Smrtonosna, zarazna bolest koja se prenosi u saobraćajnim nesrećama, a najčešći uzrok je prebrzo okretanje pneumatika.

Specifičan vid izražavaja ljubavi prema kraju grada u kom smo ponikli. U ekstremnim varijantama prelazi u fanatizam, kao i nipodaštavanje i mržnju prema svemu ostalom. Inače, ovakve grafite uglavnom pišu pubertetlije pri prvim jačim naletima testosterona, kao i wanna be kriminalci.

Trućanje je jedna vrsta monologa osbe koja baš i nije na zavidnom intelektualnom nivou.
Trućanje se može javljati u usmenoj i pismenoj formi.

U danima kada se bojimo da promolimo nos napolje iz straha da se ne zaledi, a ni unutra nije mnogo toplije, jer grejanja po običaju više nema nego ima, najbolje rešenje je učauriti se. Pronadješ odgovarajuće mesto u kući (kauč, krevet, fotelja), uzmeš najdeblji prekrivač koji možeš naći i zaviješ se u njega sa svih strana, tako da ti samo okice vire.
Naravno, postoji i maler čaure. Čim se raskraviš i počneš da uživaš, zov prirode, telefon, zaboravljena voda za čaj, požar, vulkan koji ti je odjednom nikao u dvorištu pokušaće da te izvuku iz čaure. Ne daj se, u čauri se ostaje dokle god osećaš potrebu da budeš unutra...ili dok ne skupiš hrabrost da ponovo izadješ na zimu!

Miodrag Petrović-Čkalja rođen je 1. aprila 1924. godine u Kruševcu. Bio je jedan od najpoznatijih srpskih glumaca i jedan od najboljih komičara na teritoriji bivše Jugoslavije. Umro je 20.oktobra 2003. godine u Beogradu.

Miodrag Petrović je bio četvrto dete Čedomira i Hristine - Tine Petrović. Sudbina je htela da se najveći komičar bivše Jugoslavije rodi 1. aprila, na dan šale. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom - u dramskoj sekciji.

U vreme Drugog svetskog rata nalazio se Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ. Nakon rata i demobilizacije upisuje studije veterine u Beogradu. Nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“.

Godine 1946. postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji „Veselo veče“. Od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Glumi i u prvoj seriji Televizije Beograd - „Servisna stanica“, od 1959. godine. U toj seriji se proslavio tumačeći lik kuvara Jordana. U pozorištu, između ostalog, igra u predstavi „Bog je umro uzalud“ (snimljen i film) i antologijskoj komediji Dragutina Dobričanina „Zajednički stan“ (kasnije je snimljena i TV verzija).

Od 1976. godine imao je status slobodnog umetnika.

Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u TV serijama. Najbolje uloge ostvario je u serijama "Servisna stanica" (1959), "Ljubav na seoski način" (1970), "Kamiondžije" (1972), "Vruć vetar" (1980) i "Kamiondžije 2" (1983), kao i u filmovima "Orlovi rano lete" (1966), "Bog je umro uzalud" (1969), "Paja i Jare" (1973), "Avanture Borivoja Šurdilovića" (1980) i "Kamiondžije ponovo voze" (1984).

Imao je uspešnu saradnju sa kolegom Mijom Aleksićem.

Dobitnik je više nagrada: 1974. je dobio Sterijinu nagradu, 1977. Sedmojulsku nagradu, 1991. Nušićevu nagradu za životno delo, 1995. RTS-ovu nagradu za životno delo, „Zlatnog ćurana“ za životno delo na danima komedije u Jagodini...

Čkaljin sin, Čedomir Petrović, takođe je uspešan glumac.

Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga.

U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine zove se po Miodragu Petroviću Čkalji.

Uzvik ućutkivanja, prisutan kod starijih ljudi i to najčešće kad gledaju Dnevnik.

Omiljeno kviz pitanje dokonih baba u malim seoskim sredinama.

Sinonim za parastos!

Univerzalna kvaziutjeha u razgovoru sa ožalošćenima.

Obavezan organizam u svacijem komsiluku, blizem ili daljem, mamojeb od bakute, zla deca iz komsiluka joj stalno lupaju na prozor jer znaju da zivi sama, jer joj je muz Stanoje Bog Da Mu Dusu Prosti, umro jos pre 20 i kusur godina. Sve gradske teorije zavere i planovi pljackanja su usmereni na nju i njenu kucu, jer znaju da je ona stara sama i bespomocna. Ovakvi organizmi iz komsiluka obicno mogu da trce brze od petnaestogodisnjih decaka, kad vide mleko na rasprodaji ili prazno mesto u busu.

Prvobitni mentor nadaleko poznatog barona Minhauzena. Njegove zakletve nemaju ama baš nikakvu težinu., a opravdano se sumnja da je u nekoliko navrata nasankao i čuvenog Sir Olivera. Svaki dan živi kao prvi april, omalovažavajući usputno raritarne primerke poštenja i čestitosti.

Izraz koji može da iskoristi samo jednom u životu jer samo jednom se upoznaje takav čovjek. On je neka vrsta super moćnog mutanta, nikada predviđenog za masovnu proizvodju. Nesto neopisivo, čudno i neshvatljivo ni po jednoj osnovi i propisu. Nije mu bitno mjesto, vrijeme niti žrtva koju mora dati da bi ispunio cilj. Nikada nećete biti kao on. Neki će da mu se dive, neki ogovaraju, ali definitivno svi će jednom u životu poželiti da budu kao on. Suviše je čudan da bi živio i suviše rijedak da bi umro.

Kad te hoće, hoće te. Onaj ko se bori da uspije u nečemu, onda su mu i putevi malo otvoreniji. Onaj ko misli da će mu sve doći na tacni, grdno se vara. Život je maćeha, nema nikome ništa za dž.

Često nas neko iz čiste zavisti sputava u našim nakanama, ali nema veze, ko je mene jebo, umro je tužna kurca. Ničija nije do zore gorila, bitno je samo ustrajati u svojim ciljevima, boriti se za svaku mrvicu i uspjeh je zagarantovan. Ništa nije nemoguće, važno je samo pobijediti svoje strahove. A oni se najbolje pobjeđuju upornom borbom, učenjem o tome što te muči. Bojiš se prići djevojci koja ti se sviđa? Skupi gaće, nabaci zelenu Maliciju na prsa i priđi joj. Baci neku flešku, izvodi gluposti, bilo šta, samo ne čekaj da ti dođe sama od sebe, jer neće. Budi siguran u to. I riješi se kompleksa, sa svakim kompleksom iza sebe osjećat ćeš veće zadovoljstvo.

U suprotnom, ako sve olako shvataš, onda budi naviknut na malere, na padove, na razočarenja. I ako i dalje misliš da se sve urotilo protiv tebe bez ikakvog razloga, a ti nisi ni prstom mrdnuo da ti bude bolje, tada znaj: doći će vrijeme kada će gaće same da ti spadnu i bićeš jeban.

Kažemo liku u društvu koji ima najgori smisao za humor. Liku koji je poslednji put nasmejao svog mrtvog dedu, ali jebiga, to se i ne računa, deda je ipak umro u toku snošaja sa babom, i sa osmehom na licu. Titula Ivanovića se dakle dodeljuje liku operisanom od humora, kome se svi fazoni svode na kombinaciju Krkobabić je mator-Karleuša glupa-Đelić nizak fazona. Dakle, dno dna. Pored njega i osam-na kurcu te nosam fazon deluje kao osveženje. Najgore je što misli da je duhovit, pa ceo dan kenja neke gluposti.

Dobila ime po preraslom midžetu sa Prve koji misli da je duhovit.

Jan Palah, češki rodoljub, student filozofije na Karlovom univerzitetu u Pragu. Nakon invazije pet zemalja Varšavskog pakta na Čehoslovačku , Palah je 16. januara 1969, usred Praga sam sebe zapalio i tako postao simbol savremene borbe Čeha i Slovaka za slobodu.

Pet članica Varšavskog pakta izvelo je invaziju na Čehoslovačku u avgustu 1968, ne bi li na taj način zaustavili započete reforme liberalizma društva podstaknute od strane tadašnje vlade Aleksandera Dubčeka za vreme Praškog proleća. Palah je umro nakon što se sam zapalio na jednom praškom trgu, 16. januara 1969.

Da nisu izmislili lek protiv nje, još uvek bi pisci umirali u ranim godinama.

Zaključivanje pomoću već poznatih činjenica, logičkim nizom koji ne mora biti istinit.

Retoričko pitanje, koje se postavlja kada neko, zimi, drži otvoren prozor.

Nesto sto svaki ulaz ili zgrada imaju.
To je baba koja je prozivela 2-3 ili vise ratova, muz joj je umro pre 20+ godina a ona ostala da zivi sama, stan joj je po mogucnosti u prizemlju ili podrumu.
Njoj nista ne odgovara, u svadji je sa pola ulaza a sa drugom polovinom ne prica.
Mrzi decu svih uzrasta koja se igraju ili pricaju u njenoj blizini.
U prodavnici se svadja sa prodavacicama oko cene necega sto ne planira da kupi, vec joj je samo bitno da siri svoje nezadovoljstvo.
Zna otprilike nekoliko hiljada psovki koje redovno prospe kao lavinu kad joj se neko slucajno zameri ili kad mora da plati nesto.

Jedna od omiljenih muskih igara u osnovnoj pa i u srednjoj skoli. Igra se sastoji od toga da se izabere neki streber iz odeljenja,neko ga svali i legne na njega i onda svi skoce na svaljenog. Postoji i verzija gde se izabere neki streber koji nesto cita na odmoru i onda mu svi redom skoce u krilo dok se ne prevrne i sto i stolica i sve zivo. Od ove igre jos niko nije umro,ma da je nekad zajebano ako ste pri dnu a na vas skoci 500 kg mesa zive vage i ne ustaju brzo.