- I tako ti ja sinoć privedem onu malu, kontam skuvana je napola, već smo tri puta izašli, sve ide ko po loju...
- I?
- I ne da, džaba sam ja navaljivao, molio, kumio, sve sam dao od sebe... Kažem joj, ajd samo malo, da provirim, al džaba...
- E moj sinko, nije nju zasvrbilo, kad dođe pet do dvanaest, i sinu bi dala...
- Jebi ga, znači opet nisam imao sreće.

Dejan: Pa dobro, oca mu jebem, jesmo rekli u pola pet kod robne? Koliko je sad? Sedam!
K: Ali dušo, znaš koja kolona. Oooogromna. Hitnom ne bih brže stigla. Majke mi. Znaš da ja niiikada ne kasnim.
D: Ne seri! Opet si se šminkala po ure! Vidim ti u očima!

-Da li znaš ko peva ovo?
-Ne, ko?
-Pa da znam ne bih te pitao!

- Pa zašto mi ne dade u prostor, još pola metra napred? Hteo sam odmah da šutiram levom!
- Zato što nisam Bekam. Da jesam, sada bih se igrao sa Viktorijom, a ne sa vama. Posle bismo pili vino u đakuziju umesto da ločemo pivo ispred dragstora.

- Au matori, pazi onu malu, kak'a je k'o avion lebtijebem, kako bih je složio, k'o rubikovu kocku, iz momenta.
- Daj ne seri 'leba ti gde će ona s tobom, takve daje džukcima da imaju zanimaciju. Ne bi ona s' tobom, a ni sa mnom, veruj mi, buraz.
- Taj rad.
- Kurva.

B (član grupe S.A.R.S.): „Znaš li koliko smo para uzeli od pesme „Buđav lebac“?“
J: „Ne. Koliko?“
B: 16,5 dinara.
J: „Šta reče???“
B: „Toliko.“
J: „Hoće debeli foteljaši da se malo ovajde od tuđeg rada, pizda im materina!“
B: „Navodno je samo jednom puštena na B92. A onom ološu Dinkiću isplatili za dve pesme koje niko nije ni čuo.“
J: „Da ne živim u Srbiji, sad bih se okretala levo-desno, pomislila bih da je skrivena kamera.“

- De si Mire, šta mi radiš?
- Ništa, evo, kreno na piće sa Simketom... Jel se sećaš Sime iz osnovne?
- Kako se ne sećam! Au, Simke, ne bih te pozno na ulici! Al si se promenio, svaka ti čast! Muvaš pičke, a?

: Vidi onog lika kako je presladak.
: Ma daj, stapa se u masi, neprimetan je, a pritom ima harizme kao ovaj šank. Ne bih ga primetila ni da sad dođe i lupi mi šamarčinu, ako mi veruješ.

-Kako je bilo u Portu?
-Sve u svemu, iz ovih stopa bih se tamo preselila.

Aca Marku:"E, mentolu 35 godina imaš i pušiš vutru, koji si ti ološ, aj da nemaš kući ženu i decu pa i da te razumem, ovako si me razočarao".

Marko(nakon 10 dana): "Stiglo novo duvanje, hoće neko da se talimo?"

Aca: "Evo ja ću, ko u stara dobra vremena."

Marko: "E, seronjo, kenjaš meni a gle kako si pohrlio. Rugala se rugi ruga, pa joj bila druga."

Stvarno, ovaaaj, :češ-češ: stvarno ne znam šta bih rekao, aaa, ali utakmica je bila, dakle, teška, uuuum, teren nezgodan za igru, aaaaaaaaa, protivnik je bio bolji, mmmmmmmm, (ovde ide čvrga saigrača koji protrčava kroz tunel, posle čega naprasno više ne pravi pauze) ali nije bio toliko bolji, koliko mi nismo dobro igrali.

- Tebrić moj pa šta to čujem kačiš se sa Dilemom.
- Znaš i sam da udara ko mesar kad igramo basket. Juče mi konačno pukao film.
- I šta bi?
- Izbio čitav pičvajz. Umalo da se pobijemo na terenu.
- Pazi se bro, nije on baš mačiji kašalj.
- Ma samo da je krenuo prema meni, sa govnima bih ga pojeo.

-Tata, ja bih te nešto pitao.
-Ajde sine, samo napred, ti znaš da je ovo liberalna porodica.
-Ok, treba da mi malo finansijski pomogneš, znaš. Ja mislim da je meni neophodan motor i....
-A motor oćeš pi**a ti materina, a to što nisi dao godinu to nema veze? Jeli? Dođi vamo da ti dam pedagogiju iz prve ruke.

- Dobar dan, gospodine Panteliću, ja sam doktor Tijanić, psihoterapeut, čuli smo se telefonom.
- Dobar dan, doktore.
- Izvolite, uđite. Raskomotite se i lezite na kauč, dok ja unesem vaše podatke u kompjuter.
- Doktore, ne bih da paničim, ali u susednoj prostoriji vidim golog crnca koji podmazuje karinu od pola metra i namiguje mi.
- Ah, ništa ne brinite, to je moj asistent. On je ovde da oslobodi vaše strahove i da se lakše otvorite.
- Doktore, bojim se da ne budem otvoren fizički, i to otpozadi, ako me razumete. Drago mi je da smo se upoznali i doviđenja.

-Ne bih hteo da zvučim kao peder, ali mnogo si zgodan u tim farkama brate, ne mogu da skinem pogled sa tvog dupeta...
-Ma šta ne bi mleko ti kiselo, ajde dalje od mene 20 metara, oči moje da te ne vide!

Milojko: "Brate, sad lupaš kao otvoren prozor, dok duva vetar".
Stanojko: "Ma daj ne seri".
Petrivoje: "AAAAuuuuuu šta ti rekooooo.... Lele, nije da palim vatru, al' ja bih ga bio".

(U toku zime)
Starac 1: Pa kako tvoji,kako ti je unuk?
Starac 2:Joj,nije nešto dobar,prehladio se
Starac 1:Ccc,pa treba da se čuva,ovo sad je najgore,izađeš napolje,ako se ne utopliš dobro odmah te uhvati...
____________________________________________________

(U toku ljeta)
Starac 1:Kako ti je unuka?
Starac 2:Pa eto uhvati je neka kijavica zadnjih par dana,ali dobro je
Starac 1:Ma ovo sad je najgore,igraju se po čitav dan i posle onako zagrijani i mokri napiju se vode i ode grlo
____________________________________________________

(Prelaz između proljeća i zime)
Starac 1: Pa kako si mi ti ovako sa zdravljem?
Starac 2:Jooj ma nisam dobro,nešto me krsta hvataju ovih dana
Starac 1:Pa ovo sad ti je najgore,vidiš sunce,razgolišiš se malo i eto ga!

- E, šta misliš za onog Mirka i crvene zgrade.
- Ijaoo pa to mi je drug iz osnovne, jaoo moja ti ne znaš kako je on dobar. Ih da imam zid viška uramila bih ga, samo da ga sačuvam!

-Au Đole, viđe onog ribončića na štiklama. . Sidu bih joj oprostio.
-Ma ajde bre, ne palamudi, vidiš da nas gleda sa 3000m nadmorske visine.

On: Vidi, ne želim sa tobom da se raspravljam više!
Ona: Šta sad kao nećeš bre, majmunčino jedna! Svinjo! Odvratan si! Aaaaaaaaaaaa! Kad znaš da pričaš svašta za mene što mi sad ne kažeš sve u lice, a!?
On: Ajde, kad već oćeš baš sve, poljubio bih te u kosu, al' postim.
Ona: _______