Otkad se pojavio u obliku u kojem je i danas - a to je bilo prije tridesetak godina, pa sve do sada, internet je izrastao u jedno nepregledno, sveobuhvatno okupljalište. Postao je dostupan svima, mreža raste iz časa u čas, rastu i apetiti al ponuda vodi. Svako ko se pridruži mreži srasta sa njom, daje joj je neku svojinu, ili briše prašinu sa nekog značajnog djela, prepisuje ga i dijeli sa narodom. I opet, koliko god taj svijet kolosalno izgledao, prelazi se u nekoliko klikova. Tako danas na Youtube-u postoje tutori koji nas uče izbacivanju krugova od dima - kroz nos, Google-ov pretraživač iz arhiva, na crvenom jastučiću, iznosi svežanj u kojem se nalazi objašnjenje kako da izazoveš pijetlove na borbu do krvi, klik, ''Vrela Una, 23 godine, diplomirani stomatolog, živi 4 km od tebe, željna'', klik, ''Prodajem kartice za telefonske govornice'', i tako dalje, i dalje, dalje nego što možeš da zamisliš. A zamisli na kojoj se tek kurčevoj dubini nalazi ono čega nema ni na internetu.

Čvrsto uverenje kojim se vode bahati vozači koji uporno i sa neverovatnom dozom bezobrazluka parkiraju svoje automobile na tramvajskim šinama, uredno ostavljajući upaljena četiri migavca i bebu od dva meseca na zadnjem sedištu. Paradoksalno, ova pojava u isto vreme predstavlja i neoboriv dokaz da je čovek nastao od MAJMUNA mada iz te jednačine nikako ne bismo smeli da isključimo i MAGARCA, KONJINU tj. VOLINU koji su definitivno umešali svoja kopita u istu. Elem, tradicionalni beogradski običaj iz naslova verovatno će još dugo krasiti ulice našeg glavnog grada i uopšte ne sumnjam da će nas u dalekoj, robotizovanoj budućnosti sa jednakom predanošću naslediti neke nove generacije koje će blokirati nebo svojim džet-mobilima. Marke ''DAČIA'', razume se.

Recenica koju nam kaze brat/sestra/cale/keva kada ih zateknemo na kompjuteru i ljubazno zamolimo da ustanu.

Pas na internetu.

Katunari su endemska vrsta ljudi, kojima je DNK molekul za osećaj srama i postiđenosti, nestao onda kada je njihov deda sišao sa neke čuke u iole urbanije područje. Pejorativ od šumara.

Tipični predstavnici ovog soja ljudi, neretko vole da podele sa ostatkom sveta svoju gorštačku genetiku, na najsuptilniji način - bilo da je to nošenje okovratnika epskih razmera i kombinacije evergrin tetovaža do krajnje neartikulisanog ponašanja, koji ume da dovede do neverovatno neprijatnih situacija.

Jednostavno - spoj apsolutno svih negativnih osobina koje čovek može da poseduje, te kao takav, predstavlja idealan idiom za sofisticirano vređanje.

čita se: bestgor

krvava web stranica o negativnim audio i video vijestima koju ne bi trebali gledati ljudi osjetljivi na nasilje, koji se boje trajnih mentalnih/emocionalnih/psiholoških/duhovnih traumatskih posljedica

jedina bolesnija stvar od samih vijesti su komentari

takođe ne može se lahko naći na google i nekim search engine-ima zbog cenzure

neke od sadržaja koje nudi su:
smrt, uključujući klanja, izvršenja, samoubistva, ubistva, pogubljenje električnom strujom, kamenovanje, spaljivanje, davljenje (gušenje)
incidenti, uključujuću slupavanje auta i motora, incidenti na radnom mjestu, seksualni incidenti, napadi životinja
rat, uključujući žrtve bombi često sa djecom, napadi bijelog fosfora, klanje zatvorenika rata, masovna izvršenja, biološki rat, genocid, etničko čišćenje, tortura
bolesti, uključujući trovanje, srčani udari, pacijenti terminalnih bolesti, drogiranje i predoziranje
čudni fetiši, uključujući fetiš igala, fetiš krvi, unakaženost genitalija
izmjena izgleda tijela, uključujući samounakaženost

Mitski lokalitet u Srbiji na kojem usled bio-energetskih zračenja iz zemlje i sakralno-magnetnih reverberacija sa okolnih brda rađa celokupan godišnji prinos krompira u zemlji. Verovatno i šire, da se ne lažemo. Pomenuti efekti posebno povoljno utiču na veličinu ploda ali i na njegovu nezaboravnu slatkost za koju se širom univerzuma već odavno zna. U prilog tome, naime, govori i čuvena anegdota iz 1949 god., kada je misteriozno se srušivši u pustinju kraj Rouzvela, Nju Meksiko, mali zeleni na samrti izjavio da je na Zemlju došao u miru i zbog ivanjičkog krompira. E, jebiga, I Ti - otiš'o si, krompir prob'o nisi!

У крагујевачком насељу Аеродром, у склопу стадиона ,,Ф.К. Сушица'', налази се Јокина кафана. Oдмах да напоменем да то није обична кафана већ институција, место на ком истинске крагујевачке прелџије пишу своје кафанске приче. Јокина кафана је, између осталог, и главна база удружења КУРА(кафанско удружење ракијаша и 'армоникаша), основаног ради борбе против ограничења радног времена кафане.

О ентеријеру и инвентару у локалу брину се редовни гости, стара екипа која ову кафану сматра за своју другу кућу, те се о њој и стара са истом количином љубави коју улажу и у свој дом. Они су ти који шмирглају и лакирају столице и столове, крече зидове, и врше све могуће поправке, преправке и дораде (на опште запрепашћење појединих странаца који су присуствовали овим активностима).

Јокина Слађа се зове Рада. Рада је такође својеврсна институција и без ње ово место не би било то што јесте. Свако ко је макар једном свратио у овај свети храм, на помен имена Рада више никад није помислио на своју бабу или тетку, већ му је прва асоцијација управо плавокоса конобарица. Кад напољу стегне зима, Рада заложи фуруну и готово да побије госте топлотом.

Газдарица Јованка је прави кафански човек и увек је за столом са својим гостима. Не, не са гостима, са својим пријатељима. Увек насмејана и весела, један од ретких преосталих боема у Крагујевцу, не либи се да се дохвати микрофона и запева док се весели са друштвом. Једном речју- легенда.

Преко зиме углавном има више гостију него столица, али нико никада није одбијен у овој кафани. Ако нема столица, ту су гајбе, па се увек некако нађе још мало простора за столовима за случајне путнике, пролазнике или старе госте.
Лети се столови и столице износе на простор који углавном служи за паркирање, и онда се под ведрим небом, уз умилне звуке хармонике, ужива у топлим ноћима.

Понекад, јако користан интернет портал где се могу наћи одговори на питања која су нас дуго мучила, нпр. из ког филма је та и та сцена, или где може да се набави то и то, бла, бла...

Међутим, свако лице има своје наличје, па сајт врви од следећих типова људи:

- Паметњаковићи (стручњаци за све и свашта); Како би покупили поене, одговоре на разна питања марљиво гуглају и траже на Википедији, па се после курче како су, у ствари, јако мудри и свезнајући.
- Квази-лингвисти; Редовна и врло иритантна појава. Кад Особа 1 дође са захтевом да му се преведе реченица са језика А на језик Б, особа 2 (квази-лингвиста) аутоматски оде на Google Translate, па пејстује превод, као да је особа А дебил, и неће то да провали.
- Збуњени тинејџери и тинејџерке: Не, нема их само у српским teen часописима. Има их посвуда и увек их мучи исто питање - да ли клинка може да затрудни након приватавања с дечком, а да притом он није продро у њу, већ су се само додиривали по органима.
- Расистички лицемери; Када неко употреби реч ''black'' приликом описа особе и сл, аутоматски се сјати буљук (белих) Амера да га попљују и кажу како је то расистички. Да су се мени ћале и кева возили у аутобусу са црнцима, али на различитим крајевима аутобуса, само бих се покрио ушима, уместо што глумим неку моралност.
- Морбидоси; Људи са јако чудним, али занимљивим питањима за проучавање, идеални за неко посматрање. Има их разних. Нпр. кад лик пита чиме да очисти сперму са мачкине длаке или кад девојка пита да ли је океј да изгуби невиност са братом. Најјаче је што онда дођу људи и полемишу, дајући аргументоване pros and cons.
- Верски фанатици; По милионити пут постављају питања попут ''Да ли постоји Бог'', за којима следи лавина одговора, пљувања и псовања мајке, што резултира брисањем питања.
- Зајебанти; Виде колико су људи дебили, па намерно поставе бесмислена питања, како би се бесомучно смејали човековој глупости, кад је у покушају да буде паметан.

Sila kojom vaginalni/analni otvor vrši otpor pri kretanju tela kroz svoju sredinu.

Teze ih je naci nego sam film.
Skines si lepo film, to odstoji jedno 7 dana na hardu, pa se pojave prve verzije titlova.
Neke verzije se svode na to da "prevodilac" obradi engleske titlove u google translate, pa to isto distribuira; neki cak tu obradu malo i "koriguju" pa isprave nesto sitno.

Nakon 10ak dana pojavljuju se "pravi" titlovi, skines ih ubacis, i skontas da to nisu oni koji ti trebaju, ti imas film od 24 fps, a titlovi su za 25 fps - naravno to skontas tek nakon destak minuta gledanja filma tj tek kad titlovi pocnu da žure, tu odlutas, setis se da ti je prijatelj pricao da ima neki program koji to koriguje, trazis prijatelja/program...bezuspesno.
Zatim se cujes sa prijateljem koji ima "prave" titlove, posalje ti ih, i gle cuda, rade, pocnes gledati film, kad ono prevedeno taman do pola filma, a ti se taman zagledao.

Na kraju skontas da ti je jednostavnije da skines ponovo film sa 25 fps-a i iskoristis one titlove od pocetka.

Grupa nepokretnih ili onih što su procenili da su nepokretni, često i nepismenih koji šalju zahtev da im se pošalje čovek sa izbornog mesta da mogu da glasaju. Uglavnom žive u najdaljem selu na Homolju, do kog se stiže helikopterom i koje se nalazi satelitom koji je Davinić iznajmio. Kada čovek sa izbornog mesta na kraju stigne do te kuće, nekada i olupine nemačke bombe koja nije eksplodirala tokom aprilskog rata modifikovane za život u njoj, penzioner obavezno kaže:"Jel bre mali? Za koga ja da glasam?"

Мачо осмех, вандалски моћан, а опет с друге стране пун критског сјаја и свшоубилачке моћи, да и девојка најотпорнија на курац пусти сузу. Отмен, снажан и пун тестостерона. Кез који и највеће папучаре претваре у врсне џентлмене и фрајере. Врви од мушкости.

Јесте да изгледа као искварцована плавуша, после туре ботокса, помало извештачен и роботизован, али опет оставља невероватно јак утисак. Тако мужеван са дозом шмека коју само прави јебачи поседују. Тако добар, тако, ах... Тако Сталоне!

Накривиш усну на рaндом страну и јебеш!

Ultralativ prideva uvrnut. Opisuje čoveka, najčešće izvan obrasca društveno prihvaćenog ponašanja, onog čije ludilo odstupa od ludila većine u pravom smislu.

Socijalna cigara koja se pripali kad dođemo da posetimo pokojnikov grob.

Prezime našeg rukometaša Rajka Prodanovića iskorišćeno je za ispaljivača, osobu koja vas izda i/ili proda onda kada se najmanje nadate. Nepouzdanost i zaboravnost kao dominantne karakteristike, ova osoba nadograđuje sjajnim izgovorima koje smišlja u nanosekundi. Dogovor sa istom nikada ne smete uzeti zdravo za gotovo i morate biti spremni na promenu plana u svakom trenutku.

Plašeći se da nas ne tuži zbog klevetanja, kontaktirali smo Rajka, koji se trenutno nalazi na Kopaoniku sa reprezentacijom, kako bi nam dao izjavu povodom pojavljivanja u definiciji.

''Pa ono, nije mi najprijatnije što se moje prezime pominje u tom kontekstu, ali sa druge strane, izuzetno mi je drago što ću na neki način ući u istoriju i doprineti razvoju Vujaklije. Kako? Vukajlije? Jeste sigurni? To oni smešni posteri? Vrh su'', izjavio je direkno za sajt poznati rukometaš.

У ери моде, трендова, лукова, букова и осталих видова и метода женског улепшавања и настојања да се изгледа другачије и боље, мушкарци су одлучили да својим лепшим половинама притекну у помоћ и да им, уместо обичног, већ застарелог шатирања, тј. бојења праменова у нијансе различите од остатка косе, донесу револуционарни модни крик - камшатирање!

Осим што је далеко јефтинија и једноставнија, ова метода улепшавања, за разлику од већине третмана којима се жене подвргавају, и мушкарце чини срећнима.

Порекло и значење речи датирају из енглеског језика. Cumshot, тј. камшат, па одатле камшатирање и камшатирана.

Процес камшатирања је веома прост. Довољно је да мушкарац избаци своју семену течност у косу своје драге у и тако јој за рекордно кратко време подари изглед о коме је сањала.

Меркати, али са стилом. Не онако да ти испадну очи, да се исколачиш к'о децембарски нераст пред клање, већ са дозом шмека коју само мачо-манга може поседовати. Смешак у Силвестер фазону, накривиш усну на леву страну, промућкаш пићенце и прокоментаришеш с ортаком како би је радо поседовао, не скидајући погледа с ње, али наравно с одређене дистанце да не чује шта сте управо рекли, већ само да наслућује. А онда- акција!

Legendarna šta-koji-kurac reklama koja se 90-ih godina emitovala na televiziji Pink i koja je s razlogom međ' srpskim narodom ostala zapamćena kao jedna od najmisterioznijih EPP poruka ikada viđenih na ovim prostorima.

Elem, kako je počela da se emituje na talasima ružičaste televizije tako je i isparila sa malih ekrana - tajanstveno, mistično i na veliku žalost novijih generacija, koje su tako ostale uskraćene za verovatno najčudniji trenutak u istoriji promidžbenog programa (potražio sam linak na netu, ali i on - nažalost, mada i sasvim očekivano - NE postoji;prim.prev.). I dan-danas kad se setim, u mojoj glavi i dalje odzvanja zvuk sumnjivo muškog glasa koji u off-u izgovara naslovne reči kao kakav citat iz Biblije - Frizerski salon BOBA, Frizerski salon BOBA...I to je, manje-više, to. Nema dalje. Ni adrese, ni broja telefona - jebeno ničeg. Samo ime firme ispisano nekim buđavim fontom pri dnu ekrana i onaj "šta sam ja to, koje pičke materine, upravo video" imprintovani osećaj u glavi slučajnog gledaoca-svedoka. Nije ni čudo što su posle mnogi mislili da je u pitanju bila vanzemaljska poruka Srbima, a u vezi sa onim naseljavanjem galaksije Andromeda za nekoliko hiljada godina...Možda smo je sad i propustili, jebogakurac...

Na prvi pogled nezamisliva stvar, koju je, međutim, moguće ostvariti ako je verovati nekim "specijalnim" ljudima.