Izraz, odnosno fraza, kojom se objašnjavaju dva potpuno suprotna i sukobljena stava.
- Osoba 1: Hoćeš li u bioskop?
- Osoba 2: Ma bioskop je njesra meni se ide na neku svirku.
- Osoba 1: U bre ja te teram na svadbu a ti bi na daću!
Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
Merilo za zapišanost. Kada je utakmica na televiziji, u vece se ne ide, a pivo se tuče nemylyce. Zato čim pištaljka označi kraj prvog poluvremena, krdo pjanih bizona ide u wc i piša de stigne, ko gorila od 500 kila iz megapopularnog vica.
...i tako moj kume, ostavi me kurva nakon deset godina. Ajd što ostavi, nego se sada jebe s onim ološom od Lemura. I dete mi liči na njega. Zapišala me, kume, ko wc na poluvremenu.
Nolajferska verzija ''U drštvu se ne šapuće!''
Kad ti baba kaže da si se udebljao.
Ogromantna osoba ženskog pola koja ima pozamašne dimenzije, a uglavnom se odnosi na visinu, širinu i guzinu, tipa debele košarkašice ili neke slične majkače koja bi mogla u zubima da te nosi.
-Mare, vidi onu, oće moći ući u bus?!!
-U jebote kolika je, mo'š se penjati na nju ko na bukvu!
Naslov autobiografije jednog hejtera.
Pomalo tetralan opis energetskog statusa ljudskog primerka koji ide na isparenja. Duša u nosu fazon, samrtna postelja i te munje, 11. dan. Jer poslednji atomi snage su već odavno u upotrebi, klipovi se još nekako jedva dižu i spuštaju a čitava mašina ropće i hukće kao da će svaki čas da se raspa'ne.
Elem, da ne bi dolazilo do kompletnog remonta - stati & revitaminizirati se. Ljudske rezervne delove nećete naći pri lokalnom distributeru.
Čru stori (akterima pozdrav ovom prilikom)...
- I? I? Šta kaže? Šta kaže??
- Uh...Opet crvena, jebiga...
- A daaaj, Marina, jebote, pa već 7 dana se jebemo bez kraja i konca, na izmaku sam snaga ovde, a ti mi kažeš da sve moramo opet jovo-nanovo?! Šta se dešava, bre, koji kurac?!?!
- Pa, otkud JA znam, Mihajlo! Nije kao da sam već bila pravila decu sa nekim, znaš!!
- Ma, možda ti testeri ne valjaju, ko zna gde ih prave, negde u Rumuniji verovatno...Bre, daj jedan ovamo!
- Pobogu, čoveče, pa nećeš valjda da...Bože budaaale, vidi ga, piša po testeru, hihihi!
- Ama, da proverim ako uopšte radi, bre, možda si ti i odavno trudna samo ne znamo...Au...
- Šta je bilo? Šta kaže?
- Kaže da si ti karala mene i to prilično dobro...Pa, ja nisam video plavlju boju od ove, majkumu!!
- Šta da ti kažem, dragi...Učila sam od najboljih, hihihi...N.B. Naposletku su ipak uspeli. Marina je kupila nemačke testere. Autor.
Element manje poželjan i od smeha, vetra, ptičjih govana, blata, razblaženog vina, groblja na kom je zabranjeno unošenje hrane, loše reči o pokojniku, šminke na licu žene i drečave odeće i obuće. Zajedno.
Pogrebna snajper baba (PSB): „Dete, što se ne krstiš, blago babi? Ako ne znaš kad, samo gledaj popa!“
A: „Ne krstim se. Ja sam ateista.“
PSB: „Šta ti je to, sine?“
A: „To je onaj koji ne veruje u boga.“
PSB: „Aaa, od ti’ si izroda! Pusti ti te ateste, je l’ vidiš kako te gledaju? De, prekrsti se, neće ti otpadne ruka.“
A: „Bih ja, baba, nego ne vidim čemu to.“
PSB: „Kako čemu? Pa, vidiš li da svi samo u tebe zevaju? Veća si zvezda od ovog pandrknulog, Bog da mu dušu prosti! Ovo je njegov dan!“
Nakon što ste letimično pogledali grupicu hipi omladine na ekskurziji koja sa velikim žarom prelistava dela Bukovskog i Orvela, zatim par obrazovaca koji se prosvetljuju mislima oca Tadeja sve tražeći uputstvo za razbijanje trafike i semafora u dva poteza, dolazite do nje. Gužve, naravno.
U vazduhu se oseća nivo estrogena nezabeležen još od izlaska novog spota Vlade Georgijeva ili pojavljivanja Bosiljčić Ivana u čisto beloj, sigurno beloj uniformi predratnog (da ne kažem kraljevskog) avijatičara. Dok se polako uguravate, nadajući se da se možda na tom štandu nešto deli, što je, uostalom, možda i jedina funkcija bilo kog Sajma, shvatate da se tu samo prodaju knjige, ništa više. I to kakve knjige. Random anglosaksonsko žensko ime i prezime predstavlja svoje delo - "Zašto muškarci vole kučke"/"Zašto se uvek zaljubim u kretena"/"Jedem govna a guza mi je još uvek čvrsta". Zatim, domaće alapače (čak ni ne mislim na onu nosatu spodobu, mnogi su je opisali pre mene) sa delima kao što su "Muškarci su kao čokolada". Uz već pomalo olinjale ispovesti raznih kurvi, narkomanki, vozačica tramvaja i baba sera, koje nivo ženske empatije podižu na neslućene visine (što podseća na vremena kad se cela nacija trzala dok je onaj latino jebač noževima pravio konture Kasandrinog tela), glavno mesto zauzima jedna jedina, nenadjebiva, večna inspiracija Zdravka Šotre, Tijanićev glavni izvor profita, najveći glumački izazov Slobode Mićalović... ona.
Raspamećeni "hodajući novčanici" kupuju ovakvo štivo istim onim žarom kao onomad kad se Luj Viton pojavio u kineskom tržnom centru. Razumem, jebi ga, sve su teži zadaci pred današnjom ženom, više se ne očekuje da je samo vredna domaćica i školovana, sad treba i da je načitana, pa je ovo odlična prilika da se ide u korak sa modernim vremenom.
Saznanje da se na jednom štandu prodaje Ranjeni orao po istoj ceni kao i zbirka viceva o Čaku Norisu, je donekle popravilo taj dan.
Istina.
Neki ovo zovu "Ljubav na prvi pogled", al' ajd da se ne lažemo.
Muškarac: Uh što bi je razavalio, skičala bi ko da brata ženi! (TRUE)
ili
Muškarac: Baš mi se sviđa ova punija djevojka. Volio bih da je oženim i da imam djecu s njom, da živimo srećni do kraja života. (FALSE)
----------------------------------------------------------------------------------------------------Žena: Ovo je baš pristojan mladić. Osjećam leptiriće u stomaku iako vozi juga. Nadam se da će me pozvati na piće, ubrati mi cvijet, pitati me da se udam za njega, ja ću se nećkati pa pristati, pa ćemo se vjenčati, pa ćemo kupiti mašinu za suđe, pa ćemo imati djecu, pa ću ja redovno ići na pilates, pa on neće piti pivo, pa... (FALSE)
ili
Žena: Dobar primjerak. Nosi se dobro. Baš me zanima koliki palamar ima?! Provjeriću ja to, hehe.
Stara narodna mudrost koja govori o tome da svakom bezobrazluku kad-tad mora doći kraj.
Probaš foru, ona prođe, probaš još dva-tri puta, vidiš da prolazi... Super! Osladi se, kreneš serijski, dobro ti ide, uživaš. Onda, jednog dana, natrčiš na nekoga ko ne deli tvoju preduzimljivost i tvoj smisao za humor. Završiš sa polomljenim nosem i ostalim sledujućim povredama, plus žigosan kao najniži prevarant-jajara. I, naravno, svi su ti krivi.
E, pa nemoj da su ti svi krivi. 'Ajde što ti se osladilo, ali zapitaj se: da li je bilo pametno da se onoliko opustiš, pa da pomisliš da će fora doveka da prolazi. Da ti razmišljanje bude lakše, tu je onaj polomljeni nos, kao razbijeni krčag iz naslova, da te podseća: možeš kako hoćeš - ne možeš dokle hoćeš.
Godinama je dolazio nepozvan na svadbena veselja. Popodne-predveče, kad se svatovi opuste, ulazio bi u salu, u svečanom odelu i sa buketom cveća u ruci. Birao bi neko neupadljivo mesto, tamo bi sedeo, jeo, pio i povremeno se srdačno osmehivao ako mu se učini da ga neko gleda. Pošto se lepo založi, diskretno bi se udaljio, ponekad uzevši onaj buket cveća koji je doneo (ili neki svežiji, da ima za sledeći put).
Jedne večeri, na njegov srdačan osmeh odgovorio mu je jedan još srdačniji: ka "njegovom" stolu uputio se jedan trokrilni dobričina:
- Dobro veče, prijatelju, dobro mi došao!
- Dobro veče i srećno veselje. – odgovori ovaj žvaćući pečenje.
- Ja sam Raša, ponosni otac, ovo je naš veliki dan!
- Drago mi je, gazda Rašo, Ivan.
- Nego, ne zamerite, da vas nešto pitam: mi se svi ovde znamo, a... ovaj... neki... ovaj... pitaju: ko ste vi?
- A, to? - ne prestajući da žvaće, odgovori onaj. - Ja sam sa mladine strane.
- Znači, oružar?
- Kako to mislite?
- Lepo, prijatelju: ja svog sina ženim "dugom puškom, nemilom đevojkom". Kaka bre mladina strana, mamicu li ti alavu, ovo je ispraćaj u vojsku!
standardna izjava debelih ljudi
Komšija koji iz ranog jutra uhvati da seče drva motorkom ostvarujući efekat buđenja i enorman pritisak na tvoje ganglije.
Sečenje drva može biti zamenjeno udarima čekićem u metalne šipke tako da proizvodnja decibela ne bude umanjena.
Jedini razlog sto se na kraju ipak odlucimo da odemu na neku slavu na koju nam se ne ide.
A- Ides li sa nama kod Pere i Mile posle na slavu?
B- Ne mogu.... Ustvari ogladneo sam, idem...
Izraz koji oznacava da neku radnju radite veoma retko, otprilike na svaki Bozic.
Drugar: Sviras li onu tvoju gitaricu brate?
Ja: Da,da na menu pa na ustrap.
Keva: Sine,jel si cistio skoro prasinu u sobi.
Ja: Da,da,juce sam cistio.
Keva: Kako da ne,nisi cistio ni kad smo se uselili kamoli sad,cistis ti,cistis, na menu pa na ustrap.
Pitanje koje obično postavlja komšija ili prijatelj u prolazu dok radite nesto napolju. Pitanje koje dođe k'o šlajm na tortu kad radite nešto naporno u sred leta ili zime.
( Lik kopa po dvoristu, betonira prilaz, a taman nailazi komsija )
Komsija:"O komšo, jel ide to"?!
Komsija(u sebi):"E majmune matori, tu kao nešto radiš, a kad je meni trebalo pomoći, nisi mogao dupe dignuti. Crkla ti krava dabogda".
Lik:"Ide, ide, kako ne"!
Lik(u sebi):"E mamu ti na pitanju, leni konju, ici ce i sa tvojom ženom kad ju do'vatim".
Na ovaj način se zapocinje svadja, tačnije na jugu Srbije kada se posvadjaju neki klinac i malo stariji dečak, uglavnom kada se igra kosarka ili fudbal, i na kraju najjači medju njima udje za stranu slabijeg, to jest klinca.
1: Ae be, ti si debil.. Ne umes koš da daš, glupane jedan!
2: Pa koe oćeš, ti li nikad nisi promašio?
1: Ma ne seri be više!
2: (Tiho u sebi) ma jedi govna bre!
3: (Ovaj ga je čuo sta priča) - Lele Bane, balavče te izede..
1: Šta je reko?? Saću da mu jebem sestricu!
4: (Stiže ni od kuda) - Pa koe se siliš na malečki, ae sili se na mene!
Nek ide život, spičkaj ga, jedan je, bar tako kažu. Ako ima i prospe se, neka, vozi, samo da ne ode u šanac, a i ako ode, bolje u šanac, nego kljakav i bolestan, zdrav se čovek zna izvući.
- Jao, koske ću da mu slomim sunce li mu kalaisano!
:vadi kaiš:
- Nemoj Rajko, ta mlad je, tera šegu, proći će ga...
- Šta će bre da ga prođe Stano, prokocko je školarinu...
- Ma, bolje na to da ode, no na lekove, da je on nama živ i zdrav samo, ljubi ga majka.
- Potuk'o se sa pop Mićom ispred zadruge, a ako nisi primetila nema ni tv-a u trpezariji, pitaću te kako ćeš da pratiš 542 epizodu Osmanlija, to mu ode na šmrk-štek za vikend!- Nemoj Rajko, nemoj taj, uzmi ovaj dupli kaiš! Kuku,boles' ne bira gde udara!
Za osobu kojoj se svako raspoloženje čita na licu, koja javno objavljuje svoje vrline i mane, jače strane i slabosti, i kojoj tačno možeš da pogodiš psihički status iz govora tela, kažemo da nosi srce na reveru (ili na dlanu).
U većini slučajeva osoba koja to radi je svesna svog postupka (iako možda ne želi da bude takva, ne može ili neće da prestane da javno eksponira svoje unutrašnje biće).
Danas svako ko to radi, po meni, crta metu na svoji grudima,puni pištolj i stavlja ga u ruku nekome ko neće oklevati da puca.
