Svojevrsna brnjica na nosinama razjarene mladeži, koja je flertujući na granici faula ipak nesvesno uspela da izvede taj dodatni geg i izazove uput ovoga ultimatuma.
-A ja oću u dupe!
-Ne može! Ja sam platio!
-A ja se ne pitam?! A?!
-Pa reci!
-Dobro ja neću u dupe, al oću prvi da zalijem.
-Ne može to sam ja hteo!
-Nisi!...
-Alo deco! Ako nećete lepo da se igrate, svako svojoj kući!
Isto što i: Vrati se odakle si i došao!
Ono što svaki prosečan Vukajlijaš kaže sebi kada posle mesec dana dobije ideju za definiciju i onda provali da takva već postoji.
Svima nam se dešavalo
Zvanična titula najjačeg muškarca u domaćinstvu. Obično su u pitanju tegle ajvara, kiselih krastavaca ili džema. Obično otac drži ovu titulu godinama dok sin/sinovi ne odrastu. E onda kreće bitka. Posle otvorene tegle obično kreće likovanje.
Majka: Ajde Radomire da mi otvoriš ovu teglu ajvara.
Sin: Neka kevo ja ću to lagano. Daj mi samo krpu pošto kliza...
2 minuta kasnije posle neuspešne misije ostavlja teglu pod izgovorom kako je zapeklo
Otac: Daj to 'vamo.
udara dva puta u dno tegle, usmerava svoju energiju ka poklopcu i laganim pokretom zgloba otvara teglu
Otac: E moj sine, džabe tebi teretana i to što si se napumpao. Zna se ko još uvek u ovoj kući otvara tegle.
Poslednji pokušaj da opravdaš svoj dolazak u rane jutarnje časove,koji zbog nedostatka informacija u većini slućajeva završi tragično.
Ljuta neispavana majka (LjNM):‚‚Majmune jedan retardirani vidiš li koliko je sati,gdje si do sada i zašto se ne javljaš ova 3 dana...ostalo je zvocanje koje nisi sposoban da razumiješ."
Ti:‚‚Majke mi krenuo sam kući nakon trećeg piva,pa slučajno naletim na ortaka iz škole i malo se zapričali i šta da ti kažem proleti vrijeme nisam ni provalio da već sviće."
LjNM:‚‚Dobro,dobro a sada mi objasni gdje si proveo ostala 2 dana?"
Ti:(Pogubljeni tupi pogled u prljave patike) Dobro stara ja sam alkoholičar,a sada me pusti da spavam trebam na neki roštilj sa ekipom za 2-3 sata.
Rečenica kojom je Frojd istovremeno liječio i odjebavao pacijente.
Ovakvo ili slično pitanje se postavlja kao ultimativno u nadmetanju beskorisnim znanjem izmedju vas i onog ko bi da vam doaka u količini istog nepotrebnog znanja.
-Kako se zove glumica koja je glumila Tinu u Pozorištu u kući?
-Ih bre, to je lako. Ljiljana Lašić!
-Dobro, a čija je to sestra?
-Danice Drašković!!!
-Hm, ok a jel znaš kako se zvala sestra Vesne Pešić?
-Pa Stanislava Pešić, naravno!!!
-Au, brate, na kviz odma...Ajde pametnjakoviću, navedi bar tri serije koje su išle nedeljom u dva popodne krajem osamdesetih?
-Automan, Mala kuća u preriji, Grizli Adams,...
Veći problem za porodicu nego da uopšte nemaju televizor. Kablovska televizija, koju danas ima skoro svaka kuća, nudi nam mnogo zanimljivih kanala pa dolazi do konflikta među članovima porodice kada se termini njihovih omiljenih emisija poklope.
Ćale gleda Afički kup nacija na Euro Sportu. Uplatio je tiket i nervira se jer je nešto krenulo po zlu – kilavi Kamerun ne može da pobedi Zambiju.
Sin: Tataaaa, jel mogu molim te da gledam američko rvanje? Moolim te!
Ćale: Čekaj bre, 2:2 je, a 83. minut! Gledaćeš kad mi prođe utakmica!
Sin: Ali tataa, vratio se Tripl Ejč, nije ga bilo tri meseca, imao je operaciju neke zajebane tetive. Sad treba da se tuče sa Andertejkerom za titulu. A možda upadne i Rendi Orton, pa će biti hendikep meč! A Rej Misterio...
Ćale: Nemoj da ti vidiš šta je hendikep, sklanjaj mi se s televizora!
Keva: Šta to gledaš, pusti bre Hallmark, ima mnogo lep film, ljubavni... Sa Meril Strip...
Ćale: Aaaaaaaaaaa! Tri-dvaaaaa! To mamicu im crnačku! Proš'o mi tiket, gledajte sad šta hoćete... A za dva sata mi počinje Gabon-Tunis, imam drugi tiket.
Keva: Puštaj film, jebali ga tiketi...
Sin: Ali maaamaa...gledam rvanje...
Keva: Ovaj gleda fudbal, ovaj rvanje. Strašno! Gledaću sutra reprizu...
Dotaći dno dna.
(Prljavi bar, bend u pozadini piči bluz. Devojka za mikrofon orgazmično skida glas nekog crnca. Pera sedi za šankom, nos mu je u čaši. Nailazi Žile.)
Žile: Šta je Pero, opet si ostao sam kući a da je papir nestao saznao na šolji, a?
Pera: Ma jebi se bre Žile, dobio sam otkaz eto šta je....
Iluzija jače polovine mladog bračnog para (čitaj glave kuće iz vremena kad mu donja glava obavlja veći dio razmišljanja). Tehnički, tvrdnja je apsolutno tačna, njih je dvoje a u zemlji slijepih jednooki je kralj. Istina je malko drugačija jer ako je on glava ona je vrat.
- Ženo, turaj kafu!
- Polako, ne može sada kafa, spremam večeru. Nisam se ja udala da ti budem sluškinja! Ako misliš da ću ja da skačem svaki put kada se tebi digne grdno si se prevario!
- Spuštaj glas da ti ga ja ne bih spuštao! U ovoj kući samo meni može da se digne!
- Mnogo ti se diže nešto u zadnje vrijeme.
- Ne bi valjalo da je drugačije?
- Sada ću ti ga spustit’, samo da ubacim ovo u rernu.
- ‘Ajde, ‘ajde, poteci…
Odgovor muža potrošenih živaca nakon višečasovnog natezanja oko odevne kombinacije njegove supruge.
Izgovor onih kojih mrzi da obavljaju kućne poslove.
A: Čoveče, šta je ovo. Kao da je atomska bomba pala. Što ne središ malo kuću?
B: Neću da budem rob ovoj kući tako što ću da je sređujem non-stop. Ona treba da služi meni.
A: Pa makar joj obezbedi humane uslove za rad ako hoćeš da ti služi. Ove čarape na podu će početi same od sebe da se kreću, a ovde se skupilo toliko prašine, da bi Bear Grylls mogao da snimi emisiju ovde i da kaže da je u Sahari.
Ljudi koji imaju mnogo talenta, ili ga nemaju uopšte, pa nas svojim izjavama izuzetno oraspolože, ili potpuno smore, dobijaju ovakav komentar na svoje umotvorine. Ukoliko je u pitanju prvi slučaj, onda im dobronamerno sugerišemo da bi bilo jako pozitivno da napišu roman i time zabave širi auditorijum.
Ukoliko je u pitanju drugi slučaj, onda ih kulturno upućujemo gde mogu da ponesu svoju skribomaniju.
Dzankee: e kabron moram da lupim nusmi NA ESEJ -
Autor: pa ne može kraće...
Dzankee: Uvek može kraće :)
Autor: meni misli tako teku... jedino da odem i napišem roman...
Dzankee: Nisam pročitao jebeno ništa, i nemam jebenu nameru da čitam knjige od autora koji je jebena dileja...eto*Zahvaljujem autoru Dzankee na originalnim komentarima, nisam morao da izmišljam :)
obično kažem kad neko odvali glupost epskih razmera
Laza: Ne verujem da je dete moje!
Ja: Lazo, si spucao 50 hiljdarki na DNK analizu u BG-u?
Laza: Jesam!
Ja: I šta kaže analiza?
Laza: Pa 99,9% moje dete rodila !?
Ja: I ?!
Laza: E, a onih 0,1% ??!
Ja: Lazo, idi u ćošak i prestani da dišeš, molim te!
Mrš sa Vukajlije!
Kada smo u detinjstvu pravili kućice pod stolom ili od stolica i ćebadi preko i pravili se da spavamo unutra kao da je to prava kuća. Ponekad smo kao materijal koristili i veće i čvršće jastuke, naslonjače fotelja...Uvek smo se svadjali sa braćom i sestrama "čija je kuća".
-Moja je kuća.
-Ali ja sam doneo ćebe.
-Ali ja sam dovukao sto do zida.
-Mama! Stefan neće da me pusti u kuću!
Odjebi. Prošetaj. Ljavaj. Ne da smaraš, nego više organski ne mogu da te podnesem. Tvoje krajnje nezanimljive anegdote su došle do nivoa koji više nije podnošljiv. Očigledno je da ne jebeš, ali nije ti zonfa da ideš i svima to pričaš. Čega se pametan stidi, budala se time ponosi.
- E, brate. Aj molim te sredi mi onu tvoju drugaricu, poslao sam ti jedno 20-ak poruka, i ti me ispali, nisi baš neki.
- Alo jebote, pa normalno da te kuliram kad si dosadan k'o uš. Ne jebeš, niti ćeš jebati, prevelika si štreberčina i smarator da bi te neka htela.
- A nisam jebote, ima da napravim igricu za nju, odmah će pasti na mene.
- Škk?! Sti normalan? Ajde idi vrši fotosintezu majke ti!
Odjeb nakurčenom klincu.
- Miško, daćeš mi paklu Drine.
- Alo, sinak, kol'ko ti godina imaš?
- 15 i po, al' punim 16 u decembru.
- Ljavaj klinac, idi siši pikovit. Mo'š dobiti samo kolu, al' da zašećeriš.
Katatonija.
Trenutak razočarenja onog koji se vraća, reakcija u afektu, ali promišljena, krajnje neprijatna situacija za sve, svo troje, ili četvoro. Ako si dobar jebač.
Pogrešan korak. Tvoje kajanje. Uhvaćen si na delu.
Fin način da svojim naglim dolaskom 'iznenadite' ukućane, i otkrijete upravo ono što vas je zanimalo, jer snage, da o istom popričate sa istima, niste imali.
Upad na foru 'trebali vam nešto?', što naravno neće imati dobar ishod nakon situacije koju ste zatekli.
No, nije li to scena koju ste zaista i želeli da vidite?
Subota, 22. Septembar, žena je na poslovnom putu, navodno je trebala da se vrati 25og istog meseca. Privodiš prvu iole lepu jednokratnu devojku, sa kojom bi mogao noć da provedeš bez da se ide u detalje sa upoznavanjem. Ulazite u kuću. Vadiš flašu domaćeg soka na razređivanje - vino nemaš, američki san je probao davih dana, kad su te izbacili iz škole, te si dobru ženu, kola i lovu mogao da stekneš samo prodajom droge - no, u detalje nećemo da zalazimo. Dijalog se odigrao brzo, sačekala te je ispred sobe, da nered koji nisi spremao turneš pod krevet, baciš nju na isti i otreseš od khm. tukudida.
...Kad ono međutim... Upravo. Raniji, nenajavaljeni i neočekivani povratak kući tvoje lepše polovine....
-Dragiiiii, stigla saaaam! :uleće u kuću sa osmehom, koji se za par sekundi pretvorio u facu prezira: Zorane!
-Nije ono što misliš!Pao si u njenim očima, isto kao i uočima ljubavnice koja je izletela iz kuće odmah nakon tvoje žene, ostao si suva kurca. Ženu ćeš videti sledeći put na suđenju.
Provalio si toliku glupost da ti je bolje da te nema.
-Joj kako je dobra ona nova pesma od Jelbičke Popušić! Znači,brate, otkida!
-E,brate ajd idi ubij se.
