Izraz kojim se služe naši ljudi, oni stariji. Ovo koriste tako često da bi tuđ čovek pomislio da su nepresušni izvori narodnih umotvorina. Ipak, mi malo upućeniji u ovaj naš bogati jezik nikad pre nismo čuli nijednu od njih.

Titula rezervisana za, u trenutku govora, neprisutnu žrtvu najčešće nezahvalne porodice. Ovim odaljavanjem: onaj, i ovim retkim pridevom divni žrtva se nekako izdiže i odaljuje od realnog bivstvovanja i dobija svetačke i mučeničke karakteristike. Kad kažete za nekog onaj divni čovek odmah zamislite nekog ispijenog plavookog težaka žilavog, ali bogobojažljivog, nekog junaka Dostojevskog koji okreće drugi obraz, ima dva posla i svoje mučitelje (čitaj razmaženu obitelj) blagosilja umesto da im se sveti i vošti ko čovek eda bi li ih tako na pravi put izveo.
Ali najčešća istina je, međutim, da je takova žrtva zaista radenik i muž kreposan mio bogu al ne baš tolika rajska cvećka i doborodelatelj, nego jednostavno zakasao čovek, muka ga priterala pa jedini radi i prehranjuje gamad koja ga koristi, a on nema gde, njegovi su, šta će, pa trpi i guraj i psuj seme proliveno uzalud avaj gospode ih lele što se ne ubih ispod one kruške.

Kako to lepo zvuči "svetski čovek".
Putuješ svuda po svetu, menjaš avione, hotele, luksuzne kurve i sve to o trošku firme za koju radiš.
Kući svratiš samo da promeniš garderobu i poljubiš decu, a zatim žurno odlaziš na neki drugi kraj sveta.
Divota.
Samo ... , ne bih znao koji naziv više pristaje ovakvim ljudima. Svetski čovek ili probisvet.

Veliki čovek koji po ulasku u jednu od prodavnica u centru grada po isprobavanju kupi najveću košulju i najveće pantalone. Najveću košulju može da obuče čovek koji je skladno građen i ima visinu od 210 cm. Najveće pantalone može da obuče čovek visok 190 cm sa bojlerom od 50 litara umesto dupeta. Konkluzija je jasna, reč je o čoveku visokom 190 cm, sa bojlerom umesto dupeta i rukama do kolena.
Evolucija se nastavlja.

Osoba koja kada prdne u drustvu (npr. kupeu voza), niko ne posumnja na nju.

Сваки човек коме неко држи говор на сахрани.

Čovek koji kao prezime ima prisvojni pridev svog imena.

Pobednik u trci za Veliku nagradu Jajne ćelije.

Recima mog caleta: Kad sam bio mali pa cujem majku kad kaze: Iju, kako Pera umro, mlad covek; a ja mislim: Gde mlad covek, 50 godina, matori cica. Sad sve razmisljam: Ma gde 50 godina mnogo, bre jos sam ja mlad, a ko zna kako izgledam ovim mojima.

Pitanje koje se nekada moglo cuti samo kod crnogoraca koji su dobili zadatak da zaposle sina od nekog rodjaka,kuma ili poznanika,koji nema nikakve kvalifikacije,osim sto mu je neki clan familije poznat u plemenskim krugovima.Posto nema kvalifikciju ,bitno je da bude barem dobar covek...

Nekada naše najveće bogatstvo. Danas imenica kojoj se smisao gubi između ironije i nipodaštavanja.

Osoba u koju polažeš sve nade i očekivanja. Njegovo ime, lupivši ga po ramenu, možeš da izgovoriš pred celim svetom. On te nikad nije izdao, i njegove sposobnosti su neprevaziđene. Jedina svetla tačka u životu. Kada izgovoriš ''moj čovek'' nema dalje konverzacije, već se, onom ko je ušao sa tobom u razgovor o njemu, odmah daje do znanja da će ga svaka sledeća reč skupo koštati.

Čovek na operacionom stolu.

čovek koji raznosi poštu

Čovek koji ima kile plemenitih metala na sebi.

Pećinski čovek današnjice.

Čovek sa govornom manom.

Šestog dana od postanja sveta gospodin Bog je čvrsto rešio da napravi dve jedinke koje će se množiti i preplaviti svet bićima koja će prenositi njegovu poruku svima. Negde u paralelnom univerzumu, nadprosečno inteligentni majmun sticajem čudnih okolnosti je počeo da koristi palac, jednostavan alat i da se ispravlja. Kombinacijom proterivanja iz Raja, prilagođavanja na zemaljski život i iskušenja po raznoraznim pustinjama Mesopotamije, odnosno, u drugom slučaju, kombinacijom evolucije, povećanja potreba i sposobnosti nastade biće koje se po svim strukturama naziva čovek. I bi svetlost.

Šta je čovek? Ko je čovek? Jedinka puna moralno ispravnih shvatanja i emocija koja je uspela da bude povučena tradicionalnom ženskom znatiželjom i da zaradi progon iz idealnih uslova za život, bez brige i pameti? Ili je jedinka biće čije su potrebe i sposobnosti dovele do toga da se od kreiranja pisma i točka stigne do hemijskog naoružanja i abortusa? Sagledavši današnje činjenice nemoguće je oteti se utisku da je čovek ovo drugo, biće koje je shvativiši svoje moći i mogućnosti uspelo da čitavu planetu prilagodi sebi, dok mali broj pojedinaca prilagođava čitav svet.

Od ulaska u prodavnicu, preko kafića i šalterskih službi, pa sve do slučajnih prolaznika je nemoguće izbeći utisak da iznad svakog čoveka stoji mali crni oblačak pun crnih misli, briga i mrštenja. Dete ti je bolesno? Izvini što sam danas došao da platim račun. Brine te hoće li tvoj favorit biti izbačen iz Farme? Nemaš pravo da se ponašaš tako. Ne želiš da mi pomogneš? Tražiš nešto zauzvrat? Pa gde je ono biće puno kvalitetnih ljudskih osobina? A da, nekada davno ga je pobedila druga vrsta, vrsta koja kao savremene životne potrebe navodi kreditnu karticu, kamatu i kupovinu nepotrebnih stvari sa parama koje nemamo, kako bi nam se divili ljudi koje mrzimo.

Osećaj za ispravno je toliko iskočio iz balansa da je danas gordost vrlina koja pokazuje moć. Nekada se znalo šta pokazuje ljudsku moć - mudrost i osmeh. Ko zna, možda se čitav svet jednog dana promeni i ona jedinka sa početka priče ostvari prevlast nad ovom drugom, i neki nova merila za ispravno i dobro se nametnu kao etalon ponašanja.

Čovek je sistem organa koji jednostavno čekaju da neki od njih otkaže.

Magarac