Izraz koji se kod Srba upotrebljava kao sinonim za udarac nogom u dupe,a može i u bilo koji drugi dio tijela,sve u skladu sa željama,potrebama i mogućnostima.Na nozi se obavezno nalazi šupalj,opanak ili papa...ili neki drugi predmet(gaće na primjer...po mogućnosti izderane sa krem i braon neopranim flekama).Ovaj izraz svakako ima sličnosti i sa :opaučiću te,neću te udariti ali ti hoću glavu odvaliti...i dr.Često se upotrebljava kad neko lupi glupost i bude izmlaćen ekstremitetom zvanim SUPER-noga.

Svi mi koji smo imali deo te sreće u životu, da imamo svoje selo, oni koji ga nemaju neće se složiti sa mojom konstatacijom, imali smo i sreće da imamo i tu jednu jedinu kafanu u svom selu. Alo bre, svoju kafanu!! Kad ti dodje brat iz Pančeva, ti znaš gde ćeš da ga vodiš, da se hvališ svojom kafanom! Kafana koja ima 10 stolova, sa flekavim stolnjacima karirane boje iz doba komunističke idile, limenim pepeljarama, čuvenim čašama od 2 deci, oblika burenceta, koja je danas redja od belog medveda. Da slušam bre Silvanu Armenulić, ali ne zato što sam čuo da je to sada IN, i da svi po gradovima gaje kafana style, pa svi znaju ko je Silvana. Da ne dodjem u Nike patikama u kafanu, jer sam opasan baja. Da ne tražim da zakupim separe u kafani, i da mi hostese uvaljuju medovaču za 200 din iz budjave epruvete ko da sam u bolnici, i da mi se smeška srazmerno sa količinom popijenih epruveta. Neću da me nude rakijom od maline kad pitam koju rakiju imaju. Da odem u drugo selo, da znam red, da znam da nisam gazda, da sedim i pijem svoje, ne tražim da muzika dodje za moj astal.Neću da mi neko traži 1500 dinara za litru-litru, i da mi donese kiselu umesto sodu od deda Sretena iz četvrtog šora, od kog je i moj deda dok se momčio kupovao sodu kao od dobrog druga. Hoću da mi svira moj Dika cigan violinu na uvo, i kad nemam da mu platim, da zna da ću mu dati čim budem imao, a ne neki ''troya band'', ''megamix bend'' i ostali koji za novce sviraju i ''smoke on the water''. Moj Dika iz principa neće da svira ništa mladje od 15 godina, ako ti se ne sviđa, ima kome se sviđa. Da na zidu ne stoji portret nekog ruskog cara iz devetog veka za koga ni ne znam, uljem na platnu, nego slika Lepe Brene i Vesne Zmijanac sa Rumskog vašara iz 83-će godine.
Hoću bre da odem sa mojim dedom na špricer u kafanu posle nedeljnog ručka i da me nije sramota, i da me ne gledaju kao da sam lud !!
I hoću jednog dana sa mojim sinom u istu da odem, da ga naučim pravim vrednostima.

To je osoba koja uzima pare na šetalištu u Budvi za samo 5minuta.

Za razliku od "običnog" crva koji u jabuci pravi "običnu" rupu, crv sumnje buši ontološki i sociološki fundament "jabuke kao takve".

To se desava kad iz dosade pokazes majci sta je Vukajlija.Njoj se dopadne,pa pocne da cita,sve cesce i cesce.Onda pocne da kuka da je registrujes,jer ne ume sama.Izbegavas,al na kraju moras.E,onda vise ne mozes da dodjes do kompa od nje.Mota se po kuci,radi kucne poslove, pa pravi pauzu svakih pola sata "Ajde, bre skloni se,da se odmorim malo,imam jos posla,samo da vidim jel ima nesto pametno,jao dete,sto ovde ima budala,al ima i dobrih stvari...."
Hocu moj kompijuter nazad!!!

Srbe možete do mile volje lagati i varati, zakidati i navlačiti, ponekad i tući, ali nikada, nikako, nigde i ni po koju cenu nemojte u njima probuditi sumnju da pokušavate da im zakinete. Ili kraće rečeno, "Neću žvaku, hoću kusur." U ovoj pojavi postoji sveopšta ambivalentnost po pitanju zakidanja. Dok s jedne strane panično vodimo računa da ne ostanemo uskraćeni i da neko drugi slučajno ne dobije više nego što smo uvereni da je zaslužio, s druge uopšte nismo gadljivi na laku kintu i sitan ćar. Ili kraće rečeno: "Ako ne uzmem ja, uzeće neko drugi."

Znakovi u vidu crtica, kukica, tačaka koji služe za razlikovanje jednog slova od drugog.
U sprskom jeziku nužno zlo jer nas mrzi da "promenimo" tastaturu.
Stvar postaje zanimljivija...

Nešto najgore što vas može zadesiti kada rešite da se oprobate na čojinoj površini.
On je namćor koji se danonoćno muva od stola do stola davajući igračima raznorazne instrukcije, u nadi da će ga neko pozvati da im se pridruži, jer za žeton izgleda para nema. Nepristrasan je i sa velikim zadovoljtvom podjednako "pomaže" oboma igračima. Prema njegovoj teoriji i poznavanju svih felševa i termina koji se koriste u ovoj igri, reklo bi se da mu ni Roni O'Salivan nije do kolena.
Čak i da je tako, pusti me da odigram jebenu partiju bilijara kako ja hoću, idiupičkumaterinu!

Jedno od najzanimljivijih načina za spremanje hrane... Pandan pečenju rakije...
Jutro. Ne budi te nikakav alarm, već te žena viče iz dvorista, sada već dobro prepoznativom rečenicom,''voda vri!". Ustaješ, propisno se oblaciš, sa dva para čarapa, od kojih u jedne uvlačiš duge gaće, i preko njih vunene, koje idu direktno u ribarske čizme. Gore oblačiš duksericu, preko nje džemper, i vojnu jaknu koja ti je ostala još od kad si devedesetih bio u ratu.

Na glavu navlačiš kapu, koja je inače univerzalne veličine, i koju imaš već godinama, koja ti služi samo tokom posečenja. Izlaziš, zajedno sa sinom, ili prijateljom koji ti je od rane zore pritekao u pomoć, i upućujes se prema svinjcu... Ako imaš malog klinca, ostaviš ga duže da spava, pa taman da za doručak ima ražnjiće...

Svinja se već uznemirila kao da nešto sluti... Prisećas se svojih i tuđih doživljaja tokom dugogodišnjeg pravljenja najboljih duvan čvaraka u kraju... Sećaš se kako si kao klinac loše navukao džak prasetu, pa je prase nogama probilo džak, trčalo unaokolo, udaralo gde stigne, dok se samo nije ubilo... A i kako su se tvoji ortaci napili, i hteli da na human način ubiju svinju... Ugušili je butanom, sve sredili, i kako su stavili prase na vatru, čula se eksplozija u radijusu od 300 m... Ali dobro... Bar su se kučići lepo najeli tvojim nazimčetom... A i imaš zanimljive šare na zadnjoj strani kuće...

Sa prasetom već okačenim zadnjim nogama odozgo, kreće i prva tura... Domaćica nudi kafu, i naravno dosipa rakiju iz bureta, jer je flajka već pri dnu... Nema ništa za bacanje, čak je i utroba utrošena, u kojoj uživaju džukci 10 okolnih kuća... Kažeš ženi da pristavi kuvano vino, nešto ladno od jutros... Već se primiče i ručak... Sveže šnicle, i ražnjići kakve u životu nisi jeo...Pečenje čvaraka traje ceo dan...ali nije ti dosadno... Čak štaviše, voleo bi da svaki dan zakolješ po koju svinju...

Već si dobrano pripit. Ipak, trebalo je nazdraviti sa svakim ko je tog dana svratio u tvoju avliju... Red je. Čvarci već uveliko cvrče... Skidaš raniju sa vatre, cediš mast, i vidiš, biće jedno 4-5 kg čvaraka... Srećan si, ulaziš u kuću da večeraš, i da obeduješ u čvarcima koje si svojim rukama napravio... Nemaš neku veliku dobit, a i celu subotu si radio, ali si zadovoljan... Gledaš u sina, ponosan si što je držao noge kad je bilo najpotrebnije... Tvoja krv. Onako pijan, ležes i prespavaš ceo sutrašnji dan... Tvoja misija je uspela, pokazao si se kao pravi Srbin.

Sa distance oboje izgledaju korektno, na Čedu se pale Otpor-đevojke, na Vendi šoferi. Međutim, kada im priđete malo bliže setite se stiha “hoću iz daleka da volim i želim tvoja oka dva”. Oboje su skloni kritici SVIH svojih kolega/koleginica i pritom se trude da zvuče što stručnije ali ni Čeda ni Vendi nikada nisu uradili ama baš ništa što bi pomoglo katastrofalnom stanju u struci kojom se bave. Kada su u pitanju stihovi, Vendi sem pesme Praćnuo se šarančić nema ništa vredno pomena, a slično se može reći za Jovanovića i pojavljivanje na protestnim skupovima devedesetih u društvu pravih osoba.

Rečenica koju izgovoriš kada ljudi puno traže od tebe.

Cesto koriscena fraza kad zelite nekod da sjebete na koliko-toliko kulturan nacin.

Nema elemenata za dobru vožnju.
Nema goriva. Nema pijanke - sedeljke. A ni ležaljke.

Ono što muškarci žele.

Razlog svadje dva clana zajednice, u situaciji gde ne postoji drugo mesto za gledanje TV-a, a (naravno) razliciti su ukusi izabira televizijskih kanala.

Je l' znam? Stvarno tako misliš? Mislim, ja iskreno nemam pojma, dođe mi da skrenem i levo, i desno, a bogami nekad i samo da skrenem. Mislim da tebe samo mrzi da mi daš neki, jelte da se tako stručno izrazim konstruktivan savet. Ili se možda plašiš da nešto ne sjebem, pa da te posle okrivljujem. Ma, šta, bre, ja tebe pitam, sam sam svoj gazda, ima da skrenem gde ja hoću, pa kud puklo da puklo. E, a šta misliš gde ima manje blata i lupanja glavom kroz zid? Gde će više da me poštuju? Ma, zabole me, skrećem levo. Najverovatnije.

Deca, jebo im ja mater!

Hoću brata! Ama dete božije, oću i ja ženu, al kurac ćemo i ti i ja da dobijemo ako svaka 3 minuta budeš dolazila u monitoring!

Definitivno najveći krivac za činjenicu da se pretvaramo u naciju jedinaca. Za dvoje će se uskoro dodeljivati nacionalna penzija.
Radoznaliji od Poaroa, manje poštuju tuđu privatnost nego Veliki Brat, iz kuće ne izlaze, noću ne spavaju...
Ako se hitno ne krene u masovnu izgradnju sigurnih soba za parove sa detetom, brzo ćemo doći u situaciju da je onaj poslednji ispod šljive sam jer se ni za sekund nije odmicao od majke da je otac otrese.

Najteži dan-od njega se uvijek krece na dijetu.

Za kvalitetno i precizno zidanje, jedna od važnijih alatki je visak.
Uz libelu, i mistriju, visak čini sveto trojstvo zidarskog zanata.
Visak konkretno služi za određivanje vertikalnog pravca,
da bi zgrade bile uspravne a ne nakrivljene na neku stranu.
Kada majstor zida bez viska, to znači da radi kako on hoće.
A to je uglavnom loše. Ovaj izraz je (logično) potekao od majstora zidara.
Kada vam neko kaže sada će on da vidi kako ja zidam bez viska,
to znači, sada će on da vidi kako ja radim kako ja hoću i to naopako, njemu iz inata.

Jednostavno je tako. Koliko se svi trudili, dobro većina, da pokusamo da ispunimo svoje snove, želje, prohteve i slično, ništa od toga ne može biti izvodljivo bez para. Da odeš sa tečom na prljavi kanal na pecanje, trebaju ti pare. Za crve, gliste, gajbu piva, paštetu za doručak. I jebeno je tako. Da se može od ljubavi živeti, to bi bilo slatko i bajno, ali jebena je činjenica da ako hoću devojku da odvedem na sladoled kod Rize šiptara, da mi trebaju pare.
A valjda da se živi od ljubavi, možda bi se više i voleli, ko zna...