Bolje ista nego nista. Daj sta das, u trenutku kada ti gori pod nogama.
Replika na svako zakeranje u trenucima u kojima nemas bas mnogo izbora, i kada ti je jedina opcija da od dva zla izaberes ono manje.
Prihvati i ne pitaj.
Sreća u nesreći. To je grad u kome je pozatvarano i ono malo posleratnih fabrika, tako da nema otpadnih voda da zagađuju pitku.
Vest koju nikada nećete čuti i(li) pročitati, a da nije gnusna laž.
Kao i bilo šta besplatno, a društveno, a da je od vlastodržaca (bilo kojih i bilo kada). Možda je samo kriza u pitanju.
Beton, beton, samo beton...
U prevodu - ovde sam jeb'o mnogo i često.
- Dragi gledaoci, bio je to intervju sa Džerardom Batlerom. Gospodine Batler, da li ste vi batler ili gospodin, hehe, šalim se. Mozete li mi reći, sada kada su kamere ugašene, na šta ste tačno mislili kad ste rekli da vas za Beograd vežu lijepe uspomene?
- Na to da sam ovde za mjesec dana povalio vise čavki nego za pet godina kod kuće. Lafo manekenke, pjevačice, igračice, a ono - sve kurva do kurve. Da sam imao dva kurca ne bih mog'o da postignem!
pala magla
Pojava ravna bradatom bombašu-samoubici, razbojniku koji upravo beži iz banke sa sve mitraljezom u rukama, ili, što je kod naših medija popularno, navijaču (tj. huliganu) koji sa šest upaljenih baklji trči i baca bombe unaokolo, sa sve nožem među zubima.
Jednostavno, da bi stigao do cilja i željene (voljene) osobe, mora se mimoići sa podosta ljudi ukoliko se nalazi u nekom većem mestu. Pritom će izazvati sijaset negativnih reakcija od raznih tipova ljudi prilikom tih mimoilaženja...
1. "Vidiš kako on nosi cveće devojci, a ti meni ni ružu, a kamoli buket?" (devojka dečku);
2. "(U sebi) Mamu mu jebem, sad je ovaj bilmez morao da prođe" (taj dečko);
3. "(U.s.) E, kad sam ja mojoj Mileni kupovao cveće... A ona me prevari sa onim...". "Izvinite, imate li žilete? Nebitna marka, samo da su oštri." (nesrećno zaljubljeni mužjak);
4. "(U.s.) On sad nosi cveće nekoj... Kao nekad Branislav meni... Šmrc!" (nesrećno zaljubljena)...
Ima tu još primera i-ha-haj, ovo su samo neki. U svakom slučaju, ovakve situacije su čist dokaz da u svakom dobru ima i neko zlo. Tog dana ćete, ukoliko ste taj dečko, biti na vrhu top liste najomraženijih osoba dana kod bar 10% mimoilaznika, kod 5% ćete biti na nedeljnoj listi i bar 1% na mesečnoj.
No, za sve vas to zabole ako ste usrećili onu kojoj ste naumili da uručite taj buket. A ako ona bude ravnodušna nakon svih muka koje ste proživeli i ružama takvu energiju prenosili- onda je reč o velikom sjebeksu...
Rivalitet najvećih mogućih razmera. Real i Barselona, Partizan i Zvezda, Moskva i Vašington, Izrael i Palestina, plima i oseka. Asocira na metode divljeg zapada u kome bi jedan kauboj stavio do znanja drugom da nije poželjan. Jedan mora da ispadne. Dakle, poziv na dvoboj.
Ironija nastaje kada su dva rivala potpuno nebitna za okolinu, pa rezultati dvoboja nikoga ne interesuju, već svi gledaju svoja posla.
Negde u Beogradu, na nekom splavu:
- Jao kume, dobra je ona crnka. Idem ja da joj priđem.
- Čekaj bre, jesam li ti ustupio sinoć onu malu. E sad je red na mene.
- Ali s njom ništa nije bilo.
- Pa ko ti je kriv, idem ja.
- Ne može. Čekaj. Evo, otpisaću ti dug.
- Dug ćeš morati da platiš. Idem ja.
- Čekaj bre da se dogovorimo.
- Nema bre dogovora, ja napadam!
...posle 15 minuta:
- Dobro čoveče, rekli smo da nema jakih udaraca, nisi morao baš oko da mi izbiješ. 'Ajd sad pa joj priđi.
- E, hoću malo sutra. Neko je već prišao. Sva sreća pa je grad stvarno premali za nas obojicu. A vidi onu plavu kakva je dobra...
- Gde? Hoću ja.
- Mislio sam na ovu masnicu tvoju oko oka. Hehehehe
Poređenje koje se koristi kada sagovorniku hoćemo da dočaramo kako smo ispeglali neku osobu.
-Čuo sam da si se šibao sinoć sa Simketom?
-Ma beži bre, ispeglao sam ga kao keva majicu pre polaska u grad!
Genijalna reklama uličnog prodavača (cige) za neko sranje od 0,5 €, iako će sigurno čitav život to pokušavat prodat pred pijacom.
Glumice koje treba da predstavljaju odlične ribe, a u stvari su neviđeni gabori. Kada ti neko priča o ovim glupim serijama ti misliš da su one neke žešće rave koje bi svako muško trsilo, a ono Bog da te sačuva. Ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, menjaju momke kao čarape, a ti likovi s kojima su one su neki štreberi koji su poljubili žensko jedino u obraz, i to ako im je u srodstvu. Problem je što ove glupe serije utiču na ženskadiju u vašoj okolini pa posle morate da ih vraćate u realnost.
Veliki vezir na pitanje sultana Osmana I-og šta bi sada bilo zgodno za osvojiti.
Sjetna rečenica matorog pljačkaša dok opisuje bježaniju posle obijanja banke u malom gradiću na divljem zapadu.
Kaže se osobi koja po pola sata saopštava ono za šta pametan odmahne rukom.
- Mislim boli me, stvarno me boli. Ne onako tupo, nego nekako oštrije. Iskreno, nisam se nadala da će to tako da se odvija. Počelo je iznenada, zapravo, realno...ne, ali stvarno realno : to i nije trebalo da se desi..... (i tako dalje do beskonačnog)
- Ceco, je l' te opet nažuljala cipela?
Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.
E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.
Come and get me, sailors.
:krdo obrađivača njive juri ka njoj:
Kada ti stariji brat, sa kojim deliš sobu, da kintu da izađeš uveče u grad jer njemu dolazi riba.
Odgovor formaliste na ispruženu levu ruku prilikom rukovanja.
- O 'de si gari, sto godina, daj pet poštenih ( pruža desnicu spremnu za rukovanje ) !
- O, tebra, kako je ( desna ruka zauzeta, pa pruža levu ) ? Evo je batice, leva od srca.
- Evo je tebi, onda desna od kurca, 'bem te vrljava.
Način na koji otac vaspitava budućeg alkoholičara!
Kao, popij, ali nemoj sebi dozvoliti da te donose kući i da ti se smiju sutradan...
I onda kad se dijete poslije dvije godine počne ožderavati od alkohola, pita se gdje je pogriješio!
Najbolji u svome selu. On ima to u sebi i zato treba da ode u svet da vide šta on ume. Nekada se desi da on nije čovek sa sela, nego iz neke manje varoši. Njegovi podvizi su nesavladivi i nošen hvalama, pun entuzijazma, povaljivač prve vrste spreman je da na velikim govornicama i skupovima da Kopernikov iskaz. Jednostavno rečeno njegov zenit ma čime se bavio uvek je u opticaju, nije bitno da li je to politika, sport, umetnost, građevinarstvo... on je taj.
Njegov eros koji ga pokreće ka uspehu samo je hormonski trik i taragična greška, jer u toj predstavi fali ono što krasi jednog lidera. No, nema veze to što se kondura ocipelila i dohvatila asfalta, njegova ograničenost i primitivan pogled na svet istrajno kroje politiku koja je obično podržana od nekog njegovog rođaka koji još uvek nije izvadio praziluk iz zadnjeg džepa; nije tu u pitanju teritorijalna pripadnost, bitno je da li u sebi nosi seljaka bez sela ili običnog gradskog šmekera koji se zaleteo punim plućima da osvoji Kilimandžaro.
X: Kada putuješ?
Y: Sutra se spremam za polazak, moj poziv kreće od sutra, svetska sociologija će dobiti još jednog revolucionara.
X: Ne znam ja dete o čemu ti pričaš, ali znam da ćeš uspeti. Ti si rođen za sve.
Y: Znam ja to i zato ću provesti auto- put kroz ovo selo, samo da se izborim. Odlazim.
Z: Je l' ode?
X: Ode. E, taj mali će svašta učiniti. Znaš li ti da je on prošle godine izvadio Miku volove iz blata, svi smo pokušali samo je on uspeo. Nakon toga uhvatio je zmiju tu u kamenjatu i zadavio je golim rukama. Opasan je, a tek što ume da zbori kako treba.
Z: Opasan mali ima da ga na televiziji gledamo.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Sine kada putuješ u Nemačku?
Y: Za sedam dana, pa kroz desest kreće liga ima da punim švabske mreže kao lud.
X: I pa ja u to ne sumnjam, letos kada sam te gledao u Krnjači nisu ti ništa mogli.
Y: Kada je udarim levom to ni Gojko naša seoska legenda ne bi odbranio. Od i on u sveta, ali nije uspeo, zato sam ja tu.
X: Tako sine samo hrabro i trsi one švabice, ima da te na televiziju gledamo. Šta ćeš sa kikom, hoćeš li da je skineš?
Y: Ne, to je moj zaštitni znak po tome su me devojke sa Morave prepoznavale, a sada će i celi svet. Biće ujka Jovan ponosan na mene, da nije bilo njega ne znam da li bi otišao, kaže on ima neke veze.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Odlazim i čitajte moje knjige, još neki mesec pa će izlaziti svaki dan.
Y: Hoćemo, samo ti objasni onim gradskim dokoličarima kako se ništa bez motike ne može postići.
X: Ne sumnjaj u mene deda, ja kad opalim po hartiji u svim novinama ima da budem i ma da budeš ponosan na mene. Kada odem da primim Nobelovu nagradu ima da viknem ime našeg mesta, Andrić ima od sramote da se trese.
Y: Ko je taj Andrić?
X: Nekakav pisac, uspešni, ma za deset dana ima da ga prevaziđem. Kako sam samo pisao sastave u školi pa to se prilikom mobe čitalo u mesnim zajednicama.
Y: Uh, tako je sine ponos dedina, kuronja dedin.
Početak rečenice koji kod većine roditelja izaziva hladan znoj, ubrzano kucanje srca i "oduzimanje" nogu do kolena.
Komšinica ulazi u kuću i drhtavim glasom se obraća nesrećnoj majci:
-Gospođo, vaš sin (pokušava da dođe do daha)
-(Majka sva prebledela,hladan znoj...) Nije valjda opet u zatvoru, sunce mu jebem da mu jebem?
- Zašto u zatvoru?
- Znači nije u zatvoru? Nego slupao Ljubišina kola? Jooj mene, samo ću da se ubijem.
- Ama nije slupao.
- Pa nego šta je onda? (sad joj još gore, očekuje najcrnje)
- Rekao mi da vam kažem da spustite slušalicu na fiksnom, ne može da vas dobije 2 sata.
Dva pojma iz arsenala španskih kompozicija za gitaru koji su bili nedostižni mnogim gitaristima početnicima i njihovim prijateljima. Za njihovo sviranje je bila potrebna majstorska tehnika koja je emocije tuge i sete ili strasti i energije koja osvaja celo telo, širirla kao leptiriće u stomaku ili podrhtavanje ruku i nekog prostora između srca i glave . Opčinjenost muzikom vrele i tužne Španije se prenosila na one demokratske građane otvorenog srca, žitelje R’n’R države koji su želeli da svoje pravo na kvalitetnu muziku usmere na sve dobro, lepo i uzbudljivo zabeleženo notama.
-Jbt, je l’ si čuo sinoć Nešu...Svirao Alhambru i Asturijas...
-Rasturijas...Al’ lako je njemu...ima duge prste...
-Pa šta...stavi i ti svoje prstiće u vodu...možda porastu...;)))
-Konju jedan...Ti se kupaj malo češće-možda i tebi nešto poraste...pa pojuri Sonju...
