Nezaobilazno pitanjce iz dečjih leksikona koje pruža raznoliki broj mogućih odgovora kako se sa godinama menjaju oblasti životnih interesovanja.

Vrlo povoljna prilika da se bar jednom dnevno osetite kao akcioni heroj koji se skriva od zlih mutant nindzi.

vrlo neprijatna situacija i za onoga ko vrši tu radnju i za sve ostale u autobusu...ova pojava je uzrokovana nespavanjem ili malom količinom spavanja, fizičkom i psihičkom izmorenošću sa posla ili iz škole, preudobnim i pretoplim sedištima pojedinih autobusa milog nam GSP-a, uspavljućom muzikom i nadasve i iznad svega čitanjem rubrike "desilo se na današnji dan" sa monitora u nekolicini gore pomenutih buseva...kada vas zadesi, nema spasa, cimajte glavu, lupajte sebi šamare, premeštajte se sa mesta na mesto...šta god uradili oči će vam se kad tad zaklopiti i posle par sekundi uhvatiće te sebe kako balavite po gospođi ispred vas...vrlo nezgodno

Jedina osobina koju trebam povratiti, da bi se opet osećao kao čovek.
A opet osobina koju je najlakše izgubiti, pa se opet osećam kao marva... ili cifra...

Da je Srbija velika znaš jer si hronično bez kinte i nemožeš da otputuješ dalje od zone koja je na markici gradskog prevoza.A da je svet mali,to si negde čuo,pa se foliraš kad sretneš nekog mučenika kao i sam što si.

Po meni, totalna homoseksualizacija naseg jezika.

to su one osobe koje pod najludjim uslovima i najneverovatnijim uglovima uspevaju da čitaju novine u gsp-u.Dok se ostali tiskaju,svadjaju oko prozora,guraju,nerviraju što su se ovi u sredini raširili ko virus po Mexiku,oni kuliraju uz novine a čak i ako stoje ''na pola noge'' uspevaju u toj opštoj gunguli i da listaju iste.

E sad,postoji i ona druga vrsta,profesionalni čitači tudjih novina,koji se ne libe da im dišu za vrat i komentarišu text (coktanjem i opštim komentarima tipa -strašno,vidite šta nam rade...) mada je za ovu veštinu često potrebno da bar jedan od aktera sedi.

Prosjacenje, kukanje...

Neke od posljedica voznje gradskim prevozom javljaju se u sljedecim oblicima:
1) Ako po ulasku u auto ocekujete kontrolora, trazite mjesecnu kartu i govorite 'Mjesecna'.
2) Ako se u voznji autom cuvate za drsku, iako sjedite, jer mislite da cete u sljedecoj krivini pasti.
3) Ako sumnjicavo gledate po autu ima li penzionera koji ce vas napasti verbalno, a u krajnjem slucaju i fizicki, jer ste im zauzeli mjesto.
4) Ako, ukoliko nemate kartu, prolaskom pored svake stanice gledate ima li kontrolora koji ce vas izbaciti iz vozila i/ili napisati kaznu.
5) Ako ulaskom u auto pitate vozaca koja je linija.
6) Ako krenete sat/sat i po prije od kuce da biste na vrijeme stigli do zeljene destinacije.
7) Ako se u toku voznje cudite sto se vozac nije zaustavio na stanici.
8) Ako pri sjedanju pitate 'Jel slobodno?'.
9) Ako ulaskom u auto palite mp3 player i stavljate slusalice.
10) Ako u autu, ukoliko ste posten putnik u javnom prevozu, vadite prethodno kupljenu kartu i trazite ponistivac.

Jedan od omiljenih letnjih sportova beogradskih onanista. Podrazumeva praćenje potencijalne partnerke na stanici gradskog saobraćaja kod Ade ciganlije, u vreme kad su autobusi prepuni, zatim hvatanje mesta iza njene raskošne zadnjice i uz uzvik ‚‚sredina malo napred", ostvarenje punog kontakta, ispred jedva zatvorenih vrata. Za ovaj spot vam nije potreban kimono, nun-čake, ili bilo šta što bi vas izložilo dodatnim troškovima. Dovoljno je da imate šorc od mekog materijala, kamuflažni peškir i majicu na bratele. U slučaju da nemate koga, imate GSP ful kontakt, sport, koji će vam raspaliti maštu do neslućenih granica.

Jako gadno pitanje, ako je upućeno debeloj devojci.
"Nosite blizance?" je još gore, a kombinacija oba pitanja izaziva brzu i prevremenu smrt.

Kompanija Philip Morris je još jednom pokazala da je filantrop i da misli na sve svoje potrošače. Njihov proizvod dečiji Marlboro je posebno kreiran za potrebe osnovaca i srednjoškolaca. Sadrži 10 cigareta, koliko je neophodno prosečnom đaku:

- Krene u školu kupi jednu paklu, usput ispuši jednu
- Stigo je u školu, mora da se pripremi za nastavu, zapali drugu
- Prvi mali odmor - 1 pljuga
- Veliki odmor - 2 pljuge
- Mali odmor - 1 pljuga
- Drugi mali odmor - 1 pljuga
- Još jedan mali odmor - 1 pljuga
- Gotovi svi časovi, na stanici dok čeka bus ispuši jednu
- Završava se avantura sa GSP-om, pali poslednju da se smiri

50 metara pre kuće baca praznu paklicu da ga keva ne provali

Emotivno nesazrela osoba koju neki optimistično nazivaju i "okoreli realista".

Verovatno jedina osoba koju poznajete koja je u stanju da vrišti od smeha kada se bakuta oklizne dok prelazi ulicu, dok prikazuju uginule pingvine na Antarktiku zbog klimatskih promena, kada klinče od pet godina stoji izgubljeno i plače za svojom mamom. Kažem "verovatno" jer poznavati više od jedne ovakve osobe je Božija kazna.
(Šta ste bili u prošlom životu?)

Neosetljiv poput anestetičnog pimpeka spremnog za elektrokuciju kondiloma, uviđavan poput pijanca u GSP-u, otresit kao prefrigana šalteruša. Čovek koji se kao klinac smejao kada su Bambiju ubili mamu.

Crna, tri broja manja ženska jaša, najčešće od niskokvalitetnog, mestimično ispucalog skaja, ili druge jeftine imitacije kože. Furaju ih klinkice sa urođenim odsustvom stila, kojima je najbitnije da i pored izvesne upale jajnika, ni po ciči zimi jakna ne pokriva buljsona, utegnutog u takođe par brojeva tesnije farmerke.

Bilo da furaju puš-ap, ili imaju prirodno urođene poteškoće za kičmu, jakna se ne zakopčava dalje od vrha abdomena, najpre zato što bi se buvljački rajfesšlus pokvario od naprezanja, a na ovaj način i sise ostanu na izvolte, taman da šofer trocifrenog GSP-a ima na šta da drka kasnije na okretnici u Bataji.

To je osećaj koji ti jednostavno nabaci osmeh na lice, ulepša dan i prosto te ubedi da postoje i lepe stvari na svetu. Naime, do tog osećaja se dolazi kada sediš u autobusu GSP-a, slušalice u ušima, sa player-a trešti muzika taman toliko glasno da i vozač ogluvi, a pored tebe stoji penzioner koji ti kenja zato što mu ne ustaješ, i tako ti deda/baba drvi i drvi i drvi, zapeni od priče, crveni se u licu, žila kenjara pulsira i vidljiva je sa kilometra a ti samo klimaš glavom dok te zvuci iz slušalica odnose na mesto neko daleko odatle!

Jedna neobična situacija koja se javlja kod većine penzionera. Kada pređu određenu starosnu granicu i dobiju besplatnu markicu za GSP ispunili su jednu od svojih poslednjih želja. Zbog toga što ne plaćaju pojedinačne karte, u letnjim mesecima, kada je velika žega, a 99% njih su meteoropate (stvarne ili umišljene), destinaciju od tačke A do tačke B prelaze sa više autobuskih linija (obično 3+).

Takođe kod ove starosne grupacije je jako zastupljeno proučavanje Zemljine rotacije i revolucije. Za svaku liniju posebno proučavaju satnicu putovanja, i pretpostavljaju na kojoj ce strani busa biti veća hladovina, pa tako odlučuju da li da sednu levo ili desno!

Kad neko navali na nešto...mada nikad nisam video kako puž navaljuje na bukvu??

Fenomen naseg sveta, najenergicniji, pametniji, zivlji, ambiciozniji, samopouzdaniji, recitiji sloj stanovnistva u Srbiji! Nema sta (misle da) ne mogu i nece.

Jebem mu mater, nema dovoljno jake rečenice da počnem ovo.
Kad bolje razmislim, pitam se i da li vredi pisati o tome.
Ali misao je tu, u mozgu, šeta i na da da se smirim.
Većini je verovatno poznata situacija.
Taman ste pomislili da ste zaboravili, da je još sve dobro prošlo, da nije bilo strašno i povratili kakvu-takvu normalu u životu, a ono prc.
Negde u nekom parku, dok ste jeli pljeskavicu ili parče pice, u nekom kafiću dok ste blejali sa društvom, u autobusu GSP-a, u kraju, nebitno gde - Ona.
Nasmeje se kao da ništa nije bilo, kao da ste pre pola sata razgovarali telefonom i dogovorili se da se baš tu nađete i tako kroz smeh pita "e, gde si?".
Probate da nešto smisleno odgovorite, još u čudu otkud Ona baš tu.
Posle dve-tri kurtoazne rečenice, Ona vam kaže "ajd vidimo se".
I ode.
A vi ostanete tako sa gomilom pitanja u glavi.
Šta znači vidimo se, što se smeje, da li joj je stvarno drago što me je videla i ako jeste šta to znači, jel ovo baš slučajno ili neki jebeni znak, da je nisam svojim upornim razmišljanjem prizvao, zašto sam bio glup pa dozvolio da se raziđemo, da li ona sad razmišlja ovo isto...
Pitanja, pitanja, pitanja a odgovora nigde.
Jer, kad ste još mogli da dobijete odgovore niste imali strpljenja da ih saslušate, ili sluha da ih čujete, ili muda da postavite pitanja.
Sad samo možete da se pitate ili da se nadate nekom ponovnom slučajnom susretu. Niste valjda pička da je odmah nazovete.

Mesto za okupljanje starijih, penzionisanih, besposlenih ljudi. U davna vremena imali su prela ali zbog promene tempa i nacina zivota ta mesta su sad vozila GSP-a. Tako da kada se sa blagom vroglavicom od gladi, pospanosti i umora od posla/fakulteta vracate kuci ne pokusavajte da sednete jer ce vam se ubrzo nad glavom stvoriti (uzmimo za primer) starija, doterana, tek izasla iz stana, gospodja koja ce vas drsko zamoliti (citaj narediti) da ustanete, kada sedne pocece da prica: kako su mladi u njeno vreme bili drugaciji, znali su neki red a ova omladina danas... sram ih bilo! U roku od par minuta jos par njih ce se nadovezati na "pricu".