Sveti Jovan Krstitelj, prvi hipster ikada. Krstio ljude i pre nego što je krštavanje i bilo izmišljeno.

Najpoznatiji po tome što je krstio Isusa i tim činom ga izvukao, ono jeste da je Isus bezgrešan rođen (napravila ga Božja ruka 'mesto kurca) ali to je taj rad. Uveo ga u stado svoje, ovaj Božje, Isusovo stado, čije? Gde je pastir? Koji kurac bre, pobegoše ovce preko brda.

Nacin da stavite do znanja da ste prosto savrseni u nekom poslu.

je ona osoba koja ima tu nesreću da gde god se zatekne predstavlja magnet za ljude koji će je svojim ponašanjem ili pričom naterati da odustane od započete aktivnosti.

Dođoš. Osoba čiji preci nisu čuvali ovce sa tvojim precima.

Najbolji kviz na TV-u, naročito omiljen među mlađom populacijom.

Gledanje glasanje država na Evroviziji. Svaka budala koja zna geografiju za dvojku, zna i to ko će od koga dobiti 12 poena, po sistemu ja tebi-ti meni.

Jedini mogući lek protiv autora pičkopaćeničkih izvini ta i ta, voli te taj i taj grafita.

Koliko god da ti metroseksualci koji pišu ta sranja po zidovima uništavaju moju veru u očuvanje muškosti kod mlađih generacija, zbog količine tolikih grafita poslednjih godina, ovi koji dopišu rečenicu iz naslova, vraćaju mi veru u to da i među mlađim generacijama postoje oni koji znaju kako treba da se ponaša muško i šta to podrazumeva.

Ovi diskretni heroji, pa dobro ne baš diskretni, ali svakako heroji, možda i ne shvataju koliko mnogo čine kada dopišu ovo i rade to čisto iz zabave, ali samim tim što prozivaju ove zidne izjavljivače ljubavi, prvo ih teraju da dobro razmisle pre nego što to opet urade, pružaju im uvid u to kako pravi muškarci razmišljaju, a kao što rekoh i nama malo starijima daju nadu da nisu svi klinci otišli u kurac od onih američkih serija koje propagiraju ta osećajna sranja i da na svakog flafičastog klinca, dolazi makar jedan normalan.

Služiti samo kao ukras, bez posebne praktične svrhe.

To je kada sa ortacima, nakon celodnevnog pecanja, svratiš na "Šlep", da podeliš utiske, razmeniš iskustva o onim "nemanima" koje su vam se skinule sa udice, po hiljaditi put slušaš priče koje počinju na isti način, ali sa svakim novim pićem vidiš da je zaplet drugačiji, i otvorenih usta čekaš kraj.Grlo ti se suši od znatiželje, pa piješ naiskap, sve dok ti jezik toliko ne zadeblja, da ga jedva valjaš po ustima, a o nekom govoru i ne razmišljaš.
Kao i svakom pijanom skotu, padne ti na pamet da napraviš foru, pa iz kese, ispod stola, krišom vadiš jednu giricu, sa namerom da je ubaciš u gaće nekom od ortaka kad pođe da šora. Pošto si, kao i ostali, samo u šorcu, ne ostaje ti baš neki izbor za sakrivanje ribice, pa se odlučuješ da je strpaš u sopstvene gaće, do pogodnog trenutka za akciju.
Ali, čaša za čašom, boca za bocom, i posle nekog vremena, ni na kraj pameti ti nije podlost koju si smišljao drugom, već se trudiš da naciljaš klonju te da se olakšaš pre nego se desi zapišavanje.
Uđeš u kabinu, muljaš po gaćama pokušavajući da se nekako domogneš vršnjaka, napipaš onu nesretnu ribicu sa iskolačenim očima, gledaš u neverici, ništa ti nije jasno, ali svejedno pustiš mlaz, otreseš uredno giricu, vratiš se ortacima, i glasnije nego što si želeo kažeš:
-Znao sam da mi je mali, i da je sluzav, ali da ima plave oči....???
Otprilike u isto vreme ,kada njihovu nevericu zameni smeh, primetiš da ti se mokraća sliva niz nogu.

Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.

Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...

E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...

Misli koje verovatno svakoj osobi prodju s' vremena na vreme, ni sa čim izazvane. Samo fleš, blic, i to je to, mozak se prebaci na onu tamnu stranu i zamišlja kako bi se neke proste stvari mogle pretvoriti u grozote u samo par sekundi. Totalno je nebitno sa kim si i da li tu osobu voliš ili ne, samo se desi. Mozak menja scenario obične radnje i daje joj mogući sled koji bi ste možda, ali samo možda mogli da zamislite u nekom filmu, mada bi ste i tada rekli - šta koji kurac bre?!

Najjača moguća fora da negde uđeš preko reda. Pogotovu u slučajevima ekstremne gužve ispred neke institucije gde nema formiranog reda, nego se ljudi propuštaju kao stoka iz obora, 10 po 10.

Tro- ili četvoroslovne skraćenice koje determinišu funkcije fajlova. Sve bi to bilo mnogo razumljivije i približnije običnom smrtniku da te ekstenzijice prikazuju šta stvarno rade, makar ovako:

u prevodu policiji fali burek pljuge i pivo .

Uzvik iznenađenja.

Tehnika sa cveta na cvet. Ali ništa plivanje, ništa letenje, već šetnja, hod, jašta često teturav... samo čista eskivacija lociranja. Fora osmišljena od strane osvedočenih alkosa, onih izgoretina pod nadzorom i stalnom kontrolom, a zasnovana na čestom menjanju kafana, dragstora, trafika i sličnih mesta gde se inače vrši napajanje, kako eventualno ne bi bili nahvatani u nedelu.

Reč koja ukazuje na to da popuštamo sagovorniku jer nam ga je pun kurac i ne želimo da trošimo svoje dragoceno vreme raspravljajući se sa njim.

Izvršiti samoubistvo zbog zadirkivanja na internutu.

Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.

Brend cigareta britanske kompanije "The Enlightened Tobacco Company" (Prosvijetljena duvanska kompanija), koji je bio prisutan na britanskom tržištu od 1991. do 1999. godine.

Cigarete zvane "Death" (Smrt), dolazile su u crnoj kutiji, a njohov logo se sastojao od mrtvačke glave sa ukrštenim kostima. Njihova marketinška strategija je bila brutalna iskrenost u pogledu efekata njihovog proizvoda na zdravlje konzumenta. U skladu s tim su i njihove reklamne parole:

"Too bad you're gonna die" (Velika šteta vi ćete umrijeti! - sarkastično)
"Let us be the nail in your coffin!" (Dozvolite nam da budemo ekseri u vašem (mrtvačkom) sanduku)

Pored ovih crnohumornih parola (uostalom, takve crnjake samo Englezi mogu smisliti) na poleđini paklice se nalazio i nešto ozbiljniji tekst:
"DEATH(TM) is a responsible way to market a legally available consumer product which kills people when used exactly as intended" (DEATH(TM) je odgovoran način promovisanja legalno dostupnog proizvoda koji ubija ljude kada se koristi baš onako kako je predviđeno)

Bez obzira na iskrenost ovakvog pristupa, meni se on baš ne sviđa, jer na foru iskrenosti pokušava pridobiti potrošače koji i onako sve znaju o štetnim efektima cigareta i bez da im ovi to na takav način serviraju. Popularnost tog brenda pokazuje koliko su ljudi mentalno "prsli" u poslijednje vrijeme, pa ih privlače stvari vezane ta smrt i druge morbidnosti. Dok su reklame cigareta s početka dvadesetog vijeka slavile život, na kraju 20. vijeka, već je postalo dozvoljeno slaviti i smrt. Ipak, poštujem ovaj pristup, jer je svakao jedinstven i originalan, pa ko voli, nek izvoli. Međutim, drugim duvanskim kompanijama se ovaj potez pomenute firme nikako nije svidio, pa su ucijenjivali kioske i prodavnice da im neće isporučivati svoje cigarete ako nastave prodavati "Death". Time su duvanski monopolisti uspijeli da postepeno unište "The Enlightened Tobacco Company", a njihove "Death" cigarete pošalju u istoriju.