Музика за ходањње (МЗХ) представља део репертоара сваког озбиљнијег корисника mp3 плејера. Суштински, то су оне песме чији се ритам савршено уклапа са темпом вашег хода. Међутим, за разлику од музике за трчање, која има улогу неке врсте метрнома, МЗХ је дизајнирана да вам даје тотално зајебан осећај ултра шмекера. Имате утисак да сте главни баја у неком филму који крстари улицом, намигује рибама, а у ортаке упире кажипрстом уз једно опуштено "ееееј", и све то док јебачка музика цепа у позадини. Избор МЗХ-а углавном зависи од личних преференци, али најчешће је то неки рок фаворит из осамдесетих.

Mada pravi umetnici uspevaju da na sintisajzeru izvedu vrlo složene numere, na ovom instrumentu je ostvarljivo, bez mnogo veštine i znanja, komponovati takozvanu ,,pirinač muziku''. Možete je prepoznati po sitnim taktovima koji jurišaju na vaše sive ćelije ostavljajući za sobom pustoš. Promene ritma u okviru kompozicije su jako česte, što doprinosi opštem stanju opijenosti organizma. U ovakvim biserima možete uživati na raznim svadbama koje traju do kasno u noć, u okviru narodnih numera, kao pratnju prepoznatljivog tarzanskog glasa (vredi pomenuti da je vrlo često teško, ponekad i nemoguće, utvrditi da li je izvor tih neprijatnih vibracija vazduha, čije se trajanje graniči sa neverovatnim, osoba muškog ili ženskog pola). Ekstravagantni umetnici, pobornici ovog žanra, neretko sviraju jednom rukom, a pošto im tako dobro ide, nude se da, s vremena na vreme, odmene: pevača, bubnjara, kolegu koji svira na drugom sintisajzeru, harmonikaša... Kako je sve krenulo, ovo je verovatno muzika budućnosti, a njeni izvođači će biti veličani kao genijalci koji su bili daleko ispred svog vremena.

Lek za dušu, opušta, otklanja napetost i nervozu bolje od bromazepama, ublažava bes i stres, bolje od relaksirajuće masaže i od ženinog zagrljaja. Nekima je to njihova omiljena pesma, a nekima je klasična sedativ.

prosečan youtube komentar na nekom srpskom video klipu.

Često neizdrživ atak na vaše uši i mozak, koji se sastoji od par ,,hitova" koji su zapravo bili hitovi dok je jos Isus hodao po zemlji. Naravno, da stvar bude gora, s' vremena na vreme vas proganja i glas debele ciganke čije vam se replike toliko gade, da poželite da kupite sve žetone, samo da debela kurva umukne i prestane da viče ,, I nagradni žeton dobija auto ..."

Сем квалитетне и крш музике, мање је познато, али свакако дубоко истинито да постоји и нормална и ненормална музика. Ти наравно тренутно (и иначе) слушаш ову другу, ненормалну, јер таман када ти се кожа најежила од неке Мустијеве рифчине, стиже погани риквест од стране трећег лица у соби.

Zivotna deviza onome kome vrsta zabave nije primarni pokazatelj tome kako ce se provesti. Pandam onome da od probirača nema jebača. Bio je i na Guči i na Exitu.I na oba mesta se odlično proveo. Odgovara mu i Silvana i Nirvana.

Sećam se dok smo bili klinci, nije bilo interneta, kompjutera, retko ko je imao CD player, uglavnom smo muziku slušali preko radija, kasetofona/gramofona, u deku za kasete je uvek stajala jedna kaseta na koju bi nasnimili našu omiljenu, već najavljenu, pesmu. Naravno, marketing je jaka "nauka" pa se mora jednom ili više puta ubaciti džingl (sa nazivom radio stanice, ili emisije u kojoj je puštena pesma). Išlo nam je na živce ali nismo marili, najbitnije je da možemo slušati omiljenu pesmu kad god poželimo. Vremenom džingl postane deo pesme, tako da nam i ne smeta više, dok pevušimo, pevušimo i džingl. Jednog dana dobijemo priliku da čujemo istu pesmu, na koncertu, ili kupljenoj kaseti/ploči/CDu, i taman kad treba da izgovorimo reči džingla, prc, nema, pesma čista kao suza, a mi presrećni. Ipak, jednog dana nam ipak malo nedostaje taj džingl, i rado ga se setimo.

Današnja mladež nije osetila tu draž, danas je sve dostupno, nema ograničenja, no meni ponekad ipak nedostaje kad u sred pesme kažu "hit nedelje!"

Živela muzika!

lakmus test za prepoznavanje nižih oblika života

Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.

Rock'n'roll pravac nastao u bivšoj SFRJ spajanjem rock'n'roll-a i folk muzike. Značajni predstavnici su Bijelo dugme i Plavi orkestar.
Muzika napravljena za mase, hale, dvorane i stadione. Muzika koja je pomirila narodnjaka i rokera.

Godinama unazad negovan fenomen kod nas. 'Nači, obicno su to neka skuplja kolica i likovi od 18 do 30 godina koji voze ista ulicom dok muzika iz automobila trešti. Obično bude neki tehno ili narodnjak koji je trenutno u trendu. U svakom slučaju, oni nigde ne staju, samo se voze sa ciljem da budu upadljivi. U 90% slučajeva, to su tatini sinovi koji u životu ne rade bukvalno ništa. Imaju dovoljno godina da mogu da nadju neki posao, a i dalje su tati na grbači. Stil odevanja, to je nešto izmedju kičeva iz najskupljih butika tipa ''Sweet Years'' i dizel varijanti: Air Max (beli), farmerice, roze majica sa dubokom kragnom i biseri oko vrata, a na glavi naočare, one velike sa belim okvirima. Druže se sa likovima koji furaju isti fazon, bleje po najelitnijim kafićima u kojima se skuplja gamad slična njima. Devojke nikada ne muvaju, jer nema potrebe, one same dolaze. Naravno, one kojima je koeficijent inteligencije srazmeran broju cipela koji nose. Često su u tripu da žive 90e.

Lik koji čim dodje na posao uključi radio stanicu na kojoj obavezno peva neki njegov seljak, i odmah zatim izadje i nema ga pola dana. Posle pola sata, kad primetiš da se dotični ne vraća a sa radija se još uvek čuju vapaji čoveka koji boravi na kardio-hirurškom odeljenju mentalne bolnice zbog bolova koje mu je prouzrokovala "neka tamo" moraš da opsuješ: Da se nosiš i ti i...

turbo folk muzika sa pregrst turskih motiva i muslimanskog zavijanja..

Више није ствар укуса да ли је нека музика добра или не, већ је добра музика постала заједнички назив за џезе, блузе, соуле, лагани или обични рок (како ли се већ каже, само да нису неке тешке металике јер то више не спада у добру музику), као и нека не толико млитава поп музика; као и, наравно, класична. Не сме да буде ни превише алтернативна. Дакле - за музику коју воле школовани музичари може се рећи да спада у добру музику.

Најпре, КО слуша добру музику? Највише млади људи, академски грађани, којима очи окрену пун круг при самој помисли на Гранд и народњаке генерално. Већ рекох, школовани музичари и они који мисле да то јесу. Попреко или са гађењем гледају све нас паоре који не слушамо добру музику. Логично да подлежу стереотипима према народњацима, као и што народњаци подлежу стереотипима према металикама.
Углавном су љубитељи добре музике фини људи и нису штетни по околину (читај: не преврћу крстове и не силују комшилук звучницима). Једино што их прати проклетство да не могу никако да се проведу на свадбама, испраћајима и осталим народним весељима. Већ при првим тактовима песме Данас мајко жениш свога сина иду иза шатре да исповраћају свадбарски купус и ракију младожењиног деде, чувану специјално за ту прилику. Онда се врате за сто и напију се не би ли издржали психичку тортуру. Све у свему, сморе се.

Kažemo nekom ko se uporno trudi da uradi nešto a veze blage nema. Nit' prihvata savet da se mane ćorave rabote nit' odustaje od namere.

Specifični muzički žanr omiljen šoferima, koji predstavlja osnovni saundtrek prilikom putovanja međugradskim autobusima i čini ugođaj vožnje kroz srpske pejzaže potpunim.

Because the world isn't fucked up enough !

Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.

To je onaj deo omladine koji sluša i rock i narodnjake. Kada vam neko tako kaže treba da imate na umu da oni zapravo slušaju GRAND a rock koji slušaju su "Neko te ima noćas", "Igra R'N'R cela Jugoslavija" ili "Moji su drugovi", pesme koje danas možete čuti na svakoj svadbi. U pitanju su najčešće ziljavci, muškog i ženskog pola.