Međ' srpskim narodom naširoko rasprostranjeni opisni izraz za sunarodnike bezobrazno vidnog finansijskog stanja. ''Pun k'o brod'' ali u novom, nenadjebivom fensi ruhu. Doza sarkazma je, kao i obično, sasvim zadovoljavajućeg intenziteta da bi se buržujska kopilad, iako firmirane spoljašnjosti, očas posla svrstala u nefirmirana GOVNA.
- E, matori, jes' čuo da se udaje Jelena...?
- Koja, bre, Jelena...?
- Ama, Jeca Prepička, što se loži na jebenu Karleušu i što je htela svima da nam duva iza cvećare kad smo bili klinci...?!
- Nikad ti to neću oprostiti, baj d vej...Ne rise da se udaje, brate! Za koga, jebote...?
- Pa, ne znam tačno al' mi reče šveca da je tip biznismen - čitaj: buržujčina teška - znači, nema šta nema : kuću, stan, kola, kafić i bivšu ženu foto-modela! Upala fuksi sekira u med najstrašnije...!
- Ma, ko ga jebe, brate! Nama je htela da puši za mirišljave sličice a on je morao da plati Bog samo zna koliko...!
Folder sa starim verzijama instalacija ili prastarim dokumentima, koji iz sentimentalnih razloga još uvek nije ibrisan.
Duke Nukem 3D, Win98_StartUp.exe, Puskice za hemiju (umanjeno).doc
...
Nova domaćinska misao nastala spajanjem krsne slave i trenutne ekonomske krize...
Hm, doneće mi čokoladu i piće. To je 500 dinara. Poješće predjelo, glavno jelo i kolače, puta dva jer su u braku a možda i tri ako dođu deca. To nije ispod 1500 dinara. Kredit mi ističe sledeće godine. Plata kasni 3 meseca. Žena na birou. Hm, ko došao hvala mu jednom, a ko ne došao hvala mu dva puta...
Za sate budženja skila u ajsi taueru, majnsviperu i čiken invejdersima. Naravno, mislim i na ozbiljnije igrice, ako komp podržava. Takođe, hvala i na satima i satima besplatnog interneta, tonama i tonama odštampanih papira, i milionima narezanih diskova.
Amin!
Muzej istorije porodice i države u kojoj porodica živi.
Deda: Sine, hajdemo na tavan da nađemo gramofon da sluša deda ploče...
Penjemo se na tavan i prvo što mi bode oči je velika kuka na vrh tavana, pitam dedu šta je to:
-To sam stavio tu, i rek'o tvojoj babi da ću je tu obesiti ako nastavi da me zajebava... -Što? Nisi bio u dobrim odnosima s babom? -Ih, kolko puta je ona mene pokušala da otruje...Samo što nisam gut'o fosfornu kiselinu i pio ricinus!
Idemo dalje...-Deda za šta ti je služio ovaj pištolj? -E, upamti, danas se budale pate u teretani, a meni je leđa čuvala ''Crvena Zastava''!
-A ovaj radio, otkud ti? -To je Titov radio na kom je on lično sluš'o vesti u Vrhovnom štabu! -Ali, ovo je proizveo EI Niš '54... -Pu, jebote! Zajeb'o me CigaBugarin, a reko mi da je to Tito lično dobio iz Rusije...
-Koji će ti kurac ovaj čekić? -Njim je tvoj otac kad je bio mali prebio prste moj tašti (njegovoj babi), pa ga čuvam kao dragu uspomenu...
Ili prevedeno - ne hvala, doviđenja. Ono što kažemo kada nam na naše pitanje o ceni majice koja je u izlogu delovala simpatično prodavačica lupi šamar cenom iste za koju možemo da se obučemo od glave do pete i ostane nam još novca. A, u glavi nam samo odzvanja : Ta krpa toliko?
Prava stvar. Ono Bogom dato, u datom trenutku. Neosporno. Nenadjebivo.
- Dovođenje Grbića na mesto selektora reprezentacije je pun pogodak.
...
- Časovi plivanja su bili pun pogodak za moju taštu. Bar nešto lepo da se pomene za 40 dana.
...
- Draga, legli smo u kiflu. A znaš šta ti znači.
- Ljubavi, dobila sam. Ipak, ne. Ali mogu da ti priuštim nešto drugo, mmm.
- Heh, nešto drugo je pun pogohohohohohoho...
Mesto akumulacije totalno nepotrebnih stvari, kojih bi se i Derek Troter postideo.
Karoserija od stojadina, isečene činele, trotinet bez točka, tom TV programa iz 1985., špil karata za bazen od pretprošle godine, i još mnogo toga...
Mnoooogo strasno mesto! Tamo zive pauci, stonoge, bauci, drekavci, vampiri, a ponekad dodju i dragudavci! Iz tog razloga, dobar je jedino za odlaganje otpada i poneki americki horor...
Najčešći odgovor na poklon primljen povodom neke usluge, dok se u sebi misli:"Zar samo to, đubre jedno". Najrasprostranjeniji na svim mestima. Mi smo nepodmitljiv i nepotkupljiv narod pa zato kažemo: "Hvala, nije trebalo", (tako malo)
Upitna rečenica iz koje isijava bes osobe kojoj je neko 5641256-i put ušao u sobu i izašao, a da je pritom isto toliko puta ostavio otvorena vrata.
...uđe da vidi gde sam...izađe, ne zatvori vrata...
...kasnije...
-Je l' tu fiksni?
-Aha... evo ti...
(ode i ostavi vrata otvorena)
-A vrata?! Ne verujem!!!...posle nekog vremena...
-E, odo' ja do prodavnice.
-Dobro.
(opet ostavi vrata)
-Daj ih jednom zatvori!!!...kad se vrati...
-Ti si još tu? Gotov je ručak, ja samo da ti kažem...
(izađe i, gle čuda, ne zatvori vrata)
-Pa što ih prosto ne skineš i ne odneseš na tavan?! Ko da si rođena u čamcu! Ko da sedim na ulici...
mesto koje leti ne moze da bude ladno pa da mu je*es mater
Izraz koji se najčešće koristi kada sagovorniku želite da stavite do znanja da bi bilo lepo da zahvalnost za trud koji ste uložili da mu pomognete bude materijalizovana makar nečim tako simboličnim kao što je malo pivo. Može se koristiti i u širokom spektru drugih situacija - od uzrečice i poštapalice pa sve do životne filozofije.
- Brate, hvala ti ovoliko…
- Hm… Bolje malo pivo nego veliko hvala….
- He he, pa ono jes’.
- Pa da…(muk i neprijatna tišina…)
Sinonim za mozak (um) kod osobe.
- Ajoj, vidi onu malu tamo. Šta kažeš?
- Ljilja kanibalka? Fasada joj dobra ali u tavanu nije čista.
Primer nelogičnost naših karaktera jer ne znamo šta u stavri hoćrmo. S jedne strane- HVALA ŠTO NE PUŠITE, dok s druge strane na svakom koraku bezbroj puta na dan čujemo ili izgovorimo MA NEK MI PUŠI, POPUŠI MI i sično
Biti otvoren za kombinacije, al ne u ovom slučaju.
Školski: Ej, gde si Ana! Da te pitam nešto.
Ana: Eeej, školski, pa kako si? Pitaj.
Školski: Ma, dobro, nego, ti si još sama?
Ana: Jesam.
Školski. Jedan moj prijatelj se interesuje za tebe.
Ana: Hvala, al NE hvala!
Školski: Vidi je. Pa što sad?
Ana: Ako je tvoj prijatelj, znači da visi sa tobom u onoj kafančini.
Školski: Pa šta! Nije to tako loša kafana!
Ana: Ma, šta nije imaju 4 vrste piće: pivo, vino, vinjak i rakiju! Nema ni kafa da se poruči. A i pre neki dan kad sam prolazila tuda, bili su toliko otkinuti da su lajali iz bašte za mnom...
Školski: Kako lajali?
Ana: Av, av, av... Jedan je lik zavijao kao vuk, onaj sa brčinama ko kod Vuka Karadžića.
Školski: Auuu, pa to si bila ti... Pa čuo sam to... Kad si mačka... Jebiga izvini!
Ana: Ma ništa izvini, nego onaj tvoj rođak sa sela, jel još sam?
Naši preci koji su držali do tradicije sramili su se glupog člana porodice i obično su ga zatvarali u podrume, šupe, garaže..... U mom kraju takvi su držani na tavanu.
Na slavi porodice koja poštuje tradiciju svojih predaka...
Posle jela čujem neko škripanje i trčanje po tavanu, pitam
"Izvinte nešto vam trči po tavanu.?"
Domaćin : "Gospodine, nije to ništa, to je naš JednoStavan."
(Ovako je nastala reč, jednostavan, nedovoljno intaligentan.)
Prodavnica pića koja se nalazi na prvom spratu nekog objekta.
In cauda venum- iliti, po srpski- u repu je otrov. Jedan od poznatijih klipizama upravo ima tu svrhu- da, nakon vatrenog monologa, prođe kao brzi voz i ostavi autostopera- sagovornika u prašini i zbunjenosti.
''I to mi je hvala što sam 30 godina ostavio u toj kancelariji, što sam spasavao fakture od indonežanskih paukova... Oni sad svi posedali u rukovodstvo,a mene oterali kao kera (mešanca) na biro rada, gde niko neće ni da pogleda nas sa srednjom stručnom spremom... To mi je hvala što smo zajedno gloginje krali na godišnjem odmoru i što sam im čuvao zaleđinu od šumara da ih ne rone tandžarom... E nećemo više tako! Nema više tolerancije ni prema kome! I popnem se na tavan.''
