Flurescentno - zeleni likovi koje lako vidis iz busa. Postoje 4 opcije :

- imas mesecnu, ponasas se normalno
- imas kartu, ponistis u trenutku kad ih vidis
- nemas kartu, trazis najblizi izlaz
- srednjoskolac si - boli te k****

Mada postoje oni koji ih mesaju sa nekima

Autobus GSP-a iz devedesetih. Karakterističan po zaobljenosti, drvenim sedištima, mirisu po nafti i glasnoći motora zbog kojeg je i dobio ime "drekavac".

I dan danas se oni voze, ali samo na onim linijama koji idu po redu vožnje (prigradske linije ili druga zona). A koriste se i kao zamena kad se neki Mercedesov ili noviji Ikarbusov autobus pokvari, a i kao dopuna za linije.

Ulazak u ovakve autobuse se uglavnom izbegava. Pogotovo zbog toga što kombo između mirisa nafte i smrada neistuširanih može da bude opasan po vas, a takođe zbog glasnoće motora ne može da se čuje ni muzika iz slušalica. A ipak ovi noviji autobusi imaju, em više sedišta, em udobnija sedišta.

Karpiska plaža, sunce te greje, oko tebe tvoji dragi prijatelji, ti upravo krećeš na surfovanje.. Kurčina. Upravo si ušao u gradski prevoz, u autobus prepun ljudi kojima je hajlajt dana da uspešno postave dupe na stolicu za trudnice ili invalide, dok dual-vilduju kese sa pijace i putničke torbe veličine Džeja.
Ali, ti nisi običan, prosečan putnik koji će se time zadovoljiti. Iako si osudjen na stojanje, ti ćeš da odigraš ovaj tango smrti. Vreme je za GSP surfovanje! Svi ostali se drže sa one ružne šipke ili užad, ali ti si pustio muda, balansiraš samo svojim telom i umom protiv prezajebane G sile.
Koliko stanica, krivina i naglih kočenja možeš da izdržiš?

Ljudi koji, između ostalog, tvrde da vozači Gradskog saobraćajnog jašu putnike u prevozu.
(videti sliku)

Nova vrsta klimatskih uslova. Klima koja pobija sva pravila. Klima koja je zdravija od svih mogućih tropskih i sup-tropskih klima u svetu. Toplija od klime u Sahari. Vlažnija od klime u Ekvatoru. Zdravija od primorske klime u Grčkoj, Španiji, Italiji, Francuskoj. Zagadjenost vazduha je,doduše, kao u Pančevu, i to je jedina mana, ali šta sad ne može sve da bude blistavo. Pogledajte šta je dobrih strana. Svaka od ovih klimatskih karakteristika je posledica odredjenih faktora. Toplota je posledica inače toplijeg vremena, nenormalnog broja putnika u busevima, prozorima koji se ne otvaraju. Vlažnost se, zatim, nadovezuje kao posledica "faktora za toplotu", pošto nakon boravka u takvim toplotnim uslovima, makar i jednu stanicu, dolazi do neverovatnog znojenja svih putnika pa samim tim i proizvodjenja više vlage nego za vreme kišne sezone u Amazoniji ili za vreme sezone monsuna u Indiji. Zdravija od klime ostalih primorskih, Mediteranskih država, po tome što ako preživite sve to i ako ne umrete 'busu sigurno ćete debelo ojačati svoj imunitet, i izlečiti se od najrazličitijih bolesti. A do velike zagadjenosti vazduha (kojeg u punom busu ima vrlo malo), dolazi jer kad se toliki broj ljudi znoji, normalno dolazi do smrada istih. Pa još pritom ako u autobus udje neki Romski ulični svirač, miomiris postaje još lepši.
I eto, nakon ovoga možete videti da vožnja autobusima GSP-a po ovakvom vremenu, može biti isto kao i da ste otišli na letovanje na neku egzotičnu destinaciju, a da ste pritom platili samo 50 dinara (za kartu), ili možda niste platili ništa (u tom slučaju, još bolje). A da, užitak vašeg "GSP aranžmana" mogu vam ulepšati i refreni čuvenih hitova Nataše Bekvalac i Ace Lukasa. "U meni 300 stepeni, gorim nisam pri sebi"....odnosno "Gorim, znojim se". Pri slušanju ovih stihova, putnicima kroz glavu prolaze predivne misli o tome da se obese o rukohvat u 'busu ako im je pri ruci ili da se ubiji čim uspeju da izadju iz istog.

Riba koja svima dopušta ulaz.

Uzaludan posao jer gde ćeš da nađeš određeni otisak kad ih je pun autobus.

Rečenica koju upućujemo osobi koja uopšte ne izgleda dobro. Bleda je, preznojava se, oči su iskolačene.

Osoba u zrelim godinama (čitaj: već odavno zreo za penziju) koji u ranim jutarnjim časovima vozi pijane, drogirane i na neki drugi način mentalno iskrivljene osobe-saputnike u nekom od vozila GSP-a. Inače, vozio kamione sa krompirima za vreme materijalne krize posle drugog svetskog rata, pa kad više nije bio potreban na dotičnom radnom mestu dobio "prekomandu" u GSP.
Vožnja sa dotičnim majstorom izgleda otprilike ovako: Oko 4-5 ujutru (posle minimum pola sata čekanja, a napolju hladno u pičku materinu) poprilično pijan ulaziš u vozilo koje neodoljivo podseća na autobus (kao neki preteča buseva koje vidjamo po stranim filmovima iz kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih), sedaš na neki od praznih panjeva (čuo sam da te panjeve neki zovu i sedišta, ne znam zašto, meni baš i ne liče na tu stvar na s) i čekaš. Čekaš i čekaš, a u busu hladnije nego napolju, a majstor nikako da krene... Posle jedno deset minuta čuje se jedno gromoglasno brrrrrrrrrrrmmmmm, pa još jednom, i polećemo. Majstor mu ga da po gasu, zabezeknuti saputnici se uz kiseli osmeh pridržavaju za rukohvate iako sede, a ti shvataš da i nije tako loša ideja ono sa pojasevima u busevima što ti je do juče bilo smešno, ma kakvi smešno, urnebesno. Čak i pijana gospoda iz zadnje klupe prestaju da pevaju na svakoj krivini, pevanje trenutno prelazi u "ooooooouuuuuu koji lik", pa onda nastavljaju uz blago izraženo pominjanje majstoreve familije. Ne staje ni na jednom semaforu, iako je iz nekog čudnog razloga na većeni bilo crveno. Na jednom od blažih majstorevih skretanja, na jednu-dve stanice od tvoje kuće, osoba do tebe baci peglu po tvojim cipelama/patikama i tvoja sreća kulminira. Izlaziš iz busa i zahvaljuješ se na specifičan način majstorevim roditeljima što rodiše takav talenat za vožnju. Jedina dobra stvar je što si stigao kući za 5-6 minuta, a inače bi putovao 20 minuta (ukoliko nije gužva).

God mode je mod igranja video igara u kom ste nepobedivi.
U Gradskom Saobraćajnom je to slučaj kad imate unapred poništene karte za svaki autobus na određenoj liniji.

Доказ за Ајнштајнову теорију релативности.
Место на коме секунд траје минут, минут траје сат, сат траје дан...

Ljudi koji su sa liste najnepoželjnijih poslova uspeli da pobede komunalce i putare.
Njihova ''profesija'' postaje glavna pretnja mladim naraštajima od strane njihovih roditelja.

Penzosi-jači su od Titana pri ulazu u bus i kad snime prazno mesto,ako nema praznog mesta postaju krhki i nejaki ,oslanjaju se mamurnom srednjoškolcu na glavu i ramena kako bi ga prinudili da ustane ,ako to ne uspeju primenjuju napade zadahom koji izbacuju jaucima onemoćalosti punim belog luka i slatkastim parfemom koji su kupili kod cige na ćošku ili je ostao od ratnih rezervi. Zaputili se tri stanice dalje do prodavnice i ako imaju pored zgarde bar dve.
Srednjoškolci- i likovi i ribe sad se voze jer kasne ili su zapalili sa prvog časa
1.Likovi- navukli na sebe prvo što su uspeli da ugledaju od odeće sa kapuljačama ,nisu se umili krmeljivi ,veći deo vožnje prespavaju. Kapuljače im služe da se odbrane od udara zadaha baba i da se sakriju od dnevnog svetla kako bi dremnuli još malo.
2.Ribe- Utegnute ,sredjene kao da su ustale pre 5 sati ,mada se može primetiti da su samo dodale još šminke na facu preko one od sinoć.NE ZATVARAJU usta,pričaju o dogadjajima sa farme(obično o tome kako je neki tamo lik za kojeg nikad nisam čuo užasno nevaspitan....),trenutka istine i sve za ljubav. Za razliku od likova kreću se čoporativno dok ovi mrze i majku rodjenu i samo žele da se dovuku do učionice da prilegnu.
Zaposleni-
1. Matorci slični srednjoškolcima,ćute ,presapvali bi život samo da ne gledaju i osećaju bedu u koju su nas uvalili ovi odozgo
2. Mladji još uvek puni entuzijazma ,sredjuju se za posao ,uredno ispeglana odelca ili poslovne suknje, nemaju još porodice pa misle da se ustvari do jaja zivi od plate. Može im se videti osmeh na licu ,veruju da neće još dugo putovati GSP-om ,kupiće kola pa ih cela gužva i krljanje ne opterećuju previše.
Smrda(preferira krcate buseve)- naravno svaka linija GSP-a ima bar jednog Smrdu koji kad udje odjedanput ima mesta da se ljudi pomaknu sa vrata ,da prednji deo busa ode malo pozadi i ostale rokade koje su navodno bile nemoguće. Mešavina mirisa pišaćke ,smeća koje vuče u kesama i znoja nadjačavaju sve mirise.

Glavni strateški plan. Pravimo ga pre ulaska u javni prevoz. Glavni orijentiri su položaj Sunca u odnosu na vozilo i rutu kretanja, zatim gustina naseljenosti u vozilu, te raspored prozora (bar onih koji su funkcionalni) u vozilu..

Neuništivi penzioneri su, u svojoj večitoj borbi za prazno mesto u autobusu GSP-a, pribegli ultimativnim metodama, uz pomoć kojih bi mogli dobiti ključnu prevagu u odnosu na ostali deo populacije - svojim (pra)(čukun) unucima! Kako taktike "Kesa lekova", "Štaka", "Otežano disanje" i sl. nisu dale zadovoljavajuće rezultate, mudre starine su pribegle nedozvoljenim sredstvima i poturile nam svoje unuke (u stvari, praunuke, a često i čukununuke). Naime, ni najprekaljeniji veteran ratova od 1912-1999, ne bi mogao bez suze u očima posmatrati malo, tek prohodalo stvorenje kako se bori za gutljaj vazduha u prepunom autobusu. Kada se nadjete u takoj situaciji, onaj promil čovečnosti koji ostaje u vama posle ulaska u bus vam izričito naređuje da istog trenutka ustanete i ustupite mesto malom čoveku, kako se ne bi ugušio. E, tu nastupa podli pra-čukun-deda-baba, koji se mučki uvaljuje na vaše pravednom borbom osvojeno mesto, uzimajući dete u krilo! Vama ostaje samo da se zagledate kroz prozor, i da stoički po(d)nesete 120kg teškog, zadriglog automehaničara koji vam se naklatio na bubrege.

balada o GSP

Boze mili cuda velikoga,
Ili grmi il' se zemlja trese,
Il' udara more o bregove?
Niti grmi nit' se zemlja trese
Nit' udara more o bregove.

Vec to tramvaj ide Nemanjinom,
Kako ide vesela mu majka
Po tri trole u daljinu skace
Po tri u dalj', po dve u sirinu,
A po jednu sad gore sad dole,
Na stanici svakoj bitka slavna
Ko ce prvi uci u tramvaje.

A kad covek u taj tramvaj udje
Na ulazu kondukter devojka
Na glavi joj kapa umazana
Ispod kape kose necesljane
Te izdaje karte natenane.

Po dve karte na minut izdaje,
Svaki drugi minut se odmara.

U tramvaju guzva pregolema.

Da je kome stati pa gledati,
Imao bi zasto da se cudi,
Mesta ima za sezdeset ljudi,
A unutra tri stotine dusa.

Izmesa se i staro i mlado,
Izukrsta i noge i ruke,
Dzeparosi rade na sve cetir' strane
Pod klupama sitna deca sede
Na klupama po petoro ljudi
A ostali na noge lagane,
Jedno drugom gaze na zuljeve
I pod rebra laktove guraju.

Tu se jedan junak zadesio:
Desnom nogom na prednjoj platformi,
Leva mu se jos po zadnjoj vuce,
Drugi gurnu noge kroz pendzere,
Treci junak i noge i ruke.

Jednom samo glava u tramvaju,
Telo mu se po vazduhu klati,
A cetvrti sve je nadmasio,
Zubima se za migavac drzi.

U tramvaju cika, plac i vika.

Svi putnici oci izbecili,
Mislis, sudnji dan im odzvonio.

U tramvaju, stari ljudi pamte,
Behu nekad sipke za drzanje,
Ali sada od silnijeh sipki
Samo jedna zdrava ostanula.

Drzi sipku sto pedeset ljudi.

Tramvaj skripi, trza, cima, trese,
Pa nastaje zveka i zvonjava.

To putnici gube ravnotezu,
Junackim se glavam' sudaraju,
A kad stigne poslednja stanica
Tuzno ti je okom pogledati;
Kad izlaze ljudi iz tramvaja
Nekom nema na cipeli djona,
Jednom fali leva nogavica,
A drugome i oba rukava
Jedan udje u novom odelu,
A izadje u gace kupace.

Ostala mu od celog odela,
Dva, tri konca tanka, duga bela,
to tako biva svakog dana,
Sve do mraka, a od jutra rana.

Ples koji izvodite ako kojim slučajem upadnete u relativno prazno(ima mesta za stajanje, nema za sedenje) GSP vozilo. Za ples uopšte nije potreban partner, dovoljni ste samo vi.
Ulazite, plaćate kartu(ili ne), nervozni Miško pokreće grdosiju i... ples može da počne...Naglim startom vozila ples započinje prvo valcerom- dva napred, jedan nazad, hvatate se za ručku sedišta, muzičar prikoči i vi nastavljate- jedan desno, levo dva, hvatate se za šipku iznad ali...kočenje naglo i vi nenadano menjate ritam u ritam tanga padajući u zagrljaj prvog bakutanera pored sebe koji vas šokirano prima na grudi. Vožnja se nastavlja, noge i dalje ne žele da miruju, ritam je to bato! Okrećete se oko svoje ose mešavinom sirtakija i srpskog kola,panično tražeći pogledom prazno sedište sve vreme cimajući glavom u ritmu kloparanja točkova. Ples se nastavlja, makar samo stajali u mestu, naime vaši kukovi ne miruju i za koji sekund bi vam sama Šakira pozavidela na mešanju kukova posmatrajući vašu šotu...
Idemo dalje za iste pare, Miško koči, vi pravite duboki naklon usled delovanja kočionih sila...stanica, slobodno sedište na drugom kraju busa! Krećete dostojanstvenim, samba koracima, ubrzavate rumbom ali...neeee! Neko je već seo na to sedište i zalud vam i ća ća ća i volja i karakter...Još neko vreme igrate tvist pokušavajući da skinete s patika nagaženu žvakaću gumu a onda se prepustite jednostavno pozi Džon Travolte držeći se jednom rukom za naslon nečijeg sedišta, drugom za šipku autobusa i pevate u sebi STAYIN ALIVE do kraja igranke.

Zauzima teritoriju unutrašnjosti svih javnih gradskih vozila, gde su neprikosnoveni gospodari. Prolaz dozvoljavaju samo pojedincima koji poseduju dragoceno parče plastificiranog papira sa njihovim podacima, iz policijskih izvora saznajemo da se radi o dokumentu poznatom kao "IL CARTA MENSILE" iliti u slobodnom prevodu MESEČNA KARTA. Ne zna se na koji način se može nabaviti, ali obaveštajni izvori tvrde da košta Boga oca. Takodje, prolazak je dozvoljen i uz jednokratnu propusnicu koja se jednostavno zove "IL CARTA" (koja se može nabaviti na mestu poznatom kao "IL TRAFFICA") i njenim poništavanjem u posebnom aparatu predvidjenom za to, koji se zove "IL AUTOMATO", dozvoljena vam je vožnja. Iz policijskih izvora o njima saznajemo sledeće:

Najozloglašenija kriminalna grupacija na teritoriji Beograda, koju su 90-ih godina prošlog veka osnovali članovi sicilijanske mafije Cosa Nostra, braća Pazzini - Giuseppe i Slivestre. Naime, oni nisu bili pravi članovi Cosa Nostra, zauzimali su zadnju lestvicu u mafijaškoj hijerarhiji. Bili su obični prevoznici i raznosači kradene robe, ali im to nije smetalo da se pred ortacima hvale kako su okoreli mafijaši. Saznavši za njihovo ponašanje, Capo di tutti capi (iliti glavni baja) je naredio njihovo ubistvo. Anonimna dojava u 5 do 12 im je spasila živote i oni su odlučili da prebegnu u glavni grad, tada ratom zahvaćene Jugoslavije, Beograd.

Tada je na teritoriji Beograda delovao veliki broj kriminalnih organizacija, i suočivši se sa neverovatnom konkurencijom, braća Giuseppe i Silvestre su odlučili da se bave sitnim poslovima, a akcenat su stavili na akcije u gradskom prevozu, koji u to vreme nije bio ni pod čijom jurisdikcijom, a uz to je bila jedina slobodna teritorija za nezakonito delanje. Imali su mali broj članova, dobro obučenih za jednostavne, čiste i sigurne operacije, kao što je džeparenje putnika u, već smo gore pomenuli, gradskom prevozu. Poslovali su nekoliko godina u senci, daleko od policijske pažnje. Tako je bilo sve do operacije Sablja i eliminisanja vodećih klanova, kada su zauzeli kriminalni primat u beogradskom podzemlju budući da su bili jedina organizacija tog tipa, koja je u to vreme brojala čak 17 članova. Uvidevši šansu koja je pred njima, braća Pazzini su započeli do tad nevidjenu kriminalnu ekspanziju. Konačno je svetlost dana ugledala "Il GSP mafia" (koja je dobila naziv prema inicijalima svojih osnivača - Giuseppe i Silvestre Pazzini).

Broj novih pridošlica je vrtoglavo rastao iz dana u dan. Ljudi bez ikakvog obrazovanja (najčešće onog osnovog) nesposobni da nadju neki drugi posao i sa IQ-om bolivijske veverice su prosto hrlili kako bi postali regruti nove mafije koja im je pružala puno mogućnosti. U zavisnosti od njihovih sposobnosti i talenata, njih su delili u dve osnovne grupe:
1) *IL CONTROLORE" iliti "crem de la crem" GSP mafije. Najbolji od najboljih, prvi medju jednakima, prosto rečeno - elita. Vladali su posebnim znanjima zbog kojih su i nosili tu svečanu titulu, a neka od njih su bila - ulazak u autobus/trolu/tramvaj, poništavanje "IL CARTE", proveravanje ostalih putnika, zapisivanje podataka osoba koje su zatečene bez gorenavedene propusnice, zapisivanje registarskog broja vozila. Naravno, jedan nije mogao posedovati sve ove talente, tako da su uvek išli u grupama od po 2-3 čoveka. Na sam pogled njihove uniforme, drečavo zelene, skoro fluorescentne boje, preplašeni putnici su u strahu napuštali vozila. Nesrećnika, koji bi bio uhvaćen bez propusnice, zadesila bi strašna sudbina. Uzeli bi njegove podatke, što je nešto najgore što može da se desi jednom živom biću. Kroz par dana, on bi nestajao bez traga i glasa zajedno sa svojim bližnjima, a na stolu bi policija zaticala parče žutog papira sa logom GSP mafije - to je bila njihova podsetnica.
2) "IL ASSISTENTE CONTROLORE" - dobro obučeni pojedinci koji predstavljaju suštu suprotnost svojih kolega specijalaca. Za razliku od njih imaju pasivnu funkciju u mafijaškom sistemu, jer su vezani za isključivo jednu teritoriju - trolejbus. Ne vladaju naprednim znanjima kao što je ulazak u vozilo (provode sve vreme u istom), poništavanje propusnice (imaju kombinaciju istetoviranu na ruci, jer nisu mogli da je zapamte), ali i dalje predstavljaju važan šraf u mafijaškoj mašineriji. Nose narandžaste, manje upadljive prsluke sa mafijaškim obeležjima, kako bi se uklopili u narandžastilo gradskih trola, i iznenadnom reakcijom prepali putnika bez propusnice. Nedostatak okrutnosti nadoknadjuju manjkom pameti, tako da zadržavaju prestupnika do dolaska iskusnijih kolega. Treba napomenuti i veliku ljubomoru koju oni gaje prema grupi "IL CONTROLORE", pre svega zbog njihove narandžaste boje prsluka, jer iste takve nose i djubretari, pa ih često mešaju sa njima.

Njihov glavni suparnik predstavlja odomaćena nemačka banda "DER SCHWERTZ", čiji se članovi "SCHWERTZERI" oglušuju o zakone GSP mafije, izbegavaju kazne, ulaze u fizički ili verbalni sukob sa njenim pripadnicima. Glavno oružje ove bande (koju mnogi još, zovu i ISKOCIMA, budući da su mogli stići i uteći i iz vozila u pokretu iskočiti) u borbi sa njima je bila pamet, odsustvo čije je bila glavna mana članova GSP mafije. Ali o njima nekom drugom prilikom...

Najbitnije pitanje savremene teologije, kako odoleti svim iskušenjima. Jer ono što možete da doživite u gradskom prevozu prevazilazi sva ovozemaljska čuda.

Теорема:
Ако у аутобус ГСП-а може да уђе n особа, онда у аутобус ГСП-а може да уђе n+1 особа.