Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.
2 ortaka u pekari, klopaju burek.
1: E da vi’š foru, spavam ja juče, kad se sa ulice čuje neka graja. Ja na prozor...(njam, mljac).., kad ono pukla cev, izlila se kanalizacija, piče govna na sve strane.
2: (žuta faca)....Čoveče, jedem.
1: I tako, istrčim ja napolje, a noge do članaka u fekalijama, smrdi, burazeru... (halap, halap, srrrk)...u pičku materinu.
2: (crvena faca, u stomaku vrvori)...Prestani, molim te.
1: Utom dođoše iz Vodovoda, raskopaše asfalt, kad puče i druga cev, pršte govna k'o iz gejzira, deca se zajebavaju, igraju se u onoj sraćki, babe iz ulice došle, misle da je izvor lekovitog blata, pa se mažu...ma haos.
2: (ljubicasta faca, oduzeta moć govora, nesvarena hrana nadire iz zeluca)...blllmmmmmllll....
1: I tako...sve se to završi, popraviše cevi, ja se vratim u kuću sav okupan onim govnima, kad ono nema vode. E jbg, rekoh, i sednem da jedem.
2: (zelena faca)....bacanje pegle....
1: Šta ti bi odjednom???
Ono što će svaki dobri i požrtvovani roditelj, kada napravi neko sranje, da uradi, jeste da odgovornost sa sebe odmah prebaci na svoju decu.
„Deca pokvarila nešto“ je prvo što će vrsni pedagog reći majstoru koji je došao da opravi pokvareni kompjuter, TV, šporet, peglu, itd.
Nakon završene opravke, deca se dovode pred majstora i glasno se kritikuju i omalovažavaju dok im genije koji leži u liku njihovog oca(majke) održava moralne pridike.
- Ajde, majstore, čekamo te ceo dan. Pogibosmo.
- Zdravo-živo! Šta je s kompjuterom?
- Ma deca ga nešto rčkala, pa ga prejebala, majke im ga. Ja im vičem ne dirajte, a oni ne slušaju.
- Daj da vidimo(Majstor prilazi, ispituje uređaj i ubrzo otklanja kvar. Roditelj poziva svoje čedo)
- Milojice! Dolazi ovamo! Pogledaj majstora! Više on neće da dolazi da ti popravlja ako pokvariš. Ima on čovek svoje obaveze. Ne smeš ništa da pipaš da opet ne zasereš, je l' da majstore?
- Pa nije baš tako, ne mogu to deca da pokvare, to je pre...
- Ma mogu, kako ne mogu! Ovaj moj, majke mu ga, i metlu može da pokvari. Da nisi pipnuo više! Aj sad mrš u sobu, pizda ti materina! Izvini, majstore, ne znam šta da radim, da l' da bijem il' da ga vezujem.
- Ma dobro...
- Kurac dobro. Žena je kriva, ona ih razmazila, pizda joj materina, sve im uvoljava...
Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....
Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.
:ispred oglasne table na faksu:
1: Auuu, koji masakr! Svi smo popadali....Ali ono, SVI!
2: Šta sereš bre, vidiš da ima neko da je položio.... U jee.... ko je ovaj Marko brate?
3: Pa išao je sa tobom u osnovnu i srednju školu brate, kako ne znaš?!
2: ?? Ne znam da ga jebeš....
3: Ja sam Marko bre!!!
2: Aaaa pa što navijaš za Fulam koje pizde materine da ne mogu da t'upamtim nikako! Ajmo na pivo Nikola moj školski druže!
Pitanje koje prosečno dete postavlja u nedogled dok god priču ne svedete na lični nivo...
Tata,gde je mama... otišla u prodavnicu...a zašto...da kupi hleb...a zašto... pa da jedemo...a zašto... zato što smo gladni... a zašto... zato što nam krče creva...a zašto... Posle ručka ću da pojedem sladoled a ti nećeš pošto ne voliš sladoled.... Voooooliiiiiim... Oću čašavka...
Buljaši.
To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.
Muškarci što se šnjufaju u uši.
U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće.
Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.
Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.
I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.
Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.
E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.
Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.
Sam vrh na skali dosadnosti neke stvari, pojave ili osobe.Sinonim za smor nesvakidašnje vrste, poput one kada se gleda prenos određenog teniskog meča izmedju dve žene.Prebacivanje loptice sa jedne na drugu stranu u nedogled, propraćeno vanzemaljskim kricima koje teniserke ispuštaju u svakom poenu, nadljudski se trudivši da postignu isti.Pa tako jedno par sati.
Izuzetak se javlja jedino ukoliko je jedna (ili obe) od dotičnih teniserka privljačnog i atraktivnog izgleda, što umanjuje nivo dosade, ali takvi primeri su retki.
Poslednje pitanje lenčuge pre nego li digne dupe i uradi nešto što je odlagao do u nedogled.
- Jebote, Milane, hoćeš li se ti okupati? Vidiš da deca dva dana ne ulaze u dnevnu sobu. Okupaj se čoveče.
- Uf, je l' pod moranje?
- Jeste, pod moranje je, tvoru!
- Dobro, dobro, idem. Ajd, namesti mi onako vodu da nije mnogo vrela. Ljubim te.
Najveći stepen uverenesti u nešto.
Potiče iz čuvenog crtanog o Patku Dači.
Kuče: U ovom meču smrdi nešto, ne zvao se ja Lorimer...a i ne zovem se tako
Wolfsburg bije danas iz hendikepa, ne zvao se ja Lorimer...(a i ne zovem se tako)
Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.
Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.
Obavezna psihička aktivnost omladinaca pred izlazak. Izuzetno zastupljena pred Novu Godinu i 1. maj. Sastoji se iz govorenja sebi i drugima:"Al' ću sutra da se olešim, al' ću sutra da se olešim, al' ću sutra da se olešim, al' ću sutra da se olešim, al' ću sutra da se olešim, al' ću sutra da se olešim..." Tako u nedogled, odnosno, od 31. decembra do 1. maja i unazad. Nova Godina i 1. maj stvaraju idealne uslove za tako nešto, jer alkohola ima dovoljno a oštrili su se pet meseci za taj dan.
Beg od realnosti. Po svaku cenu, bez obzira na posledice. Ko jebe posledice, kad i onako one stupaju odloženo na snagu, nešto poput skupštinskih zakona. Dok prođe grejs period, napravi se novi zaokret, pa se pobegne i od nove realnosti. I tako trka sa realnošću traje dok ti se jednom ne napne patka pa se uhvatiš u koštac sa problemima, ili sve pustiš niz mutni Dunav i sačekaš da te pokopaju 6 ašova pod zemljom ( mada je kremacija gotivnija ), te im uvališ stojka i pobegneš zauvek.
Sreda 10.3.2010.
7:55 a.m.
Muzika iz Kuma na telefonu označava vreme za otvaranje kapaka.X, ušuškan u jorgan, baca pogled kroz prozor. Belina mu zaslepljuje natmurene oči dok ih trlja i otklanja onu nedefinisanu materiju, u narodu poznatu pod imenom "krmelji".
-Jebote, pa sinoć nije padao! 20 jebenih santima za noć. Eh, da mi je toliki... Dokle, bre, više? 'Oću proleće! Neću prokletu lopatu! Čoveče, imam ispit u 9. U kurac! Moram da idem. Ako ga ne položim sad, sve se remeti. Neću diplomirati pre početka nove školske godine, a to je 50 'iljada za obnovu apsolventskog staža. A matorci ionako misle da sam megaretardiran jer su svi ortaci završili školovanje, bivše devojke se poudavale, sadašnje.... Dobro, sadašnjih nema, a bogami neće biti ni budućih ako ovako nastavim. Idem na ispit, zabole me. Nema veze što pipn'o nisam. Snalazim se i bez učenja, položio sam Mensin test, dovoljno je za 6. Daj, bar da vidim na TV-u kakvo je stanje u gradu.
RTS 1 - Jovana Janković: Sneg koji je cele noći padao, stvorio je pokrivač od 25 cm. Na vezi imamo Slobu Vučenovića, dispečera GSP-a. Slobo, kakvo je stanje?
Sloba: Kao i svakog dana, na ulice Beograda je izašlo 1347 vozila GSP-a. Međutim, zbog ogromnih snežnih nanosa, visokonaponska mreža koja snabdeva strujom tramvajski i trolejbuski saobraćaj je van stroja, pa samo autobusi idu. A i oni nešto slabo. Jedan vozač je iskočio po pljeskavicu na Slaviji i ostavio svoj autobus na sred kružnog toka. Onda se neka majmunčina zakucala u njega, te sad sve stoji. Ništa bolje nije ni na Gazeli, Autokomandi, kao ni na Mostarskoj petlji. Ustvari, krkljanac je od okretnice 32-ojke u Višnjici do Nove Pazove. Prijatan dan želim.Jovana: Hvala, Slobo, a sad novi hit Željka Joksimovića "Dodir leđa o telo vreteno".
prebac na Pink
Pink: I...dobili ste peglu na paruuuuu....
prebac na Fox
Fox - Slavko Beleslin: Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen kaže da Oli Ren uliva lažnu nadu kad kaže da bi Srbija mogla u EU pre 2028. godine, i dodaje da je glavni preduslov saradnja sa Haš...
prebac na B92:
B92 - Miloš Maksimović: Porodica Đoković je zakupila na 99 godina 4,5 hektara zemljišta u centru Kragujevca za izgradnju teniskog kompleksa. Mesečna rata koju plaćaju iznosi čak 30 evra...
turn off
Melodija Kuma se ponavlja posle 7 minuta.
-Marš, bre. Zabole me za ispit. Radiću dva meseca kao konobar, pa ću da uplatim apsolventski. Isti mi kurac, završio sad ili nikad.
Okret na drugu stranu i povratak u zimski san, bar do 20.marta
*Please, don't try this at home
Ultimativni odjeb. Nakon mučki pretrpljene rasprave, legendarna rečenica "Skini mi se s kurca" odrađuje svoje. Što si se penjao, penjao si se, krajnje je vreme da siđeš.
- Aj se karamo?
- Beži bre, paćeniku neotesani!
- Š'o? Aj daš malo.
- Može. Al' dve hiljade nijedne.
- Znači, daćeš?
- Skini mi se s kurca!___
- Shvati, prevarila sam te jer neću više da furamo.
- Ali ja te još uvek volim...
- Bez obzira.
- Nemoj mi to raditi, neću moći da živim bez tebe!
- Alo, mojne mi taj rad, baci zajeb na patetiku. Skini mi se s kurca i aj ćao, zdravo.___
- Koleginice, još jedan katastrofalan rad. Moram vam saopštiti da ste opet pali.
- Koji K!? Tebra, imam 12 strana zajebancija, plus 16 strana slika. Kako ja padam, a ova fufica polaže, kad ne može ni olovku jebenu da drži od svojih skupocenih akriličnih noktiju, nabijem li joj ih u rč!
- Smirite se, koleginice. Ako vam nešto nije jasno, obratite se dekanu.
- Jes', da i mene zbari u zaključanoj kancelariji kao i ovu akriličnu? Kako da ne! Skinite mi se s kurca svi! Tako, kolektivno!
Vreme pre pišanja, rano ujutro .Kad je kita najtvrđa, a želja za seksom najveća.
Vreme kada se u sekundi morate odlučiti dali zaskočiti ili preskočiti ženu (ako spavate do zida) i otrčati u kupatilo i pišati pre nego što se upišate.
Kako čovek urinira želja za seksom prolazi.
Muž dolazi s posla kući. Žena ga s vrata startuje.
Žena: Što si me budio jutros?
Muž: Šta je kao nisi čula, a?!?
Žena: Nisam, šta se dereš odma.
Muž: Pička ti materina, umalo se nisam upiš'o zbog tebe jutros!
Žena: Zbog mene???
Muž: Jok zbog mog pokojnog oca!
Žena: Pa nisi mali znaš da pišaš, ne treba ti noša k'o deci. Što nisi otiš'o do kupatila i...
Muž: Šta jedeš kad si tako pametna, majke ti.
Žena: Daj reci šta je bilo?
Muž: Dig'o mi se sabajle, a piša mi se, oću da puknem. Razmišljam da l' da te zaskočim ili da te preskočim i otrčim u kupatilo da se ne upišam u krevet...
Žena: I?
Muž: Šta, i? Pa valjda bi osetila da je šta bilo?
Žena: A i to što kažeš, da si se upiš'o bio bi krevet mokar!
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Šale na račun teškog života u Rusiji u doba komunizma,izmislile su ih njihove komšije ameri. Nastaju tako što se uobičajene životne aktivnosti okreću naopako da bi pokazali kako je to zajebana zemlja za život.
-U sovjetskoj Rusiji lopta šuta tebe.
-U sovjetskoj Rusiji knjiga čita tebe.
i tako u nedogled
Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.
Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.
U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.
Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.
Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.
Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.
primer broj 1:
a) - Dobar dan :)
b) - Dobar dan
c) - Dobar dan.
d) - Dobar dan :(
e) - Dobar dan :pprimer broj 2:
a) Jedi govna :)
b) Jedi govna :(
c) Jedi govna
d) Jedi govna.
Termin koji znači, da negde u paralelnom univerzumu postoje lavovi džiberi, koji nerviraju normalne lavove, tako što stavljaju gipsane statue gastarbajtera na svoje kapije!
Nerjetko tip koji je prije stupanja u vezu bio glavni harambasa , kolovodja , gdje god se ide on ce prvi . Bio spreman popiti , potuci se , okasniti , nemati kredita po dva mjeseca , jednostavno znao uzivati u zivotu . Po pravilu nalazi neku kvocku koja mu ne da disati , prestaje njegovo ``bukanje`` , prestaju izlasci , drustvo se zapostavlja . Ni u vc ne smije bez dozvole doticne . Restrikcije po pitanju utakmica suvise nego vidljive ... I tako u nedogled ...
Zoves covjeka sa kojim si bio ``na prst u dupe`` na pivo jebeno i on te ootkaci kaze bolastan sam , a isto vece ga vidis u kaficu kako mu gospodjica tuce cuske , zato sto nije zamolio za rijec !!! Curu treba postovati ali mora da postoji granica !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
