Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Tobogan izjava osobama koje misle da je za određenu radnju presudno oruđe, a ne shvataju da je najjače oruđe u njima samima. Nesvesni da ako skrenu fokus sa predmeta i usresrede se na samu tehniku, srčanost i želju, mogu postići daleko više. Jer iza svakog svijetlog oružja se ipak krije samo mali, nesigururni, upaplašeni čovečuljak.

Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.

Servis koji preživi žešću porodičnu svađu.

Kineski jezik, je u stvari grupa jezika, najgovorenijih u svetu, a najgovoreniji od te grupe je Mandarin.

Prica se da je kineski jezik nastao ovako -

Nekada davno davno, na dalekom istoku, postojao je samo jedan jezik, kojime su se sluzili i Japanci i Kinezi.
Posto su Japanci i Kinezi dva razlicita naroda, dodje i vreme da svako ima svoj jezik, ali ni Kinezi ni Japanci nisu hteli da 'izmisle' svoj jezik (kao neki zapadnije od njih) pa su se odlucili da jezik podele izmedju sebe.

Japan je dobio prednost da prvi bira sta ce iz jezika da odnese, i onda Japanci (onako pametni), pokupise skoro sve samoglasnike, i jedno dva tri suglasnika, a Kinezima ostavise sve suglasnike i jedan samoglasnik.
Kinezi nisu bili najsrecniji oko ove situacije, ali dogovor je dogovor, pa su morali da rade sa materijalom kojim su imali.
Posledice tog zaboravljenog, misticnog dana, se i dan danas mogu osetiti u kineskom jeziku.

Ideal savršenog algoritma za heširanje. Ima veću entropiju i značajno je komplikovaniji od MD5, SHA1 i SHA-512 zajedno. Kada se nešto provuče kroz ovaj algoritam, sasvim je izvesno da je šifrovanje jednosmerno jer ni sam lekar koji je to napisao neće moći da pročita.

U mnogim filmovima, ne samo sa tematikom NORa, vec i u cijeloukupnom opusu filmova sedamdesetih godina,domaće produkcije, razvija se poseban način padanja(strmopizda),najčešće uzrokovanog smtronosnim pogotkom okupatora, ili domaćeg izdajnika.Naime, razvila su se dva podnačina, u zavisnosti, od kog oružja je mladi borac pogođen.
Prvi način se karakteriše naglim ispinjanjem, i izvijanjem, u stilu “Sunce ti jebem, đe mi je Kosmo disk”, čime se pokazuje intenzitet bola u leđima, a uzrokovano mučkim pucnjem sa leđa(mada može i sa prednje strane) , najčešće izveden legendarnim Lugerom.
Drugi način padanja uzrokovan je nekim automatskim oružjem, pri čemu se glumac nakon kobnog rafala, rotira oko zamišljene ose, laganim savijanjem u koljenima, polako nakon par rotacija, spusta na zemlju, ne odalamivši glavom poglogu, što je dovedeno do savršenstva,za neupućene u filmu “Valter brani Sarajevo”

Nedefinisana i pomalo mistifikovana kategorija. Na određeni način svakako predstavlja apgrejd onog “običnog” sastanka, ali šta tačno pod tim podrazumeva teško je statistički utvrditi. Tako na primer, može simbolizovati tršenje ljubavnice/sekretarice u nekom ( malo čistijem ) motelu/klozetu, zatim jedno konspirativno opijanje sa drugarima u kafani ili, pak, celodnevni paket pecanja na reci uz roštiljanje i oveću gajbu pivčuge...mada se, doduše u neobično retkim prilikama, može interpretirati i kao PRAVI sastanak. Bitno da je mobilni telefon ugašen a ostatak sveta obavešten “da ga se ne uznemirava”. Tako je, naime, bolje za sve...

....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....

Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!

Naziv za inoficijalni(oficijalni naziv Republika Srbija) naziv države u kojoj zivimo, na čelu sa vlastodršcima koji su u potpunosti poprimali osobine izmišljenog, gore pomenutog lika iz poznate nam serije, ali nažalost oni nisu samo fikcija.

Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".

Poreklom je iz srednje Bosne, eks-Republike Srpske Krajine ili mesta bivše Vrbaske banovine.

Biće koje na prigradskim linijama stoji kraj šofera, u svojoj crnoj, pomalo ispucaloj kožnoj jakni.
Dotičnu najčešće kombinuje sa svetloplavim farmerkama, neretko preširokim. Oko istih, najčešće je opasan kaiš od gujine kože.

Od čitave rodbine, on je bio najmanje sposoban da se snađe, te se obreo u republici Srbiji, dok mu u goste redovno dolazi familija iz dijaspore: Njemačke, Švice ili Austrije. Oni iz Kanade su digli nos, te se ni razglednicom ne javljaju.

U školu je išao po nekoliko kilometara uzbrdo, vraćao se još toliko, uzbrdo takođe, dok su mu na tragu bili opaki, krvožedni kurjaci.

Dok je bio mlad, odrastao je na kvalitetnom rokenrolu, dok svoje srpsko porijeklo nikad nije zaboravljao, ali, kako se približavao kraj stoleća, okrenuo se istorijskim istinama kantautora kakvi su Mirko Pajčin ili Neđo sa Manjače.

Neretko se pijan kači za brezu belu, te plače za Danijelom, a nisu mu strane ni patnje za Bojanom i Milijanom, izgorelom gorom i ognjištem kom će se jednom vratiti, najčešće pod dejstvom kvalitetne zavičajne šljive, koju mu šalje neki, još manje sposoban rođak.

Suptilan način da ti cura u ljubavnom zanosu prijavi da si se pogrešno uparkirao. Na zabranjeno mjesto. U zelenu površinu.

Porno-glumac karijerista.

Skraćeno od "Reci šta imaš i ne davi me previše!"
Koristi se za započinjanje telefonskog razgovora umjesto "halo" ili neposredno nakon njega. Upotreba ovog izraza može da znači dvije stvari:
- sa dotičnom osobom ste se prilično uortačili
- nemate živaca i jedva čekate da ga/je skinete s vrata, pa želite da vam odmah kaže šta hoće.

...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...

Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!

Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...

... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!

OGame je strateska svemirska simulacija sa hiljadama igraca sirom sveta koji se takmice izmedju sebe simultano. Sve sto Vam je potrebno za igru je standardni web browser. Pocinjete sa jednim nerazvijenim svetom koji ce te pretvoriti u mocnu imperiju sposobnu da odbrani tesko stecene kolonije. Napravite ekonomsku i vojnu infrastrukturu da bi podrzali vasu potragu za sledecim velikim tehnoloskim dostignucem.
Vodite rat protiv drugih imperija dok se otimate sa drugim igracima da zadobijete resurse.Pregovarajte sa drugim imperatorima i napravite savez ili trgujte sa preko potrebnim resursima. Napravite armadu kako bi sprovodili Vasu volju u univerzumu. Cuvajte svoje resurse iza neprobojnog zida planetarne odbrane. Sve sto zelite da uradite, OGame ce vam dozvoliti da uradite. Hocete li terorisati svoje okruzenje? Ili ce te uneti strah u srca onih koji napadaju bespomocne?

Gotivite sport? Navijate k'o imbecili za omiljeni vam klub? Eventualno turite i neki dinar na isti protiv apsolutnog autsajdera? Ne i zbog batice iz naslova, tog svojevrsnog krkele i kiksare zbog kojeg kršite ruke i grickate nokte do poslednjeg sudijskog zvižduka, ne znajući da l' će i kad će nešto da usere...mamu li mu u pičku jebem ja.

Male specifičnosti gore navedenih starocrnogorskih izraza u odnosu na njihovo današnje korišćenje mogu prilično promijeniti smisao rečenica u kojima su upotrijebljene. Naime, izraz "dobar" se nekada koristio samo za dobrog junaka, onog koji "brani sebe od drugoga", hrabrog i vještog u borbi. Ukoliko se za nekoga željelo reći da je dobar čovjek, tj. da "brani drugoga od sebe", koristio se izraz "lijep". A za lijepog čovjeka je nekada bio rezervisan izraz "zgodan" i on je opisivao samo fizički izgled.

Prostorija koja po radnom nazivu navodi na pogresan zakljucak da je vlasnik dete (ili deca), prikljucena na ostatak stana i vecito radoznale roditelje :)

Stepen autonomije koje u njoj ostvaruje pojedinacno dete proporcionalan je kvadraturi doticne prostorije, kao i tome da li je pozicionirana prizemno ili makar uz drvo razgranate i izdrzljive krosnje (po mogucstvu listopadno) a udela ima i psiholoski profil roditelja i/ili deteta(dece) s kojima taj prostor deli.