1. Osoba koja je rešila sve svoje brige, pa se sad manta tuđim brigama. U Srbiji se najčešće takva osoba zove "ministar".
2. Patetična osoba čiji je lični život srozan, pa u cilju izbegavanja suočenja sa surovom realnošću vodi tuđe brige.

Ukoliko govorite o nekom coveku morate svom sagovorniku dati detaljno objasnjenje ko je on.Vrlo poznato opisivanje patentirano od strane baba koristi se u svim prilikama(u diskotekama, na ulici, u skoli, na poslu, na njivi)da bi se otkrio identitet zeljene osobe.

Начин путовања у коме се актери, очигледно, нису најсрећније провели. За провод су обично заслужни путеви Србије, саобраћајна милиција и произвођачи аутомобила, који нису предвидели да ћемо их после 30 година и 200.000 пређених километара третирати као нове.
За разлику од овог, неизвесног путовања, Свети Сава је знао шта га чека. Једино што је могло да му откаже су ноге, а једино што је могло да га изненади то су пљачкаши. Истина, то може да задеси и ове са четвороточкашима.

Izraz za obruč koša koji je širok u pičku materinu.

Stanje totalnog pijanstva do kojeg samo ljudsko biće može da dođe, jer vo zna koliko mu je dovoljno.

Drkadžija

Ако су фудбалер и манакенка једна страна новчића, онда свакако друга страна иде персонама из наслова. Он, прекаљени стари алкохоличар боемских схватања, она са тоном искуства и још ширег схватања свеопштег добра. Савршен спој, који жене гледају са мрзвовољом а мушкарци са искреним дивљењем или завидном љубомором.
Поглед преко чаше, или само права песма у полумраку задимљене кафане довољне су да извуку оно најбоље или најгоре из ових особа. Они су краљеви тог малог парчета простора које представља њихов домаћи терен. Ту нема непознаница и нема лагања, а понајмање кајање. Све је вечно, а опет пролазно. Најчешће се користи када жели да се нагласи колико некоме неко лежи у одређеном контексту и пре свега колико се добро неке особе слажу у свакодневним неприликама.

Каже се када се неки добар ауто креће веома споро.

...il' je lud il' zida kucu.

Не брини,нећу те појебати на првом састанку.

Ponešen brojnošću i glasnošću sebi sličnima izbaciće iz duše ekstremnim pritiskom na sopstvene glasne žice sve ono što kući:

1. Ne sme viknuti, jer mu je žena jača od njega
2. Ne sme viknuti, jer se udao za ženu sa zaleđinom
3. Ne sme viknuti zbog nadrkanih komšija
4. Ne sme viknuti ni kad je sam.

Kaze se ljudima koji mnogo glasno pricaju...

Upeklo. Oko nas još jedan šugav dan u gradskom prevozu, štroka, vonj i zadah dokle nam pogled seže i njuh dopire. Nema veze, navikli smo. Na stanici ulazi on, lagano i bez žurbe, videlo se da je čekao prazniji autobus. Pokreti su mu spori i odmereni a laktove drži uz telo kako štogod ne bi zakačio, uvlači se na prazno sedište a da ne dodirne šipku.
Pošto se udobno smestio, vadi kesicu čipsa umotanu u još jednu kesu tregerušu. Čips je s ukusom čilija jer se verovatno boji holesterola iz onog s ukusom roštilja. Lagano protresa kesu i otvara je s dva prsta uvežbano kao vojnik porciju. Zatim potpomognut drmusanjem autobusa po putevima evropskim, a našim, obazrivo naginje kesu i strpljivo kao žirafa koja pase bodljikavu akaciju, dohvata veštim jezikom hrskave, presoljene listiće krompira.
Njegova stanica nailazi nedugo pošto je završio obrok i obrisao ruke ni od čega vlažnom maramicom, tempirao je. Izlazi iz autobusa a da ponovo nikog i ništa nije dodirnuo, sa sobom odnosi do prvog kontejnera obe kese, pažljivo presavijene, a do prvog ćoška tek poneki blago zainteresovan pogled njegovih saputnika.

Алкохолно пиће са убојитим својствима, од кога би се прекинуло и председниково обраћање нацији, а не убоги тинејџер или пак какав господин човек.

Tako se lopovi i prevaranti zale jedan drugom na krizu i besparicu.

Izraz obaveštenja koji govori o tome da ćete zapravo jesti k'o životinja!

Izjava kanibala nakon što je žrtvu ubacio u mašinu za mlevenje mesa.

Ironičan korporativni odjeb, kupi prnje i polazi.

Dobio dvojku.

И пије. Ал не преждерава се већ пије лагано, за душу. Његову душу, просто јој било... Отишла је давно и оставила га самог да дочекује ноћи и испраћа зоре у диму и мирису алкохола. Иста ситуација као када жена остави рекао би неко. Није. За жену свако барем некада помисли да ће отићи, за душу нико. Она је некако твоја, лична, мислиш да ће ћеш са њом умрети...док се једном не замислиш и схватиш да те је одавно напустила, оставила те да се сам возиш пистом живота попут онога када те је ћале учио да возиш бајс па те пустио а ти тога ниси био свестан па си вртео педале и убрзавао, возио... Рекох пистом а не стазом јер се стазом шета а живот је брз, најбржи.

Него, да се вратимо за сто. Дивна реченица, зар не? За столом је увек друштво, храна, пиће, забава... Овај пут није дивна, овај пут причамо о човеку који седи сам. Није он чудак који ни са ким не разговара, напротив, омиљен је и свима драг. Позитивна особа. Ко год уђе јави му се, пита да му плати пиће, седну за његов сто, увлаче га у разговор и питају за мишљење и он свима одговара, са сваким разговара, наздравља али празно, без дубине...не знају они да он седи сам иако је кафана пуна.

У људе гледа али гледа негде иза њих. Негде иза тога иза њих. Не гледа нигде... Гледа у црнило, у мртву тачку, у без реда разбацане пикселе који не формирају никакву слику. Гледа он и у жене. И у конобарицу, али је не узима за озбиљно више иако је солидног изгледа за некога ко ради у таквој рупи. Јебао је једном после фајронта мада је "јебао" мало јака реч, више је одрадио посао... Некад је јебао, био чак и добар у томе, сада само одради све механички по протоколу рука овде, курац онде, стани овако, овде јако, тамо нежније, сврш, курац у гаће...ни секс ни било шта друго више нема ту снагу да га оживи изнутра.

Својим шалама се ретко смеје, скоро никад, а туђим шалама се смеје само мозгом јер мозак схвата виц и региструје да је смешан али смеха из душе нема. Или има, можда му се душа смеје негде? Можда га гледа и смеје му се подругљиво у брк? Можда и седи поред њега и наслађује се што пати за њом али не може да одмакне јер се и она везала за њега, за ту олупину, љуштуру без сржи? Ха...па можда су и у шуми...

А добра му је била та душа. Имали су поприличан број лепих момената и, очигледно, превише ружних. Тукао ју је, ударао, није је штедео ни он сам а камоли други...такав је свет, то је еволуција ваљда. Ко би је кривио што је отишла? Неко нереалан, себичан. Он није такав. А можда и није отишла, можда је он отерао?