Jedan od aspekata izlaska sa referentnom hipsterkom modernog kova, koja loče duplo više od tebe, što sa sobom povlači još devijacija i osobenosti...

Najpre si je brzopleto, zbog ko zna koje pogrešne procene pitao da izađete, zaboravljajući da već u startu, kad spaziš da se skockala u roze starke i kariranu šulju, odigraš na proliv kartu i eskiviraš tim veštim džokerom u najavi propali dejt.

Ženski lambrsekšual. Vrsta koja se poslednjih godina omasovila, a glavna odlika im je - ženstvenosti bez. Bolje ti je da sa njom sediš čvrsto se držeći za stolicu, jer svakog momenta može da te zvekne muški, pesnajom u rame, dok se uporedo grohotom smeje na svaki tvoj skeč, nakon čega kao Žan Klod van Dam palčevima briše nozdrve dok su joj ruke u gardu.

Širi se dok hoda, a širi i noge dok sedi na barskoj stolici. Uvek za nijansu više od tebe, kao da je ona ta koja ima muda. Nije feministkinja, nije ni lezbača, već samo želi, bez obzira na krajnje motive druženja s tobom, da ti bude veći ortak nego što su ti to najbolji ortaci i fura taj stav od crnog rajfa sa kosturskim vuglama, do "All stars" znaka na tikama (koje su inače, zbog boje, njen poslednji podsetnik da je ipak žensko).

I da se vratimo na početak - pritom pije pivo. Mnogo piva. I to više ne pije Tuborg (osim pred fajront, umesto žvake) kao svaka nekad normalna žena koja tu i tamo poželi da se zapije sa muškima, da ne bude otuđena dok gledaju Premijer ligu, već je evoluirala na neki muški vops s punijim ukusom. Ušiće te po količini popijenog, učiniti da se osećaš loše i potčinjeno dok ona zubima otvara četrnaestu flašu za to veče, dok si ti s napijanjem odavno završio.

Povratka nema, biće ih sve više, a proklet bio momenat kad su veliki marketinški magovi rešili da redizajniraju dobru, staru, trenjem istrošenu zidarku i svetu ponude fensi pivske flajke kako bi žene navukli na ovaj nekada muški napitak i tako napravili čitav problem.

Točak.

Nadimak dobio po ocu Točkonji, majstoru kolaru. Gitaru počeo da svira u devetoj godini. Po legendi, sviranju ga je učio tadašnji čačanski boem Jarak, koji je tu veštinu opet naučio od izvesnog ruskog emigranta belogardejca. Bez trzalice, samo prstima i vibrato.
Njegovo sviranje je munjevita harmonija svih deset prstiju koji cede neverovatne zvuke iz Aria Diamond gitare. Na prvim koncertima ljudi su ostajali otvorenih usta slušajući gitaru koja ih je uvodila u haos i izvodila u harmoniju. A on povijen, znoj se cedi sa njega. Nije lako poroditi umetničko delo.
Neko je rekao da je Točak izuzetan gitarista zato što kod njega nikad ne znaš koji će ton uslediti. Kao da je u Moravi ruke oprao. Kažu i da je Riči Blekmor popizdeo kada je Smak na koncertu 1975. u Beogradu bio predgrupa Dip Parplu i zasenio i same Engleze, da je Erik Klepton rekao da je samo on bolji gitarista od njega, kao i da je Sleš, na pitanje ko je najbolji gitarista na svetu, odgovorio: "Ima neki na Balkanu, ima istetoviran točak na ruci". To su verovatno samo urbane legende, ali je Točak gitaru doktorirao i ravan je gore pomenutima.

"Jebeš praznike!"

To je prvo što je rekao. Bio je fin, kao i uvek do tada. I posle toga je uvek bio fin. Fino se najebao majke svima kad god je za to imao prilike. Sada je pogotovo imao razloga za nečim takvim. Kako je hladno vreme došlo tako se i obim posla u sve posrnulijem preduzeću smanjio. Plata je kasnija dva meseca, najavljeno je da će novembarska biti prepolovljena, a decembarske verovatno neće ni biti. Prođe Sveti Nikola, ide doček, a zatim Božić i onaj Pravi doček, Naš! Ženi trebaju ženske stvari. Deci trebaju dečije stvari. Njemu treba puno rakije da se obeznani.

Istina je da je sam i da nema ni žene, a kamoli dece, da živi na tavanu porodične kuće, da ga svako jutro bude golubovi i da mu ćale tokom svakog obroka kenja. Zato je samo rekao: "Jebeš praznike!" ustao od stola, obuo cipele, obukao iznošenu perjanu jaknu, izašao iz roditeljske mu kuće i uputio se putem od kabistra, usput psujući imenom i prezimenom ministra. Prvo vojnog, posle obrazovanja, onog bez portfelja i onog preskakača.

Svratio je do lokalne radnje koja nije "Lidl", već je "Pere Istine mehana", bircuz u kome pošten, radni čovek može naći utehe u brlji sumnjivih sastojaka i još sumnjivijeg kvaliteta, kao i privida ljubavi od strane krčmarica po tarifi "daj šta daš". Seo je za šank, rekao gazda Peri da otvori novo poglavlje i da će mu sve što popije, pojede i pojebe od tog trenutka, pa sve do fajronta, ispltiti istog dana kada mu legne prva zaostala plata. Pera, čija gostiona nikada nije imala fajront, je bezizražajnog izraza lica samo klimnuo glavom, na praznoj strani upisao njegovo ime, datum i vreme, te mu potom sipao jednu čašicu od 0,03, potom drugu, treću, a onda se smorio i ostavio mu ceo litar. Častio ga je sa 0,8 litara izvetre kisele koja mu se vukla od Svetog Ilije, kada mu ju je zatražila neka rđa od čoveka rekla da ne pije i ne jede masno.

"Jebeš praznike!"
Ponovio je to na pola flaše. Pogledao je ka prozoru u kome je video svoj odraz. Hteo je da pljune u tom smeru. Predomislio se jer mu je baš tada zazvonio telefon. Majka zove, brine se jer je kasno. Nonšalantno je odbio poziv, nasuo još jednu čašicu, drmnuo je i iz jednog gutljaja popio. Sipao je sledeću i onda je opet krenuo sa gustiranjem. 31. je decembar, 14:30 na časovniku, a njemu se ne slavi kao drugima - njemu se uopšte ne slavi. Cilj mu je da pije dok se ne usere ili makar obeznani toliko da mu faca izgleda preparirano kao kod redara koji je prdnuo glasno u trenutku kada je počeo da odgovara na učiteljicino pitanje ko je odsutan.

Došla je Rada, pitala ga kako je. On je samo nezainteresovano podrignuo. Sela je na stolicu pored njega, pitala ga da li će je častiti pićem. U svoju čašicu je sipao malo rakije, dodao joj, te potom nagrnuo iz flaše i popio ostatak. Rada ga je pogledala uvređeno. Znala je da od budala koje tu obitavaju i koji se užele malo rvanja u toaletu u stilu "Omaldinske radne akcije 1974" može sve da očekuje, ali ne i ovo. Dobijala je šamare za loše pušenje, dobijala ih za dobro pušenje, dobijala ih bez ikakvog razloga, ali je u tome bilo barem neke emocije. Ovaj odvratni nihilizam kojem je upravo bila izložena je bio šok za njeno, u biti, nežno i krhko biće.

On je podigao ruku, pucnuo glasno prstima kako bi gazda Perinu pažnju dobio, a potom kažiprstom napravio dupli krug. Pera je klimnuo, dogegao se do šanka, polusavijen posegao za novom staklenom litarkom koju je potom stavio ispred njega. Staru flašu je brzo sklonio, za svaki slučaj. Rada je ponovo zatražila pića. Peri je klimnuo kratko i odsečno. Ovaj mu je isto tako odgovorio i na šank stavio još jedu čašu. Nasuo je u obe i ostavio ih. Rada ga je gledala, on nju jok. Samo je piljio pravo. Rada je počela da pije. Pio je i on.

Uglavnom su pričali sa njom, govorili kako je ona previše dobra za to mesto i kako će je izvući odatle i napraviti poštenom ženom. Posle guženja u smrdljivom toaletu su plaćali račun za piće, meze i dodatne usluge. Sutra je nisu ni poznavali kada su pili prvu jutarnju kafu u podne. Uveče joj ništa više nisu pričali, samo bi joj govorili: "Dolaz!" dok su se klimavim koracima vukli u pravcu vrata na kojima je rđavim slovima pisalo "WC".

On je ćutao, nakratko zaškrgutao zubima pre nego što bi u sebe sasuo još otrova. Prijalo mu je. To je bilo gorivo za njegovu vatru koja je plamtela kao najgrandioznija salemska lomača. Taj požar ga je iznutra celog uzeo, zagrlio ga kao najgracioznija ljubavnica koja je iskreno volela grozotu njegovoga bića i potpuno joj se predala. Zato mu nije trebala niti Rada, niti bilo koja Perina mučenica - samo je ova mutna tečnost imala ono što mu je trebalo.

Podne i veče su odmicali brzo, pevalo se, igralo, dupence konobaričino štipkalo. "Dogodine u Kninu!" je neko povikao. "Tako je!" - odgovarali su. Pera ih je prekrštenih ruku gledao. Svaku razbijenu čašu kao dodatni trošak zapisivao. Može sve da se radi, što da ne, ali sve mora i da se plati. Razbijena čaša, piksla i konobarice vilica. Nema murije, nema suda, ali ima da te boli više nego šut u muda.

Pera je pogledao u Radu koja je tužno gledala u njega. Džaba sedi samo, para biti neće. Nesuđena mušterija samo pije i preda se bulji. Plaši se ona, plaši se i Pera. Zna mu strica i kakva je to, kada dobrano popije, bio zlica. Ima koga da zove ako bude belaja, al' dok on dođe ima da u kafani bude zateknuta celokupne klijentele pogibija.

"Jebeš praznike!" Razdrao se i sveg glasa. Ustao je naglo, uhvatio Radu i bacio je na najbliži slobodni sto. Dok je otkopčavao pantalone, slobodnom rukom je uzeo flašu. Grlić u usta, kitu u Radu. Teslačio je dok je radžu na iskap ispijao. I gazda Pera i klijantela su nebo i u čudu gledali. Čula se samo Rada kako mazno stenje. Kako je kapljice nestalo, tako se i sa rabotom prestalo. Masa je od oduševljenja zapljeskala, ime mu glasno uzvikivala, legendom ga nazivala. Na rukama ga ponesoše, od jednog kraja do drugog ga vodiše. On je samo kao Patrik Zvezda tupo gledao u lusterske sijalice nadajući se da su to svetla lomača u daljini.

Posledica pranja novca.

Bokser koji vuče posledice ove plemenite veštine.

Svaki natpis za moju babu.

Novogodišnja euforija, rasveta, dekoracija na sve strane. Jeeej, kako sam srećan. A da, ipak nisam. Verovatno zato što nemam više dvanaest godina i zato što je ovo period kada dobijam neke kurčeve poklone i kada mogu da bacam petarde po komšiluku bez da mi iko sere.

Mislim ono... Za poklone sam ispušio pošto sam mator konj, a sa petardama bi mogao da probam ali bi verovatno popio neku kaznu. Svejedno i da komšije ne zovu pandure gledali bi me kao debila, a realno mi se jebe više za petarde. Štaviše, sad kad vidim klince da bacaju ta govna dođe mi vazektomiju da odradim, da mi se ne omakne neki sličan debilko.

Jebi ga, činjenica je da se ne može bez te Nove godine. Vreme teče, sve se menja. Idu te slave, ti praznici... Završio si sa Aranđelovdanom, sa Đurđicom, ide sad za neki dan i Sveti Nikola. Ne voliš ta okupljanja gde si ceo dan sa familijom i gde te tri tetke koje vidiš jednom u godinu dana pitaju imaš li devojku, kad ćeš da se ženiš, kako ide faks, kad misliš decu da praviš, pa recimo iz očiglednih razloga.

Ali ta Nova godina... Pa to ti je smaranje na kub. Pustiš televizor tamo koka kola pustila novu reklamu gde irvas siluje Deda Mraza, pa onda naiđe lovac i rokne ga karabinom, a deda mu sav srećan jer je spašen daje bocu ovog osvežavajuđeg napitka. Izađen napolje i aj što ladno, nego svud bre neki kurčevi ukrasi, klinke se slikaju na nekim sankama i pod nekim ukrasima. I svi srećni nešto u pičku materinu.

Tako da, Nova godino, na kurac te nabijem. Mislim, ništa lično ali ne volim te. Više sam ti ja za neki Prvi maj. Nije iskomercijalizovan, a em lepo vreme, em se lepo jede. I nema jebenog Deda Mraza.

Skraćeno od "te idi tamo, te idi ovamo".

U osnovnom značenju izgubiti vreme radeći sve i svašta, skačući sa jedne stvari na drugu.
U širem značenju:
- proticanje određenog vremenskog intervala u kome se svašta dešavalo
- mnoštvo raznih stvari

Može da znači i švrljati, vrludati.

Šta juriš te ovce majmune jedan! Od one marihuane si i zanimanje pomešao. ALO BRE, NISI ČOBAN NEGO ĆOMAN! ŠKK? Gde su sad nestale ovce? Nema veze, pošto sam manje naduvan od tebe, samo da te obavestim da smo nekim čudom u Černobilu i da troglavi konji bježe od nas.

Krajnji napori kojima se trudiš da joj ga posle orala i vadžajne najzad smestiš i u zadnji ulaz.

Natprosečna dužina polnog organa i posledični životni kvalitet.

Dragi Vuče,

Želim da Vam čestitam na hrabrosti što ste odlučili da se kandidujete za ovako visoko-rangiranu svetsku organizaciju. Da Vam kažem, naši su mislili da ćete Vi zauzeti neko od poslednjih mesta, kad ono, međutim!
Biti drugo mesto je veoma privilegovana stvar. Malo je falilo da se najebete Kosovu majčice što je pokušalo da se meće u ustanove za koje još nema dozvolu... Ali dobro, Život Jeto....
Odbili ste da budete zamenik tog generalnog sekretara, što je sa jedne strane i bolje. Ne morate da slušate Gutereša šta će da serenda (da ne kažem sere) i mirna Vam glava. Pokušali ste da prezentujete našu zemlju u najboljem svetlu narednih godina, ali...
Ko zna šta su nameštali tamo oni što broje glasove (k'o da ih je naša RIK podučavala) i krojili rezultate kako im se kurcu ćefnulo...
Inače, pišem ovu poruku da vidim kako vi posmatrate sve što se dešavalo tokom, a i posle samog glasanja. Kako ste se tada osećali? Šta Vas je nateralo da to da konkurišete da postanete jedan od čelnika ove planete, koja se davno razbolela i kojoj su se smučile ljudske gluposti? Biće mi drago da odgovorite na ovo pismo i date detaljna objašnjenja kako je sve to prošlo.
Takođe Vam obećavam da ću sledeći put pokušati da tim brojačima glasova istuširam mozgove i da nas konačno ne mrze (da ne kažem hejtuju), zbog toga što su ljubomorni na naše Nemanjiće ili Vuka Karadžića.

Sa dužnim poštovanjem,

Direktor Alfatex-a,
Marko Jovanović

Nekretnina u vlasništvu matoraca čiji si jedini naslednik.

Nova godina je, za one koji ne znaju, momenat kada zemlja napravi pun krug i vrati se na početnu tačku. Bravo za zemlju. Skoro kao kad ono dete na inkluziji konačno pročita dva ovna na brvnu bez da dobije epi napad pa celo odeljenje sa sve učiteljicom krene da skače da se veseli i da čestita.

Ljudi se okupljaju masovno, slave. Ceca peva za džabe, toliko ju je uzbudila činjenica da se i ovaj put zemlja uspešno okrenula. Vadi sisu na sred bine i odjednom dolazi Veljko posle sedme uzastopne pobede nad konobarom iz kafane dva lovca i sav zadihan kreće krvnički da sisa. Grand parada je u transu.

Zašto toliko nemamo poverenja u zemljine sposobnosti da ispuni jedan osnovni zadatak, koji inače obavlja milionima godina unazad? Jel staneš nekad da se zapitaš koliko je zemlji ponižavajuće jebeno da je svake godine iznova i iznova tretiraju kao debilasto dete koje ne može da pročita dva ovna na brvnu? Naravno da ne, majku ti jebem ja.

Robovi na sajmu erotike.

Преживати живот, гацати около - наоколо гладног духа и празног трбуха у вечитом раскораку између жеља и реалности.

Није то до пара толико. Него душа мајушна а незасита, сујета у пекмен моду, само грца и лаје и лута и иште бесомучно, хир за хиром, а стање материјално не може то да изнесе, и онда се цевчи исти вопс цело вече и цревчи исти шугави карнекс цео век.

Форсира се преко погаче један неодржив ниво у ситна цревца, а од леба ни трага. Само да се сија, па макар и бара била.

Гребатор. Тип личности својствен самозваним хипстеркама, половњачама које могу да буду кул још само у друштву балавих слушачица Бон Џовија и уопштено особама које у Студењаку иду од клупице до клупице и без блама, уз лажан осмех моле за пљуцу Мерака, две пљуге или неки динар за неквалитетну гудровину, трипујући да су њихови претходници из хипи покрета прекинули рат у Вијетнаму, подигли Бањалуку из рушевина и јебали се са осталим поклоницима покрета на Вудстоку шездесдевете слушајући Кокера и гутајући шарене таблетице.

Жицароши су у суштини тужни примерци људског рода који услед вишка слободног времена, доколице, а мањка шкета и идеје како да дођу до њега ладе јаја са себи сличним примерцима. Можда су некада и имали ону мрвицу поноса која их је спречавала да се излажу таквим бламчинама, као што је смарање стренџера зарад петнаест секунди сиротињског ужитка, али јебига, након трећег пута иде као подмазано. На крају свог "радног дана" врате се у свој собичак на Чукаричкој падини, промрмљају нешто маторој кеви која их је тако курвањски одгајила, успешно избегну пијаног ћалета који и даље проклиње Мијатову пречку, оду у собу, ставе слушке и сањају о тршењу негде далеко, у земљи квалитетне музике и чурки. Утону у своје мисли, угазе своја маштања и ујутру се врате у вртлог сјебане свакодневнице пун људи које ни сами не могу да смисле, али су осуђени на исте. Јер ипак, све што се налази ван учмала четири зида на адреси на којој су пријављени и није толико лоше.

Golem, kriv kurac. Oprostite na 'sovanju.

Opis ceste situacije na cetu ili forumu.

Voditelj informativnog programa na Pinku.