Opušteno, druže, brate, prijatelju. Đe's navro? Nije cukar u vodu...

Ove reči najčešće koriste osobe kojima je stepen radoznalosti velik,obično su to starije osobe koje sve interesuje i koje sve hoće da znaju, Gde si,Gde ideš,Šta radiš,Đe mama,šta radi,Kad dolazi,Kako je već nema??? itd. Za primer je moja baba...

Uz pucnje iz vatrenog oružja.

Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).

Način vođenja ljubavi bez dodira, moguće ga je upražnjavat' bilo đe.

Neki papirić đe su se pisali ranije brojevi telefona.

Ne miješaj se đe ti nije mjesto, jer samo smetaš!

Vrbaski govor, pogrešno nazivan vrbaški govor, je govor grada Vrbasa. To je prelazni govor između nekog crnogorsko-starohercegovačkog i vojvođanskog dijalekta. Odlikuje ga dosta melodičan naglasak koji najviše liči na govor sela oko Nikšića, ali primetan je i uticaj vojvođanskog naglaska, pogotovo kod vrbašana koji ne vode poreklo iz CG. Priča se ekavski, ali je u govoru dobro očuvano i jekavsko jotovanje, te se u govoru često upotrebljavaju reči poput đe, neđe, niđe, najljepši... Mada, neretko, ponosni Srbi iz CG trudiće se da pričaju i ijekavski, pogotovo u poslednje vreme, kada se događa sve ovo u CG. Govor je prepun crnogorskih arhaizama i starih reči, i naravno, ne koristi se svih 7 padeža baš najbolje xd

Mjesto đe se brusi završni račun u preduzećima onako kako diša kaže.

Osobe koje svojim postojanjem predstavljaju suštu suprotnost nekulturnoj i bahatoj stoci što hodi, puže i gmiže kuglom zemaljskom, bespravno udišući MOJ vazduh i zauzimajući dragoceni prostor koji bih ja toliko bolje znao da iskoristim, a koje nisu ništa manje iritantne od ovih drugonavedenih. Možda zvuči neverovatno da nečija neograničena ljubaznost može random individuu totalno da izbaci iz takta, ali sve ima svoju granicu pa i kultura, a i višak "Hvala" ume da izazove strahovite migrene u neslutećeg prolaznika.

Odgovor jaja guzici kad ova pita "Đe kurac?" tokom seksa.

Umakanje Tukidida na nekoj prostranoj poljani 'đe nema žive duše.

Sleng sjevera Crne Gore. Pošto u standardom pitanju 'gdje ćeš?' (skraćeno od 'gdje hoćeš?') ima previše slova, čije bi izgovaranje nama Crnogorcima oduzelo previše snage, vremena, daha i pljuvačke, uložili smo dodatni napor, posegli za nekoliko glasovnih promjena i učinili nam život lakšim. Svakako, na prvom mjestu je bilo klasično, staro dobro jotovanje, koje od dugačkog i dosadnog 'gdje' gradi poetično 'đe'. Zatim, polazeći od glagola 'htjeti', i njegovog drugog lica jednine 'hoćeš', koristeći crnogorsko gubljene suglasnika i samoglasnika, dobijamo 'hoj'. Ostalo prepuštamo izgovoru, riječi 'đe' i 'hoj' se stapaju u jednu riječ - 'đehoj'. Tu stupa na scenu apostrof, koji jede slovo 'h'. 'Đe'oj?' Prostom logikom, dolazi do uviđanja nepotrebnosti samoglasnika 'e' u svemu tome, koje biva likvidarno, čime se dobija krajnji rezultat, savršenstvo jednostavnosti, njegovo veličanstvo, 'ĐOJ?'

Tehnika pušenja kurca đe rukom okreće u jednu a ustima u drugu stranu.

Manja ili veća grupa ljudi koja stoji iza tebe u redu ispred šaltera ili u supermarketu. Kada se konačno gospodja za šalterom/kasom udostoji da se vrati s' pauze i započne s' radom hor počne sinhronizovano pjevati tonove poznatih pjesama: "Hvala Bogu" , "Aleluja" , "Konačno" kao i evergrin sa ovih prostora " Hvala kurcu".

Nisam siguran, nisam lično prisustvovao, ali je po riječima moje profesorice istorije u toj antičkoj zemlji prvi put na svijetu uveden novac u upotrebu. Ovim riječima se na šaljiv i istorijskom trivijom pun način ogoljuju međuljudski odnosi, stavljajući u prvi plan cilj i potrebu svih. Svih osim Feničana, oni su odavno mrtvi.
Šta će mi hvala, daj pare 'vamo!

Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...

Prosečna subota/nedelja

Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)

Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)

Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)

Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)

Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)

Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)

Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)

Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...

Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)

Konj koji je izgubio krila pa traži đe ima red bula.

Tako su nekad iskusne pivopije zvali veliko (0.5l) pivo, kada su se pojavila ona mala "pederska 0.33l" piva.
Smrt zapadnim standardima živio stari format pive!

Prcati, karati, ljubiti onamo đe niko nikad nije, jednom riječju: penetrirati.