Jedina prava stručnost zaposlenog na visokom položaju u državnom preduzeću.
- Elizabeta, prenesi sekretarici da nam dolaze iz Agencije za energetiku sutra na sastanak, a odmah zatim idemo i na ručak. Žele da im organizujemo jedan ivent naredne nedelje, pa da se dogovorimo.
- Odmah, direktore. A ko sve dolazi?
- Njihov bord direktora i tim stručnjaka.
- Uf, znate li da će nas ručak koštati više nego što ćemo naplatiti organizaciju iventa? Oni su svi od reda stručnjaci isključivo za gotova jela, u energetiku se razumeju koliko i ja u kvantnu fiziku.
nema pojma , a kad kaze nesto zvuci tako uverljivo da na trenutak poverujes
- kupi ovaj laptop , ima ovaj novi operativni sistem NeOS , virusi mu ne mogu nista . . .
- operativni sistem NeOS ?
hm . . . NeOS - nema operativnog sistema - nema virusa
Onomad, verovali ili ne, deca su imala običaj da uzmu loptu umesto miša, pa da izađu na neku livadu, postave 4 objekta koji izigravaju stative, i zapucaju fudbal. Računar niko nije imao, za internet niko nije čuo, pa deca manje i engleski znala. Ali čula negde termine kao što su engleski: time out, corner, hands, ili francuski décocher. E sad, ovi izrazi se malo izmenili nakon dečijeg korišćenja, pa se tajm aut traži lepo: "daj maut", korner je "korna" (što je inače savršen engleski izgovor ovoga), hends nekako postao "enac", degaže neko nazvao degažiranjem, a deca nekako dodala jedno n, da bude ili "dengažirati" ili "deganžirati".
-Enac! Penal!!!
-Nije enac, druga korna, još jedna pa penal. Dengažiraj loptu da igramo!
-E ne može. Daj maut! Enac je!
To je lik od kog nam se svima koji cesto igramo basket prijedu govna.On zna kako se pravilno sutira,ucio je Sasu Djordjevica da dribla,a i sam je igrao za Partizan,samo nece da se kurci.Sve "trenerske" recenice mu pocinju sa "Au,bre, sinko...". Kad se igra basket svi ga zovu da igra,da vide to njegovo neverovatno znanje,ali ne.On ne igra sa svakim/umoran je od posla i zadovolji se time sto sedne i deli savete svima, pa i najboljem igracu basketa u kraju,a i sire. Svi smo makar jednom dobili neodoljivu zelju da mu pridjemo i podelimo 2-3 vaspitno-popravne, u cemu nas sprecavaju njegove godine koje su neretko iznad cetrdeset pete.
Zakazan basket u pola 6, svi se polako skupljaju.Naravno tu je i on, dolazi razmetljivim hodom i ne gleda u vas vec negde u daljinu.Svi mu se javljaju podsmesljivim i pomalo iznerviranim tonom, na sta on samo klima glavom kao da je, u najmanju ruku, Phil Jackson.Basket pocinje.Svi ga teraju da igra ali on nece.Kaze da je danas trsio pa je umoran,uz mangupski namig prema starijoj ekipi.Svi igraju,jedan lik cepa trojku za trojkom.
-Au, bre, sinko, pa kakav je to polozaj leve ruke dok sutiras?
-Pa cika Miki, ovako sutiram ceo zivot i uvek sam pogadjao, sta ne valja?
-Ma nije tu stvar u pogadjanju, i ja da gadjam tako nepravilno,svaki sut bi mi ulazio!
Lik ga iskulira i basket se nastavlja.
Posle 10 min-Au Pero,pa koga zamisljas da ces da predjes s takvim rolingom?
-Pa cika Miki, i u klubu mi trener kaze da je dobar...
-Slusaj ti mali, nisam ti ja neki priuceni seljak koji je dosao da vas trenira samo da ne bi kopao.Ja sam ti decko Djordjevica ucio da dribla!
Svi mrmljaju nesto gde se ponekad uhvati neka rec koja uglavnom ima veze sa blizom rodbinom.
Ultimativni kenjator, razume se u apsolutno svaku temu o kojoj se povede rec. Pocevsi od tradicionalnog nacina susenja mesa pa sve do instalacije mikro cipa u ljudski mozak.Veoma cesto se pojavljuje na slavama i slicnim manifestacijama.
Dijete koje zna kako da privuče pažnju roditelja čak i kad su preokupirani izrazito bitnim obavezama.
Matori sa prijateljima gleda EP. Odjednom sin upada u dnevnu sobu.
A: Tajooooo! Tajooooo!
B: Što'e sine?
A: Dođi brzo.
B: Ne mogu sine, gledam nešto 'vamo.
A: A tajo hitno je!
B: Mali bježi prije nego me naljutiš.
A: A tajoooo! Ne može da čeka!
B: Što je mali, 'oćeš da sereš? Aj idi u WC nema šta da se stidiš pred Mikijem i Dejom.
A: A nije to tajo!
B: Ao, mali aj bježi u sobu da te ne vidim!
A: Tajo, nešto se desilo majki!
B/C/D: Šta?!
A: Ne može da...
B/C/D: panično Šta?!
A: ... da mi se okrene točak na biciklo
B: Sunce ti krvavo! Sad kad te seknem jednom nećeš se dizat' više.
Mnogo zajeban lik, može da upadne u sve sisteme na svetu sa lakoćom. Ali najvažnije od svega je to što kuca milion slova u sekundi, manje-više.
Hej! Luk et dis! (upada u sistem benk of amerika-e)
Prebacuje broj računa na svoj jebeni flopi disk, kao da na njega može da stane nešto takvo. Pali pljugu, ali jednom rukom i dalje kuca, pojavljuju se na milijarde procesa, zvoni mu telefon, neko mu javlja da je bomba u zgradi iz koje pokušava da napravi kradju veka(još uvek nije prestao da kuca munjevitom brzinom). USPEO JE! Vadi prokletu disketu iz kompa, istrčava iz zgrade koja milisekundu posle toga eksplodira.NAPOMENA: Lik uvek nosi naočare!
Poznatiji kao spori kenjač, čovek koji usled nedostatka, ili već pročitane sve moguće literature, vreme provedeno na vc šolji prekraćuje čitanjem uputstava sa deterdženata, preparata za dezinfekciju, praškova za veš itd.
-'Oću oribam klonju, ali ne znam koja je fora sa domestosom?
-Ma sine, sipaš jedan čepić na lavor vode i onda prebrišeš.
-Kako ti to znaš?
-Omiljena litaratura u toku kenjanja, naučio napamet...
Fudbaler koji je u svojoj karijeri promenio mnogo klubova. Ovaj metar ispred imena zvuči poprilično lepo ali u stvarnosti nema pozitivnu konotaciju jer se obično odnosi na propalog fudbalera koji ni u jednom klubu za koji je "igrao" nije ostao duže od šest meseci i povezao pet mečeva. Pola Perica Ognjenović - pola Miljan Mrdaković.
Lokner: Dobar dan, dragi gledaoci. Naš današnji gost je Miodrag Anđelković zvani Burek. Fudbalski globtroter i istinski majstor igre na petoparcu, koji je pre nekoliko godina okačio kopačke o klin i otišao u zasluženu penziju. Miodraže, dobrodošao.
Burek: Hvala, Loki. Veliki pozdrav tebi i tvojim gledaocima.
Lokner: Miodraže, pozvao sam te jer ćemo večeras pričati i o derbiju između kluba u kom si napravio prve fudbalske korake, Trepče, i lidera tabele, Mokre gore iz Zubinog Potoka. Popularni "Rudari" su izgubili u Zubinom potoku rezultatom dva prema jedan i tako ostali bez šanse da se izbore za viši rang.
Burek: Pa znaš kako, ovo je veoma mlada ekipa, takoreći još u stvaranju, i bilo je nerealno očekivati da se ove sezone dokopaju višeg ranga. Videćemo šta će biti dogodine.
Lokner: Spominjala se mogućnost da još jednom obuješ kopačke i pomogneš Trepčanima. Koliko je to realno?
Burek: Što da ne ako me pozovu...
Gro velik odjeb, ultra Odjeb.
Uz orgromnu dozu sarkazma ova pohvala se upuće čoveku koji se hvali glupim rezultatima u svom životu misleći da su relevantni ostalim ljudima koliko i njemu..
-Odgovarao sam historiju i dobio sam 2, kul zar ne??
-Ma brao, nisam znao da si toliki stručnjak.. Kad častiš?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
-Dobio sam 640 dinkića na kladži..
-Vrhstra, koliko si uplatio?
-300 dinkića
-Ma tako mi reci bravo nisam znao da si toliki stručnjak..
"Profesionalci" koji se definitivno klade na utakmice, inače ne znam kako da protumačim onoliko uzbuđenje pri prenosu istih.
(utakmica poljske lige, Ruch Chorzow - Zaglebie)
Komentator: "IIIIIIIIi, Ruch napada, Bozena do Bronizslawa, Bronizslav prodire po levom boku, centrira iiiiiiiiiiiii.... Franciszeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeek!!! Goooooooooooooooooooooooooooooooooooooollllll!!! Gooooooool! Kakvo majtorstvooooooo!
(pauza dok se grli i ljubi dok mu osoblje studija čestita na dobitku)
Kakva utakmicaaaaa!"
Čovek koji svira kada mu plate.
- Što nisi svirao penal za nas, govedo?
- Koliko para, toliko muzike!
Karakteristike:
Pobeda domaćina u devedeset pet posto slučajeva.
Žurka posle utakmice zagarantovana.
Alkohol i klizeći startovi u velikim količinama.
Sveopšte krljanje za treću nagradu: 3000 dinara, gajba jaja i gajba piva.
Ali najjača karakteristika, ujedno i najbolja definicija seoskog fudbalskog turnira je:
Svako, bio meštanin ili ne, se kune u najbližu rodbinu i sobnu antenu da je tad i tad, pre nego što je postao poznat taj i taj poznati srpski fudbaler učestvovao i to veoma zapaženo na tom turniru.
- Brate, znaš ti da je Žigić 2001. godine igrao za Draža-Voće u finalu turnira u Prekodolcu. Još tad smo znali kakav će to igrač da bude. Trotinet i ja smo s njim pili pivo u Neškovoj njivi.
- het-trik - 3 keca u jednom danu
- kroz baraz - polaganje
- doslo mi iz keca u kec - kec na polugodju i kec na kraju god.
- proso si kvalifikacije - zadovoljio si kriterijum za dvojku i nastavlja da te pita za vecu ocenu
- gradi napad - odugovlaci (polako brise tablu, polako crta sliku...)
- zuti karton - opomena
- crveni karton - izbacen sa casa
- zabise mi ga u zadnjem minutu - zakljucen kec zadnji dan
- imao sam 1 na 1 - prepises pogresno pitanje sa puskice
- dzok u prazan prostor - ne cujes pomaganje kolega
- klizeci u prazno - uradis sve zadatke, nadas se petici i donese kontolni: 2-
- stativa - lik iz odeljenja koji je vecito guran u stranu
- izvodjac kornera - ceo cas proveo u cosku
Javna je tajna da postoji knjiga sa takvim nazivom u izdanju fudbalskog saveza Srbije. Naime u njoj se nalaze uputstva fudbalerima, trenerima i ostalim fudbalskim radnicima za davanje izjava pred naredni meč (nebitno je ko je protivnik i kakvo je stanje u Vašoj ekipi). Čine je vrlo sofisticirana uputstva kako da svoju ekipu predstavite kao autsajdera u sledećem meču i unapred opravdate moguć poraz, iako igrate protiv turkmenistanskog vicešampiona.
Igrate protiv slabog protivnika:
“Najteže je pobediti već dobijene mečeve”
Ili „Danas svi igraju fudbal”Igrate protiv jakog protivnika:
” Nema potrebe da napominjemo snagu našeg rivala”
_____________________________________________________________________________________Igrate u gostima:
”Gostujemo na jednom od njavrućih terena u Evropi”Domaćini ste:
„Protivnici su posebno motivisani na našem stadionu”
_____________________________________________________________________________________Imate par povređenih igrača:
„Znate da nam je povredjeno par ključnih igraca, tako da su nam mala očekivanja”Svi su zdravi:
„Prevelika ja konkurencija za mesto u timu, a to nikako nije dobro, loša je atmosfera među igračima”
_____________________________________________________________________________________Skoro ste igrali prethodni mec:
„Nismo imali vremena da se odmorimo i na pravi način pripremimo utakmicu”Davno ste igrali prethodni meč:
„Imali smo predugačku pauzu, bojim se da su igrači ispali iz takmičarske forme”
........
Glavni osumnjičeni za skoro svaki poraz tima za koji navijamo.
Kada klinci ne zele trenirati fudbal od straha da ne zaigraju u domacoj ligi.
-Znaš li ti sine kad je ćaća igrao za FK Polaznik iz Vrbasa?
-Ćale, taj klub ne postoji.
-Ti znaš, balavče jedan! Hoćeš da čuješ priču ili ne?
-Naravno da hoću.
-Eh...
Bilo je to davne devedes' treće. Igrala se prva liga Vojvodine. Polaznik je tokom cele sezone bio u dnu tabele. Takva je bila situacija sve dok trener, ser Mihail, nije otkrio mladog talenta, khm... mene.
Igrao sam treću postavu, tačnije, bio zamena ukoliko se neko iz druge povredi. Na nečiju nesreću, a moju tada sreću, to se i dogodilo. Petar Janković slomio je nogu na utakmici protiv Radničkog iz Kruščića. Dobio sam priliku da pokažem šta umem. Zaigrao sam u prvoj postavi!
Sudija je svirao početak utakmice. Lopta mi je istog trenutka došla do nogu. Teren je bio toliko veliki da sam shvatio da je ovo zapravo jedna veoma laka igra. Poigravao sam se. Davao fantastične pasove, asistencije, a na toj tekmi pala je i petarda. Postigao sam pet fantastičnih golova. Tri solo prodora, jedan iz slobodnjaka i jedan glavom. Talenat je otkriven!
Ređale su se pobede. Moj tim je dostigao drugo mesto na tabeli. Ja postao novi Ćavi ekipe, dobio desetku i kapitensku traku. Ali sledi ono najslađe. Derbi!
Vojvodina nam je bežala bod, a bilo je to zadnje kolo u ligi. Svi smo bili uzbuđeni, a od mene se najviše očekivalo, što je, jelte, logično.
Počelo je! Njihovi igrači bili su tako brzi, eksplozivni, uigrani, a mi... mi smo bili još bolji na čelu sa mnom. U prvih deset minuta ništa se nije događalo, ali onda fantastičan špic iz, kako vi klinci kažete ''Voše'', zabio nam je golčinu sa trideset i kusur metara. Podržavao sam saigrače, govorio im kako to nije ništa, al' do poluvremena smo dobili još dva komada. Bilo je 3:0 za Vojvodinu.
U svlačionici trener nije imao šta da nam kaže, shvatio je da nismo na njihovom nivou, a ja sam baš mislio suprotno.
Počelo je drugo poluvreme, šutnuo sam ljutito loptu sa pola terena i pogodio prečku. Mnogi su se smejali, ne sluteći da je to zapravo bio tek početak pretnji.
U sedamdesetom minutu rezultat je bio isti. Kao da sam se samo ja trudio. Lopta je došla do mene, a u glavi mi je bilo ''Sada je tvoj trenutak'', i bio je! Sa lakoćom sam prešao tri igrača i fantastičnim lob-šutem savladao golmana. 3:1! Navijači su se digli na noge i sada je sve imalo smisla. Sledeći napad dosuđen je slobodnjak za FK Polaznik, ne moram ni da ti pričam da sam bio strelac tog gola. 3:2!
Stadion je goreo i čekalo se samo na gol izjednačenja. Bio je devedeseti minut, Vojvodina je igrala bunker, a sudija produžio samo 60 sekundi. Svi smo bili u napadu. Njihov golman ispucao je loptu do kraja šesnaesterca, a tamo je stajao čovek koji je bio najgora pretnja po njihov gol. Izvanrednim volejem sam zabio loptu međ' dve stative i odveo naš tim do produžetaka. Igralo se na zlatni gol.
Kada je počeo prvi produžetak išli smo samo na jedno, da što pre damo gol i odemo putem šampiona. Dao sam pas mom kumu Miloradu, on je przinom vetra proturio loptu do aut linije i ubacio u šesnaesterac, direktno meni na glavu. Dok je lopta bila u visu, razmišljao sam da li da postignem gol za pobedu ili da odložim Milenku. Opredelio sam se za drugo. Grudima sam spustio loptu Mićku, pravo na nogu, a on nas profesionalnim šutem odveo na prvo, šampionsko mesto. 3:4! Sve je bilo kao u bajci, a prase koje smo uveče jeli bilo je toliko slatko, valjda zbog pobede...
-Sine, ti to spavaš?!
Najomrazenija profesija u Srbiji. Opste je prihvaceno misljenje da su pripadnici ove profesije krivi za sve neuspehe srpskog fudbala od trenutka uvodjenja direktnih TV prenosa fudbalskih utakmica pa do danas.
Bole: Majke ti ga nabijem, nije faul. Slepcu jedan.
Ekspo: Pa svirao je penal za nas?!
Bole: Pardon, moc navike.
Kladioničarska fraza za davljenike u svojim nacionalnim šampionatima. Pošto im je svaki bod važaniji nego ribama voda, uglavnom nastupaju u "bunker" formaciji, maltene 9-0-1 (ovaj jedan napadač je lovac na lopte koje odbrana nerezonski degažira, ako neka stigne do njega čisto da proba da zajebe golmana). Uglavnom su omraženi kod ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu iz prostog razloga što je znimljivije gledati sušenje bare ispred zgrade nego neki njihov meč na tv-u. Ne moguće im je prići golu jer je to fizični neizvodljivo - gustina naseljenostu u šesnaestercu jednaka je istoj u Bangladešu. Ukoliko im ni tolika gustina u šesnaestercu nije dovoljna da sačuvaju bod, primenjuju raznorazne borilčke veštine na kojima bi im pozavideli Bruce Lee, Jacke Chan i John Cena.
Ako slučajno zateknete ortaka (ili bilo kog poznanika) kako je zabalavio jastuk (zaspao) gledajući neku tekmu, na eranu će te zateći: Wigan - Bolton 0:0, 87. minutes
