Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.

Ono što kažeš kada sagovornik,kome ste vi sagovornik,kaže svom sagovorniku neku izblebletanu glupost koja po njemu nije izblebletana glupost,a vi ste je nazvali izblebletana glupost,zato što ste zbunjeni onim što je rekao,a vašem sagovorniku nije bila namera da ostanete zbunjeni zbog onog što je rekao.

Dva benda iz mladosti vaših roditelja kojima ih najčešće možete zavaditi na krv i nož u nedeljno popodne nevinim pitanjem *Tata,mama a ta ste vi slušali kao mladjani?*.
Obično usledjuju scene kako zanimljive za gledanje i snimanje tako i praktične ako se naklonite strani koja je trenutno finansijski jača pred vaš izlazak.

Osoba koja pleni u svestranosti, ponajviše kada se radi o sportskim disciplinama.

Iako tako deluje, ta titula se ne dobija u zavisnosti od geografskog porekla.

Njega ćete uvek izabrati u svoju ekipu kada se igra fudbal, staviti u tim kada se pegla basket, jebaće vam majku u šahu, isto uraditi sa vašim ocem ako poigrate stoni tenis, a brutalno će vam se opoganiti po glavi ukoliko se nadmećete u atletskim disciplinama.

Takodje je sposoban da vam namesti sijalicu, popravi bravu, zavari kapiju i prebije komšiju.

Ukoliko treba da se cepaju drva, on je pravi izbor za prvu pomoć.

Da stvar bude najbolja, nije vam konkurent u muvanju riba. Dok vi napadate mladu pičetinu, neko ce se već zajebati da ga izazove da zajedno ispijaju rakiju.

Nema zica,dugmica,lampica,ekrana i drugih gluposti.Samo vi i vasa masta.

Pojava koja nastaje najčešće posle izuzetno pijane noći i praćena je urlikom, padom morala i ponovnom razmišljanju o svom životu. Dakle posle ispijanja galona alkohola, vi ste smuvali inteligentnu mladu damu koja ima toliko šminke na sebi da kada se ujutru probudi pored vas, njeno lice (šminka) ostaje na jastuku a pravo lice izaziva gore pomenute efekte ...

Leto...napolju 50 stepeni,a u GSP-u 50+20+lepa isparavanja vasih sugradjana...Ugledate prozor,ozarite se.Pruzate ruku,u nadi da ga otvorite.Vec osecate povetarac na vasem vratu.U tom trenutku vasu ruku udara stap nekog penzionera,i drcno kaze : ''prozor neces otvoriti''.vi ste fini i lepim tonom kazete : Ali smrdi ...On vama odgovara : ''Slusaj sinko od smrada niko umro nije,ali od promaje jeste''...potom vi u glavi zamisljate kako ce on umreti,no to je druga definicija...

Osoba koja misli da ste vi gluvi

Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač

To vam je, dragi moji, kad se upustite u nešto za šta ste sigurni da nema šanse da izmakne kontroli, zato što vi, pobogu, mislite svojom glavom i znate šta želite u životu. Lupate se u prsa i glasno govorite kao neku mantru "Ja sam homo sapiens, svesno sam biće, emocije su za slabiće! Uuuaaa osećanja i slična sranja!” Naravno, želite da sve konce držite u svojim rukama, zar ne? E pa, u ovom slučaju pravila igre se menjaju…

Pojavi se tako neko u vašem životu bez ikakvog smisla. Neko ko vam, sasvim neprimetno uđe u svakodnevnicu krajnje nepristojno, bez pozivnice! Kakva drskost! ALI! Vreme čini svoje… Od ponekog osmeha, bezazlene šale, nenamernih uvreda (naravno ne primamo to previše k srcu, jer ipak smo mi, da vas podsetim, odrasle zdravorazumne jedinke). Polako shvatate da vam prija što ste napokon našli dostojnog sagovornika, nekog ko razume vaš taaako avangardan pogled na svet. Neko ko voli slične stvari kao vi, ili još bolje, mrzi iste stvari kao i vi pa do sitnih sati raspravljate o nekim, zapravo zaista nebitnim stvarima.

Ali vama su te stvari bitne, ili bolje reći, bitan je taj osmeh koji izmami neka izvaljena glupost, neka izrečena sitnica. Čavrljanje postaje sve češće i duže, smisao je sve dublji i značajniji. Bitan je taj sjaj iz oka koji nekako prija, baš prokleto prija! Počinjete da zapažate svaku sitnicu na licu te osobe. Pamtite kako blago razvuče usne u poluosmeh kada ste srećni, kako upitno izvije obrve kada ste tužni i kako upija svaki vaš pogled i osmeh kao sunđer. Počinjete da prepoznajete i najsitniju mimiku na njenom licu tako da vas ne može slagati sve i da poželi! Ali to primećuje svaki dobar prijatelj, zar ne?!

I tup! Lupi vas nešto po glavi, ne znate šta, ali se osećate pomalo ošamućeno. Uhvatite sebe kako, ceo dan sa osmehom na licu u glavi vrtite film od sinoć kada ste, kao i obično raspravljali o nekim nebulozama. Ili to već beše jutro?!

Osoba koja priča veoma dugo i detaljno. Njegove priče se u nekim trenutcima toliko razduže da se vi izgubite u njima kao snaša u neobranom žitu.

Matorac koji koristi kameru dok je na Skajpu.
Sa svojim isticanjem glave preko čitavog ekrana podseća na Zordona iz dečije serije Moćni Rendžeri.

Osoba koju ne priznajete kao majstora, jer u vašoj kući(ako ste muško) to ste vi, pa makar to što popravljate i ne bude funkcionisalo baš najbolje.

Ne radi ništa produktivno, nema vajde ni od njega ni od posla. Baš kao što traktor ne ide po vodi, niti brazda može ostati u moru čak i kad bi postojao neki traktor amfibija. Trudi se on, bori se, vidiš da ima nekog poretka u njegovim aktivnostima, ali su tako složene da iz njih ispada samo trošak. Bolje bi bilo da leži i ne radi ništa.

Ovo je omiljena rekreativno-olajativna disciplina u srpskim malograđanskim sredinama. Naime, bežeći od sopstvenih nerešivih problema, lakše je rešavati tuđe problememakar to bili neki beznačajni problemčići. Osobe koje se skoro profesionalno bave gledanjem tuđeg posla zovu se Radio Mileve. Jedan stepenik niže nalaze se Alapače, a najniži stepenik gledača tuđeg posla pripada dobronamernim komšinicama. Sistem funkcioniše otprilike ovako. Dobronamerna komšinica vas pita poprilično otvoreno o problemu za koji je uglavnom samo naslutila da imate. Vi će te joj reći ništa, skoro ništa ili vrlo malo. Ma šta da kažete vaše reči će biti pogrešno protumačene. Zatim dobronamerna komšinica odlazi do lokalne alapače kojoj će preneti sve što ste joj rekli. Pošto je to uglavnom vrlo malo, da ne bi ispala nesposobna vašim rečima dodaće i svoje, koje bi ste vi sigurno rekli, ali niste stigli. Odatle lokalna alapača vaš problem prenosi do Radio Mileve koja ne žali novca na organizovanje sedeljki gde se bar jednom dnevno sakupe sve alapače. Elem, vaš problem će tada biti dodatno uvećan za tumačenje alapače koja će ga pojačati sa nekoliko sitnica. Skup alapača se završava tako da sve one odlaze kući srećne i zadovoljne jer su svet u kome žive učinile boljim mestom. Naravno, čak i u slučaju da nisakime ne razgovarate, to će biti protumačeno kao da imate toliko problema da ste potpuno poludeli. Ćutali ne ćutali isto nam se hvata. E pa srećno nam bilo.

U suštini, uteha onih koji su zajebani. Jebi ga, kol'ko treba da budeš blesav i poveruješ da će neka viša sila da kazni one koji su ti se iskenjali u usta. To tako ne funkcioniše. I nema to čak ni veze sa tim ko u šta veruje ili ne.

Kosmička pravda ne postoji. Možete vi da budete dobri, smerni, pošteni i tako svašta nešto, ali će vas neko svejedno zajebati. Najverovatnije ne zato što mu je takav ćef, već iz jednostavnog razloga što tako svet funkcioniše. Postaviće vam nogu u trci zvanoj život i vi ćete se, koliko ste dugi, opružiti u prašinu propuštenih prilika jer je nekome tako odgovaralo. I tu vam Bog baš i ne pomaže mnogo, ma koliko se pozivali na njega i njegove moći. Bliže je istini da je u trenutku vašeg zajeba on trepnuo, pa nije primetio.

A vama ostaje samo da kao mantru ponavljate i tešite se rečenicom ''Bog sve vidi'', mada vam je jasno da to više zvuči kao vapaj očajnika potpuno upucanog u pojam, nego što predstavlja čoveka rešenog da se hrabro suoči sa sranjima i ne dozvoli da ga ponovo neki smrad prevesla.

Na leskovačkom "Kao vi"

Izraz koji žene koriste za svoje brkove.

Vi i osoba koja vas privlaci...

Osećaj zadovoljstva i zabave u društvu osobe koja isto tako blebeće kao vi, smeje se tako često kao i vi, završava vašu misao dok vi otpočinjete njenu, kapira poentu vaše priče bez crtanja, razume vaš smisao za humor, od srca vas nasmeje svojim šalama, pored koje vam ideje i misli samo naviru da ne stignete ni svaku da ispričate, već poneka i zaluta u vidu fraze „joj, htedoh još nešto da ti kažem…“. U tim trenucima vam se čini da bi sa tom osobom mogli da pričate satima i danima i da nikad ne bi presušile teme. Utešno i ispunjavajuće deluje osećaj da ste našli nekog srodnog sebi. Još jedan stepenik iznad toga je saznanje da sa tom osobom možete i da ćutite bez neprijatne tišine.