Aljona Ivanovna je bakica koja iznajmljuje stanove. Kaže da ima oko 60 godina iako biste rekli da je u mladosti plesala valcer sa kraljicom Dragom. Fascinira svojom halapljivošću prema parama.
Smrt joj je odavno stigla do predsoblja, ali čini se da se i ona uplašila Aljonine grozote.
Stan joj nije renoviran odkad onomad ubiše Aleksandra u Marseju.
Pogurena je, ima brze i zlobne oči koje izviruju iznad deformisanog veštičijeg nosa.
Ima masnu kosu i razdeljak od uva do uva kao i pege na staračkoj glavi. Nosi krpe oko vrata, prsluk od medvedje kože sličan onome što joj je nosio stari Vujadin.
Ako se kojom nesrećom dogovorite navešće vas da razmišljate kao Raskoljnikov.
Potiče iz stare gradjanske porodice, sebe smatra damom iako ju je pokojni muž učesnik NOB-a kada je dobio stan u Beogradu sveo sa Besne kobile i jedva ubedio da automobili ne jedu ljude. Muž joj je umro kada je video šta je oženio. Voli slaninu i beli luk jer je to zdravo. Dece nema jer je izgleda još nedeflorisana. Možda od toga potiču sve njene frustracije. Hrani se parama i tračevima komšinice Vece sa trećeg sprata.

Proces pocinje, paradoksalno, samom kupovinom i njegovo trajanje je, u 99 posto slucajeva, upravno srazmerno visini cene te odeće. Na samom početku procesa, t.j. nakon kupovine, trudimo se da određenu stvar ne uflekamo ili, ne daj Bože, pocepamo. Peremo i peglamo je relativno često, t.j. taman onoliko da uvek bude poprilično čista i uredna ali ne i da se trajno ošteti. Nosi se samo u posebnim prilikama. Nakon nekog vremena, počinjemo i da je nosimo na manje posebnim prilikama i strah od fleka i cepanja se smanjuje. Tada se obično i najprijatnije osećamo dok je nosimo. Posle još jednog vremenskog perioda nosimo je svuda i po kući i po gradu i paznja od prljanja i cepanja se svodi na minimum. Tada roba po prvi put zagazi u sveru starog, ali ne celim svojim delom. Na kraju procesa, navedena strar se nosi samo po kući i obično ima po neku fleku a i po obliku i boji više ne liči na sebe. Ponekad ovo i nije kraj, a to se desava ukoliko baka uvidi da je materijal, navedenog odevnog predmeta, idalan za pravljenje krpe ili je boja idealna za zakrpu.

Ono što ćeš dobiti kao odgovor na bilo koje pitanje prvog dana na poslu. A obično ti se zalomi neka "prekaljena majstorčina", zadrigla i zajapurena od rakije kao vepar.

Mesara iz visokog drustva

Povrće koje je u nekom trenutku tokom poslednjih 50 godina, nekako uspelo da mutira u pičku materinu( bukvalno ).

Sa druge strane, tu je i jedan deo ove biljke, peršun, koji je ni manje ni više uspeo da mutira u kurac.

Dohvatanje predemeta sa zemlje nogama.

Gnusna laž koju svesno izgovaramo dosadnom gostu koji nikako da napusti naš dom.

U bolničkom si krevetu. Posteljinu ti nisu menjali ove nedelje. Nude ti da se urediš, obriješ, ali uljudno ih odbijaš. Neka, neka, hvala vama, samo zaspao mi ovaj rak na plućima, pa da ga ne budim. Baš smo fino zaživeli. Onaj do tebe krklja, ko zna, možda će mu već sutra skinuti meru. Dobro je to, ovih dana padaju kiše, meko je za kopanje, bar mu grobari neće majku psovati. Da si i sam te sreće. Ulaze posjete. Na vratima stoji komšijin mali, dve kuće od tebe, kaže zamolila ga tvoja deca da ih odmeni. Gledaš ga, crveni njihovu sramotu. Hvala ti sine, a sada idi. Ovde jedino ja polažem pravo da budem ožalošćen.

Uvrnuti crnogorski naziv za psa

Indexi su najdugovječnija i najznačajnija bosanskohercegovačka pop rock grupa. Utemeljitelji sarajevske pop-rock škole i u razdoblju između 61' i 2001' su napravili nešto što se nikad neće ponoviti. Mnogo je njihovih snimljenih pjesama koje iz raznih razloga do sada nisu objavljene.
Smatraju se pionirima jugoslavenskog rocka.

U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.

U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.

Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:

Ovo se dešava dan posle izlaska kada ti se strašno svidi neka pesma a ne znaš njen naziv, prvi pokušaj se svodi na to da pitaš nekog od ortaka kako se zove ona pesma od sinoć ali đavola pa bilo je ih preko 100 baš će sad neko da se seti koja je to pesma koja tebi treba, onda se već hvataš za slamku pokušavaš da objašnjavaš, pa znaš brate ona na-na- nananaanna-na - na, svi te šalju u pizdu materinu i kažu ti idi smaraj youtube. Nakon toga sedaš za računar i sledi višečasovna pretraga i na osnovu sećanja teksta pesme kucaš jedno po jedno. Prvo refren - nije, zatim početak - nije. Obično kada izgubiš sve živce tek onda je nađeš.

U prošlosti je to bila stvar kojom saobraćaš, danas, to je supruga.

Proces pri kojem pešak bude poprskan prljavom vodom iz neke rendom bare na putu prilikom malo bržeg prolaska automobila preko iste.
Paradoksalno, pri ovom krštenju je pešak taj koji daje imena vozaču, a neretko i preduzeću zaduženom za održavanje puteva. Uz još po koji epitet.

Najveća uvreda koju neko može izreći na račun sisa.

Pored toliko lepih naziva ružno ih je nazivati ovim pogrdnim imenom i omalovažavati njihovu vrednost. One daju ženi senzualnost, seksipil i enigmatičnost, a sa druge strane skreću pažnju muškarcu na dotičnu osobu suprotnog pola.

Ja bih iskreno voleo da čak i neke Vukajlijašice imaju sise pa da nam ih pokažu na četu.

Ovako se poželi srećan put izuzetno dosadnim osobama kad konačno shvate da je vreme da se izgube iz društva.

Izraz koji se koristi za mušku lenju i dokonu osobu, koja nije ustanju da uradi i najlakši posao.

Vrlo specifična i upečatljiva funkcjonalna dekoracija karakteristična za srpske svadbe.
Obično se sastoji iz nekoliko stolova raznih boja, visina i oblika ali se prekrivaju posebnim celofanom u boji kako bi se postigao efekat jednog velikog stola i kako bi se stolovi zaštitili od prljanja, grebanja i opstalih varvarskih radnji.
Već pomenuti celofan proizvodi se u raznim bojama ali obično su dve srodne boje na stolu i na drvenoj klupi na kojoj sediš. Celofan je omiljena zanimacija dečurlije koja čupkaju deo po deo celofana iščekujući sarmu.
Na stolu pored pozajmljenog escajga se NE nalaze salvete, nego jedna krpa koja broji 50 ljudi. Funkcjonalnost krpe proporcionalna je celokupnom broju obroka za taj dan.
Ako se šator plasira na nekoj uzbrdici, pored pritiska u ušima, provešćete se kao "bos po trnju". Novonastala gravitacija ima loš uticaj na supu koja se nalazi na stolu i najmanji potres zemljine kore može je posuti po svečanom celofanu. Pod uticajem gravitacije klizićete po drvenoj klupi, pa ćete morati da trpite grčeve zbog stiskanja guzice i grčevitnog držanja celofana kako bi se zadržali na prvobitnoj poziciji i kako se ne bi cela familija prevrnula unazad.

Ne samo da je skupo, nego boli. Priča (ne izmišljam, stvarno je izraz odavde!) ide ovako:
Širili Petar i Isus veru i u jednom selu ogladneli. Udju kod neke žene da traže da jedu, a ona im reče da ima samo kajganu koja je za muža. Oni joj kažu da njima da kajganu, a da će se za muža Bog postarati. Posle toga ona ih ponudi da spavaju u štali. Petar legne do vrata, a Isus do zida. Dodje muž, nema kajgane, on drekne: Ko je pojeo kajganu? Ona kaže: Idi u štalu pa vidi. Muž ode u štalu i isprebija prvog na koga je naišo. Petar izubijan se zameni sa Isusom, ako dodje budala opet da bije. Muž se vrati kod žene i ispriča da ga je isprebijao ko mačku. Onda mu ona reče da ih je bilo dvojica. Onda se on vrati, preskoči onog do vrata i isprebija onog do zida. Tako je Petar platio kajganu.

Naredjenje upućeno detetu od strane roditelja, koji smatraju da njihov mali ništa ne može da uradi kako treba nego baš naopako. Time pokušavaju da spreče štetu.