Svaka grupica koja prati neku tekmu ima jednog takvog. To je onaj što najviše ždere grickalice, pije pivo i ne prestaje da priča. Večiti pesimista. Uvek je tu da nervira i misli da zna bolje od trenera, iako loptu nikada nije šutnuo (niti će). Pogodi li nešto nekad to ima da nabija na nos narednih 3 dana, tipa "Šta sam ti rekao", "Znao sam"...
Utorak, 20:45, Partizan:Braga
FF: Pa da li je normalan ovaj Stanojević... gric, gric, gric... pa ko jos igra sa 3 špica, nema ništa od ovoga, gubimo i ovu... srk, srk, srk... Saša Ilić na levom krilu !? Pa on je celu karijeru proveo na sredini terena...
Grobar: Brate, ajde gledaj malo utakmicu...Tišina 5 minuta, pa sve kreće ponovo.
Kraj utakmice, Braga pobedila 1-0
FF: Znao sam da ne može da igraju i Ilijev i Boja i Kleo, šta sam vam rekao!!!
Grobar: (vidno iznerviran zbog poraza, ne može više da trpi) Ne seri bre više! Ajde marš kući!
Stanje stvari na velikom broju večnih počivališta diljem majke Srbije. Nije to samo zbog toga što smo sve stariji kao nacija, te veliki broj starih ljudi umire, već ponajviše zbog činjenice da su opsezi grobova spojeni sa opsezima grobova oko njih. Pomisli čovek da je celo groblje jedan veliki grob, jerbo nemaš gde nogom kročiti na crnu zemljicu, koliko su svi stisnuti jedni pored drugih.
Svaki pedalj je morao biti iskorišćen i nikako uludo protraćen, samo da bi još jedna večna kuća bila uočljivija, a to što je do prolaska do susednog groba potrebno umeće Indijane Džonsa, to nikom nikom ništa. Možete se samo žaliti upravi groblja i to je to.
Jedan od idiotskih reality sou programa .
Posto izbegavam da gledam bilo koju vrstu rialiti sou programa,nekada mi se desi da dok vrtim kanale,bacim pogled na neki od njih,da bih imao argumente kada ih hejtujem.Tako sam neki dan uhvatio deo emisije "Menjam zenu".Svi znamo kome je ta emisija namenjena,ali necu sad o tome,nego bih hteo da podelim sa vama jednu ideju....
Bilo bi cool da ucesnici koji razmene zene,moraju i da opale zene koje su dobili u zamenu,naravno,pred kamerama.Da bi stos bio bolji,organizatori bi trebali da biraju parove u kojima je jedna od njih extra picka,a druga grob.Tada bi muskarci najvise profitirali jer onaj sto je bio osudjen da jebe groba ,dobio bi priliku da ga metne u nesto lepo i obrnuto....!!!
Jebiga,barem bi neko profitirao!
Osoba muškog pola obdarena odličnim smislom za humor sa kojom se svako od nas volio družiti kao klinac. On nam je na neki način bio uzor, a smatrali smo ga "legendom". Obično je to bio ujak ili stric, možda neki porodični prijatelj ili komšija u čijem nam je društvu bilo ljepše i opuštenije nego sa roditeljima, jer oni ipak nisu morali da postupaju vaspitno i kao roditelji sa nama. Nekome od nas je ta osoba bio upravo ćale i takvoj smo djeci uvijek govorili "Al ti je stari kralj, legenda... i sl."
Ono što je najzanimljivije je da je upravo ta osoba u 99% slučajeva odgovorna za izbor kluba za kojeg navijamo. Ako je on navijao za Zvezdu i ti si postao Zvezdaš, a ako je navijao za Partizan, Grobar si i kraj priče.
Pošto su se ti odnosi obično odigravali u (relativno) ranom djetinjstvu, većina nas navija za određeni klub "otkad zna za sebe".
Bilo da je u pitanju taksista na mopedu iz istočnog Konga,grobar gubavaca iz Indije ili radnik "Robnih kuća Beograd",svejedno dobro zna da nema šanse.Ne možeš postati ako nisi niti prestati ako jesi.Autsajder.I ma koliko se trudio da postane In-sajder,uvek će zamah krila leptira na Borneu lančanom reakcijom proizvesti poraz Juventusa kod kuće,lopova direktora i mladog komšiju sa duplo većom močugom.
Bio je jednom na domak lepe ribe,ali nije imao "sredstava na računu za tu opciju".Dva puta je bio u Igalu,preko sindikata,pa kući čuva tanjirić od školjki i osušenog morskog ježa.Deca ga poštuju iz sažaljenja,žena mu daje iz istog razloga,onda kad on može i kad je ne muči pritisak.Nikome nije kriv i niko ne očekuje ništa od njega,iz prostog razloga što se zna ko je i šta je,a i sam je to odavno prihvatio.
Ako jednoga dana,ta svemirska arhiva u kojoj se čuvaju neostvarene želje,nade,žudnje i strahovi odluči da pukne i prospe se po zemlji,konačno će ga biti svuda gde je uvek želeo da ode.
Radnja koja se najčešće vrši prlikom polnog opštenja u pripitom stanju sa pripadnicom ženskog pola kritičnog izgleda.
Situacija je sledeća: pijan si, na'vatao si gorepomenutog groba, priveo u sobu, u zlo doba shvatio da je baš ružna, ali šta sad. Kad je bal - nek' je maskenbal! Jedva ti se digne (što od alkohola, što od pogleda na svoju partnerku) i krećete neki seks u, recimo, misionarskoj pozi. Nakon nekog vremena sledi promena položaja.
E, sada na scenu stupa pridrkavanje. Dok se ona okreće s leđa na stomak, ti je gledaš, pitaš se šta ti je trebalo da ovo privedeš, osećaš kako će penis da ti otpadne od smora, ali nećeš valjda sad da se obrukaš?! Zato ga, dok se ona okreće, pridrkaš, ručno stimulišeš, 2-3 puta gore-dole, čisto da ne padne između dve penetracije i nastaviš dalje. Radnja se često ponavlja pri svakoj promeni poze.
Verujem da će se mnogi prepoznati, tako da konkretan primer nije potreban.
čiste groblja. Veoma popularno i unosno zanimanje na balkanu oduvijek.
Kako koji rat, tako grobari posla imaju a imaće ga uvijek..
**Scena: Baba daje 20 evra grobaru***
Baba: Čuvaj mi mog Miću dobro, zalij cveće i obriši prašinu sa spomenika...
Grobar: Hoću baba, svetog mi Save, budi bez brige...uzima pare i ode u kafanu prekoputa.
Politicka elita danasnje Srbije.
Pogledati sednicu skupstine... Bivsi obijac trafika, jedan propali student bez dana radnog staza, jedan grobar, nekoliko cobana... i tako dalje, i tako dalje....
Srbin koji kasno shvata poentu.
-Dok je bio Tito na vlasti, znao se red i radilo se. Mnogo se zadužio i evo u dužničkom ropstvu smo.
-Sloba je bio genije i pokazao je taj nacionalizam, mada nije bilo loše u to doba. Imao sam platu jednu marku i bila hiper inflacija, ali se od benzina dobro živelo.
-Nova nada demokratije dr Djindjic u to doba nije bio loš, ali je bio loš. Pilo se sinalco i jela čokolada americana u žutom dobu. Pogurali ga ovi kriminalci u vlast i preuzeo vlast i zato ga ubili.
-Tadić je nastavak ovog istog, ali u solidno lošoj atmosferi. Uz BK i tajnog agenta izija se živelo. Izdao Kosovo i rezoluciju 1244!
-Toma grobar. Ko je taj čovek uopšte?
-Aco sendvič napredni je odličan jer, mafije nema, bele kuge nema, siromaštva nema, sendviča ima, 100e za vreme epidemije i još po 30e, čovek obećava i ispunjava. Težak manipulator, lažov, muljator, zaduživanje, policijska država, Bege na vodi, afere....Nastaviće se...
Ono što jedan jebač, kaže drugom kada ima toliko ženski, a sve su ružne. Bolje onda da biraju neke sa velikim sisama i dupetima nego neke lepe.
- Au jebote!
- Šta je?
- Pa gde me ti dovede čoveče, k'o na groblje da smo došli.
- Što?
- Pa sve grob do groba jebote!
- Ma biraj rukama, pusti oči!
Čovek koji "veruje" u Boga i želi to da podeli sa svojim okruženjem.
Prepoznaje se po tome što nosi brojanicu (ili više njih), veliki krst (kao da ga je odvalio sa crkve ili pokupio sa nečijeg groba) i druga obeležja hrišćanske vere. Svima se hvali koliko često i na čemu posti i koliko se puta i u koliko velikoj crkvi/manastiru pričestio. Ako se desi da se nađe u busu koji prolazi pored crkve ili začuje crkvena zvona, sasvim je izvesno da će se prekrstiti tako da svi to vide.
Ukoliko se neko usudi da se našali na Božji račun ili izgovori nešto što nije bogougodno, on odmah reaguje i to shvata kao ličnu uvredu. Kao svaki "pravi" moralista, uvek je spreman da ospe najoštrije osude za onoga ko izrazi svoj ateizam, nepoštovanje crkvenih vlasti, ismeva popovsko čantranje ili ima preveliku seksualnu slobodu.
To Vam je najcesce upotrebljena rec u prepirci izmedju Delije i Grobara !
Delija: Ae kompleksasu jedan idi na tvoj lavor,vec si zaboravio 11 godina patnje ?
Grobar: Bezi bre ae kod doktora po kompleksan,jer ti se smesi i 5 godina tuge !
Za vašu babu osoba od vrhunskog značaja, zbog koje ona, uprkos njegovoj izuzetnoj važnosti, ne bi pravila palačinke onda kad vi to od nje tražite.
ti: Aj' mi napravi palačinke!
tvoja baba: E znaš šta, da mi sad moj pokojni ćaća ustane iz groba ne bi mu pravila palačinke, a ne tebi!
Ultimativno odbijanje da učini neku uslugu od strane (uglavnom starije) ženske osobe, najčešće člana porodice.
- E, 'oćeš nam napraviti večeras palačinke?
- 'S ti lud?! Na ovu vrućinu da ti pravim? Ta ne bi ih pravila ni svom ćaći pokojnom sve da sad ustane iz groba.
Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi.
A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih porodičnih grobnica i mermernih sarkofaga već iz raskvašene srpske ilovače.
Postojanje Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se on posle svoje smrti, 1725. godine, nije povampirio. Blagojević se na dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Svoje lične opanke bez kojih je bio sahranjen. Seljani su shvatili zašto su pokojnom Peri potrebni opanci tek par meseci docnije, kada je za nedelju dana u selu umrlo devet duša. Milsili bi da ih je odnela čuma da svi do jednoga na samrti nisu tvrdili da im se prikazivao pokojni Pera, da ih je davio i da im je govorio da im nema spasa.
Selom je zavladala panika. Još s prvim sumrakom meštani bi se povlačili u kuće i prestravljeni čekali svanuće. Potom se pročulo da je vampir viđan i po tuđim kućama i da nema tog mandala ni katanca koji ga može zaustaviti. Govorilo se da su jedini lekovi krstače, beli luk i ljute paprike, ali ni to nije bilo sigurno. Zato su, po savetu ljudi koji su sa sličnim pojavama imali iskustva, seljani odlučili da raskopaju Perin grob.
Od 1718. severna Srbija bila je pod austrijskom vlašću. Švapska uprava bila je iznenađena panikom nastalom u Kisiljevu i nije bila sklona da poveruje u iskaze meštana. Ipak, kako su seljaci bili “van sebe od straha” Austrijanci su popustili i dozvolili da Petrov grob bude otvoren. Na lice mesta je iz Beograda došla delegacija sastavljena od vojnih i civilnih lica. Prema zvaničnom izveštaju komisije, od svih prisutnih pribranost je zadržao jedino stari grobar. Raskopao je raku, ćuskijom otvorio sanduk od čamovine i na opšte iznenađenje ukazalo se pokojnikovo telo, podnadulo i rumeno, sa naraslom kosom i noktima i pomodrelim usnama musavim od sveže krvi.
- Alaj si se ti, moj Pero, noćas lepo gostio. Što nisi ubrisao ta usta, crni ti? rekao je grobar i zgađen pljunuo.
Pred ovakvim dokazima da je reč o vampiru nisu imali izbora, mrtvo telo su probili kocem. Očevici su tvrdili je neraspadnuto truplo dok ga probijali ječalo i bljivalo krv. Pokojni Pera je potom spaljen.
Metodični Austrijanci su tom prilikom saznali da su stanovnicima Kisiljeva slučajevi vampirizma bili poznati još od ranije, iz turskih vremena. Jedan od najpoznatijih vampira bila je Vlajna Ruža koja nije bila krvoločna kao Petar, već je samo imala običaj da prepada meštane koje bi uhvatio mrak u blizini groblja.
Krene neko kući po padini pored groblja kad mu se, niotkuda, prikaže pokojna Ruža, Bog da joj dušu prosti, i alapača kakva je bila priupita:
- Gde si bio u ovo vreme, crni ti? U štetu ideš, đavo te odneo, a žena te, mučenica, čeka kod kuće.
Posebno je volela da noću razbija testije i lonce zaboravljene na dvorištu, da čangrlja lancima od kofe na bunaru i da poštenom narodu drmusa krevete. Seljaci bi je viđali kako da hoda po površini Dunava. Kada bi s vode ugledala nekog komšiju, Ruža bi ga pozvala po imenu:
- Radojeeee, dođi sa zaigramo! - sve u nameri da ga navadi da se udavi. I pošto niko nije bio lud da joj se odazove, ona bi sve življe cupkala po površini vode. Igrala je, zadizala suknje i pokazivala bele drusne butine i pravo je čudo da se nijedan muškarac nije polakomio i krenuo da i on igra na Dunavu.
Ružina rodbina je htela da presvisne od sramote. Kada bi se Ruža pojavljivala na vodi, silazili bi do reke pa bi je sa obale prizivali i moljakali da ih, onako mrtva, ne bruka pred svetom. A ništa joj nisu mogli jer joj se nije znalo groba, udavila se bila nesrećnica u mutnom Dunavu. Na kraju im se smilovala i smirila se, da se više nikome ne prikaže. I baš zbog nje su posle, u nameri da spreče mrtvake da hodaju naokolo, u selu ljude sahranjivali bez opanaka. (Zato je Pera i sa'ranjen bos.) Ipak, nesrećna Vlajna Ruža nije bila zao vampir; nikada nije izazvala pomor, niti je ikoga od živih zarazila svojim zlom.
Još 1725. bečki časopis Volkische Zeitung objavio je članak Vampir von Kisilevo o slučaju Petera Plogojowitza. Od tada su vesti o vampirima u Srbiji krenule da se prenose iz časopisa u časopis, iz zemlje u zemlju, izazvavši pravu pomamu u zapadnoj Evropi. Saznalo se da ova zla bića ponekad haraju svim balkanskim krajevima. Svedočanstva su prevođena s nemačkog na engleski, na francuski, na italijanski, a jedina neprevedena reč bila je ona koje u tim jezicima nije bilo – vampir. I raspalila se mašta bogatih Evropljana pa su izmislili čitav jedan luksuzni svet vamprira u kome su zvezde grofovi bledih lica, zagrnuti crnim pelerinama koji imaju zamkove s kulama pod oblake, kamene nedgrobne ploče s elegantnim epitafima i pohađuju balove po dvoranama s viskoim svodovima. Niko se više ne seća onih iskonskih, narodskih vampira u opancima. Život su proveli radeći zemlju, čuvajući stoku, spavali su na slamaricama, grejali se uz ognjište, muzli krave, sahranjeni su u žutom blatu pod drvenom krstačom bez belega (nit je ko umeo da napiše, nit ko da pročita), a ipak su nas proslavili.
U Srbiji je glavni sport fudbal, iako nam je u fudbalu glavno dostignuce (na reprezentativnom nivou) remi sa osrednjom reprezentacijom, a u ostalim sportovima cak i u klupskom imamo evropske sampione... Tako da ja mislim da bi bilo bolje da vaterpolisti Partizana pocnu igrati fudbal, mozda ce im neki i imena zapamtiti...
Delija: Crvena Zvezda je bila i prvak evrope, sta je Partizan bio?
Grobar: Mi smo bili u finalu pre Hrista...
Delija: Eto vidis da je Zvezda uspesnija...
Domaća izreka relativno skorijeg datuma koja svedoči o neprebolnoj srpskoj fascininaciji mečkom. Ako je Golf dvojka seljački san, ''mečka'' je san snova svakog živog Srbina, statusni simbol, makar bila u stanju raspada.
-Čoveče, nisi valjda kupio tog groba? Kladim se da mu je 50 godina.
-Dečko, mečka je mečka, makar je i volovi vukli.
-Vidim ja da će vo da je gura.
A bre to li su onija sto se tuzno oblace i kao nesto sve deprimirani,ma vidim ja kako sam iso na koncerti,sve vise neki obuceni ko grobar-peder a kose ko da ih je krava lizala,samo sedi cuti u ugao i gleda u prazno,pa posle vidim i ona Lavigna ili kako se zove i ona takva,pa vidim bre posle i onaj Stankovic derpe nakaza,em emo em zabavnjak em peva uz trubaci,sad vidim ima jedan takav kod mene na fax,kad ga vidis Bog da te sacuva,a slusa folk, (pa nema kad pustamo Grand svasta da radi), pa vidim oni Tokijo Motel,reperi li su rokeri li su,japanci li,ili Nemci,jebem li ga sta su,i na kraj sad kad prodjem kroz grad cak i kod onija sto nisu emo,a nedaj boze rokeri ,sve vidim isarani sa emo-lobanje i crna srca,pa neke patike ko iz 80-te, pa oni kaisi sa lobanje ko da ce vola sa njega da tepa.Dodje mi da prdnem od muku.
Da te ne bi lemo- nemoj biti emo!
Trenuci kada shvatite da ste niko i ništa u očima svoje izabranice, (partnerke, simpatije, kakogod), zato što se ta ista loži samo na poznate ličnosti i seljobrtije: austrijskog MIP-a, japanskog režisera Akiru, svetskog broja No1., košarkaša Magičnog, Nušićevog apotekarskog pomoćnika, ... i te takve. I što? Zato što su takvi uvek uglađeni, umeju lepo da pišu i govore poeziju (turim ih). A vi kao ne znate:
Za nju dao bih sve
Traktor, zemlju, pola stana
Al' u, uzalud sve,
Ona traži Sebastjana
_____________
Svaki dušo moja
Snosi ljubav razno
Al' men' je bez tebe
Uvek srce praznoTvoj do groba verni...
Sarkastično podjebavanje ortaka koji se hvali kako je zbario novu ribu, a koji je toliko smotan da ni jaje iz ljuske ne može osloboditi, te pritom izgleda tako da bi svaka iole svesna ženska osoba odbila i da ga pljune. Kada na sve to dodate činjenicu da zbog urođene mentalne retardacije baljezga i kada je trezan, a kamoli kada je pijan - dolazite do zaključka da mu je mogućnost ogreba za snošaj i bilo kakva interakcija za ženskim polom jednaka statističkoj greški. U tim trenucima magnovenja prosto se zapitate da li je moguće da je naleteo na devojku kojoj sva čula rade kako treba ili se ipak radi o izvesnoj psihofizičkoj devijaciji i anomaliji kod pomenute osobe.
Jer iako svaka krpa nađe zakrpu, a ružnoća je relativan pojam, nije svejedno da li vam drug prezentuje validne podatke o svojoj seksualnoj aktivnosti ili vam floskulama maže oči, sakrivajući tako činjenicu da mu je devojka zapravo protivtenskovska mina koju mogu jebati trojica a da se ne sretnu, koja pritom poseduje vizuelne sposobnosti poput Braće Matić, a čulo sluha je služi k'o namćora od sto godina. Upravo je zbog navedenih stvari nužno tražiti precizan opis ženskog bića o kome se govori, a ukoliko je moguće ni lična provera ne bi bio na odmet.
- Gde si, Đole, stari lafe, pušiš kurac od žirafe, šta ima?
- O, Ćomi, sivi tiću, obližeš me po glaviću. Što si se tako upicanio? Izgledaš k'o da si iz groba ustao, a parfem ti se oseti na kilometar.
- Ma idem da se vidim sa ribom.
- Molim? Brate, tebi je poslednji kontakt sa devojkom bio kad si pre dve nedelje u klubu prišao nekoj likuši da joj kažeš da joj nos izgleda k'o dvogrba kamila. Je l' ta gluva ili ćorava?
- Puši kurac. Zove se Marija i mnogo je lepa devojka.
- To da li je devojka tek treba da se utvrdi. Lažeš čim zineš. Odoh sad do kladže, al' sledeće sedmice da me vodiš da se upoznamo. Želim se uveriti da li hoda na dve noge ili si zakoračio u zoofiliju.
