Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Odgovor većine momaka na pitanje kako je baš on, takav sav nikakav, smuvao neku ljepoticu!

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Izraz koji opisuje skupinu prpadnica suprotnog pola koje preferiraju DJ-eve(čitaj Di Džejeve),nasuprot nama običnim alkosima,komanima i propalicama.
Uvek se nacrtaju baš ispred njega,naravno ako je to moguće,dok neke ne propuštaju priliku da se upuste u laganu konverzaciju kako bi im ispunio "muzičke" želje.
U njihovim očima on je apsolutni gospodar podijuma,vrhovni poglavar kluba i mesija koga su čekale da ih odvede u svet zadovoljstva.
Medjusobno se nadmeću koja će više da pridobije njegovu pažnju,u tom pohodu ne biraju sredstva,na raspolaganju su im materinske obline,zajebani pogledi i neiscrpne količine alkohola koje su im potrebne da bi što više odlepile.
Prve su u redu za tapšanje i bodrenje svakog njegovog poteza,hipnotisano iščekuju da će ih primetiti,tako da ni ne izvaljuju ništa oko sebe.
Svaka od njih ima taj san da izlazi sa jednim ovakvim,to bi je uzdiglo iznad svih smrtnica i izazvalo lavinu hejta ostalih DJevojki.
Ne pokušavajte ništa,jer ste u startu osudjeni na propast,jedino ako vam je igrom slučaja didžej ortak,onda ima nekih šansi da ih obrlatite na kvarno,sve ostalo je uzaludno.

Recenica koja se najcesce izgovara kada zalimo nekoga, ko je sam kriv za to sto mu se desilo.Izrazavamo zaljenje ali nam je u stvari svejedno sta se desilo ili sta ce se desiti.

Specifična pojava koja bitno utiče na uslove na putu.
Ti možda smatraš da imaš prednost i sigurno imaš validan argument,
ali ima i ona - metre švedskog čelika.
Hteo ne hteo, ima da budeš džentlmen.

Ništa novo.

Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.

Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.

Izvođači numere koja će se pustiti u etar "once in a lifetime", a za koju je rezervisan "prime time" u vidu pauze na poluvremenu utakmice javnog servisa.

Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.

Pitanje čoveka koji stvarno ne zna. Tačnije, on ne zna gde mu je dupe a gde glava, ne zna gde bije ni gde udara.

Omiljeni klub poslovnih Roma.

Pobijediti. Izaći iz duela kao pobjednik, i poput tenisera se potpisati na kameru. Onako šmekerski.

Još samo potpis na kameru. Markerom. Hvala, doviđenja.

Nikakva metafora nije u pitanju, tetris. Najobičniji onaj. Samo što gospoda ni to nisu mogli da ostave na miru, već su i njega upropastili.
Skinete isti sa google play-a, zauzme ko gta san andreas i tri albuma Slavice Ćukteraš i traži da pravite nalog mrtvi.
Kad to završite birate neke GAME MODOVE. Koji modovi srećo tetris. Ništa drugo, samo oću kockice one da slažem što padaju.
Onda tu imaju neki nivoi naloga pa jedna priča pa druga i na sve to, morate biti ONLAJN UVEK. Došli smo u to doba dragi moji čoveci da nam za tetris iz 85te godine treba internet. Za čega dan ti poljubim?
Secam se da su valjda 2016 valjali one MINI starinske konzole kao nintendo nes i sega mega, jer vole ljudi, klasici su klasici s razlogom. A za njih je to naravno samo profit jer korporacije boli kurac. To i nije bilo toliko loše da nisu nakarikali cenu za koju komotno nađeš original konzolu iz te i te godine i komplet igara ako znaš gde da gledaš. Da ne pominjem more kopija tih mini konzola koje su bile na nivou digitrona ali su ličile na originale da bi zajebali pokoju bakicu koja se ne razume a uzima za unuče svoje, ljubi ga baba.
Rambo, Star wars, Gta SA, Sega mega, a sad i tetris. Sve su morali da unakaze, ništa im nije sveto.

Izaći ispred kafane u alkoholisanom stanju, da uz pomoć svježeg vazduha i par "poklanjanja publici" dođeš k sebi.

Postoji nekoliko tipova arija:

a) Aria cantabile
- Iliti pjevljiva arija, kada je izvođač toliko ponijet promilima alkohola u krvi da veselo pjevuši dok se tetura ispred ugostiteljskog objekta. Najčešći tip na svadbama.
b) Aria agitata
- Izvođač je dovoljno priseban da bez ičije pomoći do kraja izgura solo nastup, zahvaljujući dugom alkoholičarskom stažu ili maloj litraži koju je stuko te noći.
c) Aria di bravura
- Izvođač je toliko pijan da nije u stanju da odmakne dalje od spasonosne kombinacije kvaka-brava, za koju se grčevito drži.
d) Arietta
- Kratka arija, izvođač je samo taknut i nakon par minuta na svježem vazduhu vraća se da nastavi sa pijančenjem, u većini slučajeva nesvjestan toga da će ubrzo izaći na bis.
e) Aria a-capella
- Arija bez pratnje, najmučnija od svih jer usljed nedostatka podrške u vidu OOO - Orkestra Odvaljenih Ortaka ("Ajde majstore, još jednom i biće ti lakše, ajde ja ti držim glavu... Na tri!" "Oooo Kizo manijak, ooo Kizo manijak!...") izvođač mora dodatno da se pomuči da uspješno izvuče performans do kraja bez pomoći koja mu je prijeko potrebna.

Stari berberski izraz za skraćivanje i oblikovanje brade.
Izraz je verovatno nastao jer zvuci makaza dok oblikuju bradu sitnim potezima podsećaju na ljudsko štucanje.

Pre 30-40 godina je bilo moderno furati brkove ali fino i uredno, onako kicoški oštucovane do samog savršenstva što je zahtevalo skoro svakodnevnu posetu berbernici.

Muški potomak, od milošte nazvan: sin. Najčešće korišćeno u Bačkoj.

Svaka devojka ga je imala. Samo to neće da prizna, strepeći od puritanskih normi koje nažalost još postoje u okruženju.

Zgodna je to šema, kada se malo bolje razmisli. Svako ko je gledao "Frends vid benefits", zna o čemu pričam. Naročito ako je u pitanju poveliki benefit (polni organ). Nemaš dečka? Pa? Umesto da pristaješ da ti tek upoznati nesvršeni student tehnike bunari po telu, malo pošto je u Men's Health (to je onaj njihov "časopis") video lokaciju G-tačke ili da juriš Duracell (koje su preskupe, odmah da kažem, sto dinara komad, mada ima i fora sa adapterom) za starog dobrog dilda, tu je ortak. On zna šta da radi, a ako ne zna, ne plaši se da pita. On će ti posle intimnog druženja skuvati kačamak i pročitati odlomak omiljene knjige. Možete posle da pogledate seriju ili odigrate mice, totalno kežual.

Ortaku za kres ne smeta ako nisi baš tip-top izdepilirana, ne mari za domaćinke. On želi da drugarski pomogne da nesnosni svrab koji se širi jugom mine i to je sve. Kao što bi ti pomogao da poneseš kofer ili da se otpuši sifon u kujni.

Malo se komplikuje ako ortak stekne pravu devojku, a vas dve niste baš raspoložene za trojku (oni, muškarci, uvek jesu), ali će pravi drug uvek organizovati raspored tako da kao ortakinja dobiješ svoj vremenski slot.

Naravno, posle svega ostajete ortaci. Potpuno suprotno od stihova onog mrčajevskog čobana. Znači: "Bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sad i jedno i drugo".

I ortaci umeju isto da budu uvrnuti (udareni mokrom čarapom), pa treba imati razumevanja i za njihove potrebe. Koliko je to moguće.

Besposleni fudbalski golman, levela "neka me neko, jebeno, ubije". Batica toliko neugrožen od strane protivničke ekipe da na početku tekme jednom degažira loptu, onda skokne na produženi do klupskog bifea, vrati se po fon sredinom drugog poluvremena i poslednji sudijski zvižduk dočeka hotujući sa Jasminom iz Koteža, preko tindera. Eventualno između povede neko navijanje...tj. ako nije baš previše smoren.

Bilo kako bilo - ovaj izraz više govori o napadačima suparničkog tima nego o pojavi koja, realno, jedino mož' da obraduje ekonoma kluba, zna Buda zašto.