Izbacivanje nepotrebne karte iz ruke. Obično se dešava u preferansu (ili u nekoj drugoj kartaškoj igri koja je orjentisana na boje) kada onaj koji igra forsira adute (ili neku drugu, kod tebe deficitarnu boju) pa si prinuđen da škartiraš karte za koje procijeniš da ti kasnije neće trebati. Škart, kartanje, škartiranje, etimologija ove riječi je prilično jasna.

A procjena, ko procjena, ukoliko se to desi u poodmaklom stadijumu igre velika je vjerovatnoća da znaš što onaj koji igra siječe, škartanje može proći bez problema i sve ćeš svoje jake karte sačuvati za kraj. Ali, ukoliko se onaj koji igra uhvati i odmah počne da gruva adute, škartanje se vrši samo na osnovu informacija dobijenih preko licitacije.

Bilo kako bilo, nezgodna situacija za onog koji prati, i greška, odnosno preškartavanje, je uvijek prisutno kao mogući ishod. Zato je važno pratiti saigrače i ako se to kvalitetno odradi, kako za vrijeme licitacije tako i za vrijeme odigravanja, preškartavanje je praktično nemoguće. Dobar igrač uvijek zna šta da škarta.

U slengu, škartanje je proces eliminacije nepovoljnih ishoda a preškartavanje glupa greška, situacija u koju dovedeš sebe usled nepažnje ili neznanja, odnosno nedovoljnog razumijevanja u određenu oblast. Ili prosto bola u kurcu, što je nažalost i najčešći slučaj.

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Илити: "Create your character". За многе гејмере најбитнији део РПГ игрице, јер, подразумева се, од самог изгледа јунака са којим се играч идентификује зависи и доживљај у току игре.

Постоје различити типови јунака и углавном се праве тако да личе на играча или да изражавају неку његову особину. Грубијани не штеде на ожиљцима из борбе и тетоважама и мрким погледима, и преферирају варварине и патуљке са убитачним секирицама, док се убице меког срца опредељују за светлу таласасту бујну косу и беби плаве очи доброћудног праведног хероја или хероине, често човека или вилењака. Клептомани бирају ониже јунаке брзог погледа, гипког тела и лепљивих прстију, шуњала са луком и стрелом или малим пиштољима. (већ према врсти игре)

Но, понекад играчи бирају јунака супротног пола да би се дивили његовим бицепсима спреда (девојке) или гузи отпозади док јунакиња трчи опасана кратким бодежом или експлозивом, што већ зависи од тога да ли се игра Скајрим или Фолаут 3 (момци).

Кад се одреди пол, онда тек настају праве муке. Пред вама лежи милион избора: облик главе (округли, троугласти, срцасти, бундевасти, звездасти) , дужина и боја трепавица, шминка, сенка, маскара, ајлајнер; облик очију (хоћете ли конвексне или конкавне очи), боја дужице, боја зенице, боја беоњаче, боја обрва у односу на боју косе, месната набрекла уста и бабурасти нос или танка злобна горња усна и прћасти уображени нос; фризерај: дредови, реп, кика, чирокана, ћела, паж; боја коже: црна, жута, аватарплава, бебирозе, ванземаљскозелена кожа; женствена троугласта или рмпалијска четвртаста брада, готово невидљиве уши или Дамбо полетна варијанта.

Ако сте на почетку, авај, одабрали расу која није људска, чекају вас додатна подешавања у виду боје и издефинисаности крљушти или пак дужине репа, мекоте и густоће крзна. Само стварање карактера полако почиње да подсећа истраумираног гејмера на онај чувени виц о слању писма и пролонгираној куповини коверте који се завршио реченицом: "Е за ово говно ми је требао тоалет папир!"

Obično se održavaju počevši sa sredinom avgusta pa negde do kraja istog meseca, i to samo zbog toga što se tad studenti još nisu razbežali, a babama je taman ni toplo ni hladno pa mogu i one da izađu u 22h.

Sastoje se iz:
- pet, šest koncerata anonimus pevaljki ili anonimus bendova alternativne scene,
- dva, do tri izgovora za di-džeja,
- jebenih trubača,
- kobasicijade u malom, štand sa pljekama do štanda sa pljekama, pa između njih sajam skupih knjiga, koje niko i ne kupuje. Šećerna vuna,
- kukanja što nije došao Haris Džinović,
- vajkanja inih što lokalna vlast pospešuje seljacizam,
- pretnji smrću lokalnim vlastodršcima što su kintu koja je predviđena za asfaltiranje ulica pretočili u silikonske sise Cece Slavković.

Predizborno obećanje o izgradnji novih vrtića.

iliti Peđa Stojaković po srpski. Ovo smo stalno slušali kada smo kao manji stalno gledali Sakramento Kingse i naše reprezentativce Vlade Divca i Peđu Stojakovića. Zanimljivo je da se Amerikanci nisu ni potrudili, a nisu uspeli ni da nauče pravilno da mu kažu njegovo ime za 13 godina koliko je u NBA ligi. Ali, ipak, mi smo voleli kada čujemo to kada američki komentatori kažu, jer smo tada znali da jebe sve redom, pa nam se usladilo. I dalje se sećamo njegovih čudesnih trojki kojima je rešavao utakmice. I za 30 godina, kada budemo pričali deci, on će i dalje za nas da bude "Peja Stooooooojakovic" kako su onda pričali američki komentatori. A ako i zaboravimo, tu je i igrica NBA 2003 koja će uvek da nas podseti na to.

Učesnik igre. Čovek koji je upleten u neku priču i postao je uveliko deo nje. Sportista.

Ciganče je najbolji psiholog. Igra na kartu sujeverja i sažaljenja. Procena mu gotovo nikad ne omane. Ima tu raznih već smišljenih kombinacija, od ´daj neki dinar, lepa si k´o Kasandra´, preko ´ispit da položiš´ do ´živ´ti deca´. A za izgubljene slučajeve, tu je i improvizacija.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Rečenica kojom želimo dat do znanja da se nešto sasvim rijetko ili nikako ne događa .

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje

Misticna zemlja u periodu devedestetih.Deca su posebno bila odusevljena svime sto stize iz ove,nepoznate im,zemlje.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Особа која има стваран живот, али се никако не сналази у оном виртуелном, где увек пролази као последња рупа на свирали. Предмет константног зајебавања виртуелних аждаја, тема посмевања приликом свођења рачуна и дискусије о скору на игрици, тринаесто прасе када се прави нолајфери организују око играња.

Pandan latinskim ljubavnicima.
Dok je latinskim ljubavnicima pojam alfa-muškarca svetski poznat Antonio Banderas, ćirilskim je to lokalni anonimus Radivoje Banderaš, (ili u najmanju ruku Zmaj od Šipova, lično i personalno). Dok se latinske cave lože na Pako Rabane i Versus parfeme, ćirilskim se bradavice stvrdnu na Pazuho Tabani i L'Oznojaž. Dok latinski ljubavnici prate školu Đakoma Kazanove, ćirilski žive po učenjima Ćirila i Met'o-ti-ja.
I dok je gej ikona latinaca Riki Martin, s' ove strane granice ex-Rimskog carstva tu ulogu tumači daleko više hardkor Azis.

...da ti se uradi nešto protiv tvoje volje. Nešto glupo, nepojmljivo, tebi strano i daleko. No običaj se poštuje, stvaran je stoljećima, u njega je utkana sva mudrost skupljana generacijama.

Zato kad sledeći put pljuneš po običaju, kažeš da je zastario, da vrijeđa tvoju ličnost i zdrav razum odrasle jedinke, sjeti se da ga je neko poštovao i prije tebe. Neko ko je tuk'o ženu nogama ustomak, neko ko se nije radovao ženskom đetetu, neko ko nije brij'o pičku niti ju je davao prije braka.

Običaj je odgovor na sve, i zato što ga ne poštujemo tu smo đe jesmo.

Scila i haribda spakovana u ženoidno obličje, sa Pandorinom kutijom u ustima i Hidrom umesto jezika. Ako si se kad susreo, znaš o čemu pričam. Ona ne zaklapa, ona melje... noćima i danima, melje, i melje, i melje leptejeb'o, suče vatru spram koje je Etna dimčić nakon nedeljnog piknika mladih Gorana. Nakon susretanja sa ronduljom, pristustvo godišnjem simpozijumu skandinavskih feministkinja sa Turetovim sindromom dođe kao neuporedivo bolja opcija. Onaj koji je dovoljno lud da je oženi je ređi od Krajišnika koji zna đe ići na prelo, bedno skurcan negde na skali egzistencijalne unesrećenosti između sponzoruše na zadnjem sedištu protrulog žutog Stojadina i momčine sa Glamoča neznanom mukom naćeranog na prisustvo kontemporarnom baletskom performansu.

Najomiljenija igra osoba koje se nalaze u velikoj gužvi, vašarima, koncertima, festivalima, i sl. noseći u ruci točeno pivo od 0.5 u plastičnoj ambalaži.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Alfa i omega turskih serija. Ima tu još glumaca, ali nije to taj nivo.

Tamošnja verzija, čuvenog latinoameričkog glumca, Fernanda Kolunge. Od kojeg je preuzeo primat najvećeg zavodnika međ' srpskim domaćicama, naravno Bosiljka je oduv'o bez po muke. Đe ćeš porediti Ranjenog orla sa Suljadinom?

Starog zavodnika je učinio da bude passe, out, i žena koja i dalje gaji emocije prema njemu biva anatemisana od strane drugih i roku od odma'. Jer jednostavno nema tu više tema za normalan razgovor o dešavanjima na malom ekranu.