Dok čoveka ne snadje najgore režiran scenario koncipiran od strane takozvane više sile, u mogućnosti je da najblaže rečeno levitira, sa ubedjenjem da moze da utiče na to gde će kuglica završiti. Na kraju, ipak spozna hladni kroše, ne teškaša, već malog zakržljalog boksera velter kategorije, zvanog Život. Crveno, crno, mala, velika kad krupije zavrti više nije ni bitno.
Krajem avgusta smo zakazali venčanje, ona je bila iznad svega, najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, sedmica na lotou, džek pot, bio sam izdugnut iz mediokriteta kojim sam lagano plovio ceo život. Ne mogu reći da su me "zanela svetla velikoga grada" , iako je ta pesma koju volim himna staleža u kom sam obitavao od rodjenja pa sve do sada, dok je nisam upoznao. Borio sam se žestoko da stignem ovde gde jesam, od ničega sam stvorio nešto, preko kariranih košulja, domova, studentskih organizacija, Zelene Malicije, sarme koja je stizala u paketima od kuće, bez love bez ičega, ali i ispita u roku. Ona je bila šlag na torti, kruna na uloženi napor i jednostavno simbol pravde izvagan na način koji meni odgovara.
Sve je bilo kao u bajci, jedino mi se nije svidjalo to što su tamburaši trebali da nam sviraju na svadbi, no dobro, za moju pahuljicu za Severa bih učinio sve, pa čak i da mi Lole sviraju na uvce na dan svog venčanja. Volela je čardaš.
Svadba, bilo je četristo duša. Bio sam ispunjen, tu su bili moji Šumadinci najbliži, njeni najbliži, prijatelji, kumovi, osećao sam se kao Pepeljuga pre no što ostane bez svoje cipelice duboko u noći. Samo me je jedna stvar onako s vremena na vreme kjuckala ravno u potljak, a to je bio opori zvuk tamburice propušten kroz prste vojvodjanskih muzikanata.
Kako je veče odmicalo, likovao sam u sebi. Osećao sam se kao pobednik, kao tinejdžer koji je stigao do druge baze. Šetajući se sa čašicom u ruci izmedju redova i pozdravljajući goste posmatrao sam je krajičkom oka, a ona me je ljubila kad god sam bio blizu. Bila je moja pobeda.
Kasije je počela malo i šljiva da me radi koju su moji iz dedinog sela doneli. Dobra je bila, žutela se ko sunce, apsolutna ko Bog. Voleo sam ipak svoj rodni kraj, koreni u dubini su radili svoje. Razmišljao sam u sebi, samo da nije proklete tambure koju čujem u pozadini, da čujem ono naše, pih, možda bi i zaplakao. Ma čak mi nije ni aleva u predjelu smetala nimalo. Nosio sam odelo bez mašne.
Pokušavao sam da uhvatim ritam, već bogami polu pijan, uz zvuke strune koji su me u mali mozak gadjali kako katkad podrugljivo šaljivi argumenti njenog oca da nisam dostojan njegove jednice. Ona me je zvala da igramo. Nije išlo.
Seo sam za sto i usuo još jednu čašu, ona je ostala da igra. Prešao sam na špricer. Kroz glavu mi je prolazilo milion stvari, alkohol je radio svoje. U jednom momentu najavili su tortu, muzika je stala, svi se ćućorili, stari tamburaš tada zapita: "DA LI MLADOŽENJA IMA NEKU SPECIJALNU ŽELJU?". Tad sam se razdro ko nikad u životu, napustila me je životinja koja je dugo čučala u meni, vrisno sam više nego kad prvi put udahnuh vazduh zemaljski: "AMA, ZNATE LI ŠTA OD SINANA?!?!?!?". Nastao je muk. Svi su ćutali. Ljudi su bili gordi, nisu znali da imam potrebu ga čujem.

Велики бајазит, често инжењер или томе слично који привређује држави у оквиру свог осмочасовног радног времена и има солидну плату са све додатним приходима које остварује у оквиру самопривређивања на уштрбт домаће привреде. Омиљен међу женама.

Definitivno sledeći saobraćajni znak za ograničenje brzine u naseljenom mestu. Ako se nastavi sa ovim trendom smanjivanja dozvoljene brzine, sledeća dozvoljena brzina će biti ekvivalentna brzini čoveka koji gura auto.

Отпуштан више пута.

Roditeljska rečenica koja u takmičenju za najčuveniju i najiritantniju deli prvo mesto sa onom "Pamet u glavu!".

Ја сам управо такав човек.

Zovu ga Lasta, zato što preko celog čela ima jednu obrvu u obliku laste, nastalu usled slabog ogledalizovanja.

Obicno kazu : Razbole se prvi put, nikad nije isao kod lekara, i odjednom umre.Ti onda pitas koliko je imao godina, a oni kazu 97.Sto li je umro majku mu?

Izjava zaštićenog svedoka dan uoči plastične operacije kompletne face.

Najveća lenština u firmi koja maksimalno izbegava posao i hvata se 'ladovine (senke).

Он ствара реакцију сличну оној када се најћутљивији посматрач у салуну коначно обрати лајавим каубојима или групи курајбера који малтретирају играчице и пуцају у пијанисту, ледено хладно и са најавом јебокева у очима.

Међутим, у овом случају неће бити фрке јер се он само изјасни око своје различитости везане за општеприхваћену баналност, на савршен начин који осталима поремети сопствена схватања било чега и наводи на мишљење да је заправо он тај који дотичну баналност схвата и практикује на прави начин. Клинт Иствуд свакодневнице.

Smatram da kada nekoga poznaješ preko tri hiljade godina,definitivno imaš pravo da kažeš par rečenica o njemu. Pa ću ovom prilikom da vam napišem par stvari o po mom mišljenju najzanimljivijoj vrsti koju smo otkrili u svemirskim prostranstvima. Da krenemo polako...

Nakon slučajnog otkrića plave planetice koja je na sebi pokazivala jasne tragove uveliko razvijenog života poslali smo i prvi brod sa posadom da detaljnije istraži površinu i podnese nam detaljniji izvještaj. Sve je bilo kao u bajci,flora i fauna u savršenom balansu činili su ovaj sićušni planet jednom od najživljih oaza u svemiru. Jedini problem je bilo nepostojanje inteligentnih vrsta , pa smo nakon kraćeg razmatranja odlučili da jednu vrstu nagradimo i tim darom. Izabrali smo sićušna bića koja su nam mnogo ličila i tako započeli svoj eksperiment. Ozbiljnije šanse za uspjeh dobijamo tek nakon istrebljenja nekoliko miliona predatora koji su nam nemilosrdno jeli zamorce. Sada vidim da je planeta bila mnogo inteligentnija od nas i od samog početka pokušavala da nam kaže kakvu to grešku pravimo. Od dana kada smo tim jadnim bićima dali trunku savijesti i parče mozga kome ne bi pozavideo ni prosječni kućni ljubimac na mojoj planeti počinje propast koju i danas bezuspješno pokušavamo da zaustavimo. Čovjek, kako smo nazvali vrstu trebao bi da bude oličenje svih dobrih stvari koje ova planeta nudi. Međutima pacovi među njima su preovladali i od samog početka poslednji atom svojih mozgova troše da rade gnusne i odvratne stvari za koje nismo vjerovali da postoje bilo gdje u kosmosu. Od prve vatre do prve atomske bombe svaki korak vodio je u sve dublji i dublji ponor, a svaki pokušaj komunikacije od strane nas protumačili su na neki svoj način koji su nazvali religija a nas kojekakvim bogovima i svecima. Te su od te religije stvarali povode za još odvratnije stvari koje čine i jedni prema drugima. Svaki pokušaj ubacivanja naših naučnika u to društvo okarakterisan je kao dolazak nove budale koju su vrlo brzo i na vrlo svirep način lišavali bilo kakvog statusa u zajednici i tako još više ukopavali svoju već odavno zakopanu rasu koja svakim danom sve više truli i smrdi zagađujući ovu divnu planetu poput najgoreg đubreta.

I danas ih obiđemo u nadi da će napokon da prihvate dar koju su dobili i da im je dosta patnje i agonije koju sami sebi prouzrokuju. Čini se da je i dalje sve uzalud i da nam samo ostaje žaljenje za prokockanom šansom i još jednom uništenom planetom. Jer koliko god riječ čovjek imala divno značenje u praksi se uvjek pokaže totalno suprotno.

Razlog zbog koga su rockerke počele nositi cipele na štiklu i platforme.

Količina pameti je idealno raspoređena u svetu. Svakome je svoje dosta. Ipak, nije veliki broj ljudi koji za sebe misle da su baš najpametniji, a verovatnoća da se zapati takva ideja je obrnuto proporcionalna inteligenciji persone.
Međutim, na nivou nacija ipak smo svi najpametniji. Tako da se ističu primeri najveće inteligencije, Tesla npr... a one suprotne radije zaboravljamo, makar bili veoma uticajni u nekoj prošlosti.

Много паметан човек.

Usled ove SEKE jako retka pojava, uglavnom je kost i koža.

Katastrofa u najavi ili jednostavan rezime razloga katastrofe koja se već dogodila.
Jer, od koga je, drugačije nije ni moglo biti, bilo je samo pitanje vremena. Tu više ne pomaže ni zaštita za budale.

Чувена реченица из filma "Ko to tamo peva" која је нашла широку примену у нашем свакодневном говору, било да се прича у позитивном било у негативном контексту.

Osoba koja naručuje vodu u kafani.

Идеја које се свесрдно придржавају ЧАК и људождери.