Vremenski interval nakon Top shop reklame u kojem ako pozovete i naručite njihov proizvod dobijate velelepne dodatke i super-potrebne alatke.

Opštepoznato je da navijači koji drže neki kraj urade i grafit u njemu. To rade i Grobari, Delije, Radovci i ostali... e sad, pored grafita šaraju se i razne šipke na ulici, tereni, sprave za vežbanje, parkovi, itd... Beograd ima svakakvih navijača, i naših i njihovih, i ovih i onih, ali najviše izgleda ima Borusijinih fanova. Sad se postavlja pitanje - Da li su gradski oci našeg lepog grada dobili neki keš da bi sprovodili propagandu Borusije? Da l' su dobili i koliko su dobili?! Jer u Beogradu skoro da nema ulice u kojoj ne postoje stubići ofarbani u crno žutu boju. Čak i oni gelenderi za bicikliste su njihovi. Pa dokle ćemo više da se podvrgavamo Švabama, majku mu?! Za šta su se borili Prle i Tihi?! Za šta?! Da sad svaki navijač mora da gleda bruku u svom gradu. Državo ubij se, obesi se nožom!

Jedini predmet u Srbiji za koji se kaže da je puna čak i kad je prazna. Ujedno je to najkorisniji predmet. I sa najviše namena u domaćinstvu.

Žensko telo je nepresušan izvor inspiracije za slikare tako da ženski akt zauzima poprilično mesto u slikarstvu kao i u umetničkoj fotografiji a ne lezi vraže daje i izvor prihoda modelima koje za određenu svotu poziraju umetnicima. Ako želite da se nagledate nagog ženskog tela idite u umetnike lolololo (mala šala) sad to ima sve na internetu

1: Šta reći?
2: Koju slavu slaviti?
3: Da li kad je leto ili kad je zima?
4: Postiti ili ne?

Pitanja su koja se najčešće prožimaju kroz glave "prosvećenih" ljudi. Nažalost, ima ih još mnoga ali nemam želudac da ih sva priložim.
Ti dubokoumni ljudi su mahom bivše komunjare ili pak deca istih. Živeli su u takvom okruženju i sistemu gde se nije verovalo ili bolje reći, nije se smelo verovati u Boga, ići u crkvu, slaviti slavu...
Čast izuzecima ali njihov broj u takvom društvu je bio na nivou statističke greške.

BUM! Fast-forward do 21. veka!
Komšije neće da drukaju tvoju porodicu što slavi slavu kao što su tamo neki drukali mog pradedu. Crkve su još praznije ali to ne smeta da se slave slave, jer one više nisu stvar tradicije, sad su, tako reći in.
U tom novom sistemu vrednosti bivši pioniri i pionirke su bačeni u veliki rebus. Sad, kako to da ništa ne slave? Šta će svet da kaže? Kako odgovoriti na pitanje ,,Komšija kako to da vi ne slavite slavu?''

Obično se na tavanu ili u podrumu negde u mračnom, prašnjavom ćošku nalazi ikona Svetog proroka Jeremija ili Svetog Joakima i Ane koje su zamenjene nekom Titovom slikom ali ko je bre čuo za njih?! Daj da se slavi Sveti Nikola ili Đurđevdan to'e sad u modi!
Obično se i izabere Nikola i to onaj u decembru kad pola Beograda slavi a druga polovina ide na slavu, međutim, problem je što se posti, ko će bre ribu da guli? Nema pečenja, sarme, torte... Druže. Pa to onda nije slava.

Vrhunac kvazi-vernika je baš tad kad se lome da li postiti ili ne.
Uglavnom se ne posti. Iznese se prase, ja'nje, slavski kolač iz pekare Tito i ja i zalije cveće sa svetom vodom.

Nek ti je srećna slava domaćine, Srbine!

Filmski žanr izbegavan od strane mnogih uz obrazloženje da ćemo i mi, kao gledaoci, postati u najmanju ruku agresivni (u nekim situacijama i monstrumi, izopačeni idioti, bolesnici, itd.) samim gledanjem istih.

Supermenska sposobnost koju muškarci priželjkuju a žene je se užasavaju. Kako smo nedavno saznali da supermen ne postoji i da su nas ameri samo lagali o njegovim nad-moćima, razvijane su mnogobrojne tehnike za razumevanje ženskog mozga po sistemu ko je kako mogao i umeo. Repertoar tehnika se kreće od upotrebe toljage i lobotomisjkog pribora pa do hardversko-softverskih tehnika, komplikovanih matematičkih formula i cveće-sveće-vino metoda. Motivi za ovoliki eonski trud svekolikog muškog sveta su poprilično jednostavni i svode se na laki, ali ne i brzi, sex. Neko će ove motive definisati kao primitivne, animalne, normalne, ljudske, jebačke, srpske, muške, Darvinističke, ali bez obzira na kategorizaciju motiva razumeti ženski mozak je i dalje nemoguće ili skoro nemoguće.

Zbog čega? Ima li leka? Gde je tajna? Postoji li šansa da muški mozak pronadje svoj sveti gral?

Pa izgleda da NE, i to baš zbog toga sto ženski mozak ni sam sebe ne razume.

Kada u jednom trenutku svog razvoja ženski mozak shvati namere muškog mozga automatski uključuje genetski determinisanu funkciju nasumičnog prepunjivanja sopstvenog moždanog prostora svakojakim delovima nespojivih i diskutabilnopostojećih slagalica. Već posle par sati ženski mozak je pun treša kao kanta za djubre pred subotnje pražnjenje.

Ne pokušavajte da sastavite deliće do kojih uspete da dodjete u neku logičnu i smislenu celinu sa zaključkom. Verovatnoća da uspete je jednaka verovatnoći da će tornado na smetlištu iza sebe ostaviti potpuno sklopljeni džambo džet koji još i radi.

Radnja koja davno bejaše bila potpuno uobičajena, iako su većina učenika mogli da izgaze profesore. Verovaše se da bi mlaćenje prutom po turu postavilo omladini markere u mozak do kraja života kako da se ponašaju. Međutim, mnogi profesori bi preterivali i učenici bi često zaradili potrese mozga i uganute zglobove; al' život ide dalje.

Sada su većina adolescenata koji uopšte razljute profesora ekstremne pederčine koje zaslužuju potres mozga. Ali, prosvetni radnici su toliko iznervirani od lošeg posla da nemaju snage ni da viću. Možda upišu nekog propaliteta u dnevnik, al' život ide dalje.

Džiberizovani upitni oblik, ali bez funkcije pitanja, kojim gardijan kojekakvog prolaza namerno neuljudno saopštava da dalji progres putem kojim si se namerio proći za tebe nije prohodan.

Scena: predgrađe. Zatopljeni filter kamere, usporeni snimak. Mačka pretrčava užareni asfalt. Vintidž Mustang automobil prolazi cestom, u njemu dvojica likova isturenih laktova. Ne pričaju. Kamera lagano pomera fokus na šareno obučene ljude koji sede na pragovima. Oni su znojavi. Svima pantalone spale do pola guzice. Radni dan, a bleje, jebiga, da ne poveruješ kako se lepo živi od otimanja Nikon fotoaparata britanskim turistima kad se zagube u faveli. Nema debelih, nema bobuljičavih, ten im je uniformno kremast. Pozdravljaju klimanjem glave ove u automobilu. Znojavi su.

Prelaz kamere na pendžer mlade deve. Iz radničke porodice je, niža srednja klasa. Obučena je u majicu bez rukava i odsečene teksas pantalonice. Sise precizna trojka. Danas se potrefilo da ne volontira u crkvi kod oca Miguela, ne ide ni da prodaje cveće i ne skuplja pare za siročad iz čileanskog samostana. Ona se smara. Vruće joj je, i vrućina je tera na grešne misli. Steže brojanicu na grudi, moli se za održanje nevinosti katoličkog pičića. Sad dvojka je ipak u opticaju, sevanje u dvojku valjda ne spada pod jurizdikciju šokačkog Isusa. Znojava je.

Kadar na ulicu. Grupa iz kraja dolazi. Nabavili su i jednog Kineza. Tu su bubnjevi, radio kasetaš, gusle i vuvuzele. Bam, tras, decibeli basa lome zvučnike. Tempo ubrzava. Fastforward videa sa 14 na 24 frejmova. Tu je i on. Papi. Nosi maramu ispod šešira. Atlet majicu da istakne biceps, vidi se da je dečko radio na sebi, ali nije nagruvan k'o Dorian Jejts, jok, ne, to je od salse. Latino seksi, crn i mističan. I on je znojav. Oko vrata mu je ogrlica sa žetonom. Ukr’o od Cobeta kaiš sa gigantskom kopčom. Došao je da kobjasni neke stvari, znaš iz geta je, težak mu je život. I on repuje. I dok to radi, mlati rukom u kameru. Pantalone mu spadaju. Sreća pa ne mogu dalje od dubokih zeleno-ljubičastih patika sa ogromnim jezikom. Prelazak na refren, uzvlačenje pantalona. Opet priča u kameru i rukama preti snimatelju.

Oštar kadar nazad na malu. Ona je čula latino ritam, greh je nadvladao, krv je nečista. Kadar ruke koja steže brojanicu. Ah, fleška - Papi je tu! Silazi, trči. Opet 14 frejmova po sekundi. Baba uzela u ruke džoger i zabarikadirala hodnik da joj spreči put da se vidi sa Papijem. I baba je znojava. Gazi babu, baba leže, i baca poslednji pogled na ikonu Svetog Karmelita od Bogote. Babina ruka pada i brojanica ispada iz babine ruke na pod, dole je laminat, jebiga sirotinja. Pogled sa ulice na ulaz zgrade, mala istrčava, njegova bejbi je konačno sa njenim Papijem. Papi će noćas jebati, u oba slota. Dernek se nastavlja. Oh, kako su svi oni tako kul šareni, bezbrižni, puni nade, neispunjenih snova, a opet tako krimi i strastveni. I znojavi.

O, majku vam milosnu jebem, zar je problem kupiti običan glicerinski sapun, uniseks antiperspirant, običnu jednobojnu majicu, i neki polovan fen. U vr’ glave 20 evra, mala cena za veliku uslugu neidenja na kurac.

Ključ uspeha za opstanak u bilo kojem većem kolektivu. Ako ti je jedina želja da odradiš šta imaš, da za to budeš plaćen i da sve vezano za posao ne nosiš kući - sve što treba da uradiš je sledeće:

Budi lud, pod jedan. Ne, to ne znači da treba da glumiš kancelarijsku budalu. To samo znači da ne treba da obraćaš pažnju ni na šta. Bole te baš ko se s kim igra "pčelica, roda i cveća", ko je koga zajebao i šta šef radi u slobodno vreme. Ako te pitaju nešto vezano za intrige međ' članovima kolegijuma - nemaš pojma ništa.

Pod dva - budi gluv. Ne čuješ ništa čak ni kada kada čuješ sve detalje vezane za sinoćnu terevenku u lokalnoj kafani. Ma, da ti se deru na uvo, ti zamišljaj da slušaš zvuke okeana ili hor delfina u sezoni parenja. U tišini je mudrost, u gluvoći - spas.

Na samom kraju, pod rednim brojem tri (ne daj se prevariti: ovo je najbitnije) - budi glup za ceo bataljon glupaka. Ne, nemoj biti kao ona dvojica iz filma "Glupan i Tupan", ili kao Bil i Ted ili Bivis i Bathed. Jednostavno, trudi se da ne pokažeš da znaš da radiš bilo šta sem onoga što ti je u opisu posla. Zaglavio se štampač? Neka je. I treba da se zaglavi. Treba da zarade nešto ni momci iz servisa za "računare". Koleginicu bole leđa? Ako! Ima muža, pa neka je on izmasira. Š'o bi ti glumio džentlmena, kada em nećeš poentirati, em ćeš najebati na sto i kusur načina. Ne znaš ništa i ništa te ne zanima.

Ljubazna devojka za pozamašnom pozadinom.

Indiskreta način da ti devojka kaže da nećeš biti otac njenog deteta. Jer iskreno ko još nosi ime Marko mlađi, David mlađi... To je pase. Danas je moderno da dete nosi ime nekog momka iz mladosti. A sve je to zamka da bi momak imao trip da se dete liči na njega, jer prirodno je nosi njegovo IME, a da bi otac tog deteta uvek imao materijala da sam sebe izjeda KO JOJ JE bio taj čije ime mu je dala.

Da bi ste dobili crnu rupu morate prvo da uradite nešto krajnje neobično. Ne, nije cveće, ni vino, nisu ni komplimenti … Morate prvo da urušite atom. Ne da ga POCEPATE, rasturite, razbijete … već da sve njegove “delove” spojite u jednu celinu. To nije lak zadatak, jer problem je u devičanskoj tvrdoglavosti elektrona. Koliko god da ga privlači proton udobno smešten tamo negde u dubini jezgra atoma, elektron neće tek tako da “padne” na njega. Femka se ama baš kao seoska mlada, i to tvrdoglava. Naterati elektron da se “sruši” u jezgro i kopulira sa protonom zahteva specijalne uslove za koje mi ne znamo u potpunosti kakvi su ali znamo da SUPER NOVE to rade odlično. Seks između elektrona i protona zahteva mnogo više od grube sile (gravitacije), recimo samo da su potrebni specijalni uslovi i mnogo kosmičkih “začina” jer to nije običan seks. Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije. Rezultat ovog, i bukvalno burnog, seksa je njegovo hermafroditsko visočanstvo - NEUTRON.

Ako se radilo o masovnom seksu elektrona i protona, dobili ste mnogo neutrona. A mnogo neutrona na jednom mestu čini najveći deo neutronske zvezde uz manje prisustvo nekih čudnih materija kao što je kvark-gluon-plazma … kako izgleda kvark-gluon-plazma? Pa upravo tako kao što je baš vi zamišljate na osnovu njenog imena. Zapravo, niko ne zna, a i oni koji kažu da znaju - foliraju se.

Napravili ste neutronsku zvezdu koja nije ništa drugo do neutronske kaše neverovatne gustine. Ali vi naravno nemate pojma koliko je to neverovatna gustina. Zamislite da sve ljude sveta smestite u zapreminu kockice šećera, e toliko je gusta neutronska zvezda. Sada ste stekli predstavu (kada bi se šalili) o gustini neutronske zvezde, ali je i ta gustina još uvek nedovoljna da neutronska zvezda postane crna rupa. Neutronska zvezda nije crna rupa, ali poseduje istu lovačku ćud kao i crna rupa. To je zvezda lovac na materiju. Svojom teragravitacijom privući će svaki atom ili nebesko telo, samleti ulovljene atome i pridodati ih svojoj neutronskoj kaši. I sve tako dok se ne utovi dovoljno da postane crna rupa.

A tada, nastaje mrak.

Ono što je nekada bila neutronska zvezda sada je crna rupa i mi više nismo u mogućnosti da saznamo šta se unutra događa. Svi naši instrumenti za merenje i “gledanje” takvih objekata postaju beskorisni. Neutronska zvezda se “sakrila” u crnu rupu i jedino naše oružje za saznavnjem stvari je list papira, olovka, formule i MAŠTA. Da li je unutra još uvek neutronska kaša?, kvark-gluon-plazma? ili nešto treće? pojma nemamo. Možemo samo prokleto i nesrećno da nagađamo. Ipak, srećni smo što znamo da gravitacija u crnoj rupi teži beskonačnosti, kao i zakrivljenje prostora i usporenje vremena. Crne rupe postaju tajanstvene i nedodirljive i sve što saznajemo o njima činimo posrednim putem - na osnovu vasionskih distorzija koje one redovno prave slično prolasku metka kroz kartonsku metu. Ne vidimo metak, ali vidimo rupu od metka. Čudna mi čuda, rupa ko rupa, ali to je gotovo sve što je u našoj moći.

Definiciju da je crna rupa nebesko telo toliko jake gravitacije da ni svetlost ne može da joj pobegne znaju i vrapci na grani. Ali ima tu nešto mnogo interesantnije. Crne rupe su vasionski i galaktički redari. U centru svake galaksije postoji crna rupa koja sve te silne zvezde drži u savršenom poretku kruženja oko crne rupe. Inače bi se bezglavo razbežale prostranstvima svemira uz neizbežne sudare. Bez crnih rupa svemir bi ličio na autoput bez saobraćajnih znakova i bilo kakvih pravila. Pravi vasionski zvezdano-saobraćajni haos. Naravno, zvezde uredno plaćaju reket svom galaktičkom makrou tako što se povremeno jedna po jedna žrtvuju i bivaju usisane u crnu rupu i tako je hrane i uvećavaju njenu gravitacionu moć. Senzacionalistička imena Discovery kanala kao što su “monstrum i čudovište u centru galaksije” su obične novinarske baljezgarije, jer kada bi bog postojao sigurno bi i sam napravio crne rupe da održavaju vasionski red i mir.

Crna rupa koja milostivo drži i organizuje Mlečni put (naša galaksija) u savršeno lepom geometrijskom obliku spirale zove se prilično zagonetno “Sag A*” i spada u relativno “pitome” crne rupe čije usluge (računato u broju progutanih zvezda) i nisu tako skupe. U Vasioni ima i mnogo gorih stanodavaca.

Retoričko pitanje, kao reakcija na nečije nekulturno, ili nekonvencionalno ponašanje. Izraz je alternativa za takođe retoričko pitanje:“ Jesi li rastao u džungli?”
Izraz je varijacija floskule iz epizode Indeksovog Radio Pozorišta “Mali Oglasi” kada opisujući enormnu veličinu papagaja kojeg tobože prodaje Indeksovac (Mićko Ljubičić) kaže:” Gde je taj rast’o? “

Nadimak za Šona Bina kad god glumi u filmu u kojem barem jedan od glavnih junaka umire.

Rečenica kojom čoveka u pokušaju guramo niz tobogan evolucije pravo do drevnog afričkog drveta gde majmuni jedu sopstvena govna i arlauču, skoro isto kao i njihov rođak sa ljudskom maskom. Neretko majmuni, kao i sve životinje, znaju biti agresivni. Ne zaboravite to.

Mali hibrid, laže za godine, a pošto je građen kao Apolon i izmutirao odavno ni sami niste sigurni koliko bi mu godina dali.Očigledno je da je mlada piletina koja se, razume se - lepi za prste, no za pedofiliju vam nije fetiš da odgovarate.

Gladan vegetarijanac.

Jedna jako strana rec, iako je povremeno izgovaramo. Zato je i zasluzila da bude definisana kao sleng. Koristimo je tako olako, a toliko van znacenja, jer biti spontan znaci biti ono sto jesi, raditi onako kao sto osecas, prici obicno-neobicnoj devojci na ulici i reci joj da je najlepse sto si danas video, makar ishod bio upucavanje u koleno, opsovati bez izvinjenja, dodirnuti bez pitanja, ziveti bez grca.