Izraz koji na prvi pogled izgleda kao na meto gde neko zivi, ili tako nesto, ali nije tako. Ustvari on oznacava verbalno podsmevanje nekoj (po mogucstvu glupoj) devojci!!!
- Jesi li ti na vr' moga sela...
- Nisam ja sam u cenrtu Brezne!!!
- Ma nisam te pitao iz kog si sela vec da li si sela na vrh moga!!!
- Mars bre...
U američkim crtaćima često korišćen za lečenje masnica, obično glavni lik drži poveliko parče mesine na oku gde ga je neko opičio tiganjom ili štanglom. Kod nas može da se koristi kao odjebativ na glupe nadrilekarske savete i ujedno da kažemo nekome da je glup.
- Pu majkumujebem, izgoreh se na šporet
- Odmah stavi malo soli da prođe.
-Da, stavi ti šniclu na glavu da te prođe.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Opet imam temperaturu, umreću majku mu.
- Stavi mekinje natopljene rakijom u čarape i obuj preko noći.
- Ma stavi ti sniclu na glavu da te prođe.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- A u kurac, koji sam ja baksuz. Uvek padnem za jednu tekmu
- Hm, ajde idemo da ti nađemo neku ciganku da oplodiš da skineš maler.
- Bolje da idemo da nađemo šniclu da tebi stavimo na glavu da te prođe glupost.
Danas gotovo nemoguće naći.Pre ćete naći sa ukusom paprike,argentiskog bifteka,posrnule svinje,isušenog teleta,musake nego onaj običan.O plazmi,i njenim "borovnicama u sosu od kajsija,jogurta sa kačamakom i vepra u kupusu na Čileanski način" ukusima i da ne pričam.
Mitsko biće koje sve radi kako treba, odmereno i sa stilom.
- E da imam nekog jugića da se odvezem na pos'o k'o gospodin čovek, a ne da se guram sa ovom bagrom po dvajstrojci.
- Ako nam uleti Grojter iz dvojke, kupujem flajku Džeka i zovem neku agenciju, k'o gospodin čovek. Dosta sam više hvatao triper od ovih iz Picinog parka!
- Ne mogu da verujem da sam s tobom išao na koncert Dejana Cukića! Mogao sam k'o gospodin čovek u parku da pijem pivo i duvam sa Badžom i Stevom. Eee, otišao si pod papuču, moj Rujane...
Old skul fora za proveravanje stadijuma alkoholizma do kojeg je stigao potencijalni trsitelj, a možda i otac dece gospođice koja izvodi test. Koristile su je namazane devojke pre 30 i kusur godina.
Podrazumevalo se da taj vinjak neće da popiju, a znale su o kakvom je muškarcu reč ako i on naruči isti ili popije njen rubinštajn.
Fora je počela da oživljava pod uticajem današnjih devojaka koje piju više nego muškarci, ali sa sasvim drugim ciljem - kako bi se što pre uletvale i mogle da slušaju ili uopšte gledaju muškarca sa kojim su izašle.
Proleće '76. godine, kafana "Kriva sisa", opština Knić
Kelner: Izvolite!
Dragana (u sebi: baš da vidim da l' će da nasedne): Ja ću jednu kiselu vodu i jedan vinjak.
Milisav (u sebi: Uuuuu, kurvo! Gde baš Rubinštajna nađe, majku ti pokvarenu. E pa nisam ja sis'o vesla, znam za jadac): Ja ću kiselu vodu i kafu. Alkohol ne pijem.
Dragana (U sebi: Hm, ovaj neki baš fin, ne pije. Daću mu.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Proleće 2012. godine, kafić "Marabu", KragujevacKonobar: Izvolite!
Milica (u sebi: Jao, samo da se obeznanim što pre. Jeb'o me konj kad izađoh sa ovom smarajućom rugobom!): Dupli absint, nepaljen!
Stefan (u sebi: Uuu, ova 'oće da se jebe noćas, to bre! Jaooo, kakav sam ploditelj): Daj i meni isto.
Opaska na krajnje rizičnu radnju uglavnom pijanih pajtaša. Bacanje kašike na delu.
- Mile, jel smo se lepo dogovorili pred bircuzom da nema kačenja sa lokalcima. I sam znaš da u trećoj seoskoj ligi jedino možeš jedino batine da dobiješ. Kumim te, nemoja da se trošim na crnu konfekciju, radi kod ovih Pukovačka kobra.
_______________________________________________________
- Budalo pijana, rekao sam ti sto puta da je vreme komunista gotovo i da ste postali omraženi. I da ti je veliki minus što si jahao popa Milutina, ulećeš golim dupetom međ' pijane Turke.
A i seljani su veliki vernici, crkva im je svetinja, pa tako i pop, nema živuljka koju im nije osvetio. I još jedna stvar, da te nismo odvukli na vreme, bio bi kao švajcarski sira, kivan pop na vas komuniste, pa pod mantijom tetejac viri. Nemoj da se trošim na crnu konfekciju, već nemaš koga da ti čita bukvicu na sa'rani.
Među srednjoškolcima jedan od omiljenih načina plaćanja računa u kafanama i restoranima na ekskurzijama (najizraženije na maturskim).
Sine, račun 35 evrića! Ja imam još 70 centi od sinoć...
Šta, hoćemo na trkača?
Aj brate, kad konobar zamakne iza onog paravana - ustaj i beži!
Odgovor na pitanje "Kako je bilo?" posle propale žurke na koju si banuo.
Ej kako je bilo sinoć na onoj žurci?
Proveo sam se ko na komemorativnom skupu! Kad sam ušao svi već pijani po trosedima leže, riknuo im dek pa ništa od muzike,slobodne bile neka dva skrndelja od riba, ali nisam stvarno znao šta da pričam sa njima...Tuga brate. Samo nam je falio posmrtni marš za potpuni doživljaj atmosfere u prostoriji...
Deli ljude na dve grupe. One kojima nije jasna i one kojima nije jasno kako ovim prvima nije jasna.
Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.
Okreni se da ti ga munem u bulju.
Pljuni mu na djoku.
Čereči me lepi moj.
Liži taj sladoled kučko......
Taster koji ne radi u prosečnoj srpskoj porodici.
Grobljanski crv koji šušnjari po raspadnutim leševima u potrazi za ispašom.
Rečenica koju izgovaraš, u trenutku kada ti se neko zahvaljuje što si ga automobilom prevezao na odredište.
A:”Hvala ti puno, na vožnji!”
B:”Ma, ‘ajde bre, šta se zahvaljuješ, nisam te na leđima nosio!”
Okupljanje bez razloga gde nema igranja već se sve svodi na pričanje i možda igranje nekih društvenih igara.
Ej ajde da napravimo žurku?
Ma ajde matori smo za to, možemo da napravimo neku sedeljku.
Isto kao zaljubljivanje u zadatu osobu: na silu, nemaštovito i nerado.
I epilog je redovno loš.
Moto seoske prostitutke.
Ukoliko ne obraćaš pažnju na predavanje, sedenje na času je trošenje životnog vremena u svom najčistijem obliku.
Ima dve faze. Jedna je kad besciljno zuriš u zid ili nekoga, razmišljajući o najvećim glupostima o kojima nikad nebi razmišljao da nisi primoran. Druga je pričanje sa drugarima iz razreda o tome ko sad kad i koliko napio i sličnim temama.
Kako god bilo, tih 45 minuta će se zauvek izbrisati iz tvog pamćenja čim zvoni, i tvoj život se nastavlja tokom pet minuta odmora, nakon čega ponovo dolazi ništa, tj. čas.
kad se ovako postave stvari, prosto ti dodje na paziš na času...
Pošto se radi o sastavima skupljenim s koca i konopca, koji dolaze radi zajebancije, a ne da bi igrali fudbal, sve ekipe se trude da ponude kreativno ime koje će zasmijati gledaoce. Ime ekipe obično nastaje brejnstormingom oko jedne do dvije gajbe zidarca. Čak ni na ovim turnirima nije dozvoljeno pominjanje KPGS (što 'no reče Pušić Antonije), ali aluzije na to su dozvoljene.
Glas sa razglasa:
- Dobro došli na četvrti po redu turnir u malom fudbalu koji organizuje naša mjesna zajednica. Ove godine se prijavilo osam ekipa koje će biti raspoređene u dvije grupe.
Prva grupa:
1. Prošlogodišnji pobjednici, ekipa "Mala, daj bobu"
2. Ekipa klaonice i prerade mesa "Pet kobaja bez jaja"
3. Ekipa fabrike trikotaže "Čipkina šiška" i
4. Ekipa vatrogasnog doma "Okupatori"
Druga grupa:
1. Prošlogodišnji finalisti, ekipa "O'š li je'nu krkamelu, Lelo"
2. Mašinska škola sa ekipom "Odma' navoj urezuje"
3. Iz udruženja fudbalskih veterana, ekipa "Nazor" i
4. Udruženje drvoprerađivača šalje ekipu "Triput sam ga kratio na brenti".
U grupama se igra po principu svako sa svakim, pa svi sa sudijinom majkom.
Sponzor turnira je, kao i prošle godine, fabrika konditorskih proizvoda.
Neka igre počnu!
Jedna od stvari koje sam, u cilju očuvanja kusura od poslednjeg frtalja samopoštovanja, zabranio sebi posle 5. oktobra, dana za koji sam mislio da ću ga, sa ponosom, do izlizavanja, prepričavati praunucima, a već sada, 13 godina kasnije, kada me deca pitaju: “Ćale si bio pred Skupštinom petog oktobra?“, odgovaram: „Vam ja baš ličim na kretena i političku budalu?“.
A ne da ličim – pljunuti!
Izlazak na ulice...
Postoje dva osnovna značenja ovog pojma. Onaj dnevni, obični, ne’erojski, predstavlja svakodnevnu rutinu uličarki, pandura, uličnih svirača, skupljača đubreta, uličnih čistača, vozača gradskog prevoza, uličnih pasa, taksista, ajmoženegaća, prosjaka i ostale bratije koja „leba sa asfalta jede“.
U onom drugu značenju, onom o kome se ovde radi , u kome se ulice pretvaraju u „politički korzo“, „revolucionarnu scenu na kojoj se vlast valja ulicama“ i „laboratoriju za instant pravljenje Ostrva sunca“, izlazak na ulice predstavlja povremenu političku aktivnost Srba sa uvek istim – katastrofalnim ishodom.
Puno buke, besa, polomljenih ruku, nogu, pokradenih patika i jeftinih patetika, razlomljenih izloga i zgaženih iliuzija. I to je tako, neće se Srbija ‘leba najesti sa ulice nego sa njive...
Ali ne vredi, Srbinu je evolucija smorena, pali ga revolucija, voli Srbin da se čegevariše. Posle kuka kada naograiše.
Džabe je Bog Srbinu u poverenju rek'o, sedmog dana geneze, kad kod Srbina zasedoše da odmore od stvaranja sveta: „Vidi, opravismo ga ovako kako ga opravismo, nemoj ga prepravljaš, ljubim te ko Boga. Drag si mi Srbine, ali sidi di si, za ulice nisi...“.
Ma, nema bre šanse da više izađem... Kvota da opet izađem na ulicu da se borim za neki palackurac ne postoji, n-e p-o-s-t-o-j-i. Sigurica, imaš dojavu od mene, imam pravo bar svoj život da namestim.
Što, da neću opet da šetam k’o ludak protestvujući što mi jebu kevu, a da sutra gledam kako mi oni iza kojih sam se šetao na redaljku, tovare onu iz čije sam se pičke u ovoj pizdi materinoj rodio. Oću, ali znaš kad. Ma nikad bre, nikad bre više, niiiiiiiiiiiiiikad. Evo mi kurac ovaj moj izjebani i razočarani!
Izlazili smo i 27.marta i bolje grob i bolje rat, i dobismo oboje, a sve ustvari bilo da ga Hitler manje trpa u Englesku bulju i da što više pretovari nama. I Trst je naš, pa na ulicu, a posle mi bratu od strica u trbuh Janezi poslali metak zahvalnosti, dok je na stražarskom mestu jeo suvi jebeni dnevni obrok. I Tita na ulicama dočekivali svaki put kad se ovaj od nekog ljudoždera nepojeden vrati i novu autonomnu pokrajinu u Srbiji napravi.
Za Slobu tek ludnica. Svaki dan na ulicama hiljade, odjeci i reagovanja. Niko ne sme da vas bije. Do devetog marta, a tada nam stiglo i pojačanje na ulici. Tenkovi. JNA. A ona lisica od Vuka, nije on tada na ulici bio. Na ulici ostala sama ona riba sa tri prsta, a pička se sakrio u rekvizitu Narodnog pozorišta.
A tek Čeda, čuvar vatre, kupac Fidelinke, dramski pisac i europejac, više mu vredi guma jednog džipa od mog života, a ja k’o mladi dresirani majmun, danima za njim. „Mlado je dete, vidi kako mu sijaju oči, ovaj ne ume da izda.“ O Bože, kakva sam ja budala bio.
Za peti oktobar bi danas strelj'o. Ne amnestiram nikog. Ni sebe. Osim ono dvoje što su poginuli. I Džoa bageristu. I on je, da se razumemo, idiot kao i mi, ali ne mogu mu zaboraviti kada roknu viljuškom od bagera u RTS. Sreo ga jednom, svratih ga u Paun kod Štajge, opasno se ubismo. Do jutra nismo politiku pomenuli.
Kažem ti, za 5. oktobar bi strelj'o. Da opet gutam suzavac da Marović kupi još jedno ostrvo, da Otpor izvesti USAID u Budimpešti o "uspešno realizovanom projektu", da dobijam batine, a da me danas Dačić u svet vodi. Beograd je svet, ma je li Boga ti, Beograd je svetska budala - koga je sve na vlast dovodio.
Ma, muka mi kad se svega setim. Život mi prođe čekajući izlazak govnjave motke na ulicu, a svaka iza koje sam stao u dupe mi na kraju uđe, a ne njima po leđima.
Zato više na ulicu ne izlazim ni kad sportiste dočekuju. Kad kažem dosta, onda je dosta.
Mada, mamu mu jebem, nekad mi neka čudna jeza krene niz kičmu kad prođem kroz Kolarčevu. Kao da opet čujem pištaljke, pričini mi se pokojni patrijarh Paja kako vodi moleban, a mi da svršimo od sreće kad se njihov kordon sklonio...I neću, nikad više neću, ma da nas pozovu i povedu zajedno Štulić izjebani Džoni i Obilić jebeni Miloš. Ni da je Princip Gavra portparol protesta!
Jedino ako ova generacija naše dece ne krene. U njih još verujem. Ako oni krenu eto i mene trećepozivca. Još čuvam pištaljku. Pored čuvarkuće, u čaši što sam je iz Skupštine uzeo petog oktobra.
