Pravo koje američki ustav daje predsjedniku deset dana da razmotri mjeru koju je donio Kongres.

Kada se ponadaš izaći s prijateljima na blejku, a žena ti drži jaja u šaci preko džepa.

Rakija domaće proizvodnje koja posle nekoliko časica udara u glavu kao grom. Pravljena je po starom srpskom principu "što jača to bolja" pa zbog toga više liči na nešto sto je djavo lično pekao u kazanima pakla nego na alkoholno piće. Toliko je jaka da bi čak i Keith Richards posle treće čašice rekao " Šta je ovo jebote !? " (imajte na umu da govorimo o liku koji je pošmrkao pepeo svog oca). Sutrašnji mamurluk ima vise nuspojava od eksperimentalnih lekova od kojih je najizraženija glavobolja koja ako je uzeta baš prekomerna količina gromovače prevazilazi granicu bola i prelazi u osećaj da ti na čelu izrasta par rogova.

Period u životu muškarca pre stupanja u bračne vode.

Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.

Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.

Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.

Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.

Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.

Karanje u ratama.

Pojava koja svakog meseca pogađa muškarce koji su u vezama. Traje nekoliko dana.
Vremenski se poklapa sa danima kada njihove devojke dobiju.

Uživati do kraja. Pojedeš celu teglu eurokrema i muka ti je, ali oližeš i kašiku. Da se blista!

Zašto?

Jer tako treba, bez milosti, bez kajanja. Uživaj u vožnji dok traje. Nemoj da polako tinjaš kao bedna sveća od tri dinara koja gori samo da naznači sagorevanje. Budi jebeni napalm koji pali vijetnamsko selo u zoru, neka pršti na sve strane. Uživaj u pokolju do kraja.

Prilike su retke i ako ih ne iskoristiš do kraja ili propustiš, preispitivanjem ćeš se dovesti do dna septičke jame u kojoj svi plivamo. Zato kada dobiješ priliku da omirišeš cveće, udiši duboko.

Namrgođeni komšija koji brani deci da se igraju ispred zgrade.

moze da se protumaci kao kockarska postapalica,ali,ukoliko sljakate na gradjevini ili neke jebacke zidarsko-tesarsko-hardcore zajebane poslove-a treba da napravite beton-onda to znaci-TRI LOPATE SLJUNKA,A JEDNA CEMENTA :)

Organ. I to nepravedno zapostavljeni organ koji nije pronašao svoje mesto u medicinskim naukama. Nije opisan ni u Gajtonovoj Fiziologiji, niti u Neterovoj Anatomiji, a moja baba zna za njega i često ga pominje. Toliko o medicini kao nauci koja je dostiga svoj vrhunac, koja poseduje sva znanja o čoveku, njegovoj građi i načinu funkcionisanja.

Baš kao i drugi organi, od osobe do osobe, različit je stepen njegove razvijenosti. Karakterističan je za pol, razvojnu dob, mentalitet, a najviše zavisi od genetičke osnove. Ne zna se tačno u kom delu tela taj organ obitava, ali po meni najlogičnije je da se nalazi u glavi.

Ono najvažnije, funkcija ovog organa je da omogući običnom smrtniku, kao što samo ime kaže, da istrpi različita sranja i podjebavanja od strane žene u PMSu, dece, državnih službenika, političara, šefova, ili ne daj Bože privatnika. Omogućava samokontrolu i sposobnost da se prećuti, da se zažmuri na jedno oko kad je u pitanju nepravda, da ne isprebijamo budalu koja nam ide na pičkin živac...

Ali dokle?! Pa već sam pomenuo - kod nekoga je deblje i može više sranja da podnese, a kod nekih tanje, pa lako padnu u vatru... Od njega zavisi dal' imamo dug ili kratak fitilj. Kad pukne, osoba postane opasna po okolinu, pa se treba voditi devizom "Spašavaj se ko može", pogotovu ako je to osoba sa ovim "debelim" jer znaj da je rad veeeliko sranje napravljeno.

Pritisak u trpilu, prema narodnom verovanju, smanjuje se preko polnih organa, hoću reći seksom.

Svima se desilo da u nas u školi ponekad nastavnici/profesori zamole da nešto uradimo za njih. Bilo da odnesemo lek njihovim tetkama i ostalim rođacima, ključ da zaključaju vrata ili hranu i piće da se najedu i napiju.

Kad vidimo osobu, kod koje su sekundarne i primarne polne karakateristike u svađi, pa ne prezentuju isti pol, konstatujemo da su se endokrine žlezde zabagovale.

Seksualni predator lepšeg pola. Obično je to neka kuguarka u tridesetim godinama, koja pokušava da uhvati svoj poslednji voz i upeca nekog bogatog soma. Pošto joj je inteligencija na nezavidnom nivou akcenat je bacila na isticanje svojih fizičkih atributa. Posle raznih fitnesa, teretana, solarijuma i ostalih zajebancija može da se pohvali zanosnim telom ali ne i nekom lepotom. Telo zmaja, lice samuraja.

Preko dana obitava na terasi lokalnog kafića, gde po ceo dan ispija jedan duži espreso i nezainteresovano gricka plastičnu kašičicu ali čim padne noć ona skida svoje baksterke i izlazi u lov. Oblači najkraći dopičnjak koji ima i majicu koja joj otkriva pupak, stavlja pola kila pudera na lice i prska na sebe parfem marke "Ćapi me". Spremna je.

Ulazi u lokal, seda za šank i naručuje martini ili neko žestoko piće sa dosta leda. Ne plaća svoje piće, već čeka kavaljera koji će tresnuti o šank ključevima svoje nove bembare, platiti joj to piće i pozvati je u njegov dom u centru grada. Sedeće još neko vreme tu, uvijajući pramen kose kažiprstom, dok ne skapira da princ neće doći, a onda će se zadovoljiti prvim muškarcem koji joj priđe. Kurac je kurac.

Mlaćenje majmuna bez ikakve pomoći spoljašnjih uticaja, dakle bez pornića, bez časopisa, bez babe i dede koji se jebu u stanu pored, i bez maloletnica sa druge strane žbuna, već samo koristeći sopstvenu maštu i pamćenje.

Biti majstor svog zanata.

Pogonsko gorivo za poljoprivredne mašine koje ima subvencionisanu cijenu. Koristi se kao agrarni podsticaj za sjetvu ili žetvu.
Naziv se u narodu ipak odomaćio u nešto izmjenjenom značenju.

Pitanje koje se često upućuje svršenom studentu.

Retko ko beli medvedi. Nešto što se vidi samo na filmu, i to naravno samo u američkim. U većini slučajeva scenario je da glavni lik i njegovaa devojka jure kroz šume Amzona, kroz svemir, pešače kroz Saharu... U tom trenutku dešava se invazija Amzonki, marsovaca ili nekih crnaca koji jurišaju na njih sa motkama. Glavni lik je opremljen najsavremenijom tehnologijom u periodu kad je sniman film.
Kad se desila ta invazija na njih scenario se deli na dva dela:
1. Junak govori devojci da beži i da ga ostavi da on to reši i da će se naći na nekom tajnom njihovom mestu. Devojka to odbija i traži od njega oružije kako bi ona časno učestvovala u toj epskoj bici. Ovaj scenario možemo još nazvati i Dvostruka američka hrabrost
2. Drugi scenario se uglavnom ponavlja. Jedina razlika je u tome što devojka šluša junaka i beži, što bi Ameri rekli povlači se. Tada junak zahvaljujući svojoj opremi ubija sve koji mu stanu na put i nalazi devojku i na njihovom tajnom mestu je prosi i ona naravno izmomenta pristaje.

Rečenica koju izgovara čovek kad misli da drugi apsolutno treba da mu vrati pare.

Tada on potajno želi da mu ovaj ipak kaže kako će mu vratiti da bi onda on ''popustio'' u toj polemici i obojica ispali dobri likovi .

Recenica koju mama/baba izgovara kada u tvojoj sobi nadje sitne pare koje su bile na podu.