Umetnost dobrog sakrivanja svojih izvora.

Osoba uverena da prosečan radio slušalac sluša radio ne zbog muzike nego upravo zbog njenog milozvučnog glasa koji se gura u svaki mogući tren bez pevanja i njenih "šaljivih" komentara na to kako je vruće/hladno tog dana. Nekima je pak Afrodita, boginja ljubavi lično došla u san jedne noći i prelila svo njeno znanje u njih pa su odlučili da sve te mudrosti o ljubavi i romantici dele sa slušaocima, tj. slušateljkama koje maštare "Eh, što onaj moj meni tako ne priča?"

Najveća paranoja u istoriji čovečanstva. Pošto su toliko nadrkali ceo svet na sebe uvođenjem "demokratije", plaše se svega i svačega. I to kolektivno. U inostranstvu nema šanse da ti Amer pokaže pravac ako ga pitaš već beži od tebe (osim ako nisi Amer), za njihovog predsednika moraju čak da se zavare šahte kada dolazi u posetu, u ambasadi, kada vadiš vizu, te pitaju od toga da li pripadaš nekoj sekti ili eksteremističkoj organizaciji (uključujući i Al Kaidu, jes' kao baš ću da im kažem i ako pripadam) do toga na čijoj strani ti se borio deda u 2. Svetskom ratu (bar su mene pitali). Plaše se apsolutno svega i sve što kažeš ili uradiš tumače na najgori mogući način.

Ako sjediš na njemu, uzvišen si od svih ostalih smrtnika iza. Ako ne sjediš na njemu, goriš od želje da sjedneš na to mjesto.
Osjećaš se kao gazda, pišaš po sirotinji iza, vozač se tebi obraća sa smješkom, kada se okreneš i pogledaš iza sebe baciš onaj podrugljivi osmjeh, mamu vam jebem oćete sad da vas izbacim iz busa.
Kao da se narokaš koksa, najjači si, do jaja osjećaj.

Dve reci koje postaju sve popularnije kod danasnje omladine, pogotovo kod postovalaca odredjenih muzickih pravaca : rok, rep, metal...

Pojedinci sebe smatraju RIL baticama (apsolutno posvecenim i slepim vernicima) jer :

1. Oblace siroke pantalone, stavljaju kackete preko marama, srebrne priveske... (RIL reperi)

2. Oblace crne majce sa aplikacijama AC/DC, nose lance na farmerkama,imaju duge i masne kose, pricaju tako sto otezu reci na neki svoj lenj nacin, stalno pokazuju "peace" ili "djavolje rogove"...(rok, metal)

3. Imaju dredove , motaju gandzu 24h i ne kupaju se nikad (rege..)

4. Furaju brze naocare, istripovane frizure i gutaju LSD kao pepermint (rejv, tehno...)

(ne zeleci da pljujem pravce muzicke, jer neke i sam slusam, ovo se odnosi na pojedine postovaoce ovih muzickih pravaca koji nalaze za shodno da odlucuju ko je FEJK , a ko RIL)

Ono što dobiješ kad pokušavaš navaren da ne zaboraviš.

Jebem im majku globalističku. Od svega su morali da naprave svoju verziju.
Sjebaše mi Sedam samuraja, sjebaše mi demokratiju, sjebaše i nas - imaju one svoje pravoslavce u Džeksonu. Ljudi pucaju iz bokerica sa mecima za vježbanje - katastrofa. Napravili i svog Žigola. Počeli su čak da prave američkije američke verzije. Nije im dosta što imaju nekog Kapetana Ameriku, al đe on naš'o da komaduje jednom Toru - to je bog leptejebo!!!

Rečenica koju uputite osobama kojima čitaonica služi za tračarenje, koje uvijek imaju nešto bitno da kažu, a što se ne može reći niđe bez đe neko uči. Naravno, svi smo svjesni da normalan govor niti privlači toliko pažnje niti ometa koliko šaptanje. E, onda, prije nego što ustaneš da mu začepiš usta (najčešće nije "njemu" nego "njoj", nego da ne rizikujem komentare kojih će svakako biti), lijepo postaviš ovo pitanje.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Materijal od kog se pravi zaštita za električne uređaje i ostale predmete sklone lakom fizičkom oštećivanju.
Stiropor je materijal od koga se groze svi kojima škripanje veoma smeta. Na sam pomen počinju da se blago tresu, a ako na tren pomisle na zvuk koji on pravi u dodiru sa školskom tablom ili bilo kojom drugom glatkom površinom, u trenutku im se koža naježi i trnci im prolaze telom. A tek kada zvuk čuju... uuuh, tad se osećaju kao da su ih zarobili Vijetkongovci.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Muda.

Sposobnost okretanja glave do krajnje granice, kako bi se viđela pozadina kakve dobre ribe.

Toma Nikolić, od kada je počeo da nosi skupa odela.

Синтагма настала у маниру некада популарне дечје игре "Покварени телефони" (или Gluvi telefoni), с тим што овде нису у питању деца, него нека матора коњина/кобила која се вероватно представља као "угледни истраживачки новинар", а читаво умеће истраживачког новинарства јој се своди на то да уме да покупи текст са интернета, изведе copy/paste и пропусти текст на енглеском кроз неки преводилачки програм (такође са интернета). Потпише, објави у новинама, добије хонорар, и тако до новог текста.
Наравно, подразумева се и непознавање сопственог језика и оног са кога "преводи".

Slovo o kvalitetu kožne jakne koji se ne može nazvati pohvalnim.

Ono sto ce vas za razliku od Tome File, sigurno osloboditi zatvora.

Nedefinisana osoba. S njom čas toplo, čas hladno.

Persona non grata čije ponašanje može biti prilično burno i neočekivano. Tren joj treba da eksplodira. Kao što promenljiva X u matematici u jednom zadatku označava broj 142, a u nekom drugom broj -18, tako se nikad ne zna ni s ovom osobom kakvog je danas ponašanja, a kakvog će biti sutra. Ma koje sutra, ono iz minute u minutu menja raspoloženje. Ovo ponašanje je u većini slučajeva karakteristično za žene, posebno u onom periodu, al' se u skorije vreme sve više i na muški pol odnosi.

Mobil Army Surgical Hospital
Cuveni antiratni film Roberta Altmana i mozda najbolji antiratni film ikada snimljen.Snimljen je 1970 godine i da bi izbegli probleme sa studiom ,zbog antiratnih poruka u vreme najzescih demonstracija protiv rata u Vijetnamu,radnju su smestili u drugi rat...korejski.
Uloge su tumacili,u to doba ne bas toliko popularni glumci kao sto je Donald Sutherland,Tom Skerit i Eliot Guld,koji su svoje uloge vrhunskih ,ali potpuno nenormalnih hiruga ,maestralno odigrali.
Film je osvojio neke oskare ,ali to nije ni bitno,zato sto ovakav film nije za nagradjivanje,vec za gledanje.....puno,puno puta!

Robert Altman je za ovaj film bio placen 70 000 dolara,dok je njegov sin za "Suicide is painless" ,zaradio milione,za autorska prava!
Kasnije je na osnovu filma snimljena i odlicna serija ,koja je trajala 11 sezona i bila je jedna og najgledanijih serija ,koje su ikada snimljene!

Rečenica koja se redovno čuje kad neko gleda top listu sa:
- najboljim golovima Sokratesa,
- zakucavanjima Vinsa Kartera,
- skokovima Jelene Išinbajeve,
- alergijama Novaka Đokovića,
- najboljih golova 38. kola Kalča i sličnih lista...

Ovom rečenicom se iskazuje naše razočaranje što su sastavljači liste stavili na prvo mesto neki klip koji nama ne liči na najbolji.