Izraz koji se koristi kako bi se opisala situacija u kojoj je pojedinac prevršio svaku mjeru sa svojim noćnim ubijanjem.
Podrazumijeva se vraćanje ujutro sa nabijenim sunčanim naočala istovremeno krivudajući doma kao Johnny Deep i Benicio del Toro u filmu Strah i prijezir u Las Vegasu nakon udisanja etana ; znači za 1 korak naprijed, 3 nazad.
To vrijedi ako si u stanju šetat.
Moguće je putem da haklaš žbunj kao skijaš vrata pa te inercija diskvalificira u obližnji jarak.
Maci: Znam da sam bolesnik, ali onaj Boško Dimenzija je manijak na kub.
Ono u životu nisam vidia.
Žele: Kakav može bit kad mu je nadimak Dimenzija?
Bivši narkoman, zamijenia drogu sa alkoholom.
Šta je sad napravia?
Maci: Znači, lik je zalampa nemilice.
Sranja je izvea milijun.
Još niko nema pojma di je.
Žele: Pa dobro sašio se standarno, popio koji šamar od ženske, neki laf ga je resetira na tvorničke postavke...
Maci: Ma sve je to ok, ali lik je zalampa lampu.
Izvadia tukidida, nadskače lampu i zabia u onu rupu, ma znaš ono što pasi imaju oko vrata da se ne izgrizu.
Lik izvadia žarulju i svrši unutra.
Ja ga pitam šta radiš, on mi odgovori da voli svršit ženskoj u usta.
Uzvik kojim se izriče negodovanje zbog novonastale situacije ili promjene dotadašnjeg argumentiranja koji prelazi zadane okvire rasprave, to jest, promjene paradigme, sve s ciljem kako bi osoba okrenula vodu na svoj mlin.
U težim oblicima ovog uzvika je moguća i psihofizička reakcija u vidu iskakanja žile u mozgu i stiskanje šake.
Tada sugovorniku jedino preostaje podbrusiti pete.
- Ma šta radi ovaj pacijent? Oće skrenuti više na parking?
- (pacijent se iz zavoja vraća unatrag)
- Bit će je netko naiša pa se vraća. Nije da tribaš, al' dobro.
- (pacijent se i dalje vraća)
- Ma di će više, neće valjda... jebem ti ler, ajde rikverc, a u 3 pm. Pa čovik moj, pa šta radiš, pa ne mogu virovat...
- Ja, ja, ovaj nisam te vidia (muca). Doletia si mi.
- Gospodine, nemojte. Stojim već po minute ovdi.
- Nemojte zvat policiju radi branika, dat ću ti 200 kuna.
- E sad! Je li ja ličim na idiota? Pa kumu bi prijateljski uzea 100 eura za pituranje. Da 200 kuna? Zovem ćaću i sad će vas ispasti pituranje cilog branika.
Nema dalje. Svi otvori i pore su razjapljeni, lipti sa svih strana, ali to nije dovoljno. Kad ti mokraća i proliv krenu istovremeno sa riganjem restovanog krompira od sinoć, dok ti braon kolomast viri iz ušiju, a znoj, suze i sline naviru od silnog naprezanja i neimanja dodira sa stvarnošću...
Uzrok? Pa, uglavnom neko početničko giga-pijanstvo.
Eventualno, figurativno odslikava rezultate intenzivnog smaranja.
- Šta je sa gospođom Hadži-Guzina, ne viđam je više na ovim Vašim čajankama?
- Ah, mila, znate kako to ide kod ovih novokomonovanih bogataša, Dedinje i Senjak nisu bili dovoljno dobri za njih, pa su odselili na Bežanijsku Kosu.
- Čudno, činilo mi se da se baš lepo uklopila.
- Ma dajte, preterivala je sa pričama o teniskim treninzima sa Bobom Živojinovićem i o izboru novog čistača bazena. I kako joj je tutor iz francuskog rodom iz Bulonja, i kako su petrogradske predstave tako posebne. Da normalan nobles poveraća na lakat od tolikog neukusa. Kao da nismo saznali za njeno plebejsko poreklo i silazak sa obronaka Peštera i onog njenog dinaroida...
- Razumem Vas u potpunosti! Sada ćete me izvinuti, žurim na čas esperanta pre nego odem na masažu, pa se vidimo sutra posle Vaše saune i sesije sinhronog plivanja.
- Di kele šuneli, htedoh reći: dogovoreno!
Dobro jebem joj mater, ali tako to hoda, i ove godine se završila, ode i ne mora se nikada vratiti niti ima nameru. Pogotovo među ljude, koji će.
Ali ljudi su prokleti, oni 'oće, moraju. Pitanje je života i smrti i spasa malih delfina te pingvina s narušenom dioptrijom u bespućima plisnjavog Antarktika koji se topi ki Top-gun pre nego ga Mišković stavi u usta da proveri kvalitet Delte i Sitija.
Gde ćeš, šta ćeš, kako ćeš???
I nije da bi igde, koji 'š kurac igde, noć k'o noć, ki svaka druga, ako imaš pića i dobra je, koj jebe što je lunarizam odlučio da je zadnja nečega i da bi Luna Lu morala s onim noktima i zanosnom figuricom bolje ići u rudnik nego da nam tu valja gluposti, valjak jedan od žene.
Taman i da odlučiš kako te ove godine niko zajebati neće, zove te Mare i Andreja i saopštavaju ti da jednostavno moraš i ti tamo negde i da si pička ne budeš li i da je to nikakva kinta a da će biti Jovana i Jelena.
Ne jedna, naravno, to su prefiksi za najradosnije i najtraženije osobine U žena. Jer jebiga jest da su lepa imena ali Jelena i Jovana k'o govana pa ide detaljisanje.
-Kako koje? Jelena Fuksa, Jovana Svi za jednog, Jelena Petica, Jovana Pušačica, Moja Jelena, Maretova Jovana, Bambus Jelena, Jelen Jelena, Lav Jovana,...
-Dobro, de, shvatio sam. Aj dođem.
Onda kreće besomučno trošenje para, jok nećeš, odlučio si, ima da hoćeš, i tole i šulju i gledaj ovo, opet puk'o kaiš u pičku materinu, kupuj novi.
Žurka je tu i tamo oko tog doba. Nećeš prvi, normalno, nisi luzer.
Op, tu su već Peca i Peki, euforija, ludilo, piju od deset jutros, k k kul...
Zemaš vupi, sedaš, gledaš, ruska se već prelila tri puta preko nekog tanjira.
Svako vadi svoj CD iz džepa i šeretski njuška u pravcu samoproglašenog di džeja, Aj pusti ovo, aj leba ti ovo. Jok, narodnjaci ubijaju...pluća dihtuju k'o membrane zvučnika od hiljadu vati, nije baš da je prijatno, al ajd. Veselje je, valja se.
Neke su cupi već zarile štikle od dvan'est centi u parket i tako usidrene i upakovane u haljinKe plastikanere boje žestinu.
Svi su crveni, vreme prolazi, pička materina na TV odbrojava...
Gledaš na sat i skontaš da tvoj žuri.
Jebiga. Cmakanje, cmakanje, još cmakanja.
Cmakanje.
Balavljenje.
Cmakanje.
Nastupa termin Želje, čestitke, pozdravi, SMS, zvanje, opterećene linije.
Zvaće se kasnije, sad se nema vremena, l00dilo je u toku!
Iš'o bi u WC al tamo se vuče što lajna što Jelena Petica po podu.
Ne ide ti se, piša ti se. Neki su zagrljeni, cmakanje, cmakanje, znojavo cmakanje u znojava čela.
Đole je vani, umiva čemprese peglom pre vremena, ajd dobro, čim povrati što sebe što rusku i mesište vratiće se. Da ne propusti nešto.
Ti sediš u maniru pravog Vukajlijaša i smeškaš se... Koliko materijala...Ko vam jebe mater ionako nisam mislio doći.
Bar nešto od te noći. I mamurluka. Naravno. Hoćeš svoj mamurluk. Platio si pošteno.
A od tih sranja i novogodišnjih odluka-ništa.
Biraj Od sutra ću. Sutra ionako ne umire nikad.
Prekinuti vezu. Raskinuti. Razvesti se.
Iz faze ljubavi i međusobnog poštovanja preći u fazu mržnje ili potpune ravnodušnosti.
- Otkud da si ti sam?
- Šta fali?
- Pa di ti je bolja polovina?
- Pitaj je, ako te interesuje.
- Aaa rasprcali se? Pa šta bi?
- Šta te boli kurac šta bi!?
- Okej sine, samo pitam. Nemoj si nervozan.
- Zaključio sam da mi je bolje bez nje.
- Kad si to zaključio?
- Dok je bila na moru.
- Opalilo je još štogod sem sunca?
- Ne. Video sam se par puta sa Lidijom. Krava joj sve rekla kad su se videle.
- Paaa, sad ne znam dal da ti čestitam ili da ti kažem da si magarac.
- Maa, ne znam ni ja.
Eee, da ima ljubavi lakše sve bilo bi, reče jednom veliki mag muško-ženskih odnosa, Svevišnji Rade.
Odavno ti je ćaća govorio kako moraš voleti ono što radiš, jer jebiga, ne moš raditi domaći iz matematike, ako tvoj otac ne voli tvoju nastavnicu matematike, jeboga ti. Da je engleski, pa 'ajd čovek da razume, mlada je, tek završila fakultete i ono, moš joj orah o dupe skrcati. Al' 'de nađe onu matoru, izanđalu babetinu koja dostiže vrhunac na Venova rešenja jednačina sa dva razlomka u njoj, 'ćer mu poljubim? Ne ide to nikako...
Eto, uzmi za primer ćaću svoga. Čovek nikad nije voleo školu. Naučio zanat, da l' što voli ili što mora, jebem ga, ali posvećen je tome i to ga čini koliko-toliko zadovoljnim. Naravno, ako izuzmemo to što vodi onog šegrta sa sobom, pa ga mali uvek izjebe da singlira Šveđane, al' to da ostavimo za drugi put.
Deda a.k.a Đed. Čovek odrastao i ostario na selu. Ovce, krave, kokoši prepisao babi, jebiga, đe si ti video da se muško bakće živinom. Vidiš da to čovek voli, čim onako umilno tepa ovčici po imenu Belka... ma, o čemu da ti pričam kad i sam znaš da je milion puta pričao kako ti je oca ostavio da prenoći u drugom selu, jer mu se krava telila, pa nije otišao po njega. A i ko ga jebe kad juri žene po drugom selu, zar ne?!
Dakle, da rezimiramo... moraš voleti ono što radiš da bi bilo neke koristi. Ne računamo to što voliš 'leba bez motike, pa računaš da Rozenburg može da dođe 3+ prvo...
.. da sledeći put znaš ej, bi, si, ef, dži k'o Oče naš, jebem li ti sto majki!
-Dragane, ne tuci dete po glavi, sto puta sam ti rekla!
-Ništa neće da mu fali! Delikvent, ne zna najprostiju stvar na svetu! Ufff, kad te ja do'vatim...
-Odoh na posao, ne mogu da gledam ovo... ne možeš ni da učiš sa njim, a da ga ne mlatiš, sirovino... tras...
-Ćale, 'de je mojih soma dinara što sam se pravio da ne znam?! I po stoti put, ide: si, di, i, ef, dži...
-Ko mu klacka koske, k'o da je bitno... drži, ljubi tajo šiljokurana svog!
-Tata?!
-E, kurče?
-A, što ti toliko voliš da ideš na otvorena vrata kod moje engleskinje?
-Razumećeš jednog dana, lepi...... dvadeset godina kasnije...
... i razumeo sam ga... jes' dobra bila, mamu joj...
Čovjek prepun informacija o nečemu.
Ne nužno korisnih.
Nešto kao hodajuća enciklopedija, samo uže specijaliziran.
NAPOMENA: neke ljude je bolje ostaviti zipovane!
- Koje ono godine pogibe Senna??
- A tamo negdje devedesetih, činimise..
- Ma zar nije prije?
- Ne znam, majketiga, ja se rodio 93...ako te to toliko zanima, eno ti ga Dean tamo, taj ti je zipovana Formula jedan!!!
- Joj daaa...e, ajde da mu tiskamo majicu F1.zip_____________________________________________________________________
- Dosta mi je ovih režija ovakvih. Zašto mi plaćamo komunalije bar 10% veće od zgrade pokraj naše samo zato što ona spada pod drugu ulicu...sad ću da se žalim!!
- Di će da se žališ? Uredu za istraživanje ruda??
- Ima da zovem Predraga, on je portir u Gradskoj skupštini, sigurno zna...
- Ama da se nisi usudio zvat Predraga!!
- Štoooo, ženo?
- Lik je zipovao politiku!! Znaš li ti šta je to, kad ga jedom otvoriš!!??
- Paaaa...neka...Predrag zna....
- Ma da on išta korisnoga zna napravit sa svim tim informacijama, ne bi bio portir!!! Mani me se!
Ocena kompetentnosti i stručnog znanja od strane ljudi koji nemaju ni osnovnog.
- Ja moja ti. I tako ti se ja spustim dolje u čaršiju i dojdem u Dom Zdravlja sva kukavna, nabadajući jedva na ovije moje dvije štule.
- I što kaže dokturka Joko, veli li što ti je?
- Ma ti đavla i zdravlje. Nego se sa mnom cirkus pravi po tamo.
- Ajme meni, kakvi cirkus?
- Šće me šilje dijetu da me premeta po ordinaciji.
- Ju ju ju! Kud će ovi svijet?
- Ne, vičem ja. Dajder ti mene kod moje dokturke Jankovićke.
- E ona ti je ponajbolja. Di ćeš čeljadetu u ruke.
- Ma veli ona meni naka što je čkole učila po Beču.
- A ti?
- Ni maket. Il kod Jankovićke il u grob.
- A kajem ja, ponajbolje kod nje.
- Ma zna žena, vidi se. Nije još za penzije što ovi viču.
- Kaka penzija sunce ti bogovo? Ona ti je mog Mila lečila za života.
- Nek mu je laka ova naša crnica.
Pokeraski sleng za menjanje cetiri karte.
-Opet se kasno vracas kuci. Obeco' si da neces da kockas i pijes.
-Ma br-rre, ni-isam!
-Nisi, nisi, sta cu s'tobom jadna!?
De si do'sad?
-Ma po-omago' Mile-tu da sree-di neki namestaj... Da-a E-e, uf!
-Kuku majko mila, sta'me snadje!?
Aj da jedes i u krevet crni Dobrivoje, cccc...
*Ovaj nalakcen nad stolom jedva gleda dok mu zena ugurava tanjir medju laktove i kasiku u ruku, cusne ga po labrnji da ga razbudi i drekne:
-Ajde kukavce, da jedes...
*razali se jer ga je jako munula, pa se ovaj ufatio za glavu i napravio bolnu grimasu...
-Ajde Dobri moj, ajde... ima sarme, spremila Mara svojoj mukici, ajde... Da mi lepo ruckas...Pizda ti materina pijana... Pa da te sutra lepo izgrdim kad mi se probudis trezan... Voli moj dzukac sarme, zna Mara to... Ajde kolko' ces?
-Mmmpfh! Aamm...
Trr...Tri-pa-jed-nuu-uf!
Izraz za osobu koja nakon obilnog utovara u McDonald'sa, u WC-u obavi toksični istovar.
Filip i ja: Vedrane, di si bia?
Vedran: Bia sam u Mekića. Satra sam se nemilice. Pojea sam 3 krilca, 3 Big Maca te Chicken McNuggets, ali srednji, puno je 20, nisam krme. Ne zovu bezveze predobra kombinacija.
Filip: Nisi ti krme, ti se već davno preša tu razinu.
Ja: Jeba te Mekić, reci McDonald's, klošaru jedan. Brate, idemo nešto sekund do mene. Da ti nije palo napamet istovarit se u mene.
Vedran: Neću, znaš me.
Filip: Pa nije blesav.
Ja: Prvo, sila ne pita, drugo znam te i zato ti i govorim. Još da mi na kuću navučeš državnu agenciju za nacionalnu sigurnost te ne budem moga uć u kuću sljedeća 2 miseca.
Filip: Još i dobiješ kaznu za nezakonito odlaganje radioaktivnog otpada, haha.
Ja: Daj, nemoj me i ti sad podjebavat. Nisam od volje. Od same pomisli mi umrlo govno u meni.
Kada si poreklom sa sela a nekim nesrećnim slučajem se nađeš u velikom gradu, plan za preživljavanje krize se obavezno pretvara u nadrealizam.
Vraćam se ja tako stanu, sav ispijen, iz srednje škole te daleke, daleke '97...
Di ste matori Malikućani? Stigoh... (čuje se neko bolno cijukanje)
eeeee sine vidi, nabavismo pilića, sveži, tek iz inkubatora izašli!
:fejspalm: E mama, a kako ti planiraš sa živinom u stanu da se rveš?
Ih, čuj njega! Pa šta će nam tolika terasa??
da, da (ček samo da čuje ova gadura dole)... Ok odo da se plaknem...
EEEE čekaj, čekaj.... Tamo je luk mladi i krompir... Donela nam tetka ljubica... To je onaj zlatni... Ko med!
I gde ču ja sad??? Ovako štrokav i gadan???
Ništa se ti ne brini, eno dovukao je tata korito u dnevnu, tamo je sad taman i smederevac, imaćeš uvek tople vode... Mož i da gledaš TV i da se kupaš !
I tako,ja dan danas imam fobiju kada nekoga zovem u posetu...
Veštački smeh na chat-u, kada želite da odjebete nekoga, a nećete da ga stavite na block, da vas ne bi smarao kad ga vidite.
(L) Maya (L): ej breeeeeee pa di si tiiii
Ja: ma tu sam :D
(L) Maya (L): pa shta ima?
Ja: ta ništa, evo čitam tu nešto na netu... ti?
(L) Maya (L): ta evo tu mi Mica, pa se malo minkamo i tako...
Ja: e pa lepo, uživajte :)
(L) Maya (L): jao e znash kako sam widela swatkog dechka sinotj u klubu... meeeden je bio, onako plav i sve to
Ja: heh
(L) Maya (L): hihihi
(L) Maya (L): e, pazi.. ja se njemu nasmeshim kao fol i on meni isto i ono nastawim da igram i posle dva minuta neko me uhvati za ramena
Ja (već smorena, odjebi fenserko, mamu ti): uuuu
(L) Maya (L): kad ono on! ja swa sijam i to... i on mi pruzhi pitje i neko ga gurne s ledja na mene... a ja ono kao zemljo otvori se :((((
Ja: ajoooj
(L) Maya (L): a on imao neku belu majicu onako je bio saw tzakan i to... i pazi, dolazi njegov ortak i kao tu ga neshto zaebawa a meni zhao dechka... jadnichak
Ja: heh
*ja stavljam status appear offline*
(L) Maya (L) is writing a message... (traje tri sekunde)
(L) Maya (L) is writing a message...
(L) Maya (L): e dusho jesi tu?
(L) Maya (L): nishta, swtze, jawi se kad dodjesh
(L) Maya (L): mwa
(L) Maya (L): :****
(L) Maya (L) is offline.
Orkestar malih nemuštih muzičara koji remete harmoniju tišine vašeg stana. Njihov jezik je jezik praznog hoda zvuka, razumijete ga tek kada ste opušteni, izdušeni, isključeni. Jer vaše stresom izmučeno tijelo, isprobadano iglama riječi, događaja, predstava, sjećanja, ne poznaje vrijeme bez napona koji će proizvesti elektricitet u njihovom mozgu.
Tik - tak, tik - tak. Ne bomboni, sat. Udara sekundara, broji svaki tren. Kako je njoj samo dosadno. Tup, tup. Kapljice, voda koja se lijeno skuplja na obodu slavine i onda zasuzi udarajući u lim. Tup. I tu čeka da ispari ili da neko odvrne zupčanik pa da se kohezijom udruži sa ostalim milionima molekula vode i odmili pravo u kanalizaciju. Av, av. Av. Av. Džukci pod mojim prozorom ne laju, ne reže, oni komentarišu. Svaki zvuk iz njihove vilice je isti, monoton, harmonično osilujući do u beskonačnost. Av, av. Tup. Tak - tik. Tak. Ššššššš. Počinje kiša. Sporo, sitno i konstantno. Zvučna podloga. Bas. Zvring, zvring, zvring. Stara 'Iskra' se javlja sa stočića. Zaboravljena, od pojave mobilnih telefona nevažna. Koristi je samo tetka Ljilja, a ta nikad ne spušta slušalicu, čeka da odzvoni do kraja. Onda pozove opet. Pa još jednom, za svaki slučaj. Zvring, sa zvučnim, odzvanjajućim 'g'. Tup. Taka tika. Zvring. Bat koraka pod prozorom. Kiša i dalje rominja. Šššššššššššš. Klap klap klap. Neki zamrljan razgovor. Šu-šu-šu. Šuškanje, šaputanje. Cmok. Taze zaljubljeni koji i dalje vjeruju da su poljupci na kiši osnova romantike.Ššššššš. Av. Hihihi. Cmok. Zvriiing. Tik tak. Tik tak. Klap klap. Udaljavaju se. Tup. Tup. Av av av. Zvriiiing. Tika-taka tika-taka. Ššššššššššššš.....
Ma jebo to.
Flop! Fap fap fap.
Naslov hita iz sedamdesetih, ujedno i apsurdno opravdanje žena za najrazličitije ispade i poniženja koje doživljavaju od strane svojih partnera.
- Čekaj, Ljubice, hoćeš da mi kažeš da je tvoj Mirko sinoć na slavi na tvoje oči pipkao domaćicu za sise ispred svih?
- Ne samo to. Onda je, držeći joj levu sisu, istovremeno krenuo da otkopčava kaiš uz diskretno mrmljanje "Uf, što mi se sad meće i u ovu prekoputa, da l' mi ovo tašta, jebem li ga..." , zatim je shvatio da mu se piša, pa je ustao i pitao kuma di mu je žena da pođe da mu ga pridrži. Kad se vratio iz wc-a, obratio mi se sa " Kurvo, sipaj mi kilo- kilo da ti ne jebem mater! "... Ali nije me baš tako jako ošamario, ostala sam u stolici.
- Je li, bre, a što si ti uopšte sa tom budalom, a?
- Pa, vidi... šta znam. Mislim da me on ipak voli. Da, voli me. Na svoj način.
- Ima ovaj novi lek za mozak od 1000 miligrama, mislim da bi ti bio interesantan.
Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.
:Ja u poseti ortaku, u Amerike:
Ortak: Tebra, vodim te na tekmu popodne, pomognem Maraji oko ručka i ona će ostati sa decom, dogovorili smo se već, jel tako bejbi?
Mariah: Yes Svetislav, you can go to the game...if you're done washing loundry...
Ortak: Kažem ti sve me sluša! Znaš kak'a tekma će da bude, plej of!
Ja: Ne seri!!! Nisam ni pratio mnogo Nba, koga gledamo? Majami? La? SPARSE?!
Ortak: Ma joook, ne to... vodim te na specijalnu utakmicu, ako me razumeš...pusti basket, to imaš svaki dan...
Ja: Na striptiz, u kurve? To matori!!! Znaš i ti šta valja! E za ovo ću ti slati domaću svakih petnes dana!
Ortak: Ma ne to, ne...
Ja: Štae, neš radžu? Dobro slaću ti pršutu, vid'o sam da i kuma voli! A jes se i malo ubucila, al neka, zdrava je!
Ortak: Ma vodim te na ragbi tekmu, znaš kakva, derbi!!!
Ja: Opaaalaaa, gled'o sam ja to, bile na blicu slike, kakve su pičke, straobalno!
Ortak: Ma zajebi pičke, samo na nji' misliš! Igra Winscombe RFC protiv Southern Districs-a, znaš kakve sam pare ispljun'o za karte, al vredi! A ima Maraja crnkinju drugaricu, pitaću da se slikate, i to ti je dosta da se fališ kad se vratiš ćiku!:Posle isparelih sat ipo:
Ortak: Auuu, kakva tekma, sio?
Ja: Braateee...
Jeđenje govana u nekom poslu u koji se razumeš k'o Velja Ilić u kvantnu fiziku.
U principu, umetnost majstorisanja se sastoji iz toga da ti zasereš posao za koji bi realno trebao da pozoveš majstora, i to uz nivo samopuzdanja veći nego Čarlišin pred sobaljivanje mlađanog pičića.
Mužu, pokvarilo nam se ovo grejanje. Di se deno onaj broj od majstora?
-Šuder ženo ubijotebog, ja sam bre u vojsci osamdesdruge grejanje popravljo po kazni. Dođe upravnik, pita ko je sjebo, svi ćutimo, on posumnja na mene, a ja nisam a znam ko je, al' ipak ćutim. Eeee kad se setim... To je bila vojska, a ne ko ovi danas, mesec dana i mrš kući, i kao služio vojsku. Teraj to u kurac, ja na straži sa šiptarom i balijom, al' nas boli kurac, zajebavamo se. Čak šiptar poneki put i rakiju donese pa pijemo da se zagrejemo na minus pitajkurcakoliko.
-Dobro Dragoslave, samo pazi da još nešto ne zajebeš.
-Ma neću bre, šta ti je.
:buuuuum:
-Pa jebote štae ovo koj kurac pa ovo je gas?!
-Pa jok, no šta je.
-Pa otkad bre to?
-Pa tis lično peticiju piso nama u kraju da uvedu pička ti materina.
Mali prilog danima pred nama
1. GLASAČ APSTINENT – kako glasač a apstinent? Lepo, to je onaj kome se ''još nije rodio'' neko vredan glasa, niko mu ne valja, razočaran je u sve i jednostavno ne vidi kako će mu se život promeniti ako pobedi ovaj ili onaj. Ovaj glasač ili ne glasa ili ipak izađe i bukvalno u poslednji tren odluči šta će da uradi sa svojim listićem. Ovaj glasač je omiljena meta pretendenata na vlast.
2. GLASAČ DRKOŠ – popularni ''inadžija'' koji jednostavno voli da mrzi (ili mrzi da voli) upravo onoga ko je trenutno naj(ne)popularniji. Teška osoba sa kojom ni okolina ni pretendenti na vlast ne znaju šta će ni kako mu prići. Svakako jedan od najopasnijih igrača na ‘’mreži’’.
3. GLASAČ VLASTI – glasač koji uvek glasa onog ko je trenutno najjači a kad ovaj izgubi odmah se prilepi njegovom nasledniku i svim srcem ga podržava. Popularni preletači vole da se osećaju delom pobedničkog tima pa makar u istom bili teška ilegala. Ova kategorija je najsimpatičnija onome ko je već na vlasti – preostaje mu samo da istu i zadrži.
4. GLASAČ VOJNIK – sitni profiter, zadnja rupa na svirali, IT (aj' ti) stručnjak: za lepljenje plakata, komentarisanje na netu, popisivanje onih drugih, deljenje upaljača, sendviča, kalendara i sl. a sve u nadi da će se ogrebati o neku siću kad njegovi pregaze konkurenciju. Siguran glasač, čuvar kutija, lajavac i svađalac, kako na ulici tako i na netu.
5. GLASAČ PLAĆENIK – kako mu i ime kaže ovaj glasač ima precizno određen cilj (obećanje) i strasno nastupa (a kako i ne bi) svestan da mu u slučaju pobede sleduje neko narodski rečeno nameštenje; ide uvek uz one koji mu ponude više i omiljen je među svima... koji ga ubede da se preobuče. Ovaj takozvani ‘’pas glasanja’’ naravno nema nikakvu ideologiju ni veru, ne zaglupljuje se stranačkom disciplinom i sličnim glupostima (idemo levo... ili desno; jesmo li ono za ili protiv; jeli, bre, je l' ovoga treba da pljujemo ili je sad kao šatro popularan?) i to čak i ne krije mnogo. Jedan od onih za koga gotovo bez zadrške možemo reći da zna za šta glasa.
6. GLASAČ PO UVERENJU – ozbiljan, strastan glasač, vernik partije i njenih načela; kod njega se tačno zna šta je levo a šta desno i tu nema mesta kompromisima i kalkulacijama. Ovog glasača i ne treba mnogo ubeđivati i stranačka vrhuška ga izuzetno ceni zbog ovoga. Naravno, zbog čvrstih uverenja ovaj glasač neretko ima dosta problema u porodici, sa kolegama, u kafani... o društvenim mrežama da i ne govorimo, ali, ne prodaje veru za večeru tek tako.
7. GLASAČ OZBILJAN IGRAČ – ozbiljan glasač koji glasa samo zato da bude viđen kako to radi, ali, u stvari, on je taj koji će zaista imati ozbiljnu korist od krajnjeg rezultata; mnogo toga ovaj glasač stavlja na kocku, ali i mnogo dobija i slobodno se može reći da ovaj glasač zna šta radi. Mnogi poslovi i šeme, i podela / dodela ozbiljnijih radnih mesta (nameštenja) idu preko ovog glasača tako da je u svom (stranačkom) okruženju rado viđen. Ovaj glasač rado viče piće / pečenje, kešira gorivo, završava poslove za sve gorenavedene glasače ali kako mu se to (uglavnom) vraća sa kamatom ovaj ozbiljan glasač (pardon, igrač) ne brine mnogo.
8. GLASAČ VOĐA – najviši na lestvici, neretko prošao većinu ranije navedenih glasačkih faza, najhvaljeniji i najpsovaniji, omiljen i omražen istovremeno, ovaj glasač je večito na meti svih; njega ‘’mrze a ipak mu se dive’’. Uvek na oprezu, uvek u bezbrojnim kalkulacijama sa svojom a neretko i protivničkom vojskom, jedini za koga sa sigurnošću možemo reći da nikad ne menja dres… svoj.
Gladuješ. Nisi planirao da dozvoliš mislima da odlutaju u tom pravcu, ali nagon je veoma neprijatna i nametljiva činjenica. Skrećeš pogled sa mrtve tačke zida i tvoj apsentizam biva grubo narušen ćuškom koja pada na tvoj vrat i vraća te u život - makar i na čas. Burazer. Gladan je i nije trebalo da ga gledaš, prazan želudac ga čini nepodnošljivo razdražljivim. Medjutim nemaš snage ni da se braniš ni da se svadjaš. Mnogo vas je za jedan krov, čak i previše, teskoba vas primorava da se zbijeni prezirete. Oca nemaš niti si ga ikada upoznao, od svih ukućana koji su ti dosudjeni voliš jedino škrtu majku, u retkim trenucima kada nije odviše bezočna i gruba. Opet čarka : prasak šamara kida utrobu doma, no ovaj put nailazi na odmazdu. Opet tuča. Neki protestuju, neki jednostavno gledaju svoja posla i miruju. Pored tebe mladja sestra leži sklupčana i plače, u iščekivanju kakvog - takvog obroka. Mrziš je iz dna duše. Nisi siguran da li da joj prekratiš muke ili da je jednostavno pustiš da sama skapa od gladi.
A onda ponovo tišina, teška i lepljiva, neprobojna..Tišina iščekivanja. Četiri zida izbeglištva, da su makar malo dalja, svakodnevica bi možda bila nešto podnošljivija. Razmišljaš o njihovoj strukturi i neprobojnosti, zagonetnom i nepristupačnom svetu iza njih - a možda su oni ipak odbrana? Oslonac i štit od nepoznatog koje čuči tamo spolja i vreba, ophrvano očajem i gladju koja sažeže i goni sve nas podjednako? Možda bi jednog dana i sam mogao postati plen nečijeg opstanka i gladi? Ko zna..I opet glad..I ponovo - ŠLjAS! - Peče te na sam zvuk ranjene kože, trpiš zloslutni prizvuk i sklanjaš se u stranu, sukob poprima šire razmere i gladno razračunavanje se širi sobom poput razvratnog ludila. Shvataš - tuku se da zaborave na glad. I sve je opet drugačije i živo, na jedan tren, a onda ponovo turobna tišina zatrovana rečju jezivom i strašnom, strašnom poput reči genocid, nerotkinja, besudbinstvo..........Glad.
Vrata razjapljuju svoje preteće čeljusti i unutra stupa krupna prilika, zaslepljene oči naslućuju samo obrise ali erupcija prostorije obećava privremeni spas : majka. Umorna je i teška, besna, mada nikada milija. Breme tereta napornog dana lebdi joj u zagaslim zenicama i ona se stropoštava, prosipajući na pod večeru koju je sa sobom kući donela. Ispred sebe buljiš u nepreglednu padinu brega, sa koje se beru dvanaest rumenih pupoljaka, dvanaest sisa poput dvanaest apostola, dvanaest izvora spasa i života; trčiš nesvestan sebe i svega oko sebe, rebra ti bije razularena gomila bez razuma, stoglava aždaja bez milosti i skrupula. Trinaest vas je i odavno si shvatio svu težinu prokletstva tog broja, ne želiš da zaspiš pod žigom njegovog ciničnog milosrdja, učinićeš neophodno po cenu svakog kajanja, dočekaćeš novi dan, i još jedan, i još jedan..
Grabiš se za spas i grčevito otimaš nektar, gubica se steže u grčeviti stisak i sisaš, rešen da nikada ne popustiš - ni za šta na svetu. Krik. Ustalasano brektanje, kanon vrisaka i mučnina. Sisaš. Ujedi, plač i pobuna. Sisaš. Jedno od tvoje braće će umreti, ovog ili narednih dana. Sisaš. Kajaćeš se i moliti, punijeg stomaka, zajedno sa drugima. Sisaš. Neko je uvek trinaesti. Neko uvek podlegne. Neko mora da umre, ali ovaj put to nećeš biti ti. Sisaš...
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Inspirisan opisivanjem Tolkina, jedan drugi autor je odlučio da se pozabavi Martinovim likovima, ograničavajući opisivanje i poistovećivanje na ovaj naš region. Pa da počnemo:
Tajvin Lanister- Djilas. Sere pare (tako kažu). Najbogatiji čovek srpskog Vesterosa. Slučajnost ili ne- plava kosa.
Kevan Lanister- Profesor u srednjoj školi. Klasičan rob sistema. Radi samo ono što mu se kaže bez dalje rasprave.
Sersei Lanister- Dobrodržeća udovica sa Dedinja, koja, izmedju ostalog, voli i mladu piletinu. Ima razmaženog sina, koji smara okolinu i niko ga ne voli.
Tirion Lanister- Vuk Jeremić. Inteligentan i bitan igrač, ali ga porodica ne voli (Žutaći, hehe koincidencija, ili ne?)
Edard Stark- Narod, ni manje ni više. Ima oružje kojim može da pobedi, ali ne ume da ga iskoristi, te gubi večitu bitku protiv sistema.
Rob Stark- deca naroda, većinom akademski gradjani, nezaposleni. Takodje gube.
Renli Barateon- Azdejković. Buljaš. Njegova "Dugina garda" jasno stavlja do znanja kakvog je seksualnog opredeljenja.
Noćna straža- Neutralci. Bole ih za sve, sede na nekom krovu i duvaju. Ali kada dodju Tudjini protiv njih se biju samo tako. Znači nešto tipa wannabe navijača i patriJota.
Tudjini- U najvećem broju slučajeva Hrvati, mada i ostali narodi koji se ne svide na prvi pogled ovima iznad
Deneris Targerjen- Čeda Jovanović. Dovoljno je pomenuti zmajeve.
