- Ulazim u zatrovanu zonu. Skafander zaptiven sto posto. Vidiš li nekoga od domorodaca Izfeminizarni?
- Vidim jednog. Au kako je prljav. On ne zna za negu lica.
- Očigledno. Hoćemo da probamo da ga kontaktiramo?
- Hoćemo.
- Gospodine! Želite li karte za moj koncert u strogom centru?
- Idi be, Sajso be, pa nisam ti ja gospodin.
- Nisam ja Sajsa, nego Sajsi Emsi seljaku.
- Ma nema veze be. Kaćeš dođeš da pevaš kod nas u Malo Lebljane?
- Kad izgrade aerodrom pored tog vašeg sela kreaturo jedna.
- I bre Sajso što si na kraj srca. Daj broj od ove tvoje drugarice.
- To je muško kretenu.
- Muško HA-HA, nikad ne bi rek'o.
- To što nije dlakav i što se oblači po poslednjoj modi ne mora da znači da nije muško šabane.
- Mori Sajso skin'te ti i drugarica ti skafanderi da vas pocepam k'o mače muškatlu.
- Ne kaže se ciganin, nego Rom.
- Skačeš mi po mom. OPAAAAAA!
- U bre je l' to Sajsa?
- Jeste be. Sajso, daj kartu ovom ovde.
- Sajso bre kume, ćekaj malo. Ja sam Avatar, tvoj sam veliki obožavalac. Daj kartu bre, Bog će te čuva.
- Skloni se od mene sa tim prljavim šapama.
- Daj Sajso kume. Il' daj kartu il' daj broj od drugarice.
- Beži Izfeminizirani. Beži!
- Pokušavam, al stego me seljak, ne pušta.
- Di ću da te pušćam, kad si tako dobra be.
- Odelo mi je puklo, gubim urbanost! NEEEEEEE!
- U bre kume, gubiš ti mnogo više od urbanosti ja da ti kažem.
- NEEEEE! STANI SAJSOOOO! PROBIJA SE MIRIS ĆEVAPA KROZ ODELOOO! NEEEE!
- Da ti kažem ja kume ovako pošteno, čini se meni da se probija još nešto tude.
- NEEEEEEEEEEEEE!

Definicija napisana za takmičenje MizanTrophy 2

Muzika iz filma Alien

Bojanboj: Brankica Stanković je primljena oko 18 časova u našu bolnicu i posle nekoliko operacija i teške borbe za njen život, nacija može da odahne, jer je njeno stanje sada stabilno. Ne možemo još uvek da vam damo više informacija zato što smo dobili zabranu od strane Ivice Prasića, pardon Dačića, da ne odajemo nikakve detalje dok je istraga u toku.
Ivica Dačić: Počinioci ovog gnusnog čina će biti uhapšeni i na pravednom suđenu osuđeni na doživotne robije jer je jasno da je ovo pucanj na državu. Ja sam non-stop na vezi sa Predsednikom Borisom Tadićem i on se već unapred izvinuo Brankici zbog ovog ranjavanja. Počinioci su sigurno došli sa Vukajlije i mi ćemo ih privesti licu pravde.
Dejs: Nemam nikakav komentar, spremam se za vukajlija kup i pustite me na miru.
Bruce: Ja sam par puta rekao da bih Brankicu odveo na tuširanje čim mi deca legnu, ako me razumete, ali ne zato što njoj treba tuširanje, nego zato što....ma ne razumete me jel tako? Nema veze, razume ko treba, odoh.
Penzioner: Mene samo zanima zašto je ona jela deset sa lukom skroz u Leskovcu kada sam ja mogao na placu gde puštam golubove, da joj spremim roštilj kakav nije probala u životu. Pod puštanjem golubova mislim na prave golubove, letače one....ma nema veze.
Penzionerova žena: Debeli kakve su ovo kamere, jel opet u javnosti govoriš o nama kao što si puštao defke na onoj tvojoj Vukajliji?
Penzioner: Ne draga, ovo je za Insajder. Pričam o roštilju.
Kosmopolita: Jao što su bre slatki, more bež’te te kamere i pustite ljude da se vole. Nemam nikakvu izjavu. Idem kod Elle i Džonija na svadbu, ponela sam i dres.
Avatar: Pa ja sam čuo da vredžaju na toj Vukajliji nas Romulance ali nisam ovako vid’o šta tačno. Nisam ja ovako im’o problema sa njima i moj brat Đedaj i ja smo čak pomalo i popularni postali jer nas neki tamo opis’o.
Čedomir Jovanović – Dramaturg: Ja sam upozoravao da sa tog mesta konstantno dolaze uvrede na nacionalnoj i rasnoj osnovi, a ogromna količina tih uvreda ide i ka seksualnim manjinama. Često se tamo mogu čuti izrazi poput Čamuga, Ganci, Uglješa, žuti, dukatlija, vilenjak i razne druge uvrede kao i njihova monstruozno uvredljiva poređenja crn k’o podrum, žut k’o definicija Johnny Kurajbera i tako u nedogled. I ja sam često bio žrtva njihovih napada i povezivan sa drogom iako svi znaju da kašiku nosim sa sobom zato što volim da jedem kuvano pa da imam čime da jedem ako naletim na neki pasulj recimo. Ova guma mi služi da je stegnem oko ruke ako negde iskrsne dobrovoljno krv da dam, a ovo žuto u kesici nije heroin kao što zlobnici tvrde, već žuti šećer koji je daleko zdraviji od belog i ima čudesna svojstva kada se konzumira introvenozno.
Predrag Azdejković: Ja mislim da su na tom sajtu sve homofobi koji se boje homoseksualca i kao i svi koji nas vređaju i tamo su sve latentni homoseksualci i vreme je da se autuju. Odoh sada da vozim rolere malo da razmrdam guzu jer od kada je bio samit nesvrstanih imam neke bolove u tom predelu.
Mlata: Prodaja fudbalera se vršila potpuno normalno i po svim zakonskim pravilima a to što su odlazili u Azerbejdžan, Kazahstan i tako još neke zemlje tog regiona je sve zbog toga što to trenutno diktira tržište. Porez? Kakav porez? Pa mi smo ih ustvari poklanjali, a za to se ne plaća porez. To da smo napravili milione je čista glupost. Ja još spavam na tetkinom kauču u istoj sobi u kojoj spava i Božidar Đelić jer nam je to zajednička tetka i ima dva kauča.
Filozof: Ja kao volonter u organizaciji dodele nagrada mogu da izjavim samo da su to sve insinuacije ljubomornih ljudi. Vukar nije namešten i nominacije upravo traju. Nije tačno da smo nagradu za najseksipilnijeg vukajlijaša već dodelili Smarku, jer ima još da se glasa.
Predrag Azdejković: Mmmmm Smarko. Baš je sladak.
Smarko: Viđu pedera. More mr’š avetinjo jedna, ja sam ponosni potomak Njeguša i volim samo žene, oca li ti jebem pederskog.
natnat: Okupljanja vukajlijaša su potpuno normalna i ne dešava se ništa od gore navedenog, samo se ponekad neko malo ubije od alkohola i jedva dođe kući ali o drogi, sektama i tako tim glupostima, nema ni govora. Želim još jednom da kažem da Buksnetina i ja ne koristimo ova okupljanja za preprodaju narkotika.
Buksnetina: OOOO Buksne ale.
natnat: Ne sad čoveče evo ih ovi iz Insajdera. Ovaj, pod buksne moj kolega misli na stezaljke koje omogućavaju uspostavljanje električnog kontakta sa metalnom žicom. Evo ovde je kolega Električar koji to može da potvrdi.
Dragan Marković – Palma: Zamolio bih da prestanu da konstano vređaju moj zoološki vrt i mene kao i da gospodin buksnomanijak koji je stanovnik ovog grada, a pouzdano znam da je i vukajlijaš, prestane da žvrlje grafite “jebaćemo žirafu” po zidu zoološkog vrta, hvala.
Kaizen: Ovo je potpuno rasulo. Ko me je i terao da pravim ovo. Prodajem Kinezima sajt i bežim odavde da jedno dvadeset godina odmaram od ovih ludaka.

I još mnogo toga u poslednjoj emisiji Insajder o Vukajliji 3. (Ne)moć Kaizena samo na B92.

Student: Dakle, molim Vas, ta žena iz studentske službe mi je u sred radnog vremena, u pet do dvanaest, dakle kad nije pauza, zalupila vrata i sada moram da izlazim na ispit u septembru!
Prodekan: Dobro, kolega, što ste vi morali da čekate baš to vreme da prijavite ispit? Zašto uvek u pet do dvanaest...
Student: Zato što sam od devet do tada imao predavanja i vežbe. Ja insistiram da prijavim ispit!
Prodekan: Pa meni je jako žao, ali jednostavno...
Student: Znate šta, ako se ovo ne reši, ja ću se žaliti rektoratu na javašluk u studentskoj službi, ali ću pozvati i Vas na odgovornost! Dosta je meni bilo za ove četiri godine da stalno nešto ili nekoga moram da čekam! A imam i svedoke, da znate!
Prodekan: Kolega! To su ozbiljne optužbe, da li ste svesni konsekvenci!?
*
Student: Dakle, hvala vam što ste sazvali ovu sednicu studentskog parlamenta i što je dekan prisutan. Dakle, na osnovu zakona o dostupnosti informacija, dobio sam neoborive dokaze da su gospodin dekan i prodekan za nastavu na ime krečenja fakulteta dobili sredstva u visini od 2 miliona dinara. Tender za izvođača radova nije raspisan, fakultet nije okrečen. Ukratko: novac je proneveren. Ja ću podneti krivičnu prijavu...
Dekan: Kolega! Pobogu! To su veoma ozbiljne optužbe, da li ste svesni konsekvenci!?

1. Najveća, samim tim i najvažnija vest koja je zadesila Srbiju je SEKS NA STOLICI! u podnaslovu Vendi zajahala Ekrema. Naravno tu su i slike gospođice Vukelić koja se drži za grudi koje samo što ne ispadnu, i njenog "prijatelja" uz komentare koji takođe više priliče već pomenutim časopisima.

2. Sledeća vest koja je potresla srpsku javnost je da je Kurir po prvi put u svojoj istoriji bio u pravu i to je izneto ovako: Potvrđeno pisanje Kurira ŽELJKO MITROVIĆ SE LEČI U NEMAČKOJ. Sada bi nekoga u ovoj našoj zemlji u kojoj je dinar svakog dana sve slabiji, u kojoj se dešava afera sa "Srbijagasom" i automobilima, trebalo da zanima zdravstveno stanje vlasnika Pinka.

3. Još jedna vest kojoj je posvećeno mesto na naslovnoj strani ovih fantastičnih novina tiče se pevčice Tanje Savić i njenog porođaja, naslovom: PRVO PA MUŠKO - Tanja Savić rodila sina! Ukoliko se privatni život gospođe/ice Savić tiče više od 2000 ljudi u ovoj zemlji ja shvatam zašto je učenje važno - kako bi se jednog dana otišlo iz ove države psednute kolotečinom koju oni nazivaju ESTRADA.

4. Jedini naslov vredan pažnje, naravno najmanji, je intervju sa Vladimirom Vukčavićem, tužiocem za ratne zločine u kome gospodin Vukčević iznosi svoje mišljenje o opasnosti Hašima Tačija po potencijalne svedoke u procesu protiv njega.

U globalu sagledano ovo je bilo najgore potrošenih 25 dinara u mom životu, i sada razmišljam zašto nisam kupio Blic, koji za iste pare daje normalne podatke o dešavanjima u našoj zemlji.

PS Analizirana naslovnica je sa izdanja od srede, 29. novembra 2010.

Hej, ćao...
Zdravo, odgovori slobodno.
Hej, Tamara, vidim da piše seen!
---
Ko si ti, šta hoćeš?
---
Ja sam onaj gospodin što je kupio 100 komada DVD-a pre sat vremena, ako se sećaš?
---
Aha, da, onaj koji nas je pet minuta nakon radnog vremena molio da ne zatvaramo kasu, sećam se, ti si bio poslednja mušterija danas, pa je bilo teško da zaboravim. Kako si me našao??!?
---
Piše tvoje ime na fiskalnom računu, hehe.
Znaš, dopalo mi se kako si razgovarala sa mnom ;)
---
Malo mi je čudno ovo sve... šta hoćeš?
---
Pa tri stvari...
Prvo, da li si me zapamtila samo zato što sam poslednja mušterija danas, hehe?
---
Pa dobro, bio si fin, priznajem.
---
Odlično, idemo na drugo onda odmah, pošto mi se dopada odgovor.
Zanima me šta misliš o ovoj fotografiji?
Ćek sek...
---
:seen:
---
Što ćutiš?
---
Manijače, poslao si mi kurac! Blokiraću te, bolesniku!
---
Da, ali nije običan kurac. To je moj kurac!
---
:seen:
---
Ima i treća stvar.
---
Reci!
---
Pa prodala si mi CD-ove umesto DVD-a, pa me interesuje da li, pošto imam račun, a ništa nisam otpakovao, to mogu sutra vratiti?
---
Paaa... možeš, da.
---
Eto! Vidiš da ti je sudbina da me vidiš ponovo, a sada osećam i posebnu bliskost sa tobom i radujem se sutrašnjem danu.
---
Ti nisi normalan!
---
Utkala u jezero zrake rujna zora.
Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora.
Plače negde žunja, u duplji se krije.
Samo ja sam veseo - do plača mi nije...
---
---
Hej, nema seen?!? Pa nije kraj pesme!
Tamaraaaa!
MOŽEŠ ME BLOKIRATI, ALI NE I BLOKIRATI!
Vidimo se sutra!

Ulazim rastresen sav u kuhinju privatne firme u kojoj se crnči od jutra do sutra,dok mi čistačica,pogrbljena starija žena govori da je javila direkoru da ga čekam.

Čekajući tako,okruglih 40 minuta razmišljam o tome kako je to već 5-i posao gde predajem molbu,kako sam jedva nakuckao za bus do te firme i nazad,znoj se sljeva i dok forsiranjem priče čistačica me ispituje "odakle sam,šta sam,što sam i ako sam,zašto sam?",i uz skromna i jednostavna odgovaranja na pitanja molim se da sve prodje u najboljem redu... da napokon dobijem bilo kakav POSAO!

Nakon 40 minuta,dolazi sjedi,stariji gospodin koji mi pruža ruku i govori da se zove Miloš.Kruži oko stola,sjeda sa moje ljeve strane,spušta neke papire na stol i pita me : "Šta si završio?"... odgovaram "Elektro - tehničar računara"... on me gleda i postavlja drugo pitanje "Razumiješ se u struju!?!" (nakuplja se mala doza bjesa u meni) i taman da mu kažem da "razumijem da je opasna i da se sa njom ne igra",prekida me zvono njegovog telefona! Ne bih to bilo ništa čudno da to nije bio 2 Pac - Changes i da on nije razgovarao 15 min...

Nakon 15 min razgovora,budi me rečenicom "Dobro Aleksandre,kažeš da se razumiješ u struju,dajte mi broj telefona i ime,razmotrićemo i nazvaćemo vas,eto.... toliko"!!!

Tast: Oooooo, pa 'de si ti meni zete, nema te ko smaka sveta.
Zet: Evo, došao malo sa vašom ćerom do vas, da vidimo šta ima novo.
Tast: A, pa lepo. Milanka, stavljaj kafu odma, došlu nam ovi. :prevrće očima:
Tašta. Evo, evoo.
Zet: Pa 'de ste bre ljudi? Šta ima novo? Taste, daj onu tvoju smrtovaču.
Tast: Evo, malopre došao sa auto pijace. Jedan nemački automobilčić mi se svideo, verovatno ću da uzmem.. Evo sad će rakiju da donese Zoki. :doziva Zorana:
Zet: A 'de mi je bre šurak, nisam ga video odavno!
Tast: Ma u'fatio ga neki proliv, već tri dana po tri sata provodi u ve-ceu.
Zet: Haha, znači uhvatila ga muka.
Šurak: Evo tata.. Oooo, vidi ti ko je to meni došao. Kako ste?
Zet: Ma mi smo dobro, nego, čujem da imaš neki proliv, a?
Šurak: Jao, ne pitaj. Svaki čas mi curi niz butine..
Zet: Znači izlegnuo si se, a, jesi, jesi švalerčino!
Žena: Dragane! Pa zar si morao to pred mojim ocem. Zar ne vidiš da je on gospodin čovek bre. Kako te nije sramota bre !?
Zet: Koj ti je bre kurac ženo, opusti se slobodno, kod tvojih smo.

1. Kvizovi (Čarobnica i trg pitalica, Zig & Zag, Tombik & B.B, Gospodin Sima i Džigi Džigi): Koncept sve četiri emisije bukvalno isti. Imate nekoliko igra, trebate dodgovorite tačno na ta njihova pitanja, mozgalice ili šta su već. A fora je što vam daju 0,13 sekundi da date odgovor, inače ukoliko to ne učinite, daće ga oni. Kao svaka moderna televizija, tako i Kanal D, u ovim emisijama ubacuje i reklame. Ali poučne reklame! SVAKO JUTRO JEDNO JAJE, ORGANIZMU SNAGU DAJE! - A na reklami jaje (s očima, rukama i nogama) igra i skače. Imaju i onaj muzički bend - BUBICE, što sviraju neke dubokoumne pesme koje nisu razumljive ni iskusnim poznavaocima estrade, a ne deci od 6 godina koja to gledaju.

2. Ultra modern tehnology (Zmajeva Krila, Medaboti, Hamos zelena kočija, Nebeski surferi): U ovu kategoriju spadaju oni "crtaći 21." veka, u kojima je glavna poenta "Borba dobra i zla". I još plus dodaju robote sa raznoraznim moćima koji pomažu u toj borbi. Umesto da se tuku k'o ljudi, roboti se tuku za njih, i kao čiji robot pobedi taj je veći baja i može da se kurči po kraju. Krajnje poučne emisije.

3. Gospodin Pingvinović: Neki baja, peset i žvaka godina, 147 kila, sa nekim gotivnim šeširom, koji putuje po svetu. Smotan k'o sajla. Zajebe sve čega se dohvati. U svakoj emisiji uči decu širom sveta po neki trik koji "niko ne može da provali kako se radi". Na kraju svake emisije, vraća se na Antarktik, gde mu je gajba i tamo bleji i spava sa pingvinima.

4. Čarobni autobus: Ona luda profesorka sa jelte, kao i sve na ovoj televiziji, NARANDŽASTOM kosom. Džindžerka mamu joj jebem. I njen razred daunovaca. Idu tim autobusom gde oće, bole ih kurci. I uče o tim mestima 'de odu. Hajlajt jedne epizode je bio kacu ušli u nos nekog klinca i onda se vozili kroz celo njegovo telo. Interesantno, zar ne???

5. Starla i Jahači dragulja: Ovaj crtani je mogao komotno i u drugu kategoriju ali ga ipak izdvajam kao poseban. Radi se o princezi Starli, prepički tog vremena, koja mora dodbrani to neko njeno carstvo šta je već jebemliga. To će uradi ako skupi te neke dragulje. Ima i neke dve drugarice, koje su isto prepičke, a i neke muškarce koji im pomažu. Verovatno su oni Jahači, a njih tri jahačice. Sad da l' dragulja ili nečeg drugog, to je već njihova privatna stvar u koju se ne bih mešao.

6. Voćkice, Delfi, Čupko, Bili Mačak: Crtaći koji slikovito opisuju sva moguća sranja koja prave životinje. E jebiga Voćkice nisu životinje zajeb'o sam se. Sve u svemu život delfina, kera i mačke u tri epizode od po pola sata, služe za sat i po vremena potrošenog života u prazno. A što je najjača fora taj Bili je bio dečak koji je nekom mađijom pretvoren u mačku. Tetralol.

7. Nebitni crtaći: Koji su inače i najpoučniji. Tu ima onaj Sedrik, stidljivi klinac koji se zaljubio u neku malu, onda ima emisija od onog Brusa Blica koji jebe kevu kako crta, svaka mu dala, onda Veseljko i Točkalovići, Pajkani iz Pajkangrada i još par interesantnih crtaća.

I za kraj, njihov melodični saundtrek, čuvena pesmica: POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DE, KANAL DE, POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DEEEEEEEEEEE! JUPIIIIIIIIIIIII!

*za ovu defku je bio potreban veliki naučno-istraživački rad.

Gospodin Preradovic, ležerno vozika svog golfa iz 1993.,ruka na volanu, pogled u daljini, misli kod komšinice Dane . Utom pred automobil izleće prilika u fluorescentnom prsluku kakvog Preradović ima navučenog na suvozačevo sedište.
Preradović, misli: U, neeee.... dal da ga zgazim i da zapalim... neee... ne vredi, snimaju oni to sigurno... posle ću s onim manijakom Kalinićem u ćeliju....ufff. Zaustavlja vozilo.
Saobraćajni policajac: Vozačku i saobraćajnu dozvolu, molim
Preradović: Izvolite. (misli : Na!)
Saobraćajni: Preradoviću, brzina vašeg vozila bila je 67 kilometra na čas.
Preradović: Toliko? ( misli: smrdljivih 67, kako ide ono govno s bodovima...)
Saobraćajni: Znate li koliko je ograničenje brzine na putu kroz naseljeno mesto, Preradoviću?
Preradović: 68? ( 'ebo te Preradović)
Sobraćajni: Preradoviću, Preradoviću, pa gde ste vi to polagali vožnju?
Preradović: Pa tu, u bloku 70. (Na Hungaroringu, mater ti...)
Saobraćajni: Ograničenje je 50 kilometara na čas. Kazna je 12.000 dinara, kao i sedam bodova.
Preradović: IJAAOOOJ, dvanaest hiljada... lele... sedam... deca... (IJAOOOOOJ, dvanaest hiljada...lele...sedam...sreća nemam decu...)
Saobraćajni, lupka vozačkom i saobraćajnom o polustisnutu pesnicu: Šta da radimo s vama Preradoviću?
Preradović: Zemo, ja mislim da me kaznimo što nisam vezo pojas.
Saobraćajni: Naplaćivanje kazni na licu mesta nije predviđeno novim zakonom o saobraćaju (misli, jebo te zema)
Preradović: Ne,ne, nisam mislio tako... nego ako bi mogo ja nešto da častim... puno je...
Saobraćajni, vraća dozvolu: Da častite? Pa koliko bi vi častili (misli, magarac neće znati da stavi lovu u dozvolu...snimaju oni to sigurno... posle ću s onim manijakom Kalinićem u ćeliju )
Preradović, teatralno mu tura crvenu u polusitsnutu pesnicu...

- Sine, što radiš?
- Pišem 10 Božjih zapovijedi.
- Što ne zalijepiš, već pišeš?
- Vjeroučitelj želi rukom.
- Daj da vidim.
- Nemoj, ćale. Opet će te zvati na sastanak.
- Daj da vidim. Aha, nije loše, samo malo prepravi. Gdje je korektor? Aha, tu je.

1.Ja sam Gospodin Bog tvoj (dalje nanesi korektor zbog vjerske uključivosti).
2. Ne izusti imena Gospodina Boga svoga (uzalud izbijeli) osim ako ne igra reprezentacija ili voljeni klub.
3. Spomeni se da svetkuješ (dan miči, stavi jutro, dovoljno je; popodne su utakmice) Gospodnji.
4. Poštuj oca i majku, da dugo živiš i (dobro, da dobro, loše mi je već 15 godina na zemlji. O svojima nezahvalnicima brinem već 15 godina ni hvala da mi kažu).
5. Ne ubij (ako nije u ratu ili samoobrani ili ako ti netko ne dira majku, ženu ili dijete.
6. Ne sagriješi (bludno). Kako da širim ljubav Božju ako ne bludim?!
7. Ne ukradi, ako nije o riječ o banci ili lopovima.
8. Ne reci lažna svjedočanstva (osim ako te tjeraju da budeš cinker).
9. Ne poželi tuđeg ženidbenog druga (ako ti nije prijatelj ili drug).
10. (Ne miči) Poželi tuđe stvari, ionako su nas sveli na prosjački štap, mamicu im klanovsku nepolitičku koruptivnu.
Eto ga, vidiš da nije teško.
- Odričem te se.

Voditeljka: Dobro jutro poštovani gledaoci, vi gledate emisiju ''Između dva požara'' na Južna Mačva live TV u novom terminu u 3 i 34 ujutru. Sa nama je naš stari gost, gospodin Dejan Lučić. Možete li nam reći nešto o vašoj novoj knjizi ''Tajna Kineskog zida''?

Lučić: Naravno, ova knjiga predstavlja moj vrhunac u karijeri. Vidite, ja sam uspeo da odgonetnem zašto su Kinezi gradili taj zid baš na tom mestu i uz taj meridijan koji zapravo predstavlja obeležje jezuitskog ogranka Malteških vitezova koji su se u Kinu infiltrirali jos dok je Kineski car, poreklom hazar, ratovao sa Mongolima koji su ogranak tajnog društva Japana. Možete primetiti ove zidove po Beogradu, to nije ni malo slučajno što njihov stepen zakrivljenosti je sličan kineskom zidu, jer Kineski obaveštajci su ušli u naš sistem kako bi preokrenuli istoriju koja govori da su Kinezi zapravo poreklom Srbi. Naravno to ne bi mogli sami bez cia-e koja je poslala ogranak masonskih tajnih agenata da kao slobodni zidari učestvuju u gradnji tih zidova. Zanimljivo je da kada se sabere broj cigala na svakom drugom metru, dobija se broj 13, to nije ni malo slučajnoo, jer kad se 13 pomnoži sa 2 dobije se 26, stari hazarski broj. E vidite, tu postoji još nešto...

Voditeljka: Izvinite, apsolutno se slažem sa vama ali imamo direktno uključenje u emisiju, imamo gledaoca na vezi, halooo... halooo.... da li nas cujete? Halooo....

7.58 pm u Vankuveru. Jos samo dva prokleta minuta. Razmisljajuci samo o drazesnom "TING" lifta uzimam slusalicu u ruku i okrecem poslednji broj za veceras. Ni ne gledam ime, jer ne ocekujem da se jave. Negde posle 5og zvona neko ipak dize slusalicu i, iznenadivsi se, pocinjem da zongliram njome, pokusavajuci da je uhvatim i podignem do visine uha, da bih cula dragu mi potencijalnu musteriju. U tom kovitlanju moj voljeni Hese je izgubio "tlo pod nogama" i zavrsio na podu.
Bacam pogled na ime sa papira i procitam Simic. Dok skoro automatizovano izgovaram hiljadu puta ponovljen lajn pokusavam desnom nogom da dohvatim mog ljubljenog Nemca, ali ne da se, odleteo je previse daleko. Smirujem se, skoncentrisem na osluskivanje musterije koja posle mog ljubaznog predstavljanja i pitanja mogu li dobiti gdina tog i tog cuti zlosutne 32 sekunde. Da, brojala sam. Zar imam sta pametnije da radim?
Oko 29e sekunde cujem sa druge strane slusalice nesto sto zvuci kao pocetak dubokog udisaja i krecem da pisem naznaku kraj imena da je klijent nezainteresovan. U otprilike istom trenutku kada uzasnuta ugledam kraj njegovog imena NS koje oznacava eriju u Kanadi sa + 4 sata razlike, pocinje i gospodinovo masovno orgijanje, nasilno vaginalno, analno, oralno i bez sumnje animalno obljubljivanje svih mojih predaka do 6og kolena uzduz i popreko, sa britkim opisima poza koje je, verujem, usvojio iz Kama Sutre. U usima mi zatim odzvanjaju reci poput KRVAVU, SRPSKU, pse, cetnike, Sloba, onda se gospodin velikodusno dohvati i moje dece, unucadi, brata i sestre, pocastivsi ih sa slascu.
Tada cujem kako hvata dah, i u tih par sekundi bozanske tisine bacam pogled na florescentno crveni natpis na telefonu "SVAKI VAS RAZGOVOR SE SNIMA", prisetim se da ce uskoro prvi i da treba platiti kiriju i procvrkucem
"Hvala Vam najlepse, gospodine, laku noc".

Dobre stvari:

2009. Balkan Ekspres 3
2008. Absurdistan
2005. Kontakt
2003. Gate to Heaven
2003. Siroti mali hrčki 2010
2003. Kuća sreće
2001. Ona voli Zvezdu
2000. Mehanizam
1999. Ranjena zemlja
1998. Crna mačka beli mačor
1998. Kupi mi Eliota
1997. Tri letnja dana
1996-1997. Gore dole
1995. Tuđa Amerika
1995. Otvorena vrata
1995. Terasa na krovu
1994. Dnevnik uvreda 1993.
1992. Tango argentino
1990. Zaboravljeni
1990. Početni udarac
1988. Balkan ekspres 2
1988. Dom za vešanje
1988. Zaboravljeni
1986. Sivi dom
1986. Srećna nova '49
1986. Boško miš i Boško čovek
1986. Smešne i druge priče
1986. Nestaško
1984. Kraj rata
1984. Jaguarov skok
1984. Kamiondžije 2
1984. Varljivo leto '68
1984. Kamiondžije opet voze
1983. Uvoz izvoz
1983. Balkan ekspres
1982. Sablazan
1982. Kante ili kese
1981. 500 kada
Došlo doba da se ljubav proba
1979. Osvajanje slobode
1979. Kost od mamuta
1979. Srećna porodica
1978. Tigar
1977. Leptirov oblak
1977. Pas koji je voleo vozove
1977. Mala noćna muzika
Čuvar plaže u zimskom periodu
1976. Sve što je bilo lepo
1976. Povratak otpisanih
1975. Đavolje merdevine
1975. Prijatelji
1975. Mili
1974. Njurci
1974. Protiv Kinga
1974. Jastuk
1974. Trkač
1974. Draga tetka
1974. Mićko
1974. Poštenje
1973. Paja i Jare
1973. Žuta
Kamiondžije
1973. Siroti mali hrčki
1973. Junak mog detinjstva
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
1971. Bubašinter
1971. S vanglom u svet
1969. Samci 2
1969. Gospodin foka
1969. Vrane
1968. Sirota Marija
1968. Greška evolucije
1968. Raspust
1968. Prava adresa
1968. Tišina
1968. Kaputi
1967. Buđenje pacova
1967. Vrlo stara priča
1967. Kad budem mrtav i beo
1966. Tople godine
1966. Vreme ljubavi
1965. Doći i ostati
1962. Zvižduk u osam

Loše stvari: Vera Čukić i Ivana Mihić

Scena 1

Prva polovina 1980-ih. Tekma Zvezda-Velež na Marakani. Nedelja popodne. Tadašnji Zvezdin napadač Miloš Šestić (inače de-luxe gospodin, vidi sliku) daje gol iz ofsajda u kome je bio bar 5 metara. Na snimku se u krupnom kadru vidi kako pritrčava pomoćnom sudiji, gurka ga, unosi mu se u lice, preti prstom, a zbog bogatstva srpskog jezika eksplicitnim izrazima, jasno se sa usana moglo pročitati spominjanje bliže i dalje sudijine rodbine u krajnje seksualnom kontekstu. Glavni sudija daje Šeletu crveni karton sasvim opravdano i nakon toga jedva spasava živu glavu od Zvezdinih igrača koji ga jure po terenu, na čelu sa Šestićem. Utakmica se nekako nastavila i završila, Zvezda pukla 2:1, a sudija je brzinom munje šmugnuo u tunel.

Scena 2

Sutradan, ponedeljak 21h, emisija "Indirekt". Šele u studiju opremljen ozbiljnom facom i belim čarapama. Marko Marković, sa sve legendarnim kariranim džemperom, interesuje se za incidentnu situaciju od juče:

MM: (okreće potiljak kameri i neprijatno bulji u Šeleta) "Druže Šestiću, učinilo mi se da ste juče vodili neki dijalog sa pomoćnim sudijom, nakon čega ste isključeni. Narod zanima šta ste mu to saopštavali?"

Šele: (znoji se kao krmak i tupo gleda ispred sebe) Paaaaa.... (briše dlanove o pantalone) Ovaj..... Samo sam mu lepo rekao da se ne slažem sa njegovom odlukom.... Uhm.... Ovaj.... Eto, jasno sam mu rekao da nema smisla... (zvera po studiju) I tako...."

MM: (neumoljivo) "Dakle, smatrate da ste nepravedno isključeni? Koliko sam mogao da primetim, došlo je do nekog meteža?"

Šele: (već se ukenjao) "Paaaaa.... jeste, ovaj..... samo sam hteo arbitru da kažem da nije u redu tako da.... ovaj, da me izbaci tako bezveze.... (briše znoj sa čela) Mislim, nije u redu stvarno, ovaj...."

MM: "Idemo na reklame." (Carnex pašteta)

Voditelj: Naš večerašnji gost je jedan ugledan mladi istoričar, gospodin Jovanović. Dobro veče.
Jovanović: Dobro veče Vama i Vašim gledaocima.
Voditelj: Gospodine Jovanoviću, uzburkali ste javno mnjenje tvrdnjom da Adolf Hitler zapravo nije negativna ličnost. Šta ste zapravo ustanovili u tom kontroverznom članku?
Jovanović: Trvrdnja je zapravo u velikoj meri istrgnuta iz konteksta. Ono što sam ja pokušavao da dokažem tim člankom, jeste da pobednici uvek pišu istoriju, tako da su Čerčil, Ruzvelt, De Gol i Staljin, potpomognuti judeo-bankarima, u velikoj meri tokom i posle rata satanizovali gospodina Hitlera. Molim vas, njima i njihovim finansijerima nije bilo u interesu da jedna snažna Nemačka, koja se od krize oporavila za svega 2-3 godine, postoji.
Voditelj: Dobro, ali ne možete osporiti: Hitler je pobio 6 miliona Jevreja, milione Slovena, Roma i drugih koje je smatrao nepodobnim, a uzrokovao je i Drugi svetski rat u kome je poginulo 50 miliona ljudi, od čega 20 miliona Rusa i 9 miliona Nemaca.
Jovanović: Pa, vidite, ne bih rekao da je gospodinu Hitleru uopšte bilo u interesu da otpočne rat posle takvog ekonomskog progresa. Rat su izazvali upravo oni koji su želeli da smaknu legitimno izabranog vođu nemačkog naroda. Što se Jevreja tiče, njima je lepo ponuđeno da se isele u Palestinu, niko ih ne bi dirao. Umesto toga, oni su izabrali da finansiraju i stvaraju neprijatelje gospodinu Hitleru. Pa, reakcija je, ja bih rekao, bila logična.
Voditelj: U redu, vreme je za prvi reklamni blok
špica za reklame
Voditelj: Gospodine Jovanoviću, dok traju reklame imamo običaj da pozovemo ljude da počešljaju gosta, ali pošto ste ošišani na nulu naravno da nema potrebe. Stoga, samo vežite pertle na martinkama, namestite monokl i zakopčajte dugme na uniformi.

-Jer Kosovo je Srbija i mi svom silom čuvamo naš suverenitet i teritorijalni integritet...
-Aha, gospodine Jeremiću, tu sam vas čekao, a zašto onda Kosovo vodi odvojene pregovore sa EU
-Jesam li ja ratovao 99-e sa celim svetom...
-Ali gospodine Jeremiću...
-Nemojte vi meni gospodine Jeremiću, nemam ja veze s tim...

-Naša ekonomija je stabilna i mi odlično prolazimo kroz period krize, doveli smo silne investitore...
-Gospodine Dinkiću kako objašnjavate činjenicu da već u julu imamo dvocifrenu inflaciju i da smo po stopi nezaposlenosti i prosečnoj plati najgori u Evropi
-A vi bi hteli da imamo hiperinflaciju i sivu ekonomiju kao u devedesetim, a?
-Naravno da ne...
-Pa da nam narko dilere zamene dileri devizama, je li?
-Nismo se razumeli gospod...
-Razumeli smo se mi odlično, i to mi je hvala za sve, a što sam vam doveo Fiat?

-Gospodine Dačiću kako objašnjavate činjenicu da je sektor policije najkorumpiraniji u državi
-To nije tačno, a i da jeste mnogo je bilo gore u devedesetim, znate to i sami
-Ali vaša stranka je tada bila na vlasti
-Čija stranka?
-Pa vaša
-Ko je tada bio predsednik stranke?
-Milošević
-To vi onda vidite sa njim, ja sam tek 3 godine ministar policije
-Ali gospodin Milošević je mrtav
-Za stranku SPS Milošević nikada neće biti mrtav...

-Gospodine Tadiću, na protestima je od strane policije pretučen i ubijen stanovnik planete Ilos iz Alfa Eta Kentaur galaksije zbog čega su sve civilizacije iz pomenute galaksije objavile Srbiji rat
-Znate šta, to nije pravi razlog rata, poznato je da još od devedesetih mi imamo loše diplomatske odnose sa tom galaksijom a dobre diplomatske odnose nije lako obnoviti
-Koji je vaš sledeći korak?
-Mi smo uvek za pregovore i ja ću se lično izviniti stanovnicima te galaksije...

- Pa, ti opet ništa nisi pojeo, sine??
- Nisam bio gladan, mama, izvini...
- Ama, šta se to dešava sa tobom ovih dana, je li, Mladene?? Ne jedeš, ne spavaš, ne izlaziš napolje...samo sediš u toj prokletoj sobi i bleneš kroz prozor k'o da si lud. Je l' se nešto dogodilo?
- Ma, ne, bre...
- Je l' si se posvađao sa nekim? Je l' imaš, možda, problema na fakult...
- Ne, ne, mama, ne bi ti to razumela...
- Kako ne bih razumela?? Štagod da je u pitanju, sine, lakše će ti biti ako to izbaciš iz sebe, držanje unutra nikada nikome nije pomoglo...
- Stvarno želiš da znaš?
- Ah, ne gnjavi više nego govo...
- JA SAM HOMOSEKSUALAC! Eto, rekao sam!! Muka mi je više od svega, mama! Muka mi je što živim i još studiram pravo u zemlji u kojoj je to veči zločin od masovnog ubistva! Muka mi je što su homoseksualci žigosani u društvu! Muka mi je što ne mogu da izađem na ulicu slobodan i što ne smem da volim koga je želim da volim! M...Mama? Mama??? MAMAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!

...

- I? Jesi rešio da gukneš?
- Ama, po stotiput vam kažëm - nisum diljër i nëznam niš o nikakvom pakëtu, došo sam u Srbija privatno!
- Eh, eh...Besarte...Je l' te nisu naučili u toj tvojoj Šikoperiji da se policija ne sme lagati, a?
- Në lažëm, gospodin miljicajac, ja sum turist, majkëmi Afroljditë!
- 'Ajde, bre, nemoj da me zajebavaš ovde, dečko, dobili smo anonimnu dojavu za tebe, izgleda da neki od tvojih Arbanasa dole 'oće da te se ratosilja, deder ti izbaci iz sebe sve što znaš pa možda i sredimo neko smanjenje kaz...
- Da izbacim?
- Pa, da, biće ti lakše posle...
- Uf, dobro...:glp:...al' samo ćë s gljicërin da mi bude lakšë, da znatë...

konferencija za štampu nakon SP u Rusiji:
Novinari svi u glas: Ko je kriv za ovaj neuspeh? Zašto se nismo nadigravali sa protivnicima? Šta treba promeniti? Šta se dešavalo u svlačionici? Imamo li alternativu na desnom beku?
Jedan od malobrojnih selektorovih asistenata: Polako gospodo novinari, jedno po jedno pitanje moliću.
Random novinar iz mase: Šta je dovelo do ovoga?
Milivojević: Atmosfera u ekipi je bila loša. Niko nam nije rekao kako da igramo protiv Brazila. Pred odlučujući meč meni su misli već bile u Engleskoj kako se sa Zahom svađam oko izvođenja penala.
Sergej: (Drži telefon u ruci) Izvinite, Mateja mi upravo poslao sms, kaže da mi je dodeljena pogrešna uloga. Plaćen sam da radim šta mi trener kaže ali na SP-u sam bio prepušten samom sebi. Međutim to ne menja činjenicu da mi je ogromna čast da budem deo ovog kolektiva.
Gaćinović: Jel vi mislite da pored selekora ja treba preko medija da saznam da nisam na spisku?
Rukavina: Kao prvo gospodin Krstajić ne može sve sam. Da ode i u savez i na trening, da zapamti sve što su mu rekli i da to isto prenese a da pored svega još i sam odredi putnike za Rusiju. Da je selektor biti lako, selektor bi bio svako!
Nastasić: Vi stvarno mislite da sam ja bio povređen pred SP?
Opet onaj isti novinar: Koliko mogu da primetim na osnovu svega ovoga ali i onoga što se priča po državi treba nam neko ko zna šta radi, ko drži konce u svojim rukama, neko ko će nas odvesti na neko veliko takmičenje...
Krstajić: Ma, šta ti znaš o tome?!

- Dobro veče dragi gledaoci, moje ime je Smaram Vas, a samnom je i moj stručni konsultant Vladimir Petrović Pižon. Dobro veče
- Živeli!
- Ne to gospodine Petrović... Javljamo se iz Male Moštanice gde se igra prijateljski susret Svih zvezda njive ovog kraja, protiv amatera Crvene Zvezde, tj. prvog tima istoimenog kluba. Povod je svečarski, naime sitigla je struja u ovo malo mesto!
- A bio je dobar čovek. Mora se priznati. Mism, ono. Da.
- Gospodine Pižon, ko?
- Ovaj bre, onaj. Znaš. O otac ga jebo, Ivan Bekjarev.
- Molim?!
- Još uvek nema vinjaka. Ovi će pre dati go nego što će mi konobar uliti čašu.
- Moj stručni konsultant, gospodin Pižon, hoće da kaže da mu nedostaje njegov prijatelj Stjepan Bobek, koji je iz ovih krajeva. Jel da?
- Sećam se ko juče da je bilo. Isti vaki teren, ja šut, gol. Arsenal u čudu.
- A Bobek?
- Sabaka Bobik?
- Zanimljive dogodovštine iz mladosti jednog od naših najboljih fudbalera. Na terenu je vrlo zanimljivo. Šta vi kažete?
- Imam osećaj da sam na nekoj sarani. Jel ovo Hajduk-Zvezda? Umro Tito? Alo konobar!
- To je tonac, he he. Tito je davno umro. Ovo je znate...
- Tito umro? Ti to mene malo zajebavaš?
- Ne gospodine Petrović. Evo šanse, ali napadač Zvezde se našao oči u oči sa loptom i nije znao šta da radi, pošto poslednjih godina niste bliski. Kako je to bilo kada ste vi igrali?
- Ovako. Odemo ti mi, nas par, nekoliko, malo više u kafanu. Pozovemo Silavnu, par rubinštajna, malo piva, pa se popnemo na astal. I onda igramo. Tamo, vamo. Znaš. Ono.
- Mislim, fudbal.
- A to. Tako igramo, damo go i onda odemo u kafanu, pozovemo Silvanu, par rubinštajna...
- Izvinjavamo se dragi gledaoci, javljaju nam iz režije da će program biti prekinut zbog smrti komentatora. Večna mi slava.
- Jel sad ide živeli?