Epitet najčešće korišćen tokom sportskih aktivnosti i manifestacija. Opisuje nekoga ko je u stanju da trči kao munja i onda kad svi ostali popadaju od umora.

Davno je zagazila u sedmu deceniju života. Prija je kada je zovu starom beogradskom damom, iako se gnušala pri svakoj pomisli da će imati i jednu jedinu boru na svom licu. Od traga vremena štiti je odeća, koju nosi na način dostojan britanskog plemstva. Fini šešir se drži toliko dobro, da ni i najveći poznavaoci ne bi poverovali da je kupljen dok je Josip Broz bio u punoj snazi. Nedostaju joj ta vremena, kada su je znali svi, dok je sada znaju samo taksisti, čija je redovna mušterija. Ne nedostaje joj ni mladost, već joj samo nedostaje njen dragi muž, general JNA, koji je napustio ovaj svet, i ostavio je samu u velikoj vili na Senjaku.
Upravo je krenula na groblje da ga obiđe. Kada se uhvatila za telefon i počela da zove taksi službu, shvatila je da bi mogla da se provoza gradskim prevozom, dugo nije ušla u isti, a volela bi da opet malo bude među narodom.
Ušla je u pun autobus na liniji 23. Finom rukavicom jedva se drži za šipku, dok u drugoj drži lepezu. Iako ne uspeva da se rashladi, sigurnije se oseća kada je ima u ruci. Odjednom, dolazi do neverovatnog otkrića.
Na sedištu je ugledala zalepljen oglas "KLAVIRE PREVOZI OSTOJA". "O, hvala nebesima", pomisli. "Onaj Petroff klavir mi već duže vreme pravi probleme, nisam znala kako da ga prevezem kod unuka. Konačno".
I tako, Ostoja pomaže još jednom beogradskom vlasniku klavira. Dok je Ostoje i njegovog marketinškog tima, ima nade za klasičnu muziku u Srbiji.

Danas sam je video. Bila je lepa, još lepša nego pre. Setih se odbačenih maštarenja - srušenih mostova do vidikovca. Zašto sam ih srušio? Zato što dalje od vidikovca nisam mogao. Zaista, pogledati je daje moć da se izdrži sve na ovom svetu što satire čoveka. Gledati je znači biti u miru sa svetom. Sećanje na nju je lek mojoj duši, koja sada dobija malo snage. Izgubiti je iz vida zauvek oduzima mi svetlost života. U jednom trenu osećam da bih prošao sve muke za nju, u drugom da bih, prosto, za nju umro. Ali, avaj! Ja poznajem lance svoga života, ja poznajem ponor koji zjapi, ja poznajem ništavilo, ja poznajem strah, ja poznajem ludilo, ja poznajem beznađe, ja poznajem sebe. Neobjašnjivo je to... Ne, ne odlazi u nepovrat rasipajući se po stazama moga života! Zar je sve što sam činio dovelo do toga da te gledam kako se kao suvo jesenje lišće raznosiš po vetru moga života i padaš utabana u blato? Ne znam više ništa da govorim.

Matorac na pragu životne karijere. Jednom nogom je već zakoračio, a drugom je ispred i čeka da ga pozovu da uđe. Oprostio je partizanima i sad mu je lakše. Ostala mu još neka sića dana pa ni njemu nije jasno šta je najpametnije da radi i onda samo sedi i čeka.

Ime koje se izgovara sa posebnom opreznošću. Neki ljudi su u stanju da po 100 puta nasednu na ovu staru foru. Kako li je tek onima što nose ovo ponosno ime, kada ih neko ko je neozbiljan pita kako se zovu?

je najcarskija fora ako si u društvu, a prdi ti se epohalno. E sad pošto nisi nešto raspoložen da taj svoj hropac podeliš sa ostalima, ti jednostavno u trenutku ispuštanja gasa pokušaš da skreneš pažnju ostalih dranjem, preglasnim smejanjem, škripom stolice ili već...

Siguran sam da mnogi ne znaju, izuzev onih starijih medju nama, a i iz istorije se verovatno uče neke "bitnije" stvari...

Lužički Srbin i general srpske vojske tokom oslobodilačkih ratova 1912-1918. Rodjen kao Pavel Šturm 1848 u Zgorželcu (Lužica), vojnu akademiju završio je u Vroclavu.
U Srbiju dolazi pre srpsko-turskih ratova da predaje na vojnoj akademiji. Oduševljen ovom zemljom, oženio se Srpkinjom i promenio ime u Pavle Jurišić, a prezime Šturm je zadržao za nadimak.
Kao dobrovoljac, učestvuje u srpsko-turskim ratovima 1876-1878 sa činom poručnika, gde se istakao kao komandant Šabačkog i Posavsko-Tamnavskog bataljona zbog čega je unapređen u čin kapetana.
U balkanskim ratovima komandovao je Drinskom divizijom, koja se najviše istakla u Kumanovskoj bici probivši tursku odbranu.
U prvom svetskom ratu komandovao je III armijom, koja je zaslužna za sprečavanje prodora austrougarske vojske, čime je omogućeno Stepanovićevoj II armiji da se na vreme rasporedi i donese prvu savezničku pobedu u Cerskoj bici.
Sa III armijom učestvovao je u Kolubarskoj bici i na solunskom frontu.

Odlikovan je Ordenom Karađorđeve Zvezde sa mačevima, Ordenom Belog Orla sa mačevima, Ordenom Takovskog krsta, a penzionisan 1921. Umro je u Beogradu 1922 godine.

Rečenica koju smo primorani da slušamo na svim većim rodbinskim okupljanjima kada se familija uhvati raspravljati o skorijim skraćivanjima porodične liste.

Klasa ozloglasenih ubica. Operisu na podrucju Balkana sa akcentom na Srbiju. Prepoznatljiva šema delovanja i provaljivanja u nedužne domove (najčešce kroz prozore, vrata, okno za izlazak iz autobusa u slucaju havarije, na jugu Srbije cak i kroz zidove !?). Prepoznaje se novi vid operisanja ove teroristicke jedinice koji im omogućuje penetraciju ljudske glave (mahom su žrtve ziljave pičke medjutim sve više obuhvata sve klastere društva)!

Vekovima postoji uvreženo mišljenje da jevrejske majke koriste osećaj krivice za manipulisanje sopstvenom decom(osećaj krivice im je vekovno nasleđe),a svi smo svedoci da srpskim majkama ova metoda nije strana.
Naše majke koriste ovu metodu i u najbanalnijim situacijama i uvek uspeva.

Izraz koji cujemo,kada odemo u selo kod neke rodbine,pa nas zaustavi neki matorac da bi nas pitao odakle smo!?

Izraz kojim se označava osoba koja ne može da napravi izbor između više mogućnosti.

Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.

Najgori i najtvrđi biskviti, napolitanke i oblande, neizostavni deo svakog parastosa. Saradnik svakog zubara. Pre jela potopiti ih u ključalu vodu i omekšati čekićem.

Najveći diktator svih vremena na prostorima Balkana. Svi u SFRJ su ga mrzeli, samo nisu smeli da kažu. On zapravo uopšte nije bio iz Kumrovca (српски: "Пожаревац"), nego je bio strani agent, i nije se prezivao Broz, nego Ambroz, te je po njemu ime dobila i biljka ambrozija, na koju su mnogi ljudi alergični, što je sasvim normalno u datim okolnostima.
Tito je ugnjetavao ljude diljem SFRJ i baškario se po svojim raznim rezidencijama od Briona do Beograda, a narodne pare je trošio i na snimanje filmova o svojim izmišljenim podvizima u Drugom svetskom ratu. Najveći deo para odlazio je na honorar Ričardu Bartonu koji je morao da glumi Tita, što nije smeo da odbije, jer bi u tom slučaju Titovi bezbednjaci ubili Elizabet Tejlor, tadašnju Bartonovu ženu. Umro je u glavnom gradu austrijske pokrajine Slovenije, Ljubljani (deutsch: "Laibach"), a sahranjen je u Beogradu (ugarski: "Nandorfejervar") u "Kući cveća".
Pošto ga više nije bilo i ljudi nisu imali koga da se boje, niko mu nije došao na sahranu. Televizijski izveštaji su montirani, a očevici lažu.

Pitanje koje se postavlja nakon dužeg perioda tišine među društvom. Ne može se reći baš sahrana, jer na sahranama žene obično kukaju, dok je za parastos situacija već dobro poznata.

Vremenski veoma dug nedostatak nečega neophodnog organizmu. Nakon tako duge apstinencije neograničeno konzumiranje deficitarne robe može dovesti do katastrofalnih posledica po konzumenta.

1.) Tepanje koje je Njegoš koristio, ne bi li opisao svoju omiljenu kurtizanu (ne, kurtizana nema mnogo veze sa praindoevropskim korenom za muški polni ud, niti derivacionom morfemom Partizana, već sa dvorovima, je l' te cour)*.
Toliko je voleo ovu Mlečanku da joj je posvetio neku knjigu, koja se verovatno po njoj i zove;

2.) Titula Dragane Mirković, u kome je ona Luče (iz Kasidola), a Mikrokozmo mozak recipijenata njene muzike.

Ići na neku slavu, svadbu ili sahranu! Bilo gdje gdje se jede i pije džabe!

Neće on još dugo. Brzo će mu familija sofru postavljat.

Obično kada vidimo osobu starije generacije koja jedva zemljom ide, koristimo ovaj izraz da onome do nas pobliže objasnimo trenutno stanje.