Kurac moj. Nažalost, ova konstatacija ponajbolje opisuje nestidljivu šupljinu egzistencije i alavu, grotesknu babušku šunda koja čuči na ramenima savremenog čoveka. Nemojte me pogrešno shvatiti, autor nema ništa protiv Gordana Kičića, čoveka koji uvek glumi sebe, čak i kada to ne pokušava, čak i kada ne glumi, čak i kada pazari povrće. Stvar je u stavu, stavu koji se tako besomučno, preko veze, intruzivno nameće pitomim ljudskim glavama, stav da moraš biti prikaza sposobnosti, govoriti brzo, naizgled mudro i smisleno čak i kada opisuješ brabonjastu jutarnju fekaliju, sve gurmanski začinjeno teatralnošću i šik akcentom koji tako dobrano doprinosi navodnom kvalitetu diskursa. No, ne stajmo na diskursu, glamur je takođe bitan, taj zalizani, klintistvudski pilj, jako poželjan je u arogantnom pohodu na društvenoj lestvici. Biti Gordan Kičić, stvar je kvantiteta nad kvalitetom, naporni oratorni fejl u skupocenom kaputu, čija iritabilnost naprosto zbunjuje slušaoce, dovodeći ih u zabludu da su zapravo čuli nešto jako bitno. Gordani Kičići su svuda, uspravljeni, babunsko kokainskih pokreta, brzih, neartikulisanih i tako pažljivo skrojenih da deluju preduzetnički. Oni što te zovu druže, bato, brate, kume, prike, kada im nešto treba. Za svaku radnju imaju čoveka, koji će skokom, gde oni okom, često okićeni muškim torbicama (hmm, gramatička neispravnost), rejbankama i mokasinama. Čelnici stranačkog podmlatka, ili pak oni koji to pretenduju biti. Poznajete takve glave, umesto aure širi se smrad svežeg izmeta, zakrljžljali evolutivni impuls, osećaj inkompetetnosti zavijen u ukrasni papir, i taj ogavni, ogavni pogrešno usmereni kontemplativni zrak u svaki vid materijalštine. Gordan Kičić koji gleda u zvezde, ne razmišlja o vaskolikom kosmosu i beskonačnosti nepoznanice bitisanja, on zvezde povezuje u dve povelike dojke, sa svežnjem novčanica između.
A Bogdan Diklić? Bog. Samo što je uvek glumio budale. Simpatične, duboko poremećene, dopadljive budale.
- Pa dobro, možete mi makar reći razlog zašto nisam primljen, ovo je tehnički pregled, a ja imam položen pravosudni i 10 godina radnog iskustva u struci, 34 seminara i 22 obuke.
- Sinak, deluješ mi nekako, kako da se izrazim, kao onaj naš glumac, kako se beše zove, ma znaš onaj, dobar je, krvav je. Meni treba neko, hmm, energičniji, radikalniji, zapeta puška da bude, kreativno usmeren na izlazak iz svoje komfor zone. Razumeš?----------
Pravnik G.Ž. 37 godine, digao u vazduh podružnicu Tehničkog centra "Fred Kremenko". Kažu, bio je dobar momak.
Pročitao sa uživanjem. A dok ne razmisliš malo rekao bi da ih nema više, da ne može to više tako!
Поента. Драмске уметности су (и то су одувек биле) расадник предрасуда, и то оних које пресудно утичу на начин размишљања и на доношење одлука (често и од животног значаја) код већине људи.
Све се своди на оно што си овде назвао "приказа": прво, саме глумце детерминише њихова физиономија, одреди им фах, сврста их у фиоку, и то се онда културно зове "карактерне улоге". И цео му живот прође у игрању те једне, типске улоге, коју му је наметнула његова физиономија. Гледаоци не само што навикну на њега као таквог, него тај скуп шаблона-предрасуда званих "карактерне улоге" уведу и у своје свакодневно размишљање, а како то изгледа, много добро је приказано у примеру: ниси ти оно што јеси, ти си онакав каквог те ја, гледалац, видим. Па онда, логично, претпоставим да ће те тако видети и већина људи (што је, нажалост, болна истина, јер већина је и формирала своје животне предрасуде управо на том истом извору тзв. "првог утиска" - у преводу, ништа даље од визуелног, као да се човек и свет састоје искључиво од визуелног) - итд. Ово је само размишљање, подстакнуто дефиницијом, никако није допуна дефиниције, пошто је дефиниција довољна самој себи (срећом, не на начин на који је Гордан Кичић као појава довољан самом себи).
Mislim da si pospajao nespojivo na nekim mestima, a to što si frustriran jer ti je sredovečni batica u mokasini napunio bulju šimikama jer si debeli, nepokretni, neokretni pihtijasti govnar bez energije, burazere niko ti nije kriv. Moraš biti žiškica upravo da bi se nosio s mokasina glavicama. Nemoj pogrešno da me shvatiš, volim te i poštujem i samo se šalim, keke.
Demigod satire.
Samo za prave hastlere:
http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQAdEI8Mxx4z59Iaxau9DMjVVef7PlGygFqE42SYTUS3-yrhUxu
Ovakve ću ja da nosim kada sledećeg leta budem u ozbiljnom hastlingu. Doneću Radjardu jedan par na poklon iz Italije, da ozvaničimo saradnju dok nam dolaze Apofisi da pitaju za posao, tiho, pokunjeno.. podatno. A mi? "Izvini druže, ali ne trebaš nam trenutno, zvaćemo te ako bude bilo potrebe"
JEBI!
Apofise, druže, nažalost moraću da ti dodatno razvalim bulju, jer baš sam inspirisan danas
Vidiš, ti ljudi u mokasinama, recimo Radjard i ja, oni misle na druge i ne žive da bi ispunjavali isključivo svoje sebične zahteve, kao, recimo ti. Ti umeš jedino da tražiš, ne umeš da kreiraš i daješ. Poput nas.
Mi pomažemo sirotinju. Da li je tebi nekada palo na pamet da, recimo, doniraš novac za novu gitaru za presiromašnog Fendera? Radj i ja smo otišli korak dalje. Ne samo da ćemo mu kupiti gitaru, već ćemo mu omogućiti da snimi i album. Da i on prodiše. Naravno, pre toga će morati da potpiše neki ugovor, ali sa zaista korektnim uslovima
Mi smo šmekeri. Leviske, mokasina na nozi, Brajtling na ruci, La Costa polo, avijatičarke s plavim odsjajem, jež frizurica, dvaput štrcnem parfem na žilu, pravilne crte lica, uvek sveže obrijani pa mirišemo na afteršejv, tela Apolona, Audi jaje mala vodim te za vikend u Toskanu na pastu i vino dok nam atmosfericu pravi Luna rossa i pejzaž s terase, kroz povetarac leluja neka kancona, kapiraš, to smo mi, to mi radimo, mi radimo to.
Mi smo čarobnjaci, Apofise. Merlini. Mi stvaramo ni iz čega. Ti si onaj krezavi kmet dole na polju izvan dvorca. I ne možeš, nažalost, biti drugo
I nemoj da se uvrediš, zajebavam se samo, imam skroz drugačije mišljenje o tebi, znam da si dobar čovek:)
Veruj mi, Apofise, ja sam prvi taj koji tvrdi da je danas, u ovom nakaradnom društvu, čovek kao čovek, čovek kao neko kome danas nije dan, koji se napio, koji nema pola miliona evra na gomili, koji ne diže 900 kila na bendžu, koji je nizak, debeo, slušaj care, nije istetoviran, ne vozi besan auto, živi kao podstanar, koji ima zdravstvenih problema, koji je nesposoban za život, tipa Armin, da je takav čovek sveden na jednu neprofesionalnu pojavu/neozbiljnog kupca (da začinim i terminom kolege Radja, jer hastler hastlera mije), da je takav nesavršen nepotreban i, što se društva i države tiče, može slobodno da se zavuče pod kamen i umre.
Ali, druže, moraš da se prilagodiš vremenu u kome živiš- ukoliko želiš da ga menjaš. Moramo da rujemo sistem iznutra, majku im fašističku!
Srdačan pozdrav za tebe, tvoju porodicu i Dovlu vicomana vecern
Vidis Skudeto ima tu par stvari vrednih razmiljanja i debate, a vidim da si pristojno inspirisan, stoga ti savetujem ti da to pretocis u definiciju koja ce biti kontrateza ovoj mojoj. Jedino sto bih hteo reci je da sve to mozete ciniti bez busanja u grudi i kicenja kojekakvim statusnim simbolima. Jebale me mokasine, da me jebale i kad ih spomenuh. >D
Odlična ideja, napisaću je kad budem još inspirisaniji, možda čak i u saradnji sa Radjom, neki featuring da bi bila upotpunjena ovako kao tvoja. Pravu hastlersku.
Baš mi je drago što si pomenuo mokasinu, povukao si okidač za ovu temu, i ja sam je zapazio odavno i ceo taj stajling i psihološku strukturu takvih glava i celu tu priču koja ih okružuje, ali eto pitanje je da li bih je se setio za života uopšte. Inače nisam sreo neduhovitog pravnika:) osim coekg, dečko bi trebao pod hitno na neku transplantaciju humora, pa čak i od Fendera, jebote.
Druže, znači kad ustaneš ujutru i pogledaš u novčanik, mora biti za:
- 10 piva U KAFIĆU
- 10 litra goriva
- Ket
- Dve pakle pljuga
- Dve velike pljeke
- Celu pizzu u Bucku sa govedjom salaticom sa ortakom iz hastlinga i dve koce uz to
- 20 evra za slobodan opticaj
To ti je sve ukupno stoja, znači ispod toga ne smeš pasti ni u jednom trenutku. Pa polako. Nadam se da sam ti pomogao!
- Koncert Ajs Nigrutina
Spiči liniju iznad zulufa, tu negde, do sredine dužine od njega do uha, da te uvek podseća na to da si hastler, da ne odstupaš od hastlerskog mentalnog sklopa, u pola dana u pola noći, da te ne prevare cigani koji love trenutak pada tvoje koncentracije. Posle ti to samo udje u krv i onda možeš da furaš tu lajnu ko modni detalj, a i ne moraš. I zapamti, ko daje, i Bog mu daje.
Ali.. Gordan Kičić je hastler, Gordan Kičić je, kao naš Maestro, ne možeš ne gotiviti Sumpora iz Kengura, ne može ti biti antipatičan iako bi po difoltu trebalo, kažem sve je naučeno, sve se diktira, ništa se ne radi po osećaju.
A Bogdan Diklić je, ono, referent u firmi, gotivim ga ali nisu za poredjenje, različita generacija ma bukvalno sve
Evo ga, stigao je Diklic!
Skudeto brat, ovo sam izjavio tresten pijan dok sam trabunjao o zivotnim istinama, otkuda i kako mi je palo na um ne znam, ali morao sam to ispostovati i definisati. Mada ja svakako smatram da ima poveznice, i te kakve. Kicic je dovoljno kul da bude deo definicije, za razliku od na primer Kalinica, pa onda definicija ne bi imala smisla, svi bi rekli, pa da normalno da je bolje biti Diklic nego Kalinic.
Druže, ovo je sve samo nije trabunjanje, mini doktorat iz sociologije. Da, u pravu si za Kalinića, on je nekul jer je preistripovan, otprilike je trebao da se drži uloge konobara u Porodičnom blagu kroz celu karijeru, ni ne pomisli na voditeljski posao i možda bi makar bio pozitivna nula simpatičan kao Dejan Cukić ili Blajvaga. Pa ima prespajanja na par mesta ali ok je. Gordan Diklić i Bogdan Kičić i Zordan i Fleš Gordon i sve u pičku materinu
Hoće li se dopasti Radju, šta misliš?
https://s4.pik.ba/galerija/2014-06/23/00/slika-194140-e2e53394ebc9-default.jpg
Dargo mi je dai dalje postoji kultura kulturne diskusije na ovom sajtu. Stoji da su ton i terminologija mnogo drugačiji nego što Bog Otac Sapsitelj to nalaže, ali ono što je najbitnije je to da i pored korišćenja ružnih reči iz samih postova izbija ono ljudsko uvažavanje kao što je "ljubi bližnjega svoga, a svastiku ponajviše". Toliko različitih mišljenja, toliko različitih bekgraund sivijeva, a opet toliko razumevanja jednih za durge.
Sa uživanjem pročitao i defku a, bogami, i komentare...Sam kvalitet reči i ređanja istih u tekstu je na nivou koji je kod tebe vazda prisutan u pisanju...i ima par rečenica koje izuzetno opisuju svima nama znane životne polaritete...al sam izbor boraca u ovom fajtu "površnosti" vs. "dubine" je, najblaže rečeno, neodgovarajući. Nit' je Gordan pravi primer prvog, nit je Bogdan pravi primer potonjeg. Da si stavio Đurička, recimo, a s preke strane Glogovca, Dugalića...uostalom, stvar je subjektivne percepcije. Među nama, svi su oni govna, klovnovi i glupi avgusti, jebeš zemlju sa toliko glumaca, znači li onda i da je život u njoj predstava za gledaoce?
Elem, umalo minus jer Gordan preljubazna glava je...a i brat je kad ga pusti žena da popije pivo, dva.
Mrzi me da citam, verujem da je dobra +