Dokaz o relativnosti svih ljudskih merila i mera; malo zakasneo za Ajnštajnovim, ali ga je zato eksperimentalno veoma lako izvesti. Samo treba poslati dete u prodavnicu.

Uglavnom, najmanji lokali u gradu, ne bas cisti, sa starim stolovima i stolicama. Medjutim, i pored ove kontradiktornosti, mikroskopske cene alkohola im daju ta zvanja NAJVECIH kafana.

Veštački mamac. Izgleda kao nešto što nije. Koristi se za lov ribe, pa kao što postoji više vrsta riba i terena za lov istih, postoji i više vrsta varalica.

Oldskul ciganski stritfajt, bez pardona i nedozvoljenih poteza, sa ratnim pokličima učesnika koji se čuju jednom u životu, gde se šiba bakarnim provodnicima i drevnom ''random zamah'' tehnikom.
Romtal 1 na 1 je nerealno moćan prizor, ali grupno lešenje je jednostavno epika koja bi zasenila i javno spaljivanje hipstera na lomači na Trgu Republike.

Bucino Ćoše je ugostiteljski objekat (napisao bih kafana,kafić, birtija ili nešto četvrto, ali niko tačno ne zna kojoj vrsti Ćoše pripada) koji je ime dobio po tome što se nalazi na ćošetu a kelner, šanker, računovodja i vlasnik je Buca.

U ovom slučaju reč "ćoše" osim toga što označava ćošak, ugao na kome se ukrštaju dve ulice označava i ćoše na kome se ukrštaju ose vremena i prostora. To ukrštanje vremena i prostora koji inače treba da budu odvojeni može da natera vreme i prostor da se u Ćošetu ponašaju malo drugačije nego na drugim mestima.

Posledica toga je da ako udješ na jedno piće oko 9 uveče kad posle oko sat vremena izadješ biće nekih 3 ujutru. Buca ovakve greške vremena koristi tako što piće prodaje za od 40 do 80 dinara po čaši a onda zaradu menja za marke po kursu dinar-marka pa posle marke menja za evre i od naizgled smešnih cena ima ogromnu zaradu.

Prostorne zavrzlame dozvoljavaju unutrašnjim dimenzijama Ćošeta da budu veće od spoljnih tako da bez obzira na to koliko ljudi ima unutra uvek se nadje mesto za još 5-6 gostiju tako da u kućici koja gledano od spolja ne može da ima više od 25 kvadratnih metara može da bude preko 30 ljudi a da ostane još mesta za sedenje.

Neko će verovatno da se zapita kako sve to funkcioniše, ali ne vredi da lupate glavu kako, tako je i gotovo.

Poslednji argument koji se upućuje ženskoj osobi koja gasi vašu nadu da ćete da se 'omrsite'.

Nadimak srpskog mafijaša iz devedesetih, koristan da se nadene svakom liku koji pokušava da se iskurči u odredjenoj situacij.

Srpska mantra kojom dajemo vetar u leđa nekim lepim izrečenim željama.

Štura! Opšta bežanija. Kud koji mili moji.

Devojke koje bukvalno paradiraju ulicom. Izdvajaju se iz gomile po hodu i stavu. Često su u žurbi, samo prozuje pored vas, a vi, kao svaki strejt muškarac, moraćete kad-kad da bacite pogled na njih, često osvrćući se i po nekoliko puta za njima. Jer, one gaze svoj put. Ali niste jedini. Čak i po neka ziljava klinka ili milfača uradiće isto što i vi, samo sa drugačijim komentarom u mislima.
Lemilice su karakteristične baš po specifičnom hodu - iza njih ostaje trag najfinijeg francuskog parfema, ne obaziru se na okolinu i lokaciju, ne švrljaju pogledom niti saginju glavu niže od ''bradine libele'', osim u vrlo retkim slučajevima i to samo kad maze prijateljicinu kucu ili udele koji očekivani komentar njenoj bebi u fensi kolicima.
Teško da ćeš je ikad jebati. Nisi ti taj tip muškarca koji trsi lemilice. Ako ti se slučajno i posreći, moraćeš da prilagodiš svoj položaj tela i svog miška njenom, jer se ona ne saginje. Ponos joj ne dozvoljava. Moraćeš da se postaviš kao mikrofon pred Lemmyjem... Lemilica se saginjati neće!

Sanja, Snežana, Sonja... svaka može biti Sneška. Sneška je žena koju svi vole. Majka, žena, švalerka, dobra komšinica. Sneški su sva vrata u životu otvorena. Iako je u petoj deceniji života, i dalje je lepa i pleni. Nju direktor slasno želi da opali, ali ona ne da. Za Snešku moraš biti Odabran.

Sneška učini svakome, na ovaj ili onaj način. Komšije joj se javljaju s osmehom na licu, od jednog do drugog uha. Sneška nosi lakirane cipele neke umereno fensi marke, jer ne želi da upada tako drsko u kadar. Ona svoje mesto u centru fokusa traži svojom blaženom pojavom. Sneška nije kurva, ali savršeno ume da igra po ivici pristojnosti. Sneška, dok pije kafu, hotuje s tobom, hteo ti to ili ne. Njene nežne usne igraju po ivici šoljice tako intrigantno, da to ne možeš ne primetiti. Ona zna kad je sve previše daleko otišlo po pitanju pristojnosti i kad treba prestati.

Snešku svi vole.

Kako je tebi dobro.

Omotač je socijalna zaštita od ostećenja za korice svesaka i knjiga u mladjim razredima osnovne škole. Bar je tako bilo do pre neku godinu, sad sumnjam da je tako, imaju fejs.

Omotači se dele na dve podgrupe:
1. omotač od ukrasnog papira za poklone koji su u početku svi koristili, a kasnije samo oni sa manje keša;

2. plastični omotači koji su se pojavili malo kasnije sa likovima Nindza Kornjača, Pedje Stojakovića i Divca, ili Alfreda Dzonatana Kvaka. Oni se nisu pravili u domaćoj radinosti, i kupovali su se u knjizarama, pa su u pocetku svog razvoja bili rezervisani za fensi decu (uglavnom onu decu koja su imala one patike što im svetli djon kad se nagazi).

Razlog postojanja omotača je mogućnost korisćenja knjiga i potonjih generacija, da roditelji ne bi morali svakom detetu da kupuju novi komplet knjiga (dodatni trošak postoji i kada se predmet "Priroda i društvo" razdvoji na "Poznavanje prirode" i "Poznavanje društva" kao dva zasebna predmeta).

Mislim da se omotači nigde na svetu nisu koristili, osim kod nas.

Opis veoma smotanog konobara.

Izraz koji koristimo za neki događaj koji se odavno nije dogodio. Nekad je u nekim krajevima postoja običaj da kad se sin oženi, tata prvi proba mladu.

Veliki rat je gotov. Kraljevina utvrđuje svoje granice, menja imena i vladare i oporavlja se od razaranja. Mir-Jam je na vrhuncu svoje klozetske melanholične inspiracije a Tirke i Moša žongliraju kuvanim jajima na čuburskoj kaldrmi i čekaju veliki derbi protiv Jugoslavije.

Iz jednog dvorišta na Slaviji izlazi ona – frajla. U levoj ruci fensi kišobran da spreči direktan proboj UV zračenja do njene baršunaste kože, potpuno prekrivene haljinom, koja je modni recidiv propalog austrougarskog carstva. Na glavi šešir u liku prepariranog fazana, torbica preko ramena i cipeliške sa šnalom i malom štiklom a la crveni mundiri. Odlučnim hodom kreće ka Kalemegdanu u potrazi za izabranikom svog srca s kojim će orlovski da zgreši, ko njena majka pre 20-ak godina. Dok baca levu pred desnu, na vratima svojih radnji balave: vunovlačar, tapacirer, abadžija, kazandžija, sodadžija, te mnogobrojne kalfe i šegrti. Ali nisu oni te sreće da ga metnu u frajlinu pičku, koja istače azurno plavu menstrualnu tečnost. Ne, tu će ga metnuti bankar, vlasnik zlatare, ili možda oficir ratnog vazduhoplovstva, koji bezobrazno vrebaju na ćoškovima korzoa i saleću tek napupele gospođice željne proširivanja vidika. Kad ih ošmekaju, ljubazno će ih provozati fijakerom par krugova po gradu, oploditi tri, četiri puta jajnu ćeliju, a onda ih poslati na obrađivanje 20 hektara zemlje nadomak Male Moštanice i podizanje nejači, dok se oni vraćaju na kibicovanje ženskadije po pešačkoj zoni.

Nadimak srpskog mafijaša iz devedesetih, koristan da se nadene svakom liku koji pokušava da se iskurči u odredjenoj situacij.

Opis vezan za osobu, koja se pored ogromne konstitucije ne ponaša u skladu sa svojim godinama.

Ono što svako od nas ima, samo što su kod nekih nepravilno raspoređene.

fraza koja se koristi da označi (najčešće osobu iz prigradskog naselja) koja se skoro priblizila gradu i koja očigledno vuče komplekse što u dvorištu još uvek ima svinjac i kokošinjac (kao da je to sramota), pa po svaku cenu želi da postane cool gradski lik. Lako ih je prepoznati jer čim zinu iz usta im izleti kopija "beogradskog naglaska" u kombinaciji sa pogrešnim padežnim sistemom. Na pitanje odakle su, odgovaraju sa pet sekundi neprijatne tišine nakon čega usledi naziv prvog većeg grada. Ako su istetovirani, tetovaža je obično tribal koji viri ispod majice na nabildovanoj ruci. Kajla je obično izbačena (kao slučajno) jer što se ne vidi to kao i da nemaš.