Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.

Jedno od glupljih kučkarskih pitanja upućeno vlasniku psa na koje je jedini logičan odgovor: Sad ćemo da vidimo..

S druge strane, ovo pitanje vezano je za moju najveću trauma iz detinjstva. Naime, kako sam bio izrazito ružno dete (danas na nešto i ličim, Panjkoviću hvala ti!) to je bilo pitanje koje su stalno postavljali mojoj majci kad god bi me izvela u parkić da se igram. S obzirom da ni policiji moji roditelji nisu mogli da objasne da nisam ker morao sam do svoje trinaeste godine da nosim zaštitnu korpu.

Ono sto treba prvo uraditi. Hvala bogu, u Srbiji su sve prioritetne stvari vec obavljene. Resena su pitanja obrazovanja, slabog nataliteta, zivotnog standarda, organizovanog kriminala... Jos da odrzimo gej paradu i bog da nas vidi. Da nije zalosno bilo bi smesno.

Budući da je svaki prosečan Srbin - veliki švaler, i svaki prosečan srpski auto (čitaj: zastavina šklopocija) je švalerski auto - bez ručice za otvaranje vrata, sa unutrašnje strane.

To je auto, u koji, ako se prevariš da uđeš, nema d'iziđeš, dok gazda-švaler ne odluči suprotno.
Retki su oni, koji se se sete da otvore prozor, i otvore vrata preko spoljne brave.
Ti su ili imali ranija iskustva sa švalerskim limuzinama (i njihovim gazdama), ili je pak i sami voze...

Pre nego što počnem da razrađujem ovu temu, ne mogu a da ne primetim opštu decomaniju koja vlada Srbijom. Dok je do pre samo pola veka, prosečno dete, čekalo negde kod ambara, da se najedu prvo stariji, pa za njega šta ostane, danas se situacija frapantno promenila. Hvala Bogu pa se promenila, ali sada se ide u drugu krajnost, situacija postaje zabrinjavajuća! Uzrok svemu tome je valjda bela kuga, ali i psihički poremećaji mladih majki, koji se najviše ogledaju u neumerenoj potrošnji. Ovim putem apelujem i na mlade majke, da se ne ponašaju kao da nose smrtonosno oružje, dok imaju bebu naručju. Mi smo svi bili mali, pa nas majke nisu uperile nikome u glavu sa pretnjom "Pomeri se, ili će da povraća!". Takođe nema potrebe da kupujete kolica površine šest metara kvadratnih, slobodno možete da imate manja nego komšinica Lana - ipak je njen muž uspešni fudbaler u Uzbekistanu!

Da pređem na temu, nas su sve kupali Merima sapunom, sa nacrtanom čudnom bebom na omotu, Kosili šamponom, a hranili nas iz sise, pa nam ništa ne fali i vazda ovde prosipamo pamet. Kosili je zamenjen "Džonson bejbi koenzim ku deset sa retinolom i antioksidansima" šamponom. Sapun je totalno izbačen iz upotrebe. Pelene mogu da upiju mesečnu zalihu dečije mokraće, mleko se naravno kupuje u konzervi, a za onu malo stariju decu, postoji i mleko za spavanje. Da! Dobro ste čuli! Mleko za spavanje! Volela bih da priupitam izumitelja ovog proizvoda, "Jel ste izmrvili neki Bensedin unutra, ili šta?". I šta su to deca pa radila do pojave ovog mleka? Majke, bolje osmislite deci neku dnevnu aktivnost, da se umore i uveče kada ih okupate tim vašim lavandama, jednostavno utonu u san. Jedan od najblistavijih proizvoda je prašak za veš "za decu". Realno razmislite, da li je osetljivija koža jednog deteta, ili jednog tinejdžera? Ups, sada ću dati ideju marketinškim prevarantima!

Da zaključim! Čoveku je predodređeno da se razvija, živi i preživi i pod mnogo gorim uslovima nego što je nedostatak koenzimakudeset. Deca su izdržljiva, hvala Bogu, srpska verovatno još i više nego neka inostrana, jer nam je u genu upisan neki faktor opstanka. Drage majke, ne zapadajte u kredite i dugove zato što vas žulja praziluk u predelu rča i morate imati sve što zablista na reklami. Bolje vašoj deci prenesite neke intelektualne vrednosti, a ako vam primarno životno opredeljenje postane to što ste Majka, budite sigurni da će vas i muž zapostaviti. Onda sve pare odoše kod neke mlađe i bolje, pa nećete imati ni za Kosili, a kamo li za koenzime!

Nema vece agonije od ovoga.Koliko god los rodjedanski poklon bio morate da se smesite i da mu se radujete jer je ipak to neko platio.Onda dolazi do nekog jadnog keza,smejanja na silu i onda zagrlis osobu koja ti je kupila shit od poklona i kazes : "Hvala tetka/baba/ujna/strina...

Najpatetičnija auto emisija ikada... Nađu lika kome zdipe auto, zajebavaju ga nedelju (čitaj godinu) dana, srede taj krš kako im pada napamet, i onda dovedu lika da cmizdri pred kamerama kako on to nije zaslužio (ali su to ipak suze radosnice)! Hvala ti Čipe Fuse!

Lik koji se naprosto razdvoji od društva a da to niko ne primjeti. Nadimak im potiče iz činjenice da amebe imaju sposobnost deobe, tj. da se razdvajaju pri parenju ( hvala Bogu ovdje se ne radi o nikakvom parenju).

Česta pojava sa kojom ćete se susresti ako ostavite majstore nenadgledane duže od pet minuta. U njima proradi izvesna doza kreativnosti, procvetaju pupoljci davno neostvarenih snova o umetnosti i tada, pošto ste bili dobri domaćini, platili sve na vreme i zalivali ih pivom, dobiju poriv da vas iznenade i da prikažu svoje majstorsko umeće.
Reakcija na ovu akciju je i vaša doza kreativnosti koja se ogleda u verbalnom ispoljavanju pretnji tipa: izvadiću ti oba bubrega na očnu duplju, ne budeš li, al' odmah razbio sve pločice i krenuo ispočetka.

Iako je mene moj mrzio prvih 3-4 mjeseca nakon mog rođenja (provjerena informacija - ali, dobro, tad je imao 13 godina, drmao ga je pubertet, može mu se oprostiti), stariji brat je nešto što svaka djevojčica treba da ima i čak nekad više nego roditelji utiče na njen budući karakter. Ima praktičan značaj. Vozi i dovozi iz grada, pravi kućice za tehničko, reži na svako muško što mi se približi na manje od dva metra. Odkad je počeo da radi daje kintu kad zafali. Govori starcima da me puste na svirku, jer će on da pazi na mene (nećemo se ni vidjet', u dogovoreno vrijeme se nalazimo da idemo kući). On je i prvi koji mi je puštao pravu muziku (veliko hvala), koji kopa po netu za prevode filmova koji mi se gledaju, koji mi kupi pravu kartu svijeta da zalijepim na zid, a ne ova ružna sranja u knjižarama u blizini. Vjerujem da ću na neko od označenih mjesta otići sa njim. Stariji brat mi da da nosim njegov fotoparat na ekskurziju, iako sam dosad pokvarila pola tehničkih stvari u kući. Takođe preko njega naučim nešto i o tom šta je seks, prema promjeni kondoma u ladici za čarape, ili činjenici da je njegova djevojka pokrivena do grla ako ja uletim u sobu, čak i usred jula (dobro, ovo je bilo kad sam bila manja, sad ne prilazim ako vidim ženske cipele ispred vrata). Ipak, ima i od mene neke koristi. Biram poklone za djevojku, peglam mu odjeću, zasmijavam ga, zajebavam, ne dam mu da odraste. Zbog mene će biti najbolji otac, ako ikad bude imao žensko dijete.

'Ajmo svi na pod, svi u jebeni sevdah, jer zemlja gruva i svima nam je tako do jaja! 'Ajmo ruke gore svi koji kapiraju o čemu se radi! Ja ne kapiram da ga jebeš! OK, u stvari kapiram da danas baš svako ko se od matoraca ogrebe za gitaru ili klavijature može da pravi muziku i da osnuje bend, ali ne kapiram zašto se neki toliko trude da budu u toj baš kategoriji! Okej, reći će neko, ljudi slede svoje snove. Sve je to lepo, ali zašto da zbog njihovih snova i njihove bljutave muzike ja i hiljade drugih imamo noćne more? Završi brate neki faks ili pali preko ili neka ti ćale preko veze nađe neku dobru šljaku gde nećeš raditi ništa, a primaćeš kintu. Od takve muzike se i tako nećeš leba najesti.

Ali ta muzika je tako moderna! reći će neko. Čuj moderna! Ponegde je postalo moderno biti muško i primati ga u bulju, zato mi se baš nešto i ne žuri da postanem moderan.

Ali to je tako urbano! Urbano, kažeš? Neka hvala, ja ću onda radije ostati seljak i do kraja života slušati Smak, YU grupu i ostale stare majstore. Tačno, matori su i ružni, ali znaju da sviraju i da naprave pesmu, ja muziku i tako ne gledam već slušam.

Ali te njihove pevačice, pa one imaju tako slatke, sexy glasove. Stvar ukusa. Ja bih na primer radije gledao pornić sa Angelom Gossow u glavnoj ulozi i slušao je kako u ekstazi priziva svevišnjeg onim njenim jezivim glasom. Bolje to nego slatkasti izveštačeni glasići riba od kojih neke nisu dovoljno dobre ni za pornić. Dobro, neke i jesu, ali to nije deo ove priče.

Izlivi najčistije majčinske ljubavi koji nas iz godine u godinu upozoravaju na razne opasnosti koji nas nesvesne vrebaju iza svakog ugla. Kad nas to lice okupano predplačnom brižnošću ljubazno zamoli da se ne izlažemo sunčevoj svetlosti u periodu od 12 do 5 ili da se uzdržimo od pete sarmice, tuga mi srce zapara što svi ne plaćaju preplatu. Kaki kurci hirurzi i doktori, ti ljudi su spasili više života od svih njih zajedno. I i dalje to rade. Uporno, iz godinu u godinu. Hvala im.

Uvali Ababovic definiciju Perikur ac datis eneus mrdi., a ja ko muva na govno : latinski rečnik preda se i listaj, listaj, i ništa s ničim. Odvalim u sebi: zajebi ovo, a pošto ne dajem palac na dole nikome, ovo jednostavno preskočim.

Al kopka me stalno, ma nisam toliko glup. Ipak ima neko značenje. Vratim se na definiciju posle nekog vremena i onda slog, po slog, ko đačić prvačić, na maternjem jeziku pročitam jasno i glasno - pe ri ku rac da ti se ne us mr di.

Aferim majstore, natego si me ko balavca. I naravno palac gore.

Kaže se na ribu, koja svesna da ima dobre sifone, svesno oblači neki dekolte, stavlja puš-up da joj isti izgledaju pozamašnije! A hvala bogu, svi smo bili đaci prvaci, znamo kako je to kad metnemo jedno olovče na sam kraj klupe, a drugo na sredinu! A da ne pričam o bojicama i flomasterima!

Koristi se za djevojke koje su na njinu nesrecu rodjene u nekoj zatucanoj sredini a imaju pojacanu zelju za parenjem pa su prinudjene da tokom dana glume postenje i nevinost a uvece se daju u akciju. Ostaje nepoznato kako su ranije stupale u kontakt sa partnerima sad hvala bogu imaju mobilne.

Uobičajen odgovori nečije zahvaljivanje. Onaj ko ih izgovara gotovo nikad ne misli tako.

Jedan veoma lep srpski običaj, popularan još od davnina. Kada gost udje domaćinu u kuću počinju da se pozdravljaju, lepe želje i reči dok se na srpski način tri puta ljube i na kraju uručenje poklona.

Upućuje se onome koji je uradio dobro. Ako je dobar posao, štono kažu ljudi, otkad su Feničani izmislili ono njihovo, zahvaljivanje nije potrebno. I za dobro djelo, niko ga ne uradi da bi čuo hvala. Zato dobar glas treba da se čuje. Što dalje, to bolje.

To je tip koji konstantno zapada u sranje i uspe da gotov posao potpuno upropasti, kad god mu se pruzi prilika.
Majstor je inače, ranije, bilo zanimanje onoga ko je umeo nešto da radi.

Voda ne valja ni u popke (gumene opanke marke Tigar Pirot) ili voda ne valja ni u koleno je ono što će te čuti od svakog domaćina u našem selu kad vas ponudi rakijom a vi kažete: Ne, hvala. Samo čašu vode.