Muzika koju palimo kad naiđe neko, da ne bismo ispali seljaci kada vide da slušamo Južni Vetar, Lepu Brenu i naravno Džeja

Upozoravam da je ovo nešto duža definicija, kome se ne čita nek ne glasa!

Klasična muzika je vrsta muzike o kojoj postoji najveći broj predrasuda i najveći stepen nerazumijevanja. Sad ću pokušati da ih sve oborim:

1. PREDRASUDA: Klasičnom muzikom se može nazvati svaka muzika koja je kvalitetna i koja izdrži test vremena.
ISTINA: Tačno je da će svaka kvalitetna muzika ostati vječno aktuelna i da će postati svojevrsan "klasik", ali ipak pop i rok pjesme ma koliki status "klasika" stekle nikada neće biti klasična muzika u pravom smislu te riječi, jer se klasična muzika od samog starta stvara na drugačiji način i sa drugačijom namjerom nego pop i rok. Pop, rok i ostale vrste popularne muzike imaju prije svega cilj da zabave, da ispune očekivanja fanova i da se prodaju. Čak i najekstremniji i najnekomercijalniji žanrovi popularne muzike kao što je death metal i black metal nastoje ostati vjerni svojim fanovima i svom "zvuku" i ti bendovi kroz svo svoje stvaralaštvo manje-više proturaju istu tematiku i istu atmosferu. Za razliku od njih, kompozitori klasične muzike stvaraju muziku radi same muzike, bez namjere da se bilo kome dodvoravaju i bez namjere da ostvare neki veliki profit. Takođe glavni cilj te muzike je da prenese autorovu poruku ili emociju ili jednostavno da izrazi i razradi neku muzičku ideju, a ako se usput desi da se to nekome sviđa utoliko bolje. Zbog toga nema autentičnije muzike od klasične. Dalje, svaki kompozitor klasične muzike nudi publici mnogo veću raznovrsnost nego bilo koji savremeni bend. Dok su kod bendova sve kompozicije - pjesme koje traju od 2 do najviše 10 - 15 minuta, kompozitori klasične muzike stvaraju veoma raznovrsne kompozicije: kantate, opere, klavirske, violinske koncerte, gudačke kvartete, simfonije, koje mogu trajati i preko 2 sata i koje svoju poruku izražavaju tek kad se sagledaju u cjelosti.

2. PREDRASUDA: Da biste cijenili klasičnu muziku i u njoj uživali morate biti muzički obrazovani.
ISTINA: Iako vam muzičko obrazovanje sigurno neće naškoditi, možete bez problema uživati u klasičnoj muzici i ako ne znate šta je mol, a šta dur. Klasična muzika kao i svaka druga muzika je prije svega namijenjena publici (laicima), a ne profesionalnim muzičarima. Ona svoju poruku publici prenosi kroz zvuk, a ne kroz notni zapis. A zvuk i jezik muzike je razumljiv svima.

3. PREDRASUDA: Klasična muzika je ozbiljna i samim tim zamarajuća, ne-zabavna i sl.
ISTINA: Kao i u popularnoj muzici, tako i u klasičnoj postoje različite vrste kompozicija i različiti stilovi. Naravno da će jedan requiem, liturgija ili misa biti ozbiljni. To ipak ne znači da su i dosadni, jer zadržavajući ozbiljnost, oni mogu izraziti veoma raznovrsne muzičke elemente. Druge vrste klasične muzike kao što su violinski koncerti, klavirski koncerti, končerto groso, simfonija, opera, opereta i sl. nemaju toliko ozbiljnu tematiku i samim tim kompozitorima je data mnogo veća sloboda pri stvaranju. I oni zadržavaju ozbiljnost, ali se pod tim više podrazumijeva dostojanstvenost, kakvu bi trebala da ima svaka iskrena muzika. Tako je i Bob Dylan bio vrlo ozbiljan i mnogi metal bendovi su takođe ozbiljni. Ozbiljno je suprotno od nezrelo i blesavo, a nije suprotno od zabavno. Uostalom najbolja zabava je ozbiljna zabava. Uz sve ovo moram napomenuti da u klasičnom repertoaru postoji i veliki broj kompozicija izuzetno veselog, opuštajućeg i oraspoložavajućeg karaktera i njihovo slušanje nikome ne bi trebalo biti naporno.

4. PREDRASUDA: Klasična muzika je muzika prošlosti.
ISTINA: Iako je većina kompozicija koje spadaju u repertoar izvođača klasične muzike komponovana u periodu od 1650 - 1950 i dan danas postoji jako veliki broj kompozitora koji komponuju klasične kompozicije, samo što oni još nisu stekli slavu svojih prethodnika. Razlog za to je ne samo njihova nedovoljna afirmisanost nego i činjenica da mladi uglavnom ignorišu klasičnu muziku kao da ona uopšte ne postoji i gube se u stotinama žanrova i podžanrova popularne muzike.

Muzika koju direktor firme pušta kad dođu radnici kojima treba da saopšti da su ostali bez posla.

Pogrešan naziv za klasičnu muziku. Ozbiljnu muziku slušaju isti oni koji čitaju Tolstojevskog. Ovaj izraz se koristi čak i u štampi, pogotovo u najavi programa. Ozbiljna je svaka ona muzika (bez obzira da li je veselog tona ili ne) čiji autor je nije stvarao kao sprdnju, već kao svoj kreativni izraz, kakav god on bio.

To je vrsta muzike ,koja najcesce sluzi kao podloga i uglavnom su u pitanju instrumentali,a neretko i pesme ,koje izvode glumci ili poznati pevaci,koja vrlo cesto nadzivi popularnost filma ili serije.Cesto se desava da omladina zna sve pesme iz "Briljantina" i "Prljavog plesa",a da film nisu ni odgledali,bas kao i muziku iz "Cheers"-a ili "Mash"-a....
Kod nas su poznate i omiljene teme iz raznih domacih filmova,pogotovo one koje je komponovao Zoran Simjanovic,kaop sto su muzika iz "Nacionalne klase","Balkan ekspresa","Specijalnog vaspitanja","Otpisanih" i mnogih drugih filmova.

Rok muzika među narodnom muzikom.
Sluša se toliko glasno da se sve životinje u krugu od 100 metara pretvaraju u prasad i jagnjad, a voda u šljivu.

Muzika čija je glasnoća (volume) dijametralno suprotna kvalitetu iste, i takodje dijemetralno suprotna inteligenciji vozača.

Je nachin zhivota,stil zhivota biramo preko muzike, odredjenu vrstu slushamo u zavisnosti od raspolozhenja, a kada smo u totalno drugom raspolozhenju, muzika mozhe da ga promeni dok trepnesh...

Turbo folk muzika puna turskog i arapskog melosa.

Muzika koja nastaje lepljenjem glasova koji su se mogli čuti iz ordinacije doktora Mengelea na full on trens. Sve to je lepo garnirano tekstovima koji nastaju tako što pajdomani-stihoklepci sklepaju prvu glupost koja im padne na pamet, zavaljaju tekst Marini T i sličnoj ekipi za ić pda, pa ih ovi dalje valjaju kao hit u najavi za brda para kojekakvim groteskama čije su vokalne mogućnosti na nivou najpijanije rulje navijača, elokvencija na nivou teletabisa, a kulturna produhovljenost na nivou prosečnog mongolskog ratnika iz XIII veka.

Turbo folk penjačica je žena skromnih vokalnih i bogatih oralnih sposobnosti koja svoju dosadu i nemaštinu manifestuje pentranjem po stolu. U prirodi se najčešće sreću vrste koje svojim nespretnim oscilujućim glasom nagoveštavaju dubinu svog grla tražeći tako neosvojene vrhove. Ova vrsta penjačice je u ekspanziji i može se naći čak i u najgorim kafanama, najmanjim šatorima, splavovima i po baštanskim stolovima...
Od nje ne očekujte previše jer može veoma lako da se provuče ispod najnižeg dna čovekovih očekivanja. Svojim pentranjem i provlačenjem demonstrira svoju agilnost kojom se bori da sačuva svoju dominantnu poziciju.

Termin koji dolazi iz paralelnog univerzuma, iz neke sasvim druge dimenzije. Može se posmatrati kao grana medicine čija dostignuća će na Zemlji biti primjenjena kroz 200 godina.

Osobe tretirane ovim čudom nauke mogu da razmjenjuju srca, zamjene glavu ako im se njihova ne sviđa, posude ruku sa dobrim bicepsom, pa vrate kasnije kad je malo pokažu raji... Mogućnosti su bezgranične!

Pravo je čudo kako se niko nije sjetio da priču koja prati folk transplantaciju ekranizuje u seriju. Kakvi "Dr Hausi" , "Hitne pomoći" , "Čikago houp" i ostale pičke materine, piplmetar bi se tiltovao od gledanosti.

Muzika nastala na ulicama crnackih cetvrti Njujorka krajem 70-ih i pocetkom 80-ih (iako se ne zna pouzdano ali verovatno je nastala od funk-a i rock-a) da bi kasnije se prosirila i na ostale delove amerike a zatim i sveta.
Muzika je zapocela kao revolt crnaca prema tlacenju i ugnjetavanju, da bi kasnije izmedju ostalog pored socijalnih zahvatila i mnoge druge teme.
Ono sto ovu muziku cini jedinstvenom je to sto je najuniverzalnija (zato sto dobar deo rap pesama su zapravo semplovane stvari iz drugih najrazlicitijih muzickih pravaca,pa samim tim muzika moze da bude i smirenija da zvuci vise na rege, funk, neku baladu itd.....a moze da bude i agresivnija i da vise podseca na neki rock il hc, takodje moze se repovati bukvalno o bilo cemu : preko politickih tema, revolta,teskog zivota, ljubavi, sexa pa do sarmi i kiselog kupusa)
Ono sto je takodje specificno za ovu vrstu muzike je to sto se najvise ceni iskrenost i to sto deo hip hop kulture moze da bude svako nebitan je njegov socijalni i drustveni status, poreklo, vera, boja koze...itd, vec se iskljucivo gleda ko ima bolju i iskreniju pricu i na koji nacin kroz stihove tu pricu pokusava da plasira.

Sad naravno sto se rap muzika iskomercijalizovala poslednjih godina, sto je pocela da gudbi smisao i autenticnost(gde se izgubila ta iskrenost i gde je sve postalo sminka (drolje, sampanjac, aluminijumske felne, dijamantski zubi...itd) i sto sve vise podseca na "estradu" to je naravno za svaku osudu, ali to je vec neka druga tema.

Sva ona muzika u kojoj se pominju noći balkanske, jutra balkanska, oči balkanske, sise balkanske, šnicla na balkanski način, na Balkanu, sa Balkana, Balkan-Balkan... Oj-ha!

Muzika koja se uglavnom pusta u Srbiji tokom rucka na svadbama, rodjendanima, ispracaja.. Ujedno se moze videti ko je doziveo poslednji stadium pijanstva ukoliko ustane, rasiri ruke i pocne da se veseli tokom iste.

Subjektivna percepcija pojedinca ili skupine ljudi koja se tiče ocenjivanja određene pesme, albuma ili izvođača. Mnogi pogrešno misle da je kvalitetna ili "dobra" muzika nešto objektivno, a ustvari je skroz subjektivno.

Pravac u srpskoj muzici nastao po uzoru na komercijalni haus u svetu. Turbo folk izvođači, zabrinuti propašću svojih hitova jer se omladina okrenula ka stranoj hausici, pokušavaju da prilagode svoje pesme tom žanru. Producent koji je iskočio u prvi plan je DJ Šone, pandan Davidu Gueti a srpski Akon je Cvija. Ostali turbo folkeri iznenađeni histerijom koja je zahvatila omladinu prave pesme na isti fazon, ali su prestali da kradu matrice od grčko-turskih izvođača, nego su im sada izvori inspiracije: SHM, David Guetta, Javi Mula itd... Matrice nalaze tako što na jutjubu pogledaju na kojoj pesmi ima najviše komentara koji ostavlja naša omladina.

Strana muzika je najcesci odgovor koji cete dobiti na pitanje Sta izvesna osoba slusa. To je Britni Spirs, Sakira i Dzastin Timberlejk, hitovi MTVa. Reci ce vam za stranu muziku samo da bi se napravila pametna i naglasila izricito neslusanje "domace" muzike.

Ritmički zvukovi sa ponavljnjem, sa ili bez glasova ljudi (pevanjem) deluju hipnotički na svest kao i na podsvest, saljući mozgu direktne sugestivne poruke koje po automatici izmenjuju raspoložnje pozitivno ili negativno takođe dovode slušaoca u manji trans da bi se u tom stanju izmenjene psihe čoveku moglo upravljati i nametnuti svoje mišljenje kroz tekstove pevanjem (ponavljanjem rečenica koje sadrže sugestivnu poruku).
Poruke koji muzičar šalje mogu biti dobronamerne ili ne ali uspešnost delovanja na svest slušaoca je zasgartovan, naročito ako su u pratnji živih slika iskombinovanih sa pisanim rečima ili prostim govorom.
Muzika je jako oruđe u rukama lukavih manipulatora i nije čudno što se u svom nastanku koristila u magičnim obredima šarlatana to jest šamana a danas šabana.
Danas muzika ima isti cilj kao u nastanku promeniti psihu tako da što manje kritički razmislja, koristi se u reklamama politčkim-verskim kapanjama ili najnovije sektaškim dokumentarcima.

Fraza koju osobe starije od 25 godina koriste da nam dočaraju koliko je sranje ova današnja muzika i da je u njihovo vreme bilo iole vredno i pevati. Međutim, ukusi su različiti, pa neretko se dešava svađa oko toga da li bolje pevaju Milanče ili Dara, Balaš ili Neolitni Šporeti. Obično ovo služi kao alatka kako se mlađima popeti na kurac...