Mlada žena je ležala na boku, gola, sa čaršavom preko stomaka, otkrivenih dojki. Nogu savijenih u kolenima, dok je koščati deo leve pesnice grizla jako zubima. Gledala je u stari budilnik na navijanje na natkasni koji je pravio ravnomerne zvuke. Kazaljke nikako nisu išle unazad.
Po ko zna koji put je premotavala na taj kobni trenutak od pre 20-ak minuta kada ju je nabreklo koplje građevinskog radnika abdominalno proburazilo bez imalo milosti, načinivši ženu od nje.
Ništa više nije osećala.
Kopljanik, okrenut na suprotnu stranu, je spavao teškim snom spokoja, kao posle istovara 10 tona beočinskog cementa.
Nesnosno je hrkao i Gordana je imala osećaj da se nikada neće probuditi. Ili bar ona to nije želela. Štaviše, sve više se zanosila mišlju da mu olupa onaj budilnik o glavu.
Spavač najedared zaropta sitno, pa i to stade. U tišini, iz grla mu se začu visokofrekventni, tanani ton, nalik onom koji pravimo pri velikom naprezanju.
Sobom se iznenada prolomi prasak suvog prdeža, sjuren munjevitom brzinom iz srednjeg dela debelog creva, takvom silinom, da se Gordana namah preplaši. Vlasnik zvuka kroz san zadovoljno zamljacka ustima, te uz poluosmeh nastavi sa jednoličnim, tročetvrtinskim hrkanjem, dok je sobu ispunjavao nesnosan smrad čovekove utrobe.
E, tako to, Gordo, zvuči.
Gorda ščepa budilnik sa obe ruke.
Napisao si možda najbolju defku na ovu temu. (razmišljam da obrišem reč možda, ali ajd neka je)
Горда шчепа будилник са обе руке. WIN!++++