagodiš svoj položaj tela i svog miška njenom, jer se ona ne saginje. Ponos joj ne dozvoljava. Moraćeš da se postaviš kao mikrofon pred Lemmyjem... Lemilica se saginjati neće!