Skriveni vapaj svakog člana kome obrišu definiciju...

Ta štaće to nama?
Em brzo, em skupo, a i na ovim starim nam radnici lepo spavaju.

Isti. Lep ko na slici. Obasut modricama po licu. Razbijen.

Mjerna jedinica za količinu sala u vodenoj otopini.

Rečenica koju najčešće izgovaraju ljudi koji previše idealizuju stvarnost. Čim si ovo izgovorio, znaj da je najbolje sledeće "ćuti di si jer ni za di si nisi". Ljudi su skloni da o sebi najbolje misle i pričaju, to je neporecivo, čak i da veruju u to, bez trunke svesne samokritike-jer su to uvek drugi ljudi. Radiš, radiš nešto u ovoj šuntavoj državi, nešto malo, nije bog zna šta, ali kaplju neke parice. I onda hoćeš sve da promeniš. Ne, ljudi to neće prihvatiti, kritike padaju na ideje, razumne kritike, jer si pomalo umislio da si filzof, mudrac, propovednik i ti bi da prosvetljuješ. A zaboravljaš da je osamnaesti vek daleko iza nas i da je gotovo. I da, ipak, oni su nešto i radili, bilo je savršeno vreme za uzdizanje razuma iznad mraka verovanja u legende za malu decu tom jedan i tom dva Sada je vreme za snalaženje, a tu si u minusu, jer radiš sebi o glavi. I onda odustaneš od tih nekoliko hiljada uz prilično dobre uslove, jer je to ispod tvog nivoa. Umesto da se kao vidra provučeš kroz vrlo uske vode, godinama radeći na tome i zasijaš u punom svetlu, kad ljudi kažu: "Ne, ja inače ne volim da slušam taj radio, ali ponekad i uhvatim onog malog X, uvek ga slušam, jer je napravio nešto usred ovoga krša, zasijao je u punom sjaju originalnosti, čak i kada govori o temama koje su prežvakane, to radi drugačije od ostalih, na ovoj deponiji zvanoj srpski mediji". Da ne pričam o tome da ekstremni slučajevi ni ne žele da probaju nešto što je navodno ispod njihovog nivoa i tako čame čekajući nešto da padne sa neba. Neka idealna akcija, sa idealnim uslovima. Da im dođe neko i kaže:"Oduvek sam mislio da si poseban, evo ti posao koji si želeo"

Mlitava i viseća dojkara.

Amorfna masa, koja bi trebala da pruži jako lep i veseo sadržaj, ali ima poteškoća da zadrži svoj podrazumevani oblik, kada je slobodno prepuštena sili gravitacije.

Oterati.
Epilog preduge akumulacije besa i srdžbe, koji se danima, mesecima, poekad čak i godinama talože i onda izazvana često i najsitnijim gestom eskaliraju i nakon toga neminovno dolazi do pucanja.

Ultimativni stadij bolikurčine/kurcobolje.
Prolaziš životom bez razmišljanja o mogućim posljedicama.
Najveći boem (Hemingway) je goli kurac za tebe, mala beba, amater.
Ekstremni sportovi su običan hobi za takve tipove.
Podrazumijeva se alkohol, cigare, droge.

Kada nazovete službu za korisnike i potrošite 30 minuta života odgovarajući na pitanja koja nemaju smisla . Sa životom. Kamoli sa problemom.
S godinama nadrkani korisnik postaje psihomanični luđak koji im prijeti da će ih raznijeti bombom ukoliko ne riješe problem.
Opcija b je ako vam ista služba pošalje istrenirane majmune koji obilaze kuće i kakti rješavaju probleme. Oni ih nikada ne riješe, naprave samo veće sranje ili se nikad ne pojave.
Ako nisi vjernik -postaješ u onom trenutku kada ti problem riješi kvalificirana osoba sa mozgom.

Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.

U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.

Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.

Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

Sisa od coveka koji mi ne da da disem kad se prejedem

Šta treba da se uradi da bi postao zvezda? Dovoljno je snimiti samog sebe ili biti snimljen od nekog ili napraviti neku animacijui to poslati na YouTube. Tako su se mnogi proslavili i postali ili najomraženiji ili najsmešniji ili likovi koji su se mnogo izblamirali, a u nešto ređim slučajevima i proslavili.

Ovo su neki od najupečatljivijih likova i animacija sa YouTube-a:

-Chris Croocker

Proslavljena trandža. Njegovi snimci gde on trepće imaju preko milion pogleda. Onda je jednog dana odlučio da pošalje jedan snimak samoga sebe na YouTube. Na tom snimku je on branio Britney Spears. Ali ono glavno je bilo na koji način je on nju branio. Sakriven ispod ćebeta je snimio scenu samoga sebe gde on vrišti i urla u kameru prolivajući krokodilske suze o nepravdi prema Spearsovoj. Naravno, kad je snimak dospeo na YouTube, izblamirao se najviše u svom životu. Komentari na njegov video su bili veoma sarkastični i uvredljivi (za normalnog čoveka).

Zaključak: Bolje biti neslavan i normalan, nego slavan i feget.

-Gerard Butler

Poznati glumac koji se najviše proslavio u filmu "300", gde je glumio kralja Leonidu. Čuvena scena gde se on zavadio sa crncem koji je imao minđušu u nosu. Evo citata iz te scene koja se toliko raširila:
Crnac: "This is madness!"
Butler: "Madness?... THIS IS SPAAAARTAAAAA!!!
*šutira crnca u rupu*
Ova zadnja rečenica je toliko postala popularna u internet svetu da su se napravile gomile slika na kome je nekom liku stavljena glava kralja Leonide i izgovara "this is sparta" ili nešto slično. Takođe se napravilo i gomila parodija snimaka koji su bili povezani sa ovom scenom, a napravljena je i tehno verzija od "this is sparta".

-Night at the Roxbury i Haddaway

Vrlo popularna grupa Haddaway sa pesmom "What is Love" u kombinaciji sa scenom iz filma "Night at the Roxbury". Na YouTube snimku scena traje jednu skeundu i ponavlja se tokom celog snimka, dok svira Haddaway, pa izgleda da ona tri čoveka u automobilu headbanguju uz Haddaway. I od toga se napravi sprdnja i gomila parodija.

-TechnoViking

Šta se desi kad na trgu gde se održava neka manifestacija koja je popraćena tehno muzikom, dođe polu-go, face i građe kao Hulk Hogan i jedno 2m visine jedan "čovek". Nastaje marš kroz grad predvođen tim likom pod nadimkom TechnoViking koji izvodi neku vrstu borbenog brejdensa. Znači dovoljno je izgledati opasno i znati brejkdens da bi postao popularan na YouTube-u.

-Garry Brolsma

Jednoga dana, prosečni debeli Amer je odlučio da postane zvezda YouTube-a. Smišljao je i smišljao šta će da radi, i od jednom mu sinulo dok je slušao hit od grupe O-ZONE "Dragonstie Den Tei" ili poznatiju kao "numa numa". Onda je zaseo ispred kompa, uključio Web kameru, pustio "numa numa" i počeo je da meša... na stolici. Bacao je densove u sedećem položaju i to poslao na YouTube. Nekima je postao tema zafrkancije, pa su napravljene i parodije.

Zaključak: Dovoljno je biti i neki tamo prosečan čovek, da bi bio slavan na YouTube-u. Naravno
pod uslovom da slušaš O-ZONE i znaš da igraš u sedećem položaju.

-Pivot čiča-gliše

Pivot je program za pravljenje animacija sa čiča-glišama. Međutim, neki autori su Pivot stavili u kombinaciju sa citatima iz serija "The Simpsons", "South Park", "Family Guy" i mnogi drugi. Takođe je Pivot kombinovan sa smešnim zvučnim efektima, seizurima (opasno za epileptičare), i potpuno glupim stvarima. Tako su nastali serijali poput "Crazy Stickfigure Randomness" i "Stickfigures on Crack".

-Shoop da Whoop

Takođe lik napravljen pomoću animacionog programa. Na YouTube-u se nalazi pod naslovom "The Lazer Collection". Snimci nisu preporučljivi za ljude sa slabim srcem. Zašto? Nađite na YouTube-u i prosudite sami. Ako nećete da rizikujete, reći ću vam. U pitanju je neki lik koji se sastoji samo od ogromnih usta i dva velika oka na vrhu usta. Taj lik se odjedanput pojavi na faci nekog drugog lika i uz iznenadnu veliku buku počinje da ispaljuje plavo-beli laser na nekog trećeg lika.

-"Peanut Butter Jelly time" banana

Na izgled sasvim bezazlena animacija, koja je nekim čudom dostigla veliku popularnost. U pitanju je banana koja igra uz jednu muziku koja je jako iritirajuća i non-stop se jedan te isti tekst ponavlja "peanut butter jelly time". Ali je to dostiglo veliku popularnost, i sad ima dosta foruma gde neko ima tu buljavu bananu kao avatar, a na nekim forumima se, čak, može koristiti i kao smajli.

Zaključak: Neki ljudi imaju čudan ukus.

-Jelena Karleuša "Tihi Ubica"

Naravno, nisu samo Amerikanci biseri. Imate i domaće bisere kao na primer Jelena Karleuša. Snimak gde ona skiči i krešti kao prehlađeni Dart Vejder je, nažalost, uklonjena sa YouTube-a, ali se može naći na KobajiGrande. Ne treba ništa više da kažem o njoj. Verujem da je većina vas čula kako ona to radi prirodno.

-Trener

Još jedan srpski biser. Čovek koji je u stanju da se dere 90 minuta uključujući i nadoknadu vremena. U pitanju je mali, žgoljavi čovek, koji se baš i ne slaže sa svojim klubom... u stvari, bolje sami pogledajte njegove snimke i prosudite sami.

-Milan Tarot

(no comment). Dovoljno je samo imati odličnu maštu za izmišljanje oankvih stvari i to prolazi.

Ovo, naravno, nisu sve Zvezde YouTube-a. ima ih još mnogo, ali bih se smorio kad bi pisao o svima.
Imate www.youtube.com, i ako hoćete, dopunite me.

pitanje kad 'oćete da se ožderete...

Američki fudbal do skora u Srbiji je imao jako, jako malu popularost koja se ogledala uglavnom kod ljudi koji su zaludjeni svakakvim sporovima pa i ovim. Vremenom ovaj sport, pun čudnih i dosadnih pravila, počinje da zadobija pripadnike mladjih generacija tako da su to biznismeni uvideli i počeli da kod nas ulazu u ovaj sport.

Razlog za masovan upis u uzrastu od 13 do 17 godina jeste taj što su se polaznici američkog fudbala oprobali u svim mogućim sportovima i uvideli da nisu na za jedan drugi sport koji u sebi nema šibačinu, primesu nasilja, mrznju, gnev, itd... Tako da američki fudbal pruza sve od navedenog i mnogo više od toga.

Polaznici koji kreću da se bave američkim fudbalom su uglavnom "opako razvijeni" i pritom veoma ne iživljeni u želji da sastave protivnika sa zemljom, da ga patosiraju ili već nekim drugim načinom da ga odstrane sa lica zemlje". Takodje je veliki broj članova koji su sa sela i koji treniraju isključivo zbog šibačine!

Gomila se, čuva se, slaže se, trebaće. Za šta koj kurac, ne znam, valjda kad moj praunuk postane direktor u kancelariji za ujednačavanje oblika šahti u NSRJ, pa da ima da zapiše kad ide u spa-centar a kad na tenis sa Radetom Markovićem.
Jebeni hrčkov mentalitet.
Zato sam rešio da razbucam to rokovničko gnezdo sa sve blokčićima mladuncima u dnu regala:
Uzmi ženo slobodno za recepte baš ovaj ovde, evo, tapacirani, najskuplji, E-LEK-TRO-ŠU-MA-DI-JA ima kartu Evrope i registarske tablice od Triglava do Gevgelije, nȁ, uzmi piši o urmašicama, mada ništa ne spremaš jebali te recepti s interneta.
Sine, evo ti ovaj iz Magnohroma sa kalendarom iz osamdesdevete, nȁ, žvrljaj žirafe i paralelopipede. I da naučiš razdaljinu između Boljevca i Trogira, i dubinu mora, Palagruža gde je! ispitivaću te!
Deda, evo i tebi ovaj Šumska gazdinstva, nacionalni park Stranputica da crtaš gole žene i mape Velike Srbije. Malo je ubuđan, al i ti si, šalim se, de.
A osto negde, da ćuti, za mene, rokovnik Crvene Zastave, sa požutelim danima i listovima prošlim, neispisanim, a završenih priča.

Бошовски архетип гласног посетиоца свих слава, свадба и пирева и алегорија српске алавости. Денди глутоније, Стивен Фрај изједања. Просечан марвојед појешће све, па и ваше похане тиквице ( ево једне! )
Познаје тајне овог света, попут: What is behind the glass? What is behind?
Džem is behind the glass. Džem is behind.

Пандан овој јединственој врсти (када се каже јединствена, мисли се јединствена и са стилом, не блефирам, као она, Primjer, KLIKNI DAVIDIŠ PRIMJER ) јесу америчке дебеле црнкиње из гета, што вичу MXMMM! свима, али не на ћирилици, ни на српском, већ на енглеском. Оне говоре и овакве ствари, уз карактеристичан покрет руке:
Ι told you? What did I tell you? Di'n't I tell you? Cuz I told you! Mhmmm! And when did I tell you? A long time ago! And what did I say will happen when I told you? Exactly what happened?

╔══════════════ღ☃ღ══════════════╗
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~~ Re-post this if ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
~ ~ you are a beautiful strong black woman ~ ~
~ ~ ~ ~ ~~ ~ who don’t need no man ~ ~ ~ ~ ~
╚══════════════ღ☃ღ══════════════╝

Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.

Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.

Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.

Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.

Dođu tako iz neke zabiti Bogu iza nogu, na lokalnom vašaru pod šatrom pijanim svatovima otpevaju par refrena uz neizvbežan eho i krčanje koji amortizuju falširanje i apsolutni teror nad mikrofonom, gazda vašara, najpijaniji u ekipi, im ponudi ploču u zamenu za nevinost, tri krave i 'ektar zemlje koje najvni roditelji daju, dodju u prestonicu i mudro čekaju devedesete. U naletu kiča koji je tih godina ovuda harao kao skakavci po Africi snime jadne neke nebulozne pesmice uz turski melos, grčku ritam, kinesku gardarobu i rumunski stil koje nastave da pevaju po, gore pomenutim, šatrama krimosima koji pucnjevima proslavljaju to što nemaju ukusa. Kada devedesete prođu i društvo grčevito pokušava da se oporavi one šatro promene stil, odbace prefikse (ekstra, lepa, super...) i sufikse (buba mara) i u konglomerat pokradenih država ubace još i američki BIT sa sve di-džejevima i postanu NAJVEĆE ZVEDE.

Tako pozdravljamo zubara.