Dati oba bubrega, dati sve što imaš, dati i ne misliti na sebe i na posledice koje ostavljaju na tebe, grliti iz sve snage i zauzvrat najčešće dobiti emotivne ožiljke, i to onda kada vidiš koliko su ljudi nezahvalni i kada shvatiš koliko vole samo sebe.
U tim trenucima pomisliš da ti se prošlost sveti, da si nešto loše učinio, da si loš čovek i vraćaš film u nazad, pokušavajući da nađeš razlog zašto si tako proklet. Ne primetiš da se dani i noći smenjuju, navučene su ti roletne, više ni ne znaš koje je doba, ti i dalje imaš tlo pod nogama, trnovito nažalost, i gaziš i krvariš, gde god se okreneš okružuje te magla.
Sve zbog prokletih ljudi, lepše bi vodili svoje živote kada bi stalno imali u vidu da ćemo jednoga dana umreti, možda bi nas to nateralo, da se ipak volimo.
U tom trenutku samo na tren, digao je roletnu, i pogledao u sunce, video je zelenu travu, decu kako se smeju, osetio je toplotu koja prolazi kroz njega, kao da je doživeo prosvetljenje, oslušnuo je i čuo je ptice i smeh, život se ponovo budio u njemu, nema više one mrtve tišine koja ga je okruživala, konačno je shvatio, shvatio je da će ga ljudi ubadati kopljima, mačevima i svim mogućim oružjem, shvatio je da sada konačno ima štit, blistav i sjajan koji reflektuje sigurnošću, i koji je dovoljno čvrst da ga odbrani od svega, zrači nadom kakvu nikada nije imao, shvatio je i najzad se uzdigao iznad tla, iznad trnja i počeo je da leti, iznad svoje gluposti i opsednutosti porazom, iznad neba, gde je sve prelepo.
Blef koji moze dovesti do različitih reakcija u zavisnosti kome se obracate. Nikako se ne preporucuje izgovaranje pred organima reda ili osoba za koje procenite da zaista mogu da poseduju isti ...
Sreda,treci cas po rasporedu. Veoma topao dan. Hvala Bogu pa skola "ima" ventilaciju,ali smo ipak otvorili vrata.
Naravno,cas kod prof K. svi cutimo i pazljivo slusamo njegovo zanimljivo predavanje.
U tom,hodnikom prolazi profesorka R. Zena prodje,baci pogled na tren i produzi ka kabinetu.. Koji sekund kasnije vraca se i staje ispred vrata,a u rukama drzi gomilu vezbanki..
prof.R : Kolega izvini sto ti prekidam cas da li mogu nesto da te pitam?
prof K : Naravno koleginice.
prof R : Reci mi kako ti uspevas da smiris ove? Kod mene su prosto nemoguci.
Kako uspevas da im zadrzis paznju da te slusaju?
prof K. odgovara: Imam pistolj :-)
Zbunjena profesorka nastavlja svoj put,a isto tako prof K. nastavlja svoje predavanje uz nase ovacije.
Vrlo popularan način pokrivanja potreba zajednice u manjim sredinama tako što se u jednom objektu objedine funkcije više trgovnskih ili uslužnih delatnosti.
#ding-ding#
- Dobar dan gospo'n pope, samo se vi raskomotite dok ja pređem iz drugog lokala.
- Samo polako sinko, ima popa vremena, neće Bog nikuda uteći.
...
- Eto me oče Gavrilo, ne bojte se, sad ću ja časkom da vas ošurim.
- Pobogu, sine, prase se šuri.
- Ju, izvin'te molim vas. Neke mi mangulice dovezli, evo dva dana ima kako ih stružem, dlakave su ki Mitina tašta sunce im poljubim, pa eto da prostite...
- Ništa, sine, dešava se. Ja bih samo malo da mi se skrati brada, jedi se popadija kad mi upada u supu.
- Nema problema, oče, biće gotovo u tren oka.
- Odlično, sinko, samo bolje uzmi makaze, bojim se da ti se ne omakne ta satara.
Obavezno zlo koje prati skoro svaki kvalitetan, a bogami i dobar deo nekvalitetnih filmova. Kada neki film doživi veliki uspeh kod kritike i publike (pre svega da uzme pare, a oskar ne bi škodio) po copy/paste principu snime nekoliko nastavaka da bi zgrnuli lovu na siguricu. Obično snime još dva kako bi se napravila tzv. trilogija iako svaki film ima sopstvenu priču i na silu dopisane negativce i sporedne likove. Praksa je pokazala da su se četvrti delovi pokazali ka katastrofalni (Indijanac Džons i lobanje kristala, Betmen i Robin, Supermen IV, Živi slobodno il' daj hard disk), a ako nije tako loš peti će sigurno sjebati celu franšizu (Roki). Ako se radi o hororima imaće dvocifren broj nastavaka kao što je slučaj sa slešersko ekipom Majklom, Džejsonom, Fredijem i našom Žikinom dinastijom gde ne možemo reći da je došlo do opadanja kvaliteta jer ga ni u originalu baš i nije bilo.
Star Wars-i koji su "počeli" od četvrtog dela su uveli široj publici tzv. prednastavke (prequel). Što bi rek'o Lane Gutović "Ja kad čitam knjigu, čitam je od sredine. Tako ne samo da ne znam kako će se završiti, nego ni kako je počela". Tako već u originalu imamo prilično nejasnu radnju koja nema potpuni kraj. Tako publika želi da pogleda i nastavak, i još više prednastavak iako znaju kako će se završiti. Ova praksa je često primenjivana u protekloj deceniji (Underworld, Iks-ljudovi, Exorcist, Caprica).
Trenutno više vezana za video igre i anime je pojava međunastavaka(interquel). U situaciji u kojoj želite da imate sve likove sa moćima iz 6. dela, a u 7. je pola njih pomrlo, vi smeštate 11. deo između njih. Primeri Street Fighter, Devil May Cry, Prince of Persia...
Kada na ovaj način potpuno upropastite franšizu jedino što vam preostaje da sačekate da prođe desetak godina i uradite rimejk čitave priče tzv. restartovanje(reboot). Relativno skoro je to uspešno urađeno sa Betmenom i Džejms Bondom, a u planu je i sa Spajdermenom. Postoji i nekoliko samostalnih rimejka koji su pokazali bolji od originala(Kronenbergova Muva, De Palmin Scarface).
Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.
U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.
To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.
(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)
Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.
Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.
Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...
Svim velikim autorima savjet, besplatan, za ponijeti: Ne na fejs, ne tviter, ma ne ni na Vukajliju! Krade to ko stigne. Fino u knjižicu, cijenjenim rukopisom. To ne može da se ukrade. Pa kad se nakupi mudrosti, duhovitosti i duhovnosti, u izdavačku kuću po izboru, otimaće se za vas. Tu stave fino ime, prezime, pseudonim, a bogami zna i po koja para da šušne. Zašto da lešinari kljucaju vašu iskapanu dušu u slovima, pa njome odgovaraju Zuckebergu na ono njegovo "what's on your mind?"
Izvlakuša stara od pamtivjeka. Koristi se za prvi izlazak na ispit. Još jedan dokaz kako sve loše možemo preokrenuti u svoju korist.
Otac: Sine, kako bi na ispitu?
Sin: Fino, ćale.
Otac: Pa, kako uradi?
Sin: Ma... Nisam radio, izašao sam turistički.
Otac: MA, PIČKA TI MATERINA TURISTIČKA!
Sin: Stani, ćale, da ti objasnim... (kreće muljaža) To se samo kaže turistički, a ustvari sam izvidio situaciju i način razmišljanja neprijatelja i otkrio njegove sposobnosti, ali i mane koje cu taktički da iskoristim protiv njega u svoju korist. Moj postupak je za svaku pohvalu i ono najbolje potpuno neočekivano, iznenadiću profu sljedeći put i jebat mu znanje. JOJ BA STARI... Umjesto pohvale ti mene našao da mlaviš! Pa jesu li vas išta učili u vojsci?!
(tren kada si oca sjebao iz korijena)
Otac: TO JE TAJIN SIN, DOĐI DA TE TAJO POLJUBI... ŽENOOO!!! ŽEENOOOOOOOO!!! DAJ DVIJE LJUTE, DA POPIJEM SA SINOM! UHHHH, JESAM GA DOBRO NAPRAVIO, ISTI JA!
Prvi istorijski eklatantan dokaz da RTS NE UME da napravi tinejdžersku seriju.
Novi, još bolji dokaz za takvu tvrdnju je "Priđi bliže", ali obzirom da se ona tek odnedavno prikazuje, ta serija će tek dobiti podrobniji sociološko-psihološko-psihijatrijski pristup.
Shvativši da su joj sve kćerke odrasle, i da se njen život u narednom periodu svodi na seckanje luka za supu, Spomenka Kovač negde 2002. godine odlučuje da još jednom dokaže svoju mladolikost- pišući scenario za "teen" seriju, a pritom promovišući raskošan glumački antitalenat svoje najmlađe kćerke. Dakle lepo i korisno. Radnja je smeštena u šatro- prosečnu beogradsku osnovnu školu. Pritom, učionica "glavnog" odeljenja i za beogradske uslove izgleda kao da je stigla iz svemira, a poređenje sa prosečnom srpskom učionicom u nekoj palanci ili na selu, gde koze i učenici sede jedni pored drugih je bezpredmetno. Sama radnja i ideja realno nisu idiotske- ono što treba da se događa na kraju osnovne škole, objektivno se i događa glavnim junacima- prve ljubavi, aktivna druženja, "furanja" stilova i sl. Ali način na koji je to Spomenka Kovač prikazala, zaista poriče njenu mladolikost. Dodatno nas je zabrinula činjenica da se njena kćerka ponosno hvalila u medijima kako je ona lično pomagala majci u razumevanju mladih, obzirom da je sama tada imala 17 godina.
I tako, kada je RTS sve fino zapakovao, na proleće 2003. nas je sačekao produkt sa sledećim junacima:
Roki- igra je naravno Anja Kovač, najmlađi izdanak dinastije Kovač. Iako je trebalo da ispadne glavna riba u razredu, očigledno je da su majčine oči slepe za te stvari, pa je niko nije gledao kako izgleda ispod vrata... Ili grudi :P
Sofija i Mina- neke dve, malo zgodnije ribe (od Roki, svakako. Time je RTS napravio i mudar potez- izborom Anje K. da igra Roki, mogli su sasvim prosečne frajle da mete da igraju ove dve). Inače su ekipa sa Roki. Sve tri su isfurale sa glavnim frajerima u razredu, do kojih ćemo kasnije doći.
Packe i Kečina- glavni frajeri u razredu. Packe se farba u drečavo žuto, ali izuzev toga, ni po čemu ne liči na osmaka, već ima vojničku bradicu. Njegovog, kasnije neafirmisanog glumca, su pojedini gledaoci zvali pederko. Kečina je u tom smislu "bolji", ali i on izgleda dosta starije.
Njutn i Bojanče- Izuzev po nadimku, koji se ne uklapa u rečnik današnjih tinejdžera, Njutn je i realno prikazan kao štreber. Bojančeta igra neki klinac, koji je u seriji vršnjak sa Packetom i Kečinom, a inače izgleda kao da je barem peti osnovne. A i pored toga igra prilično udarenu osobu.
Fića i Džoni- uvek se u američkim serijama nađe par, ne naročito pametnih, a malo klepnutih ludaka. E, to su ova dvojica, koji su umislili da su neko i nešto. Inače su pljunuta kopija Balka i Skala iz "Moćnih Rendžera".
Bora- eto idealnog mamca za preostale sponzoruše u razredu. Stigao iz Los Anđelesa, gde je video J.Lo (koja faca, jbt!!!). Odmah izabran za predsednika razreda, nakon izbora, koji su održani na njegov predlog. Po tome zaključujemo da je inteligentan i zoon politykon.
Ostali likovi iz razreda su namerno zapostavljeni, jer RTS-u realni prosek nikada nije bio interesantan...
Aušvic- nastavnik matematike, i novi razredni ovom odeljenju. Na kraju smuva novu sekretaricu Dadu, koju igra ona crvena kovrdžava Tanja Bokan, značajna po ulozi Mađarice u "Crnom Gruji".
Travolta- peder, ili barem biseksualac, koji slučajno predaje muzičko. Fura neki hibrid više izumrlih stilova, koji najviše liči na Elvisa. Navodno se loži na Edit.
Edit i Rista- u realnosti gotovo nemoguć ljubavni par- nastavnik fizičkog i nastavnica francuskog.
Zaga- besprizorna alapača (i kao uloga, a kažu to i za njenu glumicu), koja je direktorka škole. Žvalavi nešto sa starom, formalno penzionisanom sekretaricom, takođe prakljačom, Grozdom...
Situacije su takođe copy-paste američkih filmova. Radnja se odvija u već pomenutoj "prosečnoj" školi, a tu je i fudbalski turnir, u sali sa tribinama! Molim vas- ako se nekada i održi nekakav turnir u fudbalu, sudija, neki nastavnik fizičkog, neće ni znati da izbroji golove (moja škola je ispala, jer je igrala nerešeno revanš meč- a sudija zaboravio da su prvu dobili 5:0), a golovi se čak i u "oglednom" "Ribnikaru" označavaju lepljenjem selotejpa na zid sale.
Snimljeno je 14 epizoda+ NG specijal. Tinejdžeri su gledali ovu seriju, da bi se sprdali kako su njihove originalne fore demonizovane, a i stariji su je gledali- jer nedeljom u 8 uveče nastupa stari srpski običaj da se gleda serija. To je producente navelo da pomisle da je gledanost i realno velika, pa su spremali i drugi ciklus, ali je objektivno nesrećna ironija htela da Spomenka Kovač premine, pa se od svega odustalo...
P.S.: niko od mlađanih glumaca se posle ove serije nije afirmisao. Toliko o tome...
Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:
Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...
Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!
Postati porno glumac, život jebote, kakav predsednik, kakav ministar bre, porno glumac je car za njih. Svaki normalan muškarac bar jednom u životu pomisli kako bi bilo do jaja biti porno glumac, dobro, pomisle na ovo i pederi ali oni misle na druge porniće, one nastrane bre. Plata je više nego dobra a i posao ti se sviđa. Ali mi obični smrtnici samo možemo da maštamo o tome, jer imamo kitu cirka 16 santima, jebemo do 10 minuta, MAKSIMUM, i kada se sabere koliko smo jebali riba sve možeš da izbrojiš na prste. A on brateee... ako krene snimanje pornića Mala nevešta on ima šta da radi, pune ruke posla, ujutru će spičiti jednu, posle podne drugu, a uveče ženu ili ljubavnicu. Bogtejebo zamisli ako ima ženu a ona mu ne kenja što on svaki dan prska po obrazima druge ribe, jebi ga takav mu je opis posla... koji je to car od čoveka. Zamisli da ujutru peglaš Lisu Ann, a posle ručka Sašu Grej, e koji je to život, kad bi jeb'o Sašu Grej u CV bih je naveo!!! Pa i da nisu one, bar jebeš neke druge dobre ribe. A ja? Ja sve koje sam jeb'o sećam se ko da je juče bilo, sa svim ribama misionarska, možda su malo jahale i to je to... Osim Maje, Maja carica, ona mi je dala i bulju i da joj punim usta. I ja sam bio na tren ploditelj kao on, nedostižni porno glumac. Nekad mi dođe da istetoviram iznad kurca sa desne strane srce i oko njega ''I love Fiona'' (koga zanima može da se nađe sliku na guglu), nema veze što za to ime sam samo čuo u filmu Eurotrip, to nije bitno, bitno je to što takvu tetovažu ima pornićar Marco Banderas koji je ''glumio'' u 921 porniću, čak može da se kupi dildo koje je identičan ko njegov tuki.
Nikad neću postati porno glumac, ali nije ni ovaj Jaime Rascone ništa loše prošao, menjao bih moju građevinu i studenski život za njegov...
-Sine, porno glumac nećeš postati jer smo svi porodično nejebači, zato uči školu da postaneš ginekolog na studenskoj poliklinici. To ti je život, sve studentkinje šire noge kada te vide...
Scenario koji bi samo onaj ludi Stiven King mogao da smisli.
Čovek se razvodi, i u roku 7 dana, pošto ga je žena napustila, njemu se nakupi toliko suđa da bukvalno peče jaja u bokalu. Jednu noć se budi i ugleda da nešto viri sa one kamare suđa u sudoperi. Urokljive zelene oke ga gledaju ali sledeći tren oči nestaju. On pripisuje halucinacije svojem trenutnom psihičkom stanju posle razvoda.
Sutra odlazi na posao i naručuje spremačicu koja će da mu sredi stan. Dolazi brkata Ukrajinka iz nekog servisa i pri prilasku sudoperi ono čudo što je od one silne pljesni na tanjirima oživelo, napada spremačicu i mrak.
Čovek dolazi kući i nalazi stan kako je i ostavio. Poziva servis za spremanje stanova i žali se kako mu nisu poslali spremačicu( vidi se scena kako mu iza leđa nešto prolazi) i u svađi spušta slušalicu.
Odluči sam da sredi suđe, zavrće rukave krene da pere i iz suđa iskače čudovište, ali to nije čudovište. To je njegova tašta u kabanici sa oklagijom u ruci.
Nakon par dana scena: Muž sa zavojom na glavi usisava stan, a tašta i žena piju kafu i gledaju Španske serije.
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.
I da se sada, dvadesetak godina kasnije, preslika tadašnji program BK Televizije, verovatno ne bi imalo tu mnogo toga da se menja.
Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.
Lastuša socijala, 50°C, pun kurac ljudi i onih koji se baš i ne mogu tako nazvati.
Nekako uspevaš da se dočepaš mesta, sav srećan vršiš fotosintezu i bleneš kroz prozor, pomišljaš kako ti je ovo srećan dan, mrtav si umoran, a još i sediš, ej, u Lasti. Četvorotočkaš koji je neko iz zajebancije nazvao autobus zaustavlja se pred prepunom stanicom sa koje četvrtina kreće ka tvom već prepunom basu, među njima bar dva'es divljih baba. Moliš sve bogove za koje si čuo i usput izmišljaš još pedeset njih da te zaobiđu samo danas, a sutra ćeš ('oćeš, kurac) ustajati i mlađima od sebe. Ali, vraga! Točak se zauštavio upravo na tebi, konstantuješ dok ti prilazi odnosno trči ka tebi jedan primerak ove nikad-izumirajuće vrste. Praviš se lud, pričaš sa svojim prstima na nogama, ali ne vredi, ceger ti je već zgnječio svaku hrskavicu, a nos je sam sebi kosti polomio u pokušaju samoubistva. Game over.
Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:
Serija Prison Brake, Majkl govori Sukreu:
"Drop the sheet Sucre" (aludirajuci na to da prebaci carsav preko resetki)
Nasi prevode:
"Prospi govna Sukre"
Serija Simpsonovi, homer na stadionu bejzbol utakmice dobacuje sudiji:
"Judge go home, you ruined the game" (Idi kuci sudija, unistio si utakmicu)
Nasi prevode:
"Sudija upisanko, mlaz mu krenuo tanko"
Film "Airplane (1980)" - pilot poziva u pomoc centralu govoreci u radio stanicu:
Mayday! Mayday! (disstres signal eng.)
Nasi prevode:
"Majski dan!" "Majski dan!"
Takodje: Glavni lik gleda sa aerodroma kako mu odlazi avion, a ortak mu kaze:
"Hurry you gonna miss that plane" (pozuri propustices taj avion)
Nasi prevode:
"Pozuri, nedostajace ti taj avion"
Serija Prison Brake - Majkl se sprema da izadje kroz rupu koju je napravio u celiji, da bi nacrtao djavola, a Sukre mu govori:
"Give 'em hell" (Priredi im pakao)
Nasi prevode:
"Najebi im se keve"
Scena u LOTR - Vojska u sumi napada Gimlija, Aragorna i Legolasa:
Aragorn: "Legolas, fire a warning shot past the bosun's ear."
Nasi prevode:
"Legolas, sibni jednu hajvanu kraj uveta!"
Ona koja nas, posle teskog raskida veze, recimo, pogodi toliko da prelazimo u "Berserk mod", tj. trazimo prvog ortaka da ga zagrlimo, otpevamo pesmu s njim i koliko toliko olakšamo sebi tešku sudbinu.
Pera u kafani posle teškog raskida, mrtav pijan za stolom, sa društvom u kafani. Počinje "Javi se" od Harisa:
(Poslije tebe suzu krijem, na silu se nekad smijem...Pera, koji je dotad klonuo za stolom, odjednom diže glavu):
Pera: Ijaoooooo...nemoj to da mi radiš!! Sale, odi ovamo! (Berserk mod uključen, zadatak naći Saleta...meta locirana, hvatanje plena s ledja). Idemo Sale...Eh kad bi se na tren vraaaaatila. Javi se, pojavi se, il' u snove svraaaati, il' ugasi ovaj mrak, u život me vrati. Sale negde pred kraj refrena shvata ko ga je kragnir'o, pridružuje se:
Sale: Da i meni jednom sunce grane!!! Da i meni, posle mraka svaneeeee!!
Pera: Šta sam joj skrivio, što me ostavi, jebem joj lebac krvavi...crni Sale...upropasti me riba!
Sale: Ne sekiraj se, tu smo mi, dok i mi sami ne nađemo pičke, a onda se sam snalazi.
Stalni predmet gubljenja najsmotanijih osoba.
-Puuuu, jebem te smotana, dve nacrtane ovce da ti dam opet bi ih izgubio!
- Ali, tata... bilo je puno dece, zbunio sam se, možda sam zamenio sa nekim...
- Kako, bre, onoliki kufer, napisali smo i tvoje ime na njemu...Idući put ću lancima da te okujem za njega, pa nek ti i ruku iščupaju!
.......................................................................- Gde ti je indeks?
- Pa bio je kod mene...
- Kad je bio?
- Pa pre tri dana, kad sam izašla sa fakulteta...
- Ma ne pitam te gde je bio, nego gde je sad!? Kako ćeš da upišeš godinu?
- Što se nerviraš, mamice?
- Kako da se ne nerviram, treći put ga gubiš, što glavu nisi izgubila!?
- Pa bio mi je u ruci... i onda sam u hodniku srela Cecu i ona mi rekla: Ajmo do kafića... i ja sam ga ostavila na stolu, samo na tren da se našminkam i... i mislila sam da sam ga stavila u torbicu...
- Sunce ti balavo, tebi bre čovek ne sme da da dve nacrtane ovce i njih bi izgubila!
Legendarni američki doručak. Prenapaćeni kliše reditelja i producenata. Vrhunac jutarnjeg rituala osvešćivanja. Cigla u zidu srećne porodice. Početak još jednog znojavog i mučnog radnog dana.
Može se služiti sa sokom od pomorandže. Jedini rival mu je kornfleks, koji dominira u tinejdžerskim godinama.
Sunce se probija kroz prašnjave roletne. Džon Pikins se diže iz svog bračnog kreveta, češe jaja i trlja oči. Baca jedan pogled na papire koje treba da završi danas, i već oseća gorak ukus u ustima. Pada mu na pamet da je to možda od žurke sinoć. Odlazi do wc-a da se osveži i javi zovu prirode. Kroz otvorena vrata mu nozdrve golica već poznat miris. Pucketanje masti na tiganju i aroma porodičnog doručka ga požuruju pri silasku niz stepenice. Još nameštajući kravatu i ispravljajući rukave na košulji, ljubi svoju vedru ženicu i svoja dva deteta. Izlazi napolje da pokupi novine, i videvši deo novina za ekonomiju, pojavi mu se blagi smešak na kraju usne. Seda za sto, uzima salvetu, i čeka dobacujući šaljivo ženi da požuri. Za tren oka, pred njim su dva jaja na oko, 4 komada slanine, kriška hleba, i supruga, koja mu sa osmehom sipa čašu soka. Danas će biti dobar dan.
Prema igrici "GTA - San Andreas" - mnogo slabašna sorta. Grančice. Za razliku od prizora koji se mogu sresti u Srbiji, u kojima bandera skoro prepolovi neko auto u slučaju udesa, u gorepomenutoj igrici stvari stoje drugačije. Ako je igrate po prvi put, ako izgubite kontrolu nad autom i udar u banderu je neizbežan, očekujete da će se vaše auto mnogo oštetiti i da će vas bandera odbiti nekoliko desetina metara od tačke udara, kao što smo i navikli. Ali, neočekivano, pokosićete banderu i nećete narušiti ništa drugo do estetskog ugleda auta... Ako ste iskusniji igrač, najveća poslastica u bežanju policiji. Stvar možete ponoviti i sa jačim motorom. Ista stvar i sa semaforima.
Kragujevac 2011. Tri brata se voze u autu koji im je poklonio otac. Jedan osamnestogodišnjak koji je tek položio vozački i dva sedamnestgodišnjaka koji jedva čekaju svoju priliku. Primer predstavlja bukvalizovanu frazu: "Nekada deci niste morali da napišete >>ne pokušavajte ovo kod kuće<<"
...
Rale(vozi Mečku): "Divi kožno sedište, modernizujemo se bato."
Mićo(na suvozačevom mestu, izbacio glavu kroz prozor): "E bato vidi onu banderu kako je tanka, kladim se da možeš da je pokosiš kao onaj Karlo iz San Andreasa bato"
Žika: Ne bre! Šta radiš to....
*Bum*Tras*Urlik*
Rale(u jednoj polovini auta): "Batoo .. kukuuu.. Novi auto, ubiće nas ćale."
Mićo: *muk*....
Dva dečaka na severu Filadelfije vise na Fejsbuku i gugluju vesti iz sveta na poznatim Američkim sajtovima.
A: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
B(deveti put udara u banderu njegovom igračkom-džipom pokušavajući ne znam ni ja šta.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."
Rečenica koja vas može spasiti u kritičnim momentima dijaloga u kome ste samo fizički prisutni.
Osoba A: ................................................... blablabla ............................................
Priča li, priča, ali iz nekog razloga vi ne uspevate ništa od toga da ispratite.
Onda samo primetite u jednom trenutku kako ćuti i posmatra vas i shvatite da je sada vaš red da se potvrdite kao (aktivni) slušalac.
Ako kažete: ''Izvini, šta si poslednje rekao/la?'', može se desiti da povredite i uvredite dotičnu osobu, da se posvađate sa sagovornikom (a nema razloga za to, zaboga, vama je samo malo dosadno), pa da biste prikrili svoje (opravdano) odsustvo, pribegnite malom lukavstvu (umeću komunikacije) sledećom logikom...Dakle, dva su moguća razloga (nazovimo) dramske pauze:
1. da vam je postavila neko pitanje;
2. da je samo zastala da na tren date neki komentar.Osoba B (vi): Stvarno ne znam šta da ti kažem...!
(uz uzdah, zamišljeno, kako priliči velikim ali ne i brzopletim misliocima)Odgovor koji će zadovoljiti obe mogućnosti.
I osoba A može da nastavi da niže svoju priču.
A vi... već u svom stilu... kako vam se hoće... :)
I vuci siti, i ovce na broju.
Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.
-Šćepakadabra: Joj matori vidi šro sam uzo nove kope, Neke Mercurial, k'o Kristijano ima da pokidam! Ti samo šalji lopte u prostor a za ostalo ću se ja postarati.
-Sale kapiten: Ok. Aj sad pali...
I GOOOOOOL!!! Marko Šćepović!!!
-Vidi molim te ovog Šćepovića vezaru, iz pet stopostotnih šansi on je dao jedan go i sad se busa u grudi ko da je oslobodio Beograd.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Konstantin: Aj dotu pičko! Kupio sam novu Blizard tastaturu pravljenu specijalno za dotu, devet somića, al kida! Znači sad mi nema ravnog!
Stefan: Aj pešovanu.
FIRST BLOOD!!!
-Konstantin: leave the game.-
Stefan: Ha-ha. Mali iskompleksirani nub-liver.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Joj nemam ni za cigare...
-Ma pusti sad to nego da ti pričam što sam kupila platinasti vibrator. Sa-vr-šen-stvo! Misli znam da je glupo, ipak ti nemaš ni za has a ja se ovde rasipam, al' šta ću...
-Ma opušteno. Mene moj Dragan jebe! OPAAA!
