Kurac moj. Nažalost, ova konstatacija ponajbolje opisuje nestidljivu šupljinu egzistencije i alavu, grotesknu babušku šunda koja čuči na ramenima savremenog čoveka. Nemojte me pogrešno shvatiti, autor nema ništa protiv Gordana Kičića, čoveka koji uvek glumi sebe, čak i kada to ne pokušava, čak i kada ne glumi, čak i kada pazari povrće. Stvar je u stavu, stavu koji se tako besomučno, preko veze, intruzivno nameće pitomim ljudskim glavama, stav da moraš biti prikaza sposobnosti, govoriti brzo, naizgled mudro i smisleno čak i kada opisuješ brabonjastu jutarnju fekaliju, sve gurmanski začinjeno teatralnošću i šik akcentom koji tako dobrano doprinosi navodnom kvalitetu diskursa. No, ne stajmo na diskursu, glamur je takođe bitan, taj zalizani, klintistvudski pilj, jako poželjan je u arogantnom pohodu na društvenoj lestvici. Biti Gordan Kičić, stvar je kvantiteta nad kvalitetom, naporni oratorni fejl u skupocenom kaputu, čija iritabilnost naprosto zbunjuje slušaoce, dovodeći ih u zabludu da su zapravo čuli nešto jako bitno. Gordani Kičići su svuda, uspravljeni, babunsko kokainskih pokreta, brzih, neartikulisanih i tako pažljivo skrojenih da deluju preduzetnički. Oni što te zovu druže, bato, brate, kume, prike, kada im nešto treba. Za svaku radnju imaju čoveka, koji će skokom, gde oni okom, često okićeni muškim torbicama (hmm, gramatička neispravnost), rejbankama i mokasinama. Čelnici stranačkog podmlatka, ili pak oni koji to pretenduju biti. Poznajete takve glave, umesto aure širi se smrad svežeg izmeta, zakrljžljali evolutivni impuls, osećaj inkompetetnosti zavijen u ukrasni papir, i taj ogavni, ogavni pogrešno usmereni kontemplativni zrak u svaki vid materijalštine. Gordan Kičić koji gleda u zvezde, ne razmišlja o vaskolikom kosmosu i beskonačnosti nepoznanice bitisanja, on zvezde povezuje u dve povelike dojke, sa svežnjem novčanica između.

A Bogdan Diklić? Bog. Samo što je uvek glumio budale. Simpatične, duboko poremećene, dopadljive budale.

Dokaz da se dobre i loše stvari u životu ne prebijaju, odnosno da jedna loša stvar usere sve ostalo.

Scenarista koji je nekada pisao izvanredne tekstove.Sa Kozomarom je genijalno rezirao film Vrane, iako nije skolovan reziser,napisao zvanicno najbolji film crnog talasa, i zvanicno treci najbolji srpski film svih vremena Kad budem mrtav i beo,kultne filmove: Tudja Amerika, Cuvar plaze u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Varljivo leto 68, Tango Argentino Gorana Paskaljevica, Crna macka, beli macor i Dom za vesanje Emira Kusturice, Bubasinter Milana Jelica itd.Takodje je autor kultnih Tv serija kao sto su:Sivi dom, Zaboravljeni, Kamiondzije, Balkan ekspres, Samci, Povratak otpisanih, Otvorena vrata(koscenarista) itd.

Čovek koji je, pored Dusana Kovacevica, najplodonosniji scenarista srpskog filma. Izmedju ostalog je napisao: Kad budem mrtav i beo, Varljivo leto, Cuvar plaze u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Sivi dom, Balkan ekspres, Zaboravljeni, Pocetni udarac, Dom za vesanje, Crna macka, beli macor, Kamiondzije, Tango argentino, Vrane, Gore Dole, Mehanizam itd. Njegova jedina mana je nepotizam.

USB sa filmovima Gordana Kičića.

Odjeb i ukaz na sve što se čini nejasnim.
Ako ti nije jasno zbog čega je Milvol pobedio Barselonu, onda ako nije jasno zbog čega je Gordan Kičić uspeo ko glumac, eno ti pa gledaj: Lepo piše plakata gore!

Ako nije jasno ko je šta zasrao, ostavio, dosolio, razjebao, burgijao i kopirao: Lepo piše plakata gore!

Izraz je još bolji kad se objašnjavaju neke neobjašnjive stvari, retorička pitanja, a dobar je i u vaspitavanju dece.

P.S. Klipizam

Fraza koju je proslavio Gordan Kičić igrajući Sumpora u kultnom filmu Kad porastem biću kengur. Koristi se kad vas sagovornik dovede do tačke pucanja svojim komentarima već usrane situacije koji su u njegovoj glavi duhovite a u vašoj su proizvod kontemplacije samog Lucifera. Kod dijaloga u četiri oka do izgovaranja ovih riječi rijetko dolazi jer se na sagovornikovu provokaciju direktno odgovara aperkatom ili, u zenskom scenariju, bitch slap-om. Jedini je izuzetak kad vam je spomenuti objekat prezira pozajmio pare. Međutim, situacija je mnogo složenija kada su u priči i nevini posmatrači. U tom slučaju se ovom frazom sagovorniku daje do znanja da biste mu u tom trenutku seksualno zlostavljali familiju do devetog koljena. Ipak se nekako uzdržavate jer vas ta osoba najčešće vrlo dobro poznaje i mogla bi prisutnima otkriti neke vrlo neprijatne detalje.

To je sanitarni cvor mog komse sa prizemlja Gordan(odmila Gordi),kome se bar jednom u godini zapusi,pa nam cela zgrada pliva u govnima.

Filmski žanr koji postoji samo u Srbiji. Od 2000. pa naovamo ga odlikuje nekvalitet, i obavezna scena na krovu neke zgrade na Novom Beogradu.

Kišobran u ruci penzionera u gradskom prevozu. Koristi se tako što se sklapa pri stajanju autobusa na stanicu, zatim se tako sklopljen sa vrhom okrenutim ka naprijed unosi u bus i otvara prostor ka slobodnom sjedištu.

Nešto se gadno skrljalo u kosmosu, administrator je obavešten. Trunka aminokiseline je nekako evoluirala u amebu, zatim u jazavca, pa direkt u organizam pod oznakom Miloš Biković. Po zanimanju metaglumac, što znači da glumi glumca, nešto slično kao Kičić, s tim što je Kičić ponekad i šaljiv.
Otkud Biković tu, da ne kažem koji kurac? Neki kažu: filmska traka je pukla, pa su je zalepili i on se odjednom pojavio. Drugi kažu: ovaploćen beskonačnim predanjem Siniše Pavića Mirotočivog. Niko ne zna zasigurno.

Bilo kako bilo, nanizali su se uspesi i paleta karakternih uloga. “Smoreni klinac”, “smoreni tinejdžer” i “neki smarač 2” brzo osvajaju simpatije publike.
Kenjao je često, prečesto, na setu su imali problema sa kujnom, pa je fasovao neku salamonelu. Stoga mu je i grimasa ostala u grču, koji se povremeno smenjuje sa zabrinutošću klase “kuća mi pod hipotekom, žena kod njenih”.
Trudi se on, ne kažem, muči da iznijansira svoju umornu facu, te tako dobijamo: “smooor”, “smorčina”, “smorček” i “he-he, ne, ipak smor”. Da ne grešim dušu, tu je i osmeh. Naravno, i taj osmeh je sam po sebi interna borba, te izgleda poput grča Galvanijeve žabe. Ono: Toma Nikolić na prvom času lepog ponašanja, lekcija: kurtoazni osmejak, kezić do četvorke okuzalno.
Napunio je mladi talenat i tabloide, dokazujući da je privatan život samo njegov, hajde, dođite kleti paparaci da snimite kako ću to da dokažem pred svima da imam svoju privatnost. Pajsad.
Član je partije, mason i/ili Mandrak, nema četvrtog objašnjenja.

Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu.
Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega.
Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.

Oni su bili u pubertetu za vreme embarga. Oni mrze sve neevropsko, a najvise mrze dizelase i fensere. Njima novac i markirana garderoba ne znaci nista. A i zasto bi, kad to nista nije znacilo ni Dzimijima (Hendriksu i Morisonu). Oni proklinju dan kad su se rodili u ovoj zemlji, a pritom ne cine nista da je ucine boljom. Oni se prave i da mrze svoju popularnost zarad svog kvazi-nihilistickog shvatanja sveta oko sebe. Ali, sa druge strane, oni ipak gostuju u emisijama Jelene Bacic-Alimpic. Doduse, ispod sakoa nose majicu sa logom Ramones-a...ali ipak gostuju, mrzovoljni. Oni svoj hleb zaradjuju koketirajuci sa "elitnim" slojevima ovog drustva, koje navodno preziru, a kojima se nezvanicno slihtaju zarad nastupa u nekoj ciganskoj operi, ili par stotina eura dobijenih pojavom u nekoj domacoj seriji o zemljoradnicima. I oni sebe uzasno mrze zbog toga. Njih ima puno, i nije ih tesko prepoznati: oni i kad imaju novca za Armani gilje, oni i tada kupuju Starke...Oni imaju replike slika Endi Vorhola u dnevnoj sobi, bezobzira sto su te slike ruzne ko Marija Serifovic, ipak je to Endi Vorhol...oni spavaju u onim odvratnim i neudobnim kariranim kosuljama koje je nosio Kurt Kobejn, muce se i spavaju. Njima je najtuzniji dan zivota kada je umro Milan Mladenovic. Oni se uvrede kada im kazete da je on umro od droge ("ne, neobavestena seljacino, on je umro od raka pankreasa!"). Oni misle da su alternativa, a ne shvataju da ih ima toliko, i da su svi isti, i da time cine mejnstrim. Za njih su sportisti glupi, jer imaju trenera koji im govori sta da rade. Oni jednostavno ne trpe autoritete. Oni ne mrze Hrvate, jer su na svirci Elektricnog Orgazma 1998. u Cacku upoznali Hrvata koji je normalan. Vau. Njima je neizmerno zao sto nisu prisustvovali nastanku new wave-a osamdesetih. Oni svakog dana proklinju sudbinu sto nisu osetili miris zagusljivog SKC-a '85. i pusili dzoint sa Canetom iz Partibrejkersa. Oni su ubedjeni da su rodjeni u pogresno vreme. Njihova neshvacenost im omogucava da menjaju misljenje o svemu kako im volja, jer ostali, neumetnici, "to jednostavno ne razumeju". Oni su hiljadama svetlosnih godina ispred nas. Oni grcaju u suzama zbog razrusenog Kraljeva, ali nista jebeno ne rade po tom pitanju. Oni su buntovnici bez razloga, koji su u srednjoj skoli citali Rat i mir ne zato sto su morali, nego zato sto su to hteli. Ali oni nikada ne pricaju o tome. Ali se uvek nekako postaraju da mi smrtnici saznamo sve ove stvari, ali na taj nacin da ne ispadne kako se oni hvale. Oni svoju cigaretu polako puse dok gledaju u daljinu, i ne slusajuci "nas ostale" sta im pricamo. Ali su dovoljno vaspitani da nam ne kazu da ih smaramo. Gordan Kicic, Sergej Trifunovic, Nikola Djuricko, Dimitrije Vojnov, Marko Vidojkovic, Djule Van Gogh...mozda to ustvari i nisu njihova prava imena...Mozda su to samo njihova ovozemaljska imena, i mi necemo biti udostojeni saznanjem o imenu nihove planete, kao ni njihovoh pravih imena. Oni mrze Gucu, a na Exit idu inkognito. Oni su neizmerno ljubomorni na stariju generaciju glumaca i umetnika uopste, jer su ti ljudi ustvari i znali ponesto o glumi, pisanju, pevanju...ali to nikada nece priznati, jer im to ne dozvoljava njihovo besprekorno vaspitanje iz "kruga dvojke".

Kinematografija koja je uspela da iznedri dosta dobrih filmova, rezisera, i sacicu scenarista.

Jedan od očiglednijih a ujedno i najrasprostranjenijih vidova prevare izvedene od strane prosečnog vlastodržaoca ugostiteljskog objekta iz naslova, u ovom slučaju, pak, upakovane u klasičnu navlakušu za sirotinju i prostoprošireni plebs. Vodeći se geslom "Ne možeš ti toliko pojesti koliko ti ja mogu govana servirati", vispreni ugostitelji-preduzetnici osmislili su taktiku kojom će privući brdo mušterija...i istovremeno se rešiti brda ostanule, pokvarene, zaboravljene i na bilo koji drugi način neiskorišćene hrane na "a la carte" lageru.

Bila svadba za vikend a mladenci se precenili što se količine hasa tiče? Skupilo se tu 20-ak ovala, burazeru, čemu ih bacati? Šta - postaviš jedan švecki sto, dokuvaš neki čorbuljak uz to, isečeš 10kg paradajza za salatu i imaš "ol ju ken it" meni po ekskluzivnoj ceni od samo 599 dinara! Bez pića, razume se.

Sa iskrenim oduševljenjem ste saopštili svojoj lepšoj polovini da je uskoro vodite na romantičnu večeru u jedan otmeni objekat u centru grada? Ono što ona ne zna je da je ta "romantična večera" zapravo "ol ju ken it pileća krilca na žaru za 999 dinara po osobi" u kafani "Romantika" kod Železničke, a ono što vi ne znate jeste da su ta krilca 3 dana bila van frižidera i da ćete se sa tog gurmanskog poduhvata najverovatnije vratiti sa salmonelom. Ili lepše polovine bez. Nije smešno, znam lika.

Zato uzmite sa oprezom sledeći put kada vam oči bude izbio bombastični natpis tipa "ALL YOU CAN EAT SUSHI, 1299 + 1 IKEBANA GRATIS" jer bi ta ikebana vrlo brzo mogla da postane prva suza na vašoj preranoj nadgrobnoj humki, humci, javiće se Bulgakov već...

Sajt koji nama obicnim smrtnicima pokusava objasniti da Hrvati nisu obican narod , vec nebeska,svemoguca nacija koja je uhvatila Boga za muda ... Bombasticnim naslovima odaju utisak da se U ''lijepoj njihovoj'' igra svemirski basket , da je Luka Modric reinkarnacija Ferenca Puskasa , a Ivano Balic ''crveni mocni rendzer'' ... Do nebesa uzdizu hrvatske sportiste,bez obzira da li imaju neki ugled u svetu ili ne ..

1. Vi ste gubitnik u nekoj srednjoj školi, potajno gledate kung-fu filmove i deset godina već znate da bijete na deset najrazličitijih borilačkih stilova, uprkos tome vi ste i dalje gubitnik...
2. Drevno magijsko/vanzemaljsko/od komšije sa trećeg sprata zlo biva oslobođeno u svet i zove se Gr'šmljuk Trta, ionako se vidi da je izgrađen od plastike i zna da psuje na ruskom on svo vreme tvdi da nije čovek
3. Vas i četvoro ostalih likova iz iste srednje škole bira Intergalatička Federacija Za Međugalaktičke Odnose Sa Javnosću koju vodi loše kompjuterizovani lik Gordan, da sami samcati zaustavite Gr'šmljuk Trtu pre nego što svim ljudima na planeti zgadi ceo život
4. I dolazi do neobičnog obrta sudbine, od sedam milijardi ljudi na planeti zemlji, vas uguraju u tim koji čine vaša simpatija, njena sestra sa kojom ste išli u osnovnu, drugar gubitnik koji sa vama gleda kung-fu filmove i vaš najgori siledžija u odeljenju
5. Daju vam gumena odela ofarbana jarkim bojama, i prozovu vas Ultra-Mega-Giga zaštitnički odred Operacije Megalomanije Moćnih Rendžera i strogo vam naređuju da sve to izrecitujete kao borbeni poklič pre nego što krenete u borbu, čak ionako vi ne znate da vozite i kompletan ste duduk za volanom daju vam ogromnog robota koji može da ispali nuklerku koji se vozi po sistemu ruske Lade -udaraj u prepeku dok je ne prođeš-
6.A za to vreme Gr'šmljuk Trta skuplja internacionalnu ligu zloća koju čine najgore budale univerzuma : Leteća Gorila koja se zove Ajd'LupiMeDaDođePamet, Najružnija žena na svetu Šerifov'Držkalja koja je i veštica pride, ogromna buljiva orlušina ČikMiDođi'KrozMeneProđi i njegov pas Jaroslav. Trta sa njima planira da osvoji univerzum ionako nema pojma kako to da izvede ali zato ima odličan talenat da pravi Ogromne Tuti-Fruti Godzile koje mogu da mirno šetaju po gradu pre nego što ih spiči neki od Moćnih Rendžera
7. Posle silnih borbi, u kojima su Tuti-Fruti Godzile uglavnom mirno šetale po gradu dok su ih Moćni Rendžeri gađali laserskim bazukama koje užasno nervirajuće pište i prave odličan lajt šou, dolazi do konačne borbe između Gr'šmljuk Trte i Moćnih Rendžera. Trta se uveća jedno hiljadu puta i gazi Moćne Rendžere bez imalo muke. Al' cvrc dolazite vi u tom trenutku sazovete svog robota i trtljate o pravdi, pobedi, slobodi, i izgleda da sve to što trtljate ima gori učinak po Trtu nego što ga vi lemate k'o fića banderu.
8. Onda iz vedra neba vaš robot vadi ogromnu mačetinu koja počinje da sjaji svim duginim bojama i Trta počinje da se plaši dok vi pravite krugove po vazduhu sa svojim mačem dok crtate neke demonske i satanistčike znake, ponekog ponija i ceo Van Gogov pejzaž. Onda svi ti crteži se sjure na Trtu i on usled prevelikog priliva boja i herojske pop rok melodije koja je zasvirala u pozadini on eksplodira, dok se vaš robot okrene u kul fazonu da se pokaže u što boljem svetlu gledaocima koji se pojave na sceni.
9. I na kraju, sve se vrati u normalu usput se otkrije da ste naslednik trona jednog davno izgubljenog vanzemajskog/magijskog kraljevstva, uspeli ste da dobijete da izađete i sa vašom simaptijom i sa njenom sestrom, postanete najbolji drugari sa vašim omraženim protivnikom a onaj drugar koji je sa vama gledao kung-fu filmove je poginuo negde u toku četvrte epizode ili otišao na daleku planetu Svemirskih Manekenki, ali ga je zato zamenila strava riba koja je postala devojka vašem omraženom protivniku. I svi su srećni i veseli do početka novog serijala kada dođe Trtin stariji brat da se osveti...