Ево како је то почело.
Симпатичан момчић беше тај Бон Џови. Из проблематичне фамилије, живот у приколици поред оца алкоса и кеве кураве (то је јако добро за биографију тамо). Ипак, домаћин по вокацији, рекло би се. Приповедаше он како је раб божији Томи утовар'о шљунак на пристаништу, а његова Ђина прала судове у некој шоферској кафани, док је летео по бини окачен на сајле певајући ''Ооо ливин он ǽ прејер''. Дакле, патријархалан, такође. Ма, популаран к'о Силвана Арменулић на Ибарској магистрали 1971.
Елем, тај Џови бре био оличење мужевности, да га се не постиди ташта са Дурмитора или стрина из Трговиште. Ал' удари тако слава у главу, шта му га знаш. Имао човек љубавни, природно чворовани тепих од чисте рунске вуне, тачно се знало докле се брије.
Сад, сумња се да му је, оргијајући са три младе филипинке шпанског порекла, једна од њих нешто кењала за седе длаке на грудима. У'вати тај Џован машиницу за мерино овце, па режи бре и режи, па држ' восак, па траке, па чупај, кидај, вади... Ајој, гадно ли је то изгледало. Мушке груди ћосаве к'о у десетогодишњака, намазане ''Џонсон'' уљем за бебе, а под светлошћу рефлектора...

Јебо ли га лебац ражени, у каква је тад говна увалио остатак мушког рода. Прихвати то педерска пасмина из така, одмах за њима ови из теретане, па спортисти, естрада... Ај то, него што почеше испод мишке и ноге да брију, али ни ту не би крај. Не оста поштеђена ни фризура ''онога који костију нема'', поста ћосав онај кога си некада загледао на сваких пола сата не би ли приметио обрисе првих маља. Па ајд и он на крају, био хипик, па сад више није, подложно је овде тле за прелетање. Али човече, семени резервоар, бастион четништва, фабрика ембриона, кључ борбе против беле куге! Провидне, од силне мануфактуре, наборане кесице, осетљивије него танка прасећа цревца за кавурму при испирању!?

Временом је све отишло дођавола, еманципација геј лобија постаде незаустављива, пију се розе шприцери, носе лила кошуље и љубичасте торбице преко рамена.
Данас, ситуација је доведена до апсурда. Алфа мужјаци глатки и сјајни као евнуси из бечких дечака, а женскиње, услед ГМО и хормонских поремећаја, маљавије од маторе девојке из спота ''Три метера сомота''.

Па је л' то лепо, Џоне Бон Џовије, да те пита човек?

Opis osobe koja je kilava, mlitava. Onaj koji nije nizašta. Nema svoje ja. Osoba kojom drugi lako manipulišu i drže u šaci.

Slično kao kartaška igra "Bridž"

Врло сликовит опис несреће, неспособности и малера. Говори се обично кад ти све лађе потону, па онда надође још 15 милиона воде. Тј, кад се или избламираш до највеће мере, а да ти претходно ништа није ишло од руке, или једноставно, малерозно шта год да урадиш сјебеш. Чак и да пробаш да се убијеш, не би успео.

Културнији начин, да кажете неком, да вам се сере.

Sprdnja osobe iz bosanske provincije u društvu sa Beograđanima.

Mesto gde mozete pazariti raznovrsniju robu nego u Delti i Uscu zajedno...

Pokušaj da mrtav - pijan dodješ kući a da te niko ne provali. Lepo sve isplaniraš, udješ tiho, odeš polako do sobe, ako ti baš bude loše odšunjaš se do kupatila, skineš se i legneš da spavaš..
Samo što stvari ne idu baš uvek kako si ti zamislio - jer što se više trudiš, veće sranje napraviš:

- Čim si ušao, zapneš za burazerove patike koje je ostavio na sred hodnika. Pridižeš se, osluškuješ - dobro je, nisi nikoga probudio. Boriš se da nadješ svetlo u sobi, u onom mraku ti se zavrtelo u glavi i sad ćeš definitivno da peglaš..

- Ne stižeš do kupatila, i peglu bacaš po parketu da ne bi sjebao tepih. Tvoji za divno čudo još spavaju. Uzimaš krpu iz kupatila i pokušavaš da središ pod. Krpu bacaš u smeće, odlaziš u sobu da se sručiš na krevet.

- U sobi shvataš da si zaboravio da se izuješ - vraćaš se u hodnik, trudiš se da hodaš polako ali sve vreme teturaš i pridržavaš se za zid. Slažeš patike i vraćaš se tiho kroz mrak. Udaraš malim nožnim prstom o stolicu ali ne smeš da se dereš da ne probudiš tvoje, u bunilu kačiš rukom sto i obaraš vazu sa cvećem..Ponovo pališ svetlo, uzimaš krpu, kupiš vodu sa stola, milje bacaš u veš - korpu i pokušavaš da skontaš kako to da se tvoji još nisu probudili.

- Krećeš u sobu, mašiš vrata i budiš burazera, zatvaraš vrata, odlaziš konačno u svoju sobu i nadaš se da si napokon sve uradio kako treba i da te neće izvaliti.

- Za ručkom ti saopštavaju da si jaknu ostavio u kupatilu, lavor je nekim čudom završio u kuhinji, vazu si okrnjio a soba ne da ti se oseti na alkohol nego je i zidovima pozlilo. Ćale te je čuo još dok si rušio saksiju u hodniku kad si zapeo za patike pa krenuo da ustaješ, ali ga je mrzelo da ide i vidi šta se dogadja..

Najviši stepen pravno-imovinskog sporazuma kod klinčadije ispod 12 godina. Posle razmene dobara, (npr. - 4 obične sličice za keca, ili 3 šećerca za jedan mermerac u klikerima), onaj koji se oseća kao da je napravio bolji posao i želi da zaštiti novostečenu dobit, može to da uradi prosto izgovarajući ovu jednostavnu frazu.

Proces koji će bez obzira na uzrok na kraju imati isti ishod. Tačnije rečeno, bilo da vas boli grlo, imate upalu mišića, ujela vas je zmija ili vam je pao džak cementa na glavu dobićete isti komentar, istu dijagnozu i jedan od antibiotika koji su trenutno u prodaji. Ako baš nije neka frka, možda prođete i sa običnom mašću protiv infekcije oka ili sluzokože.

A i jesu nas zajebali onomad - izvjesna tvrtka (oli kompanija, kako vam draže) svojevremeno izbaci sok u tetrapaku sa čuvenim čepom na vrhu, te naštampa kojekakve marketinške primame za šarane i somove - PULPA! JEBOTE! 100% PRIRODNI SOK SA PULPOM! Inovacija u najprirodnijem obliku.
Prošlo je mnogo mjeseci dok neuk narod nije shvatio da je pulpa onaj mesnati dio narandže ili nekog citrona... Na pulpu se od tada gledalo kao na svakodnevnu pojavu - za doručak je svježe cijeđena narandža bila sa pulpom umjesto sa 'onim komadićima što su ostali poslije cijeđenja'. PULPA, PULPA, PULPA! Bombardujemo sa svih strana.

No, starije ruralno stanovništo, većinom na čukama i pripizdinama, ostalo je pri starom - pulpa je čep na tetrapaku. Oni tvrdokorniji su mislili da je pulpa zapravo neka psovka ili, nedobog, polni organ. U njihovom prisustvu pulpa se nije spominjala.

Šifrirana poruka prijatelju da se nađete u omiljenom baru na piću u slučaju da se njegova žena, koja nikako ne odobrava cuganje, javi na telefon.

Koristi se kao zamjenska fraza umjesto idem vršiti veliku nuždu.

Totalno nebitna stvar za koju se zenske uvek uhvate(pre hvatanja za neku drugu stvar) prilikom opisivanja nekog jebaca. Neverovatno je to da svaka boja odgovora i da je bas zbog toga jos veci smeker.

Opis unutrašnjeg enterijera sobe prosečnog drkadžije u pubertetu.

Ciničan izraz kojim opisujemo neke od najtežih vrsta psihofizičkih najeba. Jer, da se ne lažemo... Sadistički rogonja crvene kože i dlakavih nogu nije baš najpoželjnija osoba za bilo koji vid saradnje. Ako sa njim ortački sadiš tikve, na primer, vlastitim dupetom ćeš da drljačiš njivu.
Dobro, žurku sigurno ume da napravi i zabavno je. Njemu. Za takve žurke mu je i gajba uvek pripremljena. Veoma je topla, toliko da ne možeš bez kreme za opekotine. A koristiće zvanicama i u neke druge svrhe, naročito ako imamo u vidu da će svi osim organizatora biti na pogrešnoj strani kurca. Pa i korbača, lanca, žarača, Kačavende i drugih sado-mazo aksesoara. Osim temperature, ni miomirisi nisu zvanicama po volji; sumpor i dim nisu baš najomiljenije zamene za Ervik.
Jebiga, on je domaćin, njemu lepo i takve žurke pravi svaki dan. E, kad je rođendan, onda mora da se ubaci neki spešl ivent i po neki poklon za slavljenika, red je. A poklon služi za ekstra zabavu, naravno.
Samo se nadaj da taj poklon nećeš biti ti...

Једине пекаре у Србији које раде за Божић.

Grupna fotografija etiopljana

Prepisane ocene iz dnevnika odeljenja Mašinsko-elektrotekničke škole, smer termički i rashladni uređaji...
0 predstavlja tačkicu - znao je za jedan i vidi se da je učio, ali nije to to, neka još malo utvrdi...

Legendarno mesto na autobusko/želenzničkoj stanici u Kraljevu. To je onaj tip kafane koja ima karirane stolnjake, plehane piksle (socijala plave), ONE čaše za pivo i špricer, zadimljena od ujutru do uveče, ima najbolji jebeni roštilj na svetu i najbolju tursku kafu iz izanđalog čađavog lončeta. U zlatna vremena je radila ceo dan i noć a sada već zatvaraju oko pola pet da bi je već otvorili u šest sati. Gosti su tu bili svi od lokalnih mafijaša do ludaka, klinaca koji su dobili na ruletu i rešili da proslave, baba koje dođu na jacpi da prodaju kajmak pa piju čaj pre nego što krenu, taksista koji tu jedu za male pare, ciganke kurve kada završe smenu oko dva i sva ostala divna grupa marginalaca. Konobarice su uvek imale velike sise, možda nisu bile najlepše i najvitkije ali sisa je uvek bilo na pretek. Bile su uvek ljubazne i nisu htele da se spavaju tek tako, ipak si morao malo da se potrudiš.
Zaboravio sam da pomenem stolice, znate one savršene drvene stolice u koje je veoma lako namestiti se? E takve su stolice tamo, drvene i udobne.