Ultimativni uzvik na stanici, kojim momentalno rasterujete gužvu sa ulaznih vrata bilo kojeg GSP autobusa, kako biste napravili malo mesta i za sebe kad krene cunami.

Skraćeni od "diži se" kada se propmrmlja na brzinu. Omiljeni povik matoraca u GSP-u kada nema mesta, ali ima nekog mlađeg od 25 koji sedi (sram ga bilo, kako sme?!)

Спојница код ГСП-ових дугачких бусева која им омогућава да без проблема скрећу и окрећу зарад што бољих вратоломија њихових возача.

Atraktivna devojka u autobusu GSP-a koji je prepun. Njeno uvijanje oko šipke u pokušajima da ne padne na nekog dok se stoka gura, jako podseća na striperke u noćnim klubovima.

Dika i ponos svakog tatinog sina. Obavezno je tu parkiran, da bi doticni bio siguran da ce ga svi osudjenici na GSP videti dok ga preparkirava.

Toliko očigledna laž da ni retardiran ne bi poverovao. Baš će sad neka vrhunska pička da stavi svoju sliku u autobus GSP-a sa sve natpisom tipa napaljena sam, oplodi me pastuve.

Poza koju zauzima putnik, u metalnom krugu na sredini zglobnog autobusa GSP, držeći se jednom rukom gore, a drugom sa strane, u pokušaju da ostane na nogama, dok majstor "kroti opasne krivine".

Radio stanica čije vreme emitovanja (22h-5h) je izabrano pod pretpostavkom da klasičnu muziku najviše vole da slušaju noćni čuvari i vozači na noćnim linijama GSP-a.

Teorija čije utemeljenje možete pronaći ukoliko iz glavnog grada odete u provinciju. Osim čistijeg vazduha, nedostatka raspadnutih autobusa GSP-a po ulicama, začudiće vas i činjenica da većina pekara i kafića posluje sa cenama kao da su pod stečajem.

Covek toliko debeo da ga je nemoguce zaobici,posebno u vozilima GSP-a. U tom slucaju nemoguce ga je i preskociti.

Kad kupiš jednu kartu za GSP, furaš je u džepu, sediš na mestu najbližem aparatu za poništavanje karti i ne poništavaš je dok ne udje kontrola.

Prva pomisao kada u gradu naiđete na muškarca sasvim normalnog izgleda u zagrljaju devojke koja svojom konstitucijom i "lepotom" više podseća na GSP šofera nego na pripadnicu lepšeg pola.

Nadasve uviđavni gospodin u GSP-u, koji stoji na sred prolaza između sedišta i drži se za dve paralelne horizontalne šipke iznad glave, razapet kao Džizs Krajst. Po pravilu krajnje iznenađen kada neko poželi da prođe tuda.

Put koji je za nase roditelje izgledao ovako: 5 km pesacenja u jednom pravcu,bos i go po kisi i snegu,dok je nama apsolutno lako da isparavamo na 30 C u busu gsp-a pola sata od pocetne stanica do odredista

Istrebljena vrsta manira koja se dans spominju još samo u usmenim predanjima po autobusima GSP-a. Neizbežan argument u svakoj borbi za slobodno mesto u autobusu, kada je razlika u godinama učesnika borbe minimum 40godina.

Kad napolju upeče zvezda na 40 celzijusa, a ti u krcatom vozilu GSP-a pokušavaš da udahneš preostale količine kiseonika. Pritom od tri ispravna prozora baba zbog reume zatvotila dva. Dete je jebalo...

Grupa kontrolora u GSP-u obučena u šlljašteće markere, indentične onim koje po obavezi moramo da imamo u svojim kolima.Pojavljuju se isključivo u trojkama i svojim ulaskom prave opšti haos i pometnju medju putnicima bez karte.

Izreka koja je svoje otelotvorenja doživela u vozilima GSP-a u kojima se putnici otimaju o upravo oslobođena (čitaj: topla) sedišta, dok ona na kojima niko već dugo nije sedeo zvrje prazna.

Čovek koji bi ga ispušio za mesto u autobusu GSP-a. Ipak je prosečna 80-to godišnja bakuta neprikosnovena sprinterka.... Ponekad imam osećaj da bi opušteno oborila rekord samo kad bi umesto cilja bilo slobodno mesto.

Uvreda za zdrav mozak.Covek je postao doktor alternativne medicine,blejao po beogradskim kafanama i cirkao radzu.Dok su UN organizovale 9 specijalnih potraga za njim,on se lepo vozio GSP-om...