Obicno kazu : Razbole se prvi put, nikad nije isao kod lekara, i odjednom umre.Ti onda pitas koliko je imao godina, a oni kazu 97.Sto li je umro majku mu?

Legenda enigmatike, prvi učesnik "Muzičke slagalice" sa sedam pobeda, nosilac trinaestog mesta na VEČITOJ LISTI ANAGRAMISTA. Radio je kao nastavnik, a kasnije kao direktor škole u Gložanu. Umro je početkom 2007. u pedesetoj godini, nakon kratke i teške bolesti.

Slični meksičkim samo što su meksički na stadionima, a srpski na sa'ranama, opelima, četresnicama, godisnjicama, grobolju, crkvi.... Pošto većina (velika vecina (90% - 97%)) ne zna kada treba da se prekrsti dok pop čita iz njegovog notebooka, onda kada jedna grupica krene, kreće celo groblje. I onda zaista liči na dobro smišljenu koreografiju.

Sjebao se. Za coveka moze znaciti da se povredio, razboleo, poludeo, umro.. A za stvar obicno znaci da se pokvarila..

Cmizdrenje, plakanje zbog prevelike tuge, bilo to da je nam je neko drag umro ili vas je kurva(nije više draga) ostavila jer je probala novi kurac.

recenica koju izgovori osoba na nekoj sahrani(cetresnici...)posle konstatacije da je zivot nista i razocarenja jer je otisao(umro)neko ko je celog zivota ziveo posteno i bio dobar i human covek

Ovde ne mislim na upoznavanje i predstavljanje jedan drugome već na izraz koji ima religijsku konotaciju i koristi se da se lepo kaže za nekoga da je umro.

Vapaj rekreativaca na malom fudbalu kad nalete na fizički bolje pripremljenu ekipu.

Fotografija sa kojom završimo karijeru ili na banderi, ili na naslovnoj strani rubrike "Minut ćutanja".

Čitanje definicija paralelno koristeći google... da se slučajno ne bi radilo o ''plagijatu''.
Tako su neke, stare, kvalitetne fore neopravdano zapostavljene. Nikad se ne zna, iako je niko nije definisao, mozda se moderator slučajno sjeti da ju je čuo negdje...zato je napravljeno groblje definicija

Simbol bratstva i jedinstva, kao i bosanske gluposti: kad ga je Drug Ćopavi pitao "Druže, šta vam treba?", ovaj je k'o iz topa odgovorio "Veća lopata!"

Umro je bez prebijene banke u džepu, verovatno zatrpan kojekakvim fosilima, kamenjem i ugljem...

devalvirana definicija, dakle ona koja još nije dovoljno mrtvosana za groblje, već izdiše na poslednjim stranicama profila vukajličeta. ako je iko i poseti, jer tajna rasprodaje se dobro čuva, može za male pare (u apoenu jedne definicije) da je kupi, preradi i proda na naslovnici profila kao kvalitetniji rimejk.

Odgovor mog pokojnog dede na pitanje zašto nije otišao na sahranu nekom od svojih poznanika.

Baba koja je krenula na zadusnice,te joj smeta guzva u gradu,te autobus nikako da naidje,pa guzva u autubusu,te joj vruce,skupo joj cvece,moglo je biti i malo svezije,toliko kuka, da kad dodje na groblje,zaboravi kome je posla..

Urbani ekosistem za koji se čini da je umro posve. Svakodnevnica varošica i gradića u ovim krajevima. Đe nema para ni pogrebno preduzeće ne planira budućnost. Trčiš, trčiš pa naiđeš na čoveka na ulici.

Vrsta učesnika u saobraćaju karakteristična pretežno za seoska područja Srbije i nekih zemalja u okruženju. Saobraća na relaciji pokojnikova kuća - crkva/džamija - groblje - pokojnikova kuća. Ne razvija brzinu veću od 4 km/h, a pošto je nije dozvoljeno obilaziti, kako iz moralnih, tako ni iz bezbedonosnih razloga, neretko ume da napravi kraći zastoj u saobraćaju.

Kaže se za najobičnijeg neradnika, ko u životu nije podigo ništa teže od vekne hleba, jednom rečju alternativni naziv za iste je parazit. I ako te vidi da ne možeš nešto sam duradiš on te zaobilazi kao da si groblje, i pravi se da ne vidi i razmišlja o nečemu u datom trenutku

Umro.
Dešava se. Umiru ljudi svaki dan. Ali ne... Nije bilo njegovo vreme, ni njegov red. Prekinut u cvetu mladosti, pri punoj snazi, spreman najviše da doprinese i uradi. Započeo mnogo, al "tačka" je označila kraj...

Covek koji je preko telefona bio izmaltretiran vise nego bilo ko na Zemaljskoj kugli. Dve godine su trajala maltretiranja dok covek nije otisao u zatvor i cak ga i odatle zvao. Cak se prica da je od toga Stole i umro, sto nije tacno. Covek je dan danas ziv!

Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.