Rečenica koju koristimo u stanju totalne nemoći.
Jebem ti život, pa bolje čovek bez kurca da se rodi nego bez sreće, ako ima sreće možda će da mu poraste nešto. Treći mesec za redom ne mogu da nađem pos'o, eeeeeeeeej treći, pa u tom periodu je čak i Pantelić dao jedan gol za reprezentaciju. 'Bem ti život.
Stvor zbog kog poželite da imate neku tešku, neizlečivu bolest, koja će da ga natera da više ne smara i ne traži usluge. Iako je dobro poznato da takvog čoveka ne možete oterati ni da se namažete govnima i gađate ga Ruškom Jakić iz katapulta ako krene prema vama.
Svi znamo bar jednog, nažalost.
Mlada žena je ležala na boku, gola, sa čaršavom preko stomaka, otkrivenih dojki. Nogu savijenih u kolenima, dok je koščati deo leve pesnice grizla jako zubima. Gledala je u stari budilnik na navijanje na natkasni koji je pravio ravnomerne zvuke. Kazaljke nikako nisu išle unazad.
Po ko zna koji put je premotavala na taj kobni trenutak od pre 20-ak minuta kada ju je nabreklo koplje građevinskog radnika abdominalno proburazilo bez imalo milosti, načinivši ženu od nje.
Ništa više nije osećala.
Kopljanik, okrenut na suprotnu stranu, je spavao teškim snom spokoja, kao posle istovara 10 tona beočinskog cementa.
Nesnosno je hrkao i Gordana je imala osećaj da se nikada neće probuditi. Ili bar ona to nije želela. Štaviše, sve više se zanosila mišlju da mu olupa onaj budilnik o glavu.
Spavač najedared zaropta sitno, pa i to stade. U tišini, iz grla mu se začu visokofrekventni, tanani ton, nalik onom koji pravimo pri velikom naprezanju.
Sobom se iznenada prolomi prasak suvog prdeža, sjuren munjevitom brzinom iz srednjeg dela debelog creva, takvom silinom, da se Gordana namah preplaši. Vlasnik zvuka kroz san zadovoljno zamljacka ustima, te uz poluosmeh nastavi sa jednoličnim, tročetvrtinskim hrkanjem, dok je sobu ispunjavao nesnosan smrad čovekove utrobe.
E, tako to, Gordo, zvuči.
Gorda ščepa budilnik sa obe ruke.
Celina moguća jedino kod ljudi visočijih od 185 cm, ljudina sa kojima dogovor krunišeš čvrstim, muškim rukovanjem, a onda sve što preostaje jeste da se dogovoreno odradi i prevrne planina. Dok to isto nije moguće sa kepecima i niskim, malim, prevrtljivim patuljcima koji su morali da razviju lukavstvo kako bi nadomestili svoj nedostatak i bušenjem na kvarnjaka uspeli da se za nešto izbore na ovom surovom svetu teškaša. Niski su samo pola čoveka, daleko i od celine zvane čovek, i ne ostavljaju prostora za bilo kakav dogovor.
- Šta želiš od mene, ti mala podla lakrdijo od čoveka?
- Želim da te zajebem!
- Kako to misliš da izvedeš kada ti ne bih ostavio ni dve nacrtane ovce da mi pričuvaš dok skoknem po povodac za tvoju tananu šiju, kučkice malena?
Osoba koja ima enormno velike veze kako u državnim institucijama, tako i u mafijaškom podzemlju. Poznaje sve od šanera, pa do masona i templara. Uglavnom posluje sa baticama:
BATICA: "tebra, gle što sam uz'o nov' fon bate. Nokia, košta 500 eura, al ja sam je naš'o za 50"
TI: "gde to ima?"
BATICA: "znam čoveka, bate"
TI: "a odakle njemu tako jeftino?"
BATICA: "pa ima on čoveka koji donosi to kradeno iz Italije"
TI: "a šta ako te navataju panduri?"
BATICA: "ih, pa imam ja čoveka u SUP-u, bate, sve će on to da mi sredi"
BATICA: "e bate, slušaj, moram da žurim, treba da se nađem sa jednim čovekom da mi završi nešto, vidimo se posle"
Kaže se kad se uradi nešto majstorski. Za svaku pohvalu. Ili...
Nešto totalno smotano da te zapitaju ''Jesi li pao s Marsa?''
-E ćale, ja bio sad u VC-u i kad sam izlazio osta mi kvaka u ruci...
-E, bravo sine, to možeš samo ti i još jedan čovek u Japanu...
U nekom studentskom slengu, naročito kod onih studenata koji studiraju daleko od svog doma, ovaj izraz označava studenta koji je u svoj studentski stan ili sobu doneo svakakav alat i orudje koje mu realno zatreba jednom godišnje, a u ostalim slučajevima taj njegov alat zajmi drugim studentima po potrebi. Savršen primer budućeg revnosnog domaćina koji će sve tehničke probleme u kući rešavati po sistemu: "Uradi sam".
Alo, tebra! Ti mi ličiš na ozbiljnog domaćin čoveka, jel imaš francuskl ključ? Treba mi da jebem mater ovom uljanom radijatoru?
Imam, brate, nego mi kod Zorana, uzeo mi ga isto kad i mistriju, trebalo mu za bojler.
Čoveku nikada nemože dosaditi da gleda na tri stvari:
-kako gori vatra;
-Kako teče voda;
-i kako dobija platu
Onaj ko od nekretnina ima samo automobil.
Reč odomaćena u slengu političara i ziljavih karijerista.
Kada čujem tu reč na tv-u, pomislim da su oni toliko neobični, da imaju
treće oko, dva spolovila, peraje na leđima... Ili da su specijalni ljudi...
PR neke stranke (napucana ziljavuša):
"Mi mislimo da običan čovek treba imati pravo da diše i da mu to niko ne sme uskratiti".Mnogi misle da je obično isto što i normalno. A da li je to utvrđena norma za ponašanje, tipa: Danas smem da napravim još 5 sranja i ispunio sam normu... Danas moram da učinim još 2 dobra dela... Još 7 sarmi...
bla bla bla..."Običan čovek vozi normalna kola, oblači se normalno, ponaša se normalno..."
E to je kreten!
Osoba koja zna sve i svašta i univerzalni je majstor
Ja:Kevo kad ćeš mi popraviti televizor
Mama:Kad dođe čovek sine
Čudna mi čuda: obuče košulju, pantalone, obuje cipele, eventualno mašna i sako (može, a i ne mora) i - eto ga čovek!
Ali, ne bude baš uvek tako...
- Je li, ko 'no otoič prođe putom?
- Neki čovek i pop...- Tužioče, smanjite malo! Budi, bre, čovek, ako si i advokat.
- Slobodno stani tu kolima.
- Neću, brate, kako da zagradim čoveka?
- Ma nije čovek, ja sam...
Svaki književni lik.
Pojava sasvim određena kontekstom upotrebe.
Čovek – TO treba biti! izjavio je jednom prilikom poznati kirenski filozof Diogen.
Čovek – to treba BITI! izjavio je jednom prilikom poznati francuski pisac De Sad.
Malo je ljudi tokom istorije primetilo da se pitanje etike tako uspešno može svesti na pitanje formatiranja teksta.
Biti dobar čovek u današnjem društvu znači biti sažaljevan...
-Ko je ovo?
-Ma pusti ga štaće dobar čovek.
Gomilu puta se kaže "Dobar je to čovek". Dok je to zapravo nedefinisano. Dobar je da ode po cigare. Da uleti kad te napadnu 2 cigana, i doda 20 kinti za indeks... Nekako je nedefinisan.
Velika je razlika između dobrog i Čoveka. Dobar je naivko zaostali. Ne može se za njega reći "naivčina" , previše ima glupu, blagu facu da bi imao tako grubu osobinsku etiketu. Dobroćudan, lak za prevariti i izjebati metodom levo-desno. Konjina jednog kočijaša. Još jedan višak ovog sveta.
Ipak, Čovek je težak orden. Čovek se ponaša ljudski. Moralno. Zna kud i kamo. Oštrouman. On kad bije bitku jede kilo soli, al' izgura svoje. On je manjina i nedostatak.
Zver u kavezu morala.
Neopisivo glup film u kome se Mariji Karan vidi leva sisa.
