Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.

Merni sistem po difoltu ugrađen u svakog iole homo-sapiensa. Opisno-kvalitativna duž kojom se u razgovoru sa jedinkom/kama od prekoputa rešava svaka nedoumica u vezi sa kakvoćom rendom lično doživljene senzacije, fenomena i sl. Upotrebu iste, pak, još dodatno obogaćuje liberalno dodavanje prideva ispred dodeljene cifre, a prelaženje graničnih broja (keca i desetke; prim.prev.) već spada u standardni vid humora kada je jedan prosečni inteligent u pitanju.

Iskoristite današnji dan za šetnju sa voljenima.

Putovanje iz branše političke naučne fantastike. Ne, nisu smislili nikakvu vremensku mašinu, naslov se obećava svako malo pred izbore, sa ciljem zauzdavanja raje prilikom izvođenja kružnog pokreta prstima i plajvazom po glasačkom listiću. Bauk čekanja u redu za jučerašnji leba i nabavljanja benzina od lika sa ćoška, direkt iz kanistera. Ova žvaka se vadi iz fascikle “u slučaju izbora” i stavlja u etar sa ciljem izazivanja “ma, ćuti, sad je još do jaja” – reakcije.
E sad, pošto je metod već poveće izraubovan, upotrebljivan k’o space button na prosečnoj tastaturi, a njegova gutačka masa počela da pokazuje znake telesne istrošenosti, postavlja se pitanje da li će još jednom poentirati ili će se, po prvi put izazvati kontraefekat.

Cuvena americka kantautorka,jedna od znacajnijih aktivista antiratnog pokreta '60 i vlasnica,jednog od najlepsih glasova ikada zabelezenih na nekom mediju.
Pevala je sa Bob Dilanom,Bob Sigerom i ostalim velikim pevacima i tog doba,ucestvovala je na Vudstoku,gde je njen nastup bio jedan od zapazenijih....
Zbog antiratnih aktivnosti ,nekoliko puta je i hapsena.

Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.

Postavljanje slike iz bujne mladosti stogodišnjem preminulom jer verovatno, na prošloj slikanoj, dvadeset pet godina pre smrti, nije baš lepo ispao.

Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.

Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.

3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.

6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.

Evo kako to izgleda u praksi:

1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)

Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.

2. dan (SLOVAČKA - PRAG)

U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.

3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.

4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)

Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.

5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.

6. dan (SRBIJA)

Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.

Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."

Naročita ali ne i retka "kasta" mladih likova koja se može sresti na ,svima nam dragom, Vukajliji...Nov ali ne i nepoznat vid psihološke identifikacije i projekcije (odbrambeni mehanizmi).

Evo o čemu se zapravo radi.

Bez emotivne zrelosti, formirane ličnosti, bez hrabrosti, mašte, snage, motiva, znanja i želje da se bore i pobeđuju u stvarnom životu, bez rezultata i uspeha u istom, oni Vukajliju razmaženo doživljavaju kao virtuelno utočište (beg od surove realnosti) i mesto gde njihova životna i stvarna bezidejnost, besposlenost, indolencija, statičnost, inertnost, lenjost, neznanje,kompleksi, strah i neuspeh na fakultetu-školi-poslu-ljubavi ,kao i sve druge loše osobine koje poseduju, privremeno gube oblik i realnu formu. "Usvojenik" je ,kao po pravilu, neispunjen, neiživljen, frustriran i razočaran samim sobom ,svojim životom kao i odnosom s vlastitim roditeljima a svoje lične probleme, nezadovoljstva, neuspehe i strahove projektuje na vlastiti (više tuđi!) "opus" (često i nesvesno) dok redovno pati od krize identiteta. Svoju neospornu inteligenciju, talenat pa i duhovitost, on "pri Vukajliji" virtuelno troši na stvari nebitne za svoj zivot i uspeh u njemu tj stvari od kojih nema apsolutno nikakve koristi za svoju budućnost i boljitak. Ne čineći ništa konkretno, stvarno i opipljivo za svoju budućnost i ne mičući se s mesta, on našeg "Vuju" doživljava kao roditelja iz bajke koji ga neće "smarati" i "terapisati" a uvek imati sluha za njegove pomenute osobine, stanja i faze...

Osećanje ličnog, realnog životnog neuspeha i nezadovoljstva "usvojenik" ublažava identifikovanjem tj poistovećivanjem sa nekom "alter" osobom pa se i ponaša u skladu sa tim. Ono što nije i ne uspeva biti u životu, on se trudi biti kod "tata Vuje". "Usvojenik" slepo insistira na "originalnosti" jer je sam ne poseduje u stvarnom životu, gde je običan utopljenik u moru mediokriteta tj običan mediokritet. Zato on beži od svog originalnog "ja". Njegova "originalna" životna svakodnevica je neispunjen dan a kroz "originalno" stanje uma ne provejava dobro raspoloženje..."Usvojenici" se plaše da ne upadnu u zamku "copy-paste" i tako "pejstuju" svoje stvarno i originalno "ja" na Vukajliji...Inače, njihovo "originalno" "ja" nije ni najmanje originalno, duhovito, zanimljivo i uspešno u stvarnom zivotu...Jasno je zašto su "usvojenici" veliki i neustrašivi borci protiv plagijatorstva i kopiranja...A jasno je i zašto oni imaju neobično jaku potrebu da tuđi rad klasifikuju i karakterišu kao "originalan" ili "plagijat"...

Vukajlija "usvojenicima" takođe obezbeđuje,za njih preko potreban i željen, osećaj pripadnosti koga u stvarnom životu nemaju i ne umeju steći jer ne pripadaju ni samima sebi u beskrajnim a bezuspešnim "nastojanjima" da se "negde pronađu" i zaistinski, konkretno pokažu i dokažu . "Usvojenici" pate i čeznu za pohvalom, kao i za tim da neko bude iskreno ponosan na njih a da oni zbog toga budu zadovoljni sobom. "Usvojenici" su, iz navedenih razloga, neretko i neobično skloni negativnom kritiziranju svega što je po "njihovom" infantilnom, kvazi mišljenju, kriterijumu i standardu "loše", "neoriginalno" i "kopirano". Brzi na podsmeh i kritiku a nesretni i nezadovoljni sobom, kakvi jesu, oni pritom nemaju ni najmanje sluha za dobronamerne sugestije koje im neko uputi, na osnovu čega lako dolazimo do spoznaje o njima... "Usvojenici" se plaše i zaziru od ogledala...

Ali sve to nije lišeno šarma i simpatičnosti... :)

Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.

Ono što ima da vam ispriča drugarica koju niste videli u dužem vremenskom periodu.

Jedini klub u gradu u kome se okuplja ženska čeljad sa sela, muškarci su uglavnom po seoskim kafanama, ovaj klub radi samo petkom i subotom kada se seoskoj ženskadiji ukaže prilika da napuste okrilje svoga doma, koji je udaljen od grada oko deset kilometara, a nekima se čak i posreći da veče provedu kod nekog gradskog mužijaka u stanu. Ovakvi mužijaci su veoma retki, tj. ovi klubovi su im poslednja opcija ukoliko ne pronadju svoj plen za veče.

Nema tu zajebancije, kakav jablonja kakav mudonja, kakav čardak na nebu kakav Beograd na vodi. Pripovijetka koja je i najkrvoločnijem ratnom zločincu probudila u djetinjstvu kap sjete, gorke patetike zbog koje bi na kraju srameći se samoga sebe ili počeo da kolje ili ušao u politiku.Kako god, priča navodno inspirisana istinitim događajem, a sama činjenica da piše da je nešto potencijalno istinito u Srbina budi objeručko prihvatanje... Dječak i otac su išli po ogromnoj mećavi, dječak je vodio kravu za konopac, ocu je bilo žao da sin trpi jake udare vjetra i bidrio ga riječima da se ne okreće,da gleda naprijed, i tako dječak na kraju puta se tek okrene i skonta napušeni debilčić da u ruci ima samo kanap, a da su ćale i krava negdje zameteni....
Toliko je to ušlo u naš narod da su počeli da razmišljaju đe turaju glavu, određena su i pravila, kada se spava glava ne valja da je prema vratima, kada se iznosi čovjek kroz vrata mora prvo glava, osim ako se preselio, tada je suprotno.To je činjenica koja je pomirila alternativce i medicinu, i svugdje je poštuju pa čak i u ratu.

Narodni izraz za ono što sledi nakon venčanja oko vrbe. Mladenci žive zajedno, spavaju uredno i svi su naizgled srećni i zadovoljni sem, naravno, mladinih roditelja, koji bi ipak više voleli da se to ciba na pirpa. Slovo zakona, istina, izjednačava bračnu i vanbračnu zajebnicu, al' pusti ti to ...

*NAPOMENA: Defka je jebeno duga, koga je smor da cita, neka barem procita primere. Neko mora da zna za moju nesrecu i zalos'.
_______________________________________________________________________
Bolje ces proci u paklu, nego ovde. Ako si, ne daj Boze, bolestan-bolje odmah da umres.
Vazi samo za pacijente. Opasno po mentalno zdravlje. Izaziva retardaciju, poviseni krvni pritisak i traume.
Zdravstvo u Srbiji je propalo. To je cinjenica.
Jos ako se radi o drzavnim bolnicama...
Zato sto tebi ili tvojima savrseno puca kurac da platite 2000 dinara ultrazvuk kod privatnika ili da uopste idete kod privatnog lekara.
Eh, sad. Kad je najgori trenutak u zivotu, boles' zakuca na vrata.
I onda naravno moras da ides u bolnicu.
Sve pocinje tako sto moras da zakazes. Dakle, zoves telefonom. Javi ti se neka napucana medicinska sestra i onda pocinje nerviranje. Ja ne znam da li ona to iz zlobe i pakosti ili samo zato sto je glupa, ali mora da ti zagorca i ta 2 minuta zivota i od tebe napravi debila.
Dobro-zakazao si.
Ustajes rano, i onda se truskas nekim kolima ili busom (neki imaju srece pa idu peske, jer im je blizu, ali cesto su bas one bolnice koje su nam potrebne u drugom gradu) i dolazis u tu, dragu nam drzavnu instituciju.
Vrlo cesto se desava da su hodnici poput lavirinata, i onda pocinje i misaona igra.
Eh, sad. Ako si tunjav covek-neces se snaci.
Dolazis na salter. Medicinska sestra turpija nokte od 20 cm, zvace zvaku ili prica preko mobilnog telefona. Obavezno kucka recepte samo jednim prsticem (na kome se nalazi 2.5 kila zlata) i pokusava da te ignorise.
I onda ide ono: "Sacekajte, vidite valjda red." "A gde vam je ovaj formular?" "Sto niste doneli da vam overimo?"
Pa te posalje u picku lepu materinu, jer glupaca ne zna sta je levo, a sta desno.
I onda dolazis pred vrata sobe u kojoj se obavlja pregled.
Naravno, dosao si ranije, uredno, lepo, na vreme.
A cekaonica puna!
I tu je milion baba i deda (koji najcesce smrde i podsecaju na mesavinu ukiseljenih miski, belog luka i poljskog ve-ce-a).
I naravno, zauzeli su sva mesta.
Ako se nekako i uglavis, pocinje najgori deo svega.
Babe i dede pocinju da raspredaju zivotne price.
A medicinske sestre se setkaju hodnikom u stiklama (obavezno), isfenirane, nafrakane, onako zamisljeno, boli ih kurac za sve ove sto cekaju.
I onda raja hoce da digne bunu protiv onih koji idu preko reda.
I tako si zarobljen u smrdljivoj cekaonici, sa neopisivom zeljom da sebi skratis muke i uletis u laboratoriju, otmes im bilo sta ostro i sam sebi raseces utrobu i operises se, a kasnije obesis na prvo drvo na koje naidjes...
Dobijes nagon, cak, i da postanes revolucionar koji ce spreciti sve ovo.
I da, psujes sve po spisku.
Jer, avaj, toliko su nekulturni, bezobrazni, neprofesionalni...
I vec pocinjes da skupljas pare za privatnika.
Ulazis u ordinaciju i obavezno pruzas doktorima viski ili bombonjeru ili kafu.
Da im se nadje.
Cesto se desi da ima doktora koji su mnogo bolji od medicinskih sestara (nisu toliko napucani), pa ti se posreci i lepo ti sve zavrsi i sredi.
Kad napokon sve zavrsis, istrcis iz bolnice, srecan sto si danas uspeo da se iskontrolises i sprecio masovna ubistva.
I naravno, i dalje psujes.
Najbolji deo svega toga je sto se na kraju pocastis burekom i jogurtom (ili pivom,ako ne pijes lekove).

Процес који би сваки заљубљеник у најважнију споредну ствар на свету радо заменио за Сизифово котрљање камена уз брдо или обред иницијације у појединим афричким племенима при коме старији чланови новајлији боду језик штаповима од трске док не прокрвари...није ствар у томе што треба одговарати на питања,већ у томе што лепшу половину одговори,у суштини,уопште не занимају и што ће их заборавити чим на полувремену пребаце на Фешн ТВ.Ако је у питању нека важнија текма за коју сте се скупили са другарима,доживљај се неповратно губи присуством просечне припаднице женског пола,а ниво беса може порасти до неслућених размера.

Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.

Stavio je na sebe ili sebi pod ruku dovoljnu količinu oružja da napuni arsenal omanje države trećeg sveta. Spreman da sam otpočne treći svetski rat. Otprilike kao Švarceneger u svojim filmovima iz najplodnijeg "glumačkog" perioda. Jedan od načina da se pošalje poruka "Ne zajebavaj se sa mnom" uglavnom.