Bolje ista nego nista. Daj sta das, u trenutku kada ti gori pod nogama.
Replika na svako zakeranje u trenucima u kojima nemas bas mnogo izbora, i kada ti je jedina opcija da od dva zla izaberes ono manje.
Prihvati i ne pitaj.

Срећа у несрећи. То је град у коме је позатварано и оно мало послератних фабрика, тако да нема отпадних вода да загађују питку.

Вест коју никада нећете чути и(ли) прочитати, а да није гнусна лаж.

U prevodu - ovde sam jeb'o mnogo i često.

pala magla

Појава равна брадатом бомбашу-самоубици, разбојнику који управо бежи из банке са све митраљезом у рукама, или, што је код наших медија популарно, навијачу (тј. хулигану) који са шест упаљених бакљи трчи и баца бомбе унаоколо, са све ножем међу зубима.

Једноставно, да би стигао до циља и жељене (вољене) особе, мора се мимоићи са подоста људи уколико се налази у неком већем месту. Притом ће изазвати сијасет негативних реакција од разних типова људи приликом тих мимоилажења...

1. "Видиш како он носи цвеће девојци, а ти мени ни ружу, а камоли букет?" (девојка дечку);

2. "(У себи) Маму му јебем, сад је овај билмез морао да прође" (тај дечко);

3. "(У.с.) Е, кад сам ја мојој Милени куповао цвеће... А она ме превари са оним...". "Извините, имате ли жилете? Небитна марка, само да су оштри." (несрећно заљубљени мужјак);

4. "(У.с.) Он сад носи цвеће некој... Као некад Бранислав мени... Шмрц!" (несрећно заљубљена)...

Ривалитет највећих могућих размера. Реал и Барселона, Партизан и Звезда, Москва и Вашингтон, Израел и Палестина, плима и осека. Асоцира на методе дивљег запада у коме би један каубој ставио до знања другом да није пожељан. Један мора да испадне. Дакле, позив на двобој.
Иронија настаје када су два ривала потпуно небитна за околину, па резултати двобоја никога не интересују, већ сви гледају своја посла.

Поређење које се користи када саговорнику хоћемо да дочарамо како смо испеглали неку особу.

Genijalna reklama uličnog prodavača (cige) za neko sranje od 0,5 €, iako će sigurno čitav život to pokušavat prodat pred pijacom.

Глумице које треба да представљају одличне рибе, а у ствари су невиђени габори. Када ти неко прича о овим глупим серијама ти мислиш да су оне неке жешће раве које би свако мушко трсило, а оно Бог да те сачува. Понашају се као да су попиле сву памет овог света, мењају момке као чарапе, а ти ликови с којима су оне су неки штребери који су пољубили женско једино у образ, и то ако им је у сродству. Проблем је што ове глупе серије утичу на женскадију у вашој околини па после морате да их враћате у реалност.

Veliki vezir na pitanje sultana Osmana I-og šta bi sada bilo zgodno za osvojiti.

Sjetna rečenica matorog pljačkaša dok opisuje bježaniju posle obijanja banke u malom gradiću na divljem zapadu.

Kaže se osobi koja po pola sata saopštava ono za šta pametan odmahne rukom.

Serija ko serija. Sranje. Dobija smisao tek kada neki plavušan arči Samantu u guzicu.
Četiri gistro urbane Njujorčanke, koje misle da su popile svu pamet ovog sveta idu gradom i jebanišu se sa matorcima, sa mlađima od sebe, uspešnim biznismenima, neke od njih taslači ko stigne i onaj kome nije otišao autobus.

E sad. Ribe u Srbiji. Toliko naložene na junakinje ove serije da su se i same počele nositi kao one ne bi li imaginarno pobegle iz svojih ruralnih sredina i barem na tren bile Njujorčanjke u svom selu. Visok stepen imbecilnosti, manjak samopuzdanja dovode do toga, da one počinju čak i da razmišljaju kao likovi iz gore pomenute serije, pažljivo skupljaju, upijaju, rečenice izgovorene u seriji i kasnije ih dele sa svojim drugaricama ne bi li bile urbane i svidele se momcima iz sela. Samo citiranje tih dijaloga iz serije nam govori mnogo o devojkama koje to čine i samim tim nam govore da bežimo od takvih riba koliko nas noge nose.

Kada ti stariji brat, sa kojim deliš sobu, da kintu da izađeš uveče u grad jer njemu dolazi riba.

Одговор формалисте на испружену леву руку приликом руковања.

Način na koji otac vaspitava budućeg alkoholičara!
Kao, popij, ali nemoj sebi dozvoliti da te donose kući i da ti se smiju sutradan...

Najbolji u svome selu. On ima to u sebi i zato treba da ode u svet da vide šta on ume. Nekada se desi da on nije čovek sa sela, nego iz neke manje varoši. Njegovi podvizi su nesavladivi i nošen hvalama, pun entuzijazma, povaljivač prve vrste spreman je da na velikim govornicama i skupovima da Kopernikov iskaz. Jednostavno rečeno njegov zenit ma čime se bavio uvek je u opticaju, nije bitno da li je to politika, sport, umetnost, građevinarstvo... on je taj.

Njegov eros koji ga pokreće ka uspehu samo je hormonski trik i taragična greška, jer u toj predstavi fali ono što krasi jednog lidera. No, nema veze to što se kondura ocipelila i dohvatila asfalta, njegova ograničenost i primitivan pogled na svet istrajno kroje politiku koja je obično podržana od nekog njegovog rođaka koji još uvek nije izvadio praziluk iz zadnjeg džepa; nije tu u pitanju teritorijalna pripadnost, bitno je da li u sebi nosi seljaka bez sela ili običnog gradskog šmekera koji se zaleteo punim plućima da osvoji Kilimandžaro.

Početak rečenice koji kod većine roditelja izaziva hladan znoj, ubrzano kucanje srca i "oduzimanje" nogu do kolena.

Dva pojma iz arsenala španskih kompozicija za gitaru koji su bili nedostižni mnogim gitaristima početnicima i njihovim prijateljima. Za njihovo sviranje je bila potrebna majstorska tehnika koja je emocije tuge i sete ili strasti i energije koja osvaja celo telo, širirla kao leptiriće u stomaku ili podrhtavanje ruku i nekog prostora između srca i glave . Opčinjenost muzikom vrele i tužne Španije se prenosila na one demokratske građane otvorenog srca, žitelje R’n’R države koji su želeli da svoje pravo na kvalitetnu muziku usmere na sve dobro, lepo i uzbudljivo zabeleženo notama.