Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.
Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.
A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.
Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.
Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.
Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.
Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.
Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.
I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.
Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.
Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.
Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.
Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.
„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.
Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.
Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"
Predigra za orgazam prosečne, starije seljanke.
Ona je u takvim godinama, da nju ne usrećuje ni 30cm, ni dugo lizanje.... Ali dobar, masan trač, UH. A ova rečenica je nešto poput orala pred sex. Ta rečenica zagreje atmosferu i razigra njeno srce, u nadi da sledi ono pravo.
Kao i u sexu može doći do njenog razočarenja i izvinjavanja, ali ako bude potvrde trača, osećaj sličan orgazmu je neminovan.
Jedina mana toj rečenici je u tome, da ako je upućena tebi, verovatno si ti u središtu trača... Već na "nemoj da se ljutiš...", možeš nanjušiti da nešto nije kako treba, a kad čuješ kompletnu rečenicu i bez daljne priče znaš da o tebi kruže abrovi.
- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos, ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila?
- A jel istina da si se švalerisao sa Stanojevu ženu?
- Budi Bog sa tobom, odakle ti to. Kako te bre nije sramota da vodiš abrove, a stara žena.
- Ma ne interesuje mene to Milutine, nego neki je'u govna tu po selo, pa reko da pitam, jer znam da ti nisi takav. Oni vikaju Milutin gu jaši, a ja vikam ma to nema šanse, Milutin je pošten čo'ek.
_______________________________________________________________- Ej Milutine. Nemo' se ljutiš, nije da guram nos ali moram nešto da te pitam.
- Reci Radmila. Šta je opet...
- A jel istina da si se pijan tuk'o u kafanu?
- Jeste istina je Radmila.
- (kez od uva do uva, grčenje lica u tom položaju, slično orgazmu) I? Kako je bilo? Što ste se tepali?
- Pa ti juče reče da te ne zanimaju abrovi?
- Ma pusti to, nego pričaj... Šta se desilo?
Jezik.
- Je l' bre, Rado, šta reče ono Radenku sinoćke? Drao se ki nezdrav.
- Auu, on stalno tako. Niki ne mora ništa da mu kaže ali on mora da se pokara s nekog. Jebem ga, taki čovek.
- Bre, nije bio taki dok bio mlađi.
- A, otkud ti znaš kaki je bio on u te godine?
- Pa igrali smo zajedno u folklor, koj ti je kurac ženo!
- Mrššš, beštijo jedna selska!
- Ma izeš mi sisu!
- Je l' tako? Pa, pička ti materina, sad ću da te kažem kod Džomlu šta si radila sa Pingetom na vašar onomad.
- Tebe je jeb'o Alchajmer pa ti pomerio mozak. Pinge je moj drugi čo'ek, opaaaaaa, stara pizduljo!
Izlazi deda i puca Darinki u glavu.
- Sunce vam jebem u pičku, sad ste našle da se karate dok odmaram!
- Ali, ja nis...
Ču se pucanj!
- E, tako! :namešta džemper i brkove, češla kosu i navaljuje se na tarabu: Komšike, hej Živke, će se pokaramo malo? :namiguje i baca zavodnički pogled:
- Tek posle 40 dana, hihihi.
Rad sa pneumatskom Hilti bušilicom.
- Ej, vidio sam juče Lakija u gradu, ne pamtim kad sam ga zadnji put sreo. Reci mi, je l' on bolestan? Bilo mi bezveze da ga pitam, pa kontam, ti bi to trebao znati...
- Ma jok, otkud ti to da je bolestan?!
- Brate, lik sav drhti k'o da je u najmanju ruku Parkinsona fasov'o.
- Haha, daj ne budali! Laki se, druže moj, zaposlio kao šljaker u Odjeljenju za puteve, osam sati dnevno ne ispušta onu veliku bušilicu za beton iz ruku.
- Ahaaa, znači to je u pitanju. Pa šta priča, je l' jebeno? Ima li još neke posledice osim što se trese k'o Skoplje šezdes' treće?
- C. Doduše, tvrdi da ima profesionalnu deformaciju.
- Kakvu deformaciju?
- Kaže da svaki put kad piša - dvaput izdrka... A žena mu se hvalila mojoj da je mnogo bolje masira nego ranije. Spojio čo'ek pos'o i zadovoljstvo, pa to ti je...
Optimistička verzija: Od njega nema 'leba, zasnovana na uzaludnom trudu da se bilo šta izmeni u vaspitavanju svog deteta (čitaj "debila"), i da se to isto dete ("debil") izvede na pravi put. Izgovaraju je roditelji, češće majke, jer su očevi stabilniji i hladnokrvniji od svojih supruga. Džiberskim ponašanjem, dete (češće sin), nema baš najbolju reputaciju među ukućanima, pa je kao takav izvor brige i retoričkih pitanja "šta će biti s njim?" "kako će on svoju decu vaspitati?", i sve više se njegovi roditelji obraćaju Svevišnjem u nadi da će se ipak opametiti i koliko-toliko popraviti ...
1.primer (kada majka izgovara)
-Sine, ajde molim te idi s ocem, te mu pomozi da nacepa drva, trebaju nam sade za zimu, a i ne može on sam to uradit' . Idi te mu pomozi...
-Ajde bre kevo, ima i on ruke...Čekaj sad, ne mogu ovo da napustim (zabačen u fotelju gleda u prazan desktop, jer je pornjavu stavio na minimize) Izađi!!!
-(majka, tužnim pogledom izlazi, okreće se prema ikoni Svete Petke i zajeca) Bože blagi, sam' da ne bude bitanga na deda Paju...da bidne svoj čo'ek i da ima svoj dinar...Izvedi ga na pravi put kad ja već nisam mogla....
----------------------------------------------------------------------------------------------
2.primer(očevi to malo drugačije)
-Gde je onaj mamlaz?!!
-Eno ga Milomire, u sobi je.
-(upada) E sad već kad drkaš, sad ćeš lepo pun snage da iscepaš meter drva i da ih uneseš u kuću. Brže!!!! (izlazi i govori) Eeeee, Bože Gospode, sad kad se nisam šlogirao nikad neću, samo te molim da od njega bude nešto.
Govor koji je uglavnom nepotrebno proširen. Traje besmisleno dugo (iako bi se mogao reći u jednoj rečenici). Čisto otezanje sa velikom dozom ozbiljnosti. Okolišanje u punom sjaju.
Aragorn: Ratnici Gondora, ponosno idemo u poslednji boj...
Gondorci: (u sebi) jao ne opet ovaj bolid! Al će sad da nas smori.
A: ... jednog dana čovenčanstvo će biti na rubu propasti...
G: (između sebe) što lepo čo'ek ne kaže da idemo d'umremo zbog nekih midžeta što se kilave oko burme.
A: ... Ali to neće biti ovaj dan!!! Danas mi...
G: (između sebe) - ja ću lično da ga utepam, ako me ovi gubavci ne sjebu pre toga!
- ja ću možda i ovog fegeta, Zvončicu, da roknem, dabog mu ork strelu u dukat nabio!
-------------------------
A: Sad oću da budete mirni, kulturni, dolazi mi devojka. Ok? Vi sve onako polako, hvalite me , al' ne preterano, da ne posumnja. Umereno, dostojanstveno. Ti Džeri nemoj da je smaraš o sportu, a ti Tarzane, opsuj jednom pa ćeš sa ježevima orgije da vodiš. Ima da ti...
Tarzan: Dobro bre! Jebo te, mojne mi tu praviš predratne govore. Skontali smo oćeš da jašeš pa ti treba naša pomoć. Što lepo ne kažeš?!
Poprilično neomiljen tip ljudi, nezaobilazni sastojak svih vrsta grupnih projekata. Batica koji se pojavi pa zbriše, ostavivši saigrače na cedilu da sami krpe rupe zbog nedostatka ljudstva ili da čiste gaće koje je on usrao. Nezahvalan za saradnju, vičan izbegavanju obaveza. Pijavica.
Međutim, postoji i druga vrsta gadova: prikriveni lider željan šefovanja. Njegova pojava nelordima izaziva tikove, dok pošten svet baca u mizantropiju. Gad je uvek najglasniji. Nikad ne ostaje bez ideja, što i ne bi bilo loše da nije Fon-jebeni-Karajan. ''Ti 'vamo. Ti tamo''. Orkestrira i diktira ritam igre po sopstvenom nahođenju, istovremeno se zalažući za kvazi-demokratiju. Njegovo mudovanje ekipa brzo prozre, pa ga se odreknu metodom šut u dupe. U gorim slučajevima revoltirani napuštaju projekat, ako je dotični gad svojom blagoglagoljivošću stekao naklonost većine.
A: ... I to je to. Ima li primedbi?
B: Slušaj, kolega, a da lepo promenimo boju slova iz crvene u belu? I daltonista zna da se crna i crvena slažu k'o Pele i Maradona, oslepeće ljudi dok pročitaju.
C: Ja se nudim da uslikam fotke, sjuriću se jedno popodne do Kališa, nije frka...
A: Neće biti potrebe za tim, pošto ću ja da isfotkam. Ti samo ćuti i pusti mene da rukovodim. A što se tvog predloga za boju slova tiče, ide na glasanje. Maco, Jaco i Caco, jeste li za to da slova ostanu crvena?
Fufe: :sve tri horski: Hihihi daaa...
A: Tri naprema dva. Odlučeno je! :zadovoljno trlja ruke diveći se sopstvenom egu:
B: Pa, kolega, srećno vam bilo - nas dvojica vas napuštamo. :''koji gad od čo'eka'':
A: Šta da vam kažem, ljudovi? Ja sam bio otvoren za demokratiju i ideje, ali ako tako želite, ne mogu vas sprečiti... :''koje pijavice, 'oće 'leba bez motike'':
Modifikovani stihovi epske narodne pesme "Kosovka devojka" od strane okorelog kladioničara. Ne mora nužno da predstavlja pad tiketa, može se koristiti i u drugim sferama života.
-Ej, gde nam je Mare danas?
-Ma, ne pitaj, indisponiran je, neće iz kuće da izlazi, juče ga izbaci Barsa za 254000, prime gol u 93. minutu.
-Au sranje, kakve je on kurate sreće, da se za 3+ u'vati, i to bi se 0:0 završilo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, jesi čuo šta se desilo Zokiju sinoć?-Jok, šta?
-Upali on i Lemi na neku kućnu žurku i tamo ga startuje neka riba, kaže-boli glava kakva je. Odu oni u neku sobu, tamo se na'vataju, krenu da se skidaju, kad ono-u sobu uleću neka dva lika, ne mož' sunca od njih videti i ubijaju Boga u njemu... Ispostavilo se da je to riba onog Miće Mraka, dilera iz kraja, a ovo su bili neki njegovi lešinari. Zoki je u urgentnom, mogli bismo ga obići popodne.
-Koji baksuz čo'ek, neverovatno... Pa taj da se uhvati za 3+, 0:0 bi se završilo, i to sa promašenim penalima na obe strane...
Zakletva koja se daje nakon prve romantične noći sa novim dečkom koji, jelte, ima mali kurac. Ali, baš mali.
Kure-mure...
Dušanka (54): I, pričaj bre, šta bilo?
Nikolina (22): Kako je Dalibor samo pažljiv i nežan... ah, kakva prelepa noć... još smo potrefili i mesečinu...
Dušanka (54): Ma, pile tetkino, pričaj... neki šamar ovo-ono...
Nikolina (22): Oh, majngot tetka. Soba je bila posuta crvenim ružama, gerberima i hrizantemama, a bilo je jedno i 15-16 mirišljavih sveća, a saten je bio roze, muzika sa festivala ''Medena srca''...
Dušanka (54): E, horti kultura me ne interesuje, kak'i mu je alat?
Nikolina (22): Iju tetka, kako si perverzna, hihih... pa ono, mislim...
Dušanka (54):Aha... :razmišlja u sebi: E, moja deco, cccc, kad bi ste vi znali kako jebe moj čo'ek i kakvu močugu ima, ne bi ste vi puštili sveće da gore za džaba, nego vosak malo da kaplje na telo da ti da žišku da poludiš, pa kad te pljusne po guzicu il' lupi sa kocem za paradajz... a uz sve to piči Mašinka Lukić... eee, kad se samo setim, pa ono jedared u njivče...
Nikolina (22): Posle smo se istuširali i ... tetka.... tetka... vadi ruku iz gaća dok ti pričam.
Simpatična potreba našeg naroda (a vjerovatno i drugih) da u trenucima najveće nesreće i tuge šaljivim komentarima pokušaju da izmame osmijeh na tuđe lice.
Oni će, skoro svaki put, kad se nešto loše desi, prokomentarisati to kao nešto potpuno suprotno, zbog čega će se sagovornik ili obradovati ili beskrajno rastužiti.
Doduše, češće će se obradovati, ipak smo to mi, naviknuti da se nesreći smijemo u facu.
Bitna stvar je takođe da ti komentari nikada nisu zlobni, već u 99% slučajeva sa ciljem da oraspolože nekoga.
:kiša pljušti:
- Jebem ti život i kišu, samo što mi se veš osušio, pu jebem ti jesen, i sve, sad ga moram ponovo prat', ma marš u pičku materinu!
- O, komšinice, šta'š ti napolju po ovom suncu, izgorićeš k'o lila, ulazi u kuću!
- :sddfhgdhgdhdfgdhgd:--------------------------------------------------------------
- Jebiga, rekao je da moramo da se iselimo do sutra, već je našao novog stanara, idemo kod mojih, pa ću probat' tamo neki posao naći.. De, nemojte me tako gledati, biće sve okej.
:nailazi drugar:
- O, Markane, to se za more spremaš? Vidi vidiii, a sve se nema. Ja mislio ti skroman čo'ek! Neka, neka, tako i treba, samo udri!
- :sjfdhjdfgh: Oho, 'odi vam da ti pokažem ovu moju pušku iz rata, ev' nisam je još spakov'o, da vi'š kako je lijepa!
- Ne, nemoj mi prići.. Aj, uzdravlje.
Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.
-De si, brate, nisam te vidio 100 godina?!
-Eee, tu sam, malo ganjam koke, zaboravio sam na vas pajdaše.
-Pa ima li šta na belegiju?
-Ma joj, jedna me cura ono pravo zeza. Prošla je kroz moje srce k'o krava kroz žito. Razvalila me.
-Hahaha. Joj, brate, kralj si. Nego, kako fax?
-Dobro je, hvala Bogu, ne miče s mjesta.
-Ozbiljno, kako ocjene? Hoćeš očistit?
-Ma očistila je mama sve, sine, znaš kako žena radi. Mete k'o luda.
-Mene se uhvatio zezat. Jesi duhovit.
-Misliš kasperast?
-Nema od tebe hljeba, kako ja vidim. Mora da si pao sve što se moglo past.
-Ma mrze me profesori. Onaj Fazla me neki dan istjera s predavanja, a samo sam mu rekao da postoji i masivna sila. Čuj lika, kaže ne postoji ta sila. A je l' tako da ima? Ono, sila od mase. Masivna, 'ebem je.
-Ma nema, u pravu je čo'jek.
-Ma veze vi nemate. Ima bre da je ja izmislim.
-Idi bre begaj.
-Ajd idem sad, brate. Čuvaj se. Ne daj na sebe, samo pod sebe.
Voljenje sebe. Ne neko prenabudženo, bez ikakvog razloga i potrebe, neko za raju i fotografe, već zasluženo i bezuslovno. Onaj tip ljubavi koji baba odobrava.
-Joooj, mrzim vas!
-Koga? Mene? Ne moraš me persirati...
-Ne, nego mrzim vas muškarce!
-Nevena, mislim da smo se usaglasili oko toga da ja nisam samo običan muškarac, nego da sam nešto više od toga. Ja sam ljubavnik.
-Odoh spavati sad.
-Idi Nevena, idi...
-Aj sanjaj me kako ti striptizetišem.
-Daj mačkici pusu
i ramenima
i bedrima
i karlici
i klavikuli
i koljenu
lijevom
pa desnom
i obrij noge, jebem te usta te jebem.-Hahaha! Eto ti i pjesma uz koju izvodim striptiz.
-Koliko ofena imam kod tebe, ladno bi mogao da te dodirujem po svakom dijelu tijela, da ti ramena rukama masiram dok ostali posjetioci striptiz bara ljubomorno gledaju u mene zajedno sa izbacivačima koji zastadoše u mjestu jer ti ih sasječe pogledom preko ramena, odmahnu im rukom i reče: ,,Prigušite svjetla!''
-Šta je ofen?
-Nešto tipa kredit, koji ne trebaš vraćati. Bespovratni.
-Aha.
-Nego, dobar izbor pjesme.
-Naravno da je dobar, kao i ja sama. Somewhere... someone fuck with this tune right now...
-Striptiz, nastavi, ti.
-Kako sam nekad seksi sama sebi. Nekad.
-I used to have sex with this song in background.
-Lažeš.
-Jesam ozbiljno haha
-Imaš sad dok me zamišljaš i bacaš ga.
-A ne, potrebna mi je tama jer ovu zvjerku iz gaća ja poželim u sebi kada je vidim. Ah, kako predivan kurac ja imam!
Obično, trenutak u kome se trudiš da uradiš nešto, mada ni sam nisi siguran da ćes uspeti načinom koji trenutno koristiš.
I tako, češce sa optimizmom, radnju privodiš kraju, kad ono, neočekivano zasereš, i čekaš da ti se tlo otvori pod nogama...
"Radovane, drž' ove tegle, med koji je tvoja baba specijalno za tebe sačuvala... (jedine koje su ostale od zemljotresa/ poplave/ vulkanske erupcije/ sušne godine/ najezde komaraca/ provale medveda/ Pere narkomana na gajbu, ili slične "katastrofe" )
...a znaš da je od ujeda pčele završila u bolnici !!!" - dernja se matori."Dobro ćale, misim nije joj ništa, eve držim ih" - zvuk negodovanja...
(pritom uzimaš jos 342 stvari usput i tegle stavljaš na vr' gomile, s' osmehom jebača na licu, onda bauljaš do frižidera, kad ono, inercija !!!
Sloumoušn efekat,ti se dernjaš NOOOOOOOOOOOUUUUUUUU, bacaš sve ostale stvari iz ruku, odbijaš se nogom od zida, radi ubrzanja, prelićeš 15 metara sa vetrom u kosi kao Supermen, 2 mikrometra od tegli, al kurac, oprem, munem, kako oćes, tegle padoše i kao za inat tebi razbiše se svom silom,mada samo sa 20tak santima visine tako da se med probio kod komšije na luster sa sprata ispod, a staklena prašina kroz kožu prodrla tebi u krv i oči i u obližnji tepih..."E do mojega!!!" - a kroz vuglu ti prolazi "theme song" Godfathera i prisustvo svoje sa'rane, dok otac, videvši to, s' izrazom Konana Varvarina na licu, vadi sačmaricu i okreće kundak nadole, u poziciju za golf udarac... u kome će tvoja glava najverovatnije primiti "dajrekt hit" ...
Izraz koji se obično koristi za osobu koja je dobre duše i svima hoće da udovolji, te svi s njim brišu patos.
Aca: Oo, gde si tebra nema te 100 godina jebote. Šta ima novo, gde je Džoni, jel se oženio, skinuo kilažu? Kada smo se videli poslednji put sećam se im'o preko 130 kg.Nemanja: Batice ne znam šta da ti kažem, kod mene sve po starom znaš ti mene, platim ravu i nema glava te boli, a Džoni je poseban tip. Postao porodičan čo'ek, nego mi ga žao maćori, od kad se oženio post'o džoger.
Aca: Ne seri brate da poč'o da džogira, auu jebote pa gde će on sa 130 kila majko mila!?Nemanja: Tebreks, koji ti je kakvo crno trčanje si lud, od kad se oženio za onu njegovu rospiju poč'o da obavlja i ženske poslove po kući, eno ga živi sa trudnom ženom i taštom, brišu patos s njim, užas brate, da sam na njegovom mestu rokn'o bih se bez razmišljanja.
*Aca: Auu, jebem ti život usrani a bio mnogo kul lik.
Rečenica koja označava logičan i neprekidan niz.
Sve sile univerzuma spojene da omoguće dešavanje tog događaja.
Bez grešaka, spoljnjeg uplitanja u izvesnost. Prepuštanje talasima sudbine.
- Pre 3 godine odradio neki biznis plan sa Živoradom, i sjebo me čo'ek!
- Šta je bilo?
- Retard me nagovorio da opljačkamo policijsku stanicu! Eeej, policiju!
- I onda?
- Ništa. Pristao sam posle malo nećkanja. Navalio on k'o mutav...
- I šta je posle bilo?
- Dogovrimo se mi i sve to. Krenemo u akciju. I tako, jedna stvar vodila drugoj...i poslednje čega se sećam je paranje čmarnog koluta policijskim pendrekom. Onda su me oni u zatvoru karali u oko - vidiš da sad nosim ovo stakeno! Pu, jebem ti život. Namagarčio me k'o konja!--------
- Jesmo jebali buljašima majku prošle godine! 'Oćemo li i ove?!
- Naravno...
- Nego, nisam primetio da si ti bio aktivan u bijenju. U čemu je bio problem?
- Pa, znaš...
- Šta?
- Pre toga sam upoznao jednog od njih. Malo smo pričali i svideo mi se momak. Nakon par pića i lepih reči, jedna stvar vodila drugoj...
- I?
- I izlečena mi je višegodišnja nesanica. Zaspali smo odma' iza neke zgrade.
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Promašena tema prilikom bilo kog vida pisane ili usmene komunikacije.
Može svakome da se desi.
Može svugde da se desi.
Ukratko: Zaluta čovek.
Razgovor za posao:
- Recite mi nešto o sebi
- Pa šta da kažem? Ja sam evropski čo’ek svetskih svatanja. Volim da popijem pokoju, ali umereno. Ne bijem ženu, osim ako ne zasluži. Sve u granicama normale. Retko se potučem, ali samo kad puno pijem. Ili kad me neko iznervira.------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena kritikuje muža:
- Samo da ti kažem
- Šta da mi kažeš? Svaki put kad hoću da ti kažem nešto ovako važno, ti promeniš temu! To me stvarno nervira.
- Ok, ženo, reći ćeš mi - pustiću te, ali ovo je stvarno bitno. Jeste da je offtopic, ali moram da ti kažem
- Šta je toliko bitno?
- Mislim da ti nešto gori u kuhinji
- Šta? Joj, jebem ti - ručak!! Pa što ne reče ranije!
- Pa nisam smeo da menjam temu------------------------------------------------------------------------------------------------
Čitulja:
Dragi rođaci, obaveštavam vas da je umrla naša Mara.
Sahrana će biti u petak na Novom groblju.
Prodajem Yugo 45, ko nov, ima zimske gume i nov komplet za prvu pomoć.
Prodajem i tanjiraču, očuvana, 6 sezona tanjirano njome.------------------------------------------------------------------------------------------------
Primeri iz popunjenih formulara:
Bračno stanje: Nezgodno
Završena škola: Jedva, dvaput ponavljo
Seksualna orijentacija: Normalan
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Inspirisan opisivanjem Tolkina, jedan drugi autor je odlučio da se pozabavi Martinovim likovima, ograničavajući opisivanje i poistovećivanje na ovaj naš region. Pa da počnemo:
Tajvin Lanister- Djilas. Sere pare (tako kažu). Najbogatiji čovek srpskog Vesterosa. Slučajnost ili ne- plava kosa.
Kevan Lanister- Profesor u srednjoj školi. Klasičan rob sistema. Radi samo ono što mu se kaže bez dalje rasprave.
Sersei Lanister- Dobrodržeća udovica sa Dedinja, koja, izmedju ostalog, voli i mladu piletinu. Ima razmaženog sina, koji smara okolinu i niko ga ne voli.
Tirion Lanister- Vuk Jeremić. Inteligentan i bitan igrač, ali ga porodica ne voli (Žutaći, hehe koincidencija, ili ne?)
Edard Stark- Narod, ni manje ni više. Ima oružje kojim može da pobedi, ali ne ume da ga iskoristi, te gubi večitu bitku protiv sistema.
Rob Stark- deca naroda, većinom akademski gradjani, nezaposleni. Takodje gube.
Renli Barateon- Azdejković. Buljaš. Njegova "Dugina garda" jasno stavlja do znanja kakvog je seksualnog opredeljenja.
Noćna straža- Neutralci. Bole ih za sve, sede na nekom krovu i duvaju. Ali kada dodju Tudjini protiv njih se biju samo tako. Znači nešto tipa wannabe navijača i patriJota.
Tudjini- U najvećem broju slučajeva Hrvati, mada i ostali narodi koji se ne svide na prvi pogled ovima iznad
Deneris Targerjen- Čeda Jovanović. Dovoljno je pomenuti zmajeve.
Poremetiti, sjebati, rasturiti nešto.
- Mačko aj' na kafu kod mene.
- Joj ne mogu, moram kod ginekologa.
- Što ba ženo, š'a je bilo, jes opet neku 'erpeščinu navukla?
- Ma jok žeMska. Nego onaj moj, znaš onog iz ŠveCke što sam ga upoznala na koncertu Ade Gegaja?
- A, ja ja ja, znam znam. Šta sa njim. Jes' od njega 'erpeščinu dobila?
- Ma jok ženo, slušaj. Ka'e ti on meni da ćemi nać neku kobiva G-tačku i da ćemi mozak eksplodirati od užitka. I turio on prst u mene, grebe nešto unutra, liže, grize, pošemerio mi vadžajnu totalno, al jok, eksplozije niđe. I sad imam pičku preklapaču, pa odo vidjeti može li se to vratiti sve na mjesto.
- A joj, ne brini ništa, bila sam ja sa njim prošle god'ne i isto mi to uradi čo'ek. Vratla se pizda na mjesto, k'o da nikad pošemerena nije bila, opet je sva ko pupoljak.
- Eh da, pa ako je tako zajeb' ginekologa, et' mene na kafi.
